Zapanjujuća epigenetska studija. Glifosat uzrokuje povećanje bolesti prostate, bubrega i jajnika, kao i gojaznost i anomalije pri rođenju kod budućih generacija pacova, koji nisu izloženi ovoj hemikaliji. U pitanju su vaša deca i vaši unuci.
Autori: Depika Kubsad, Erik E. Nilson, Stefani E. King, Ingrid Sadler-Riglman, Daniel Bek i Majkl K. Skiner
SAŽETAK
Pokazalo se da izloženost predaka različitim faktorima okoline i otrovima podstiče početak epigenetskog transgeneracijskog nasleđivanja bolesti kod odraslih. Jedan od najčešće korišćenih poljoprivrednih pesticida u svetu je herbicid glifosat (N-(fosfonometil)glicin), obično poznat kao raundap. Postoji sve veći broj sukobljenih izveštaja u vezi sa direktnom izloženošću toksičnosti (riziku) glifosata, ali bez rigoroznih istraga o generacionim aktivnostima.
Sadašnja studija je koristila privremenu izloženost bremenite F0 generacije ženskih pacova. Pronašla je zanemarljiv uticaj glifosata na direktno izloženu F0 generaciju, ili na F1 generaciju patologije potomaka. Nasuprot tome, primećena su dramatična povećanja patologije u generaciji unuka F2, i transgeneracijskih praunuka F3. Posmatrane transgeneracijske patologije uključuju bolest prostate, gojaznost, bolest bubrega, bolest jajnika i abnormalnosti porođaja (rođenja). Epigenetičkom analizom sperme F1, F2 i F3 generacije identifikovana su diferencijalna područja metilacije DNA (DMR). Brojni geni koji su povezani sa DMR-om identifikovani su i prethodno su pokazali da su povezani sa patologijama.
Prema tome, mi kažemo da glifosat podstiče transgeneracijsko nasleđivanje bolesti i epimutacije germinativnih ćelija (npr. spermatozoida). Opažanja ukazuju na to da se generacijska toksikologija glifosata mora uzeti u obzir u etiologiji bolesti budućih generacija.
Glifosat (N-(fosfonometil)glicin) otkriven je 1950. godine i komercijalizovan za herbicidnu upotrebu kao raundap ’70-ih od strane Monsanta (Sent Luis, Misuri, SAD). Glifosat je najčešće korišćeni herbicid na svetu koji čini skoro 72% svetske upotrebe pesticida. To je primarni herbicid koji se koristi u poljoprivredi kukuruza, soje i uljane repice, sa širokom upotrebom u SAD (dodatne informacije). Sadašnji "bezbedan" standard koji je postavila Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) za dnevnu referentnu dozu glifosata je 1,75 miligrama po kilogramu telesne težine. Nijedan vidljiv nivo štetnog efekta (NOAEL) nema doza od 50mg/kg po danu. Dozvoljeni nivoi izloženosti industrije su 2,5–4,5mg/kg dnevno. Studije o visokim dozama izloženosti koje uključuju 50–500mg/kg dnevno su prijavljene.
Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA) postoji nizak nivo akutne toksičnosti koji se uočava oralnim, dermalnim ili inhalacionim putevima. Glifosat deluje inhibiranjem enzima 5-enolpiruvilšikimat-3-fosfat sintaze (EPSP) koji je uključen u metabolizam aromatičnih amino kiselina u biljkama. Inhibicija dovodi do nedostatka proteina i na kraju do smrti biljke. Odsustvo ovog biohemijskog puta kod kičmenjaka, brz metabolizam i eliminacija glifosata kod sisara (~5-10 sati poluraspada) doveli su do pretpostavke da se očekuju niski nivoi toksičnosti kod ljudi i drugih sisara...
Analiza transgeneracijskog delovanja glifosata koristila je ukrštene ženke pacova (F0 generacija) privremeno izložene (25mg/kg telesne težine glifosata dnevno) tokom osmog do 14. dana gestacije, vremena trudnoće. Ovo je polovina NOAEL izloženosti od 50mg/kg/dan10, a zbog brzog metabolizma dovela bi do smanjene doze (5-10mg/kg) tokom perioda privremene izloženosti. Životinje iz generacije F1 (direktna izloženost fetusa) su uzgajane u liniji da bi generisale F2 generaciju (direktna izloženost germinativnih ćelija), koje su uzgajane da generišu F3 generaciju (transgeneracijske, bez direktne izloženosti). Kontrolna loza je koristila F0 generaciju bremenitih ženki kod kojih je primenjivan kontrolni dimetil sulfoksid (DMSO) ili fosfatni pufer (PBS). Kontrolne i loze izložene glifosatima bile su stare do jedne godine i eutanazirane za patologiju i epigenetsku analizu sperme. Nije bilo uzgoja brata ili rođaka (ukrštanja) kako bi se izbegli bilo kakvi artefakti u srodstvu u kontrolnoj ili glifosatnoj liniji.
Generalno, uzgojeno je 6-8 ženki iz različitih legala koje su osnova za gestaciju, a pet životinja svakog pola iz svakog legla korišćeno je za generisanje 25–50 jedinki svakog pola za svaku generaciju za analizu, kao što je prethodno opisano. Zbog toga je odstupanje legla bilo zanemarljivo, a procenjen je čitav spektar patologije unutar generacije i loze.
Ukratko, nađeno je da glifosat podstiče epigenetsko transgeneraciono nasleđivanje bolesti i patologije kroz epimutacije germinativnih ćelija (tj. sperme). Neznatna patologija uočena je u generacijama F0 i F1, dok je značajan porast patologije i bolesti uočen u uzgoju generacije unuka F2 i praunuka F3 generacije. Zbog toga izgleda da glifosat ima nizak ili zanemarljiv rizik od toksičnosti kod direktnog izlaganja, ali izaziva generacijsku toksikologiju kod budućih generacija. Opažanja ukazuju na to da se generacijska toksikologija mora uključiti u procenu rizika glifosata i svih drugih potencijalnih toksičnih sredstava, kao što je prethodno opisano. Potrebno je razmotriti sposobnost glifosata i drugih toksikanata životne sredine da utiču na naše buduće generacije. Potencijalno je važna koliko i toksikologija direktne izloženosti koja se danas radi za procenu rizika.
Komentara: 0