Bard teatar: Mi smo vaša deca, draga Jelena Sergejevna

Prva repriza predstave Bard teatra "Mi smo vaša deca, draga Jelena Sergejevna" biće izvedena u Knjaževsko-srpskom teatru u nedelju 3. marta od 20 časova. Premijera je igrana 3. decembra 2023. godine.

Igraju: Nataša Sparić Janković, Veljko Trifunović, Mihajlo Milošević, Julija Vučković i Milica Vasić.

Ovo je četvrta predstava ovog amaterskog pozorišta, a glumica Marija Rakočević se ovog puta ostvaruje u ulozi reditelja. Rakočevićeva je radila na adaptaciji dobro poznatog dramskog teksta "Draga Jelena Sergejevna" Ljudmile Razumovske ne bi li prilagodila današnjici ovaj izuzetno inspirativan i društveno angažovan komad iz ’79. godine prošlog veka.

Zanimljivo je da se malo toga promenilo u odnosu na pre 40 godina. Menja se moda, tehnologija, a odnosi ostaju vrlo slični.

Četvoro maturanata gimnazije, s buketom cveća, kristalnim čašama i šampanjcem u rukama, dolaze nenajavljeno da čestitaju rođendan svojoj usamljenoj profesorki. Naizgled dirljiv potez učenika, od idiličnog druženja se pretvara u nešto sasvim drugo.

Zašto baš ovaj tekst?

Rakočević: "Draga Jelena Sergejevna" Ljudmile Razumovske je svevremensko delo koje je kroz godine dobijalo na težini, postavlja ista pitanja bilo da se radi o omladini u Rusiji ili na Balkanu. Pitanje morala kod mladih, šta im je ostavljeno u amanet, da li cilj opravdava sredstva i generalno, pitanje ljudskosti. Upravo zato taj tekst. Pozorište vam daje ogledalo, pogledajte odraz. Ako ti se nešto ne svidi – menjaj.

Šta se promenilo u odnosu na tu ’79. godinu?

Rakočević: Po pričanjima starijih, opštoj kulturi i sopstvenoj observaciji – sve je isto samo se pomeraju granice humanosti i morala. Stida je sve manje, rekla bih.

Gde su današnje Jelene Sergejevne?

Rakočević: Tu su, ima ih, bez obzira na rod, ima ih i u to sam ubeđena. Današnje Jelene Sergejevne se smatraju čudacima i ne uklapaju se. Neke su pregažene lošim iskustvima, pa su možda potonule, neke su glasne, neke deluju u potaji… Bitno je da ih ima. Ne bih volela da potegnu za rešenjem kojim poteže Jelena Sergejevna u tekstu, ali ima i takvih, nažalost, i takvima treba podrška i ljubav.

Na koju se tačno to našu/vašu decu misli?

Rakočević: Na svu decu koja žive u ovom vremenu danas. Današnjoj deci nije nimalo lako sa našom prošlošću, našim traumama i kompleksima. Naglo smo okrenuti suvom kapitalizmu, a do malopre u komunizmu sa sve ratovima između. I tako odrasli u haosu nismo stigli ni da se okrenemo, neka deca su iznikla i onda se poteže pitanje vaspitanja, okoline, empatije... Začarani krug. Nije jednostavno sve što se tiče dece.

Kakva je postavka predstave?

Rakočević: Bard teatar je prepun divnih ljudi, talentovanih i nije bilo lako odabrati. Pored grupe srednjoškolaca, trebalo je odabrati jednu glumicu iz starije grupe koju smo oformili skoro, čuvena 27+ grupa. Plus se odnosi na godine, jasno. Iz te grupe, za naslovnu ulogu odabrana je Nataša Sparić Janković koja je i te kako opravdala naš osećaj, producentkinje Ivane Jevrić i mene, da je ona idealna za tu ulogu. Uloga Vladimira, u originalnom tekstu Volođe, pripala je Veljku Trifunoviću, uloga Paše Mihajlu Miloševiću, Ljalju koja se kod nas zove Olja, igra Julija Vučković, a samo jedan lik koji je u originalu muški sam prebacila u ženski, Viću igra Milica Vasić jer za problem tog lika nije vezan rod, univerzalni je problem pa je kod nas Viktor – Viktorija zvana Vića. Interesantno je da se ovi mladi ljudi privatno ne mogu skoro uopšte poistovetiti sa svojim likovima, nisu dobili uloge po "fioci" i meni je drago da su prihvatili izazov stvaranja lika od nule.

Scenografiju potpisuje Nikolina Nikolić, a kostime Lila Vuković. Moja je režija i adaptacija teksta.

Divota je raditi sa ljudima Bard teatra. Bard teatar je mesto gde mladi dobijaju priliku da se kreativno izraze, fizički i mentalno aktiviraju, edukuju u pozorišnom smislu i proz predstave društveno angažuju kreiranjem dramskog stvaralaštva.

FB ALBUM

Kakav je vaš odnos sa likovima? Jesu li vam poznati, prepoznajte li ih među svojom generacijom?

Nataša: Određene karakteristike mlađih likova u predstavi možemo prepoznati u svakoj generaciji - neke se, na našu žalost, veličaju i kroz medije. Dok ličnost Jelene Sergejevne, čvrsto verujem, pronalazimo u bliskim ljudima i svim onim herojima koji svakodnevnim gestovima upotpunju živote.

Veljko: Ja mislim da ne poznajem takve ljude lično u pravom životu, ali sam siguran da ih ima, samo se kriju iza "maske", kad-tad će se otkriti. A na javnoj sceni ih ima puno, čak se ni ne trude da sakriju to.

Mihajlo: Ono što je najstrašnije je što mogu da prepoznam odraze likova kod ljudi u stvarnom životu, još strašnije je što je to među mojom generacijom.

Julija: Među svojom generacijom nisam toliko primetila ponašanje slično onom koje prikazujemo u predstavi. Takve ljude ne prepoznajem u svom bliskom okruženju. Međutim, svesna sam toga da su oni deo ovoga društva i da nesumnjivo postoje među nama. Kod nas su u početku rada na predstavi likovi izazvali veliku odbojnost i zato je bilo teško ući u njihove cipele.

Milica: U svojoj generaciji prepoznajem osobine pojedinih likova. Iskreno se nadam da pojedine likove u koje ćemo se pretvoriti dok predstava traje nikada neću upoznati.

Da li ste i kako, ako jeste, uspeli da se povežete sa likovima? Ipak su oni malo "drugačiji"?

Nataša: Sa Jelenom Sergejevnom, likom koji tumačim, sam uspela da se poistovetim ponajviše kroz životne vrednosti koje ona predstavlja, empatiju i pedagoški pristup koji ima prema svojim učenicima. Još jedna nit koja nas povezuje jeste vera u ispravnost i čovečnost sveta, kao i to da jedna osoba zaista može pokrenuti lavinu dobrote. Dok o različitostima ne smem mnogo da govorim kako ne bih otkrila određene detalje predstave.

Veljko: Moj odnos sa likovima u predstavi je na jedan poseban način izgrađen jer ih ja u teoriji predvodim, ja sam "vođa" grupe. Vladimir, lik koga igram, je jako daleko od mog privatnog života. Povezivanje sa njim mi je stvaralo jedan veliki izazov, ali sam uspeo da razmišljam, hodam, pa čak i dišem kao on dok sam na sceni.

Mihajlo: Povezivanje zaista nije lako i trajalo je znatno duže nego za neke druge predstave u kojima sam igrao. Sva sreća pa je tu Mara da taj proces ubrza. Možda je najizazovnije potpuno razumeti lik i biti spreman da odbraniš njegove stavove, koji nisu uvek ispravni i ne poklapaju se sa mojim sopstvenim. Onda nakon razumevanja, odvojiti njegovo razmišljanje od svog sopstvenog. Pomoglo je to što postoje te crte u ljudima oko nas, pa se sve to na kraju sklopi u jednog Pašu.

Julija: Bilo je izazovno povezati se sa likovima koji su toliko različiti od nas. Pažljivo smo razgovarali o njima pokušavajući da prodremo u njihovu dušu i razumemo zašto postupaju na određeni način. Oni su, iako neobični, proizvod okoline u kojoj su odrastali. Upravo taj podatak je najpotresniji i sve nas usmerava na ozbiljno preispitivanje. To dovoljno govori o likovima koje igramo, kao i o zahtevnosti glumačkog zadatka koji je pred nama.

Milica: Viktorija i ja se nismo u potpunosti povezale zbog načina na koji rešava svoje probleme i njenih pogleda na svet, ali imamo dodirnih tačaka i mislim da bismo bile dobre prijateljice.

Šta publika može da očekuje?

Nataša: Nadam se da će publika kroz našu predstavu i likove koje igramo uspeti da osvesti određene izazove sa kojima se suočavaju različite generacije. Da će ih čitava priča navesti na razmišljanja koliko svako od nas ima udeo u stvaranju budućnosti, na koji način možemo da utičemo na one koji ostaju posle nas i kako da im budemo dobar primer za jedan svrsishodan život.

Veljko: Publika može da očekuje jednu surovu istinu i realnost. Naši likovi će im zaličiti na neku osobu iz pravog života, to je sigurno. Kada budu izlazili iz pozorišne sale, sigurno neće biti ravnodušni. Pratiće ih jake emocije i u periodu nakon odgledane predstave.

Mihajlo: Jednu realnu sliku sveta u kojem živimo. Prodor u to dokle su sve ljudi spremni da idu da bi ispunili svoje ciljeve.

Julija: Tema predstave je prilično ozbiljna i za današnje vreme naročito važna. Sve nas će dirnuti u poneko bolno mesto, onako kako to samo pozorište i može.

Milica: Publika može očekivati jednu tešku, ali nažalosno istinitu priču.

Koga ti igraš?

Nataša: Jelenu Sergejevnu.

Veljko: Ja igram Vladimira, veoma inteligentnog i uglednog srednjoškolca koji je vođa učeničke grupe.

Mihajlo: Moj lik je Paša, zaljubljeni intelektualac, on je budući filolog i pun je samohvale. Često misli da je on taj kome treba posvetiti pažnju i pomoći, ne razume zašto on nije na prvom mestu. On je neko ko vidi realnu sliku društva i ponosno mogu da kažem da se kroz neke od njegovih replika ispoljava ideja predstave.

Julija: U predstavi igram Olju, učenicu četvrtog razreda srednje škole. Olja je zbunjena mlada devojka koja, vođena strahovima i razočaranjima, ispred sebe postavlja izbor između ljubavi i novca.

Milica: Igram devojku po imenu Viktorija, jednu veoma komičnu, ujedno i naivnu osobu koja ne rešava probleme onako kako bi trebalo.

Kakva je Marija kao rediteljka?

Nataša: Detaljna, uporna, brižna, direktna, metodična, organizovana, jasna, kreativna i uspešna u pronalasku različitih načina da nam što više približi zadatke koje imamo kroz predstavu. Istinski mentor.

Veljko: Mara je fascinantna, sve pohvale za nju. Uvek ima strpljenja i vremena da nas sasluša i da nam na lep način pojasni, a i pokaže kako da izađemo iz nekog glumačkog problema.

Mihajlo: Mara Rakočević - glumica, spisateljica, rediteljka (dodao bih i psiholog) - je l’ ima nešto što ona ne može da uradi? Divno je raditi sa Marom. Kad ona objasni nešto, pokrene toliko razmišljanja, a pritom sve bude jasno. Mentor u pravom smislu te reči. Uvek uspe da izvuče najbolje iz nas.

Julija: Mara se odlično snalazi u ulozi reditelja. Od nas zahteva predanost zadatku, preciznost i disciplinu. Posebno bih pohvalila njenu moć organizacije, želju da izvuče najviše i najbolje od nas, kao i to koliko je pažljiva prema nama.

Milica: Znajući koliko je Marija posvećena i detaljna osoba, puno mi znači što ima poverenja u mene da ću ispuniti ono što se od mene traži.

Organizator predstave su DKRC Supermama i Bard teatar.

Ulaznice po ceni od 400 dinara u prodaji su u radnji Crazy Vinyl Shop (Crvenog barjaka 21) od srede do subote (od 12:00 do 21:00).

Bard teatar i portal PRVI PRVI NA SKALI poklanjaju 2x2 ulaznice posetiocima koji kao komentar ispod najave na portalu navedu naziv još jedne predstave koju je izveo ansambl Bard teatra.

BARD TEATAR FB STRANA, INSTAGRAM

ARHIVA PPNS BARD TEATAR: ŽIVOTINJSKA FARMA

Bard teatar: Životinjska farma
BARD TEATAR: SVAKIM DANOM SVE VIŠE

BARD TEATAR: DA SE JA PITAM