Predavanje "Zločin i kazna? - sudbina oficira Vermahta odgovornih za Kragujevački masakr 1941" Nenada Karamijalkovića održano je u Muzeju "21. oktobar" 30. oktobra. Predavač je izneo najnovija saznanja iz svojih istraživanja o trojici oficira direktno odgovornih za sprovođenje zločina u Kragujevcu oktobra 1941. godine.
Streljanje 1941.
Uvodne reči
- Ideja je bila da predstavimo istraživanje u vidu predavanja, a nadamo se već naredne godine i u pisanom izdanju. Građu na kojoj je radio i prikupio u relevantnim ustanovama, arhivima, pokloniće Spomen-parku i biće dostupna istraživačima ove teme ubuduće, najavila je Marijana Stanković, direktorka Spomen-park "Kragujevački oktobar".
Publika je ispunila kino-salu Spomen-parka do poslednjeg mesta.
- To je potvrda zainteresovanosti srpske javnosti za ovu priču koja u kulturi sećanja srpskog naroda zauzima jedno od najbitnijih mesta. Iz tog razloga, država je opravdano odlučila da 21. oktobar obeležava kao državni praznik - dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, rekao je na početku predavanja Nenad Karamijalković.
Nisu, međutim, svi blagonaklono dočekali ovo predavanje.
- U poslednjih nekoliko nedelja bilo je snažnih pokušaja iz Nemačke ali, na žalost, i iz Srbije, pa i iz ovog grada da sabotiraju, da dovode u pitanje i spreče ovaj događaj, ali nisu uspeli, napomenuo je predavač.
Racija 1941.
Najavio je da će predstaviti ono što je iz ugla kulture sećanja veoma bitno ne samo za Srbe, već i za Nemce.
- Ova naša priča ne može da ima epilog dok se tri misije ne ostvare. Jedna je imenovanje žrtava - to je u velikoj meri obradio pokojni kolega istoričar Staniša Brkić iz ove ustanove svojom kultom knjigom "Ime i broj".
- Druga priča koja nema epilog, tj. ima delimičan, je o zločincima, koja je podjednako bitna zato što bez njenog završetka ne može biti ni iskrenog pomirenja između naše dve države, naša dva naroda, niti žrtve mogu da imaju posthumnu satisfakciju. Treće pitanje proizilazi iz ovog drugog, a to je odnos prema kulturi sećanja na ove događaje u Šumaricama, ali i uopšte u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, iz našeg ugla gledanja, a onda i nemačkog, ali i austrijskog. Kada kažem Nemačka u ovom kontekstu, gotovo uvek mislim i Austrija jer je od Anšlusa1938. godine bila deo Nemačke. Na primeru Kragujevca videćemo da je bila podjednako odgovorna za sve ovo što se dešavalo, rekao je Karamijalković.
Trojica najodgovornijih za pomenuti zločin su:
general Franc Beme - doneo zloglasnu naredbu "sto za jednog";
major Oto Deš - naredio streljanja u Kragujevcu;
major Paul Kenig - sproveo streljanje.
Naredba Franca Bemea, sa mikrofilma
Kao deo predavanja, premijerno u Kragujevcu, prikazan je film "Dva lica rata" reditelja Zorana Dobrića, u produkciji Austrijske državne televizije.
Publika je od autora saznala da je Austrijska državna televizija (ORF), koja je finansirala i emitovala ovaj film, prva i poslednja sa takvom pričom u jednoj od zemalja Evropske unije.
- Ni pre ni posle toga nije niti jedna evropska zemlja finansirala ili emitovala jedan film o stradanjima srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata. Ovde je bitno podsetiti, što mi znamo, da se radi o zemlji koja se u ovom filmu predstavlja kao počinilac, zločinac, naglasio je Dobrić.
Film je sniman u Austriji, Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini.
- Protagonisti su istoričari iz ovih zemalja koji isključivo govore o počiniocima i žrtvama iz svojih zemalja. To mi je bilo bitno jer ako želimo da budemo objektivni - a to je moja osnovna želja i motivacija prilikom rada - onda bi to trebalo da bude suštinski odnos prema ovakvoj temi. Drugi deo protagonista su žrtve, odnosno nekada deca, a danas zreli ljudi od kojih je bar polovina koje sam intervjuisao u protekle četiri godine umrlo. To su žrtve ustaškog terora, nedužna deca koja su u svojim najmlađim godinama doživljavala najstrašnije, najmorbidnije stvari koje retko koji zdrav um može da zamisli, kazao je Dobrić.
Miodrag Joksimović je preživeo streljanje, njegova sestra nije. Sahranio ju je nedaleko od mesta gde je ubijena, u dvorištu kuće u kojoj on i dan danas živi u Dragincu (foto: Zoran Dobrić, 2021)
Autor je prisutnima preneo iskustva koja je sticao u radu na ovom filmu u kojem je prvi put predočen zločinački odnos Austrijanaca prema Srbima tokom rata, ali i humanost koju je delima pokazala Diana Budisavljević.
Predavanje je bilo deo ovogodišnjih Oktobarskih manifestacija u počast građanima Kragujevca i okoline koje su streljale trupe Vermahta 19, 20. i 21. oktobra 1941.
Karamijalković je direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu. Podsećamo, na portalu PRVI PRVI NA SKALI feljtonski je predstavljena njegova knjiga "Staro vojničko groblje u kragujevačkim Šumaricama".
Komentara: 0