Juče nas je prerano napustio naš dragi kolega i prijatelj Boško, dugogodišnji šef Elektronskog odeljenja, pionir u digitalizaciji naše biblioteke i zavičajni pisac.
Obdaren mnogim talentima, voleo je da istražuje i pokreće; bio je spiritus movens naše kuće – prvi je savladao, a zatim i sve nas obučio da radimo u programu BIBLIO/ISIS, pokrenuo digitalizaciju bibliotečke građe, bio dugogodišnji grafički urednik izdavačke delatnosti Biblioteke, čiji potpis nose brojne publikacije, časopisi „Koraci” i „Kragujevačko čitalište”, katalozi, plakati...
Autor je više publikacija: „Nebom između bedema”, „Mala za u džep”, „Leptir na bajonetu Jerotija Pavlovića”, „Leptir na testiji Kosare Pavlović”, „Pssst. Deo 1, Dolazak vilenjaka” i brojnih radova objavljenih u stručnim bibliotečkim časopisima.
Svojim glasom i izuzetnom dikcijom davao je poseban pečat svakoj manifestaciji u kojoj je učestvovao.
Rođeni Kragujevčanin, voleo je svoj grad i ljude u njemu.
Pamtićemo ga kao posebnog i drugačijeg, večitog dečaka i zanesenjaka.
„Pssst! Deo poslednji. Odlazak vilenjaka...”
Boško Protić biće sahranjen sutra u 14 sati na Varoškom groblju.
Da je 2000. godine bilo mudrosti (i sreće) današnji dan bi bio istorijski. Ovako, pošto nas je to promaklo (a uvalilo i potopilo još dublje) ostaje vam samo da slavite – moj rođendan!
Pojma nemam odakle mi ovoliko godina? Do juče sam verovao da su oni od 50+ starci (metuzalemskih razmera), a evo me, napunih 61. (mestimično do eventualno jubilarnu).
Idem, koračam, mrštim se i osmehujem...! Ima ko zna dokle ću ovako da pešačim – a mene to mnogo i ne zanima. Važnije je da se putuje nego pristigne na odredište (ono je, bar, za sve isto)!
Kada saberem: igre i igrice, ljubavi i slasti, strepnje, pisma iz vojske, radosti stvorenog, ali i gorčinu svega promašenog, kada na to dodam ratove, inflacije, ekspresnu variola veru, pa i ovu davež koronu, sve strahove koji su me paralisali i ushićenja što su davala krila... – pa, ljudi moji, ovo je (suma sumarum) nešto baš lepo!
ŽIVOT JE LEP!
Da li je mogao da bude lepši? Naravno!
Sa druge strane: moglo je i odavno da ga više ne bude ili da donese još više patnje i bola (hvala mu što nije)?!
Ovakav, kakav se događao – moj je! I lep! Ne žalim se!
I svi vi u njemu koji postojite, svi ste mi lepi. Svako na svoj način. Neko kao doživotno prijateljstvo začeto u davnoj prošlosti, a neko i kao sličica sa FB profila.
Krećem u tu 62. da vidim čega sve lepog tamo ima!!!
Komentara: 0