DŽON ARNOLD: BORBA JEDNOG (BOGATOG) ČOVEKA PROTIV "LOŠE NAUKE"
Džon Arnold je bivši trgovac energentima. Najmlađi milijarder. Najmanje poznat milijarder. Zvezda Volstrita. Retko ko se usudi da se kladi protiv njega. Zajedno sa suprugom započeo je donkihotski poduhvat - da stane na put lošoj nauci i naučnicima koji zarad slave objavljuju falsifikovane studije. Lora i Džon Arnold nisu započeli pokret za ispravljanje nauke, ali su mu, više nego bilo ko drugi, doprineli - uglavnom stupajući u kontakt s naučnicima iznenada, sa jednim jedinim pitanjem: "Mogu li sa više novca da urade više." Dosad su u svoj cilj uložili više od osamdeset miliona dolara. I ne planiraju da stanu
"Nauka je izgrađena kao zgrada", objašnjava Arnold, "jedan sprat na drugom." U nauci o ishrani "čitav temelj istraživanja je loš. Sve te stvari koje smo mislili da znamo - kada zakoračimo unazad i pogledamo u osnove dokaza - ne postoje"...
Tema o kojoj ovaj čovek govori, ja nama koji radimo u nauci dobro poznata.
Rad u nauci, po nekim uslovima koji su potrebni, može da se uporedi sa uslovima koji su potrebni za rad umetnika. Prvi uslov za kvalitetan naučni rad je SLOBODA!
Sloboda govora i mišljenja
Nije slučajno što naučne ustanove, pre svega one koje se bave i visokim obrazovanjem, mora da odlikuje autonomija i samouprava. U svim civilizovanim društvima je tako, ili bar je bilo tako, do stupanja na scenu korporacijskog globalizma. Snage sile ne smeju da ulaze na univerzitete. Zato, primera radi, američki univerziteti imaju „juniverziti polis“. Posebne jedinice reda čija je jurisdikcija isključivo u okviru univerziteta. Sloboda izbornosti se ogleda u biranju rukovodstva fakulteta iz baze. Ova sloboda je kod nas postojala sve do kraja 90-tih, kada je Milošević počeo da ograničava slobodu univerziteta, novim ugovorima o radu, koje su potpisivali zaposleni i dekan, pa se dešavalo da dekan ne potpiše ugovor i „nepoćudni“ zaposleni „izleti iz poslovne orbitale“. Međutim, prava sloboda univerziteta je ugušena posle Oktobarske revolucije 2000. Danas je politika dobra zagazila u visokoškolske ustanove, kojima se upravlja dekretnim postavljenjima od strane svemoćnih dekana. U takvoj situaciji kvalitet izbora nastavnika se sve više zasniva na poslušnosti, umesto na kvalitetu. Sloboda govora i mišljenja je veoma sužena. Posledica je „loša nauka“. Posledice su „instant“ i „portabl“ diplome i titule. Nagora posledica je „naučni“ mladi kadar koji izlazi iz takve sredine, kome su svi kriterijumi pomereni, tako da garantuju da će nauka definitivno da bude dovedena u stanje permanentne okupacije jačih, pre svega Zapada.
Sloboda koja proizilazi iz finansiranja
Da bi se obavljao kvalitetan naučni rad, naučnici moraju da imaju finansijsku udobnost da ne razmišljaju o novcu. Onog momenta kada naučni kadar počne da „trči za finansijama“, od nauke više nema ništa. Naši idiotski politikanti su smislili da državni fakulteti „moraju da izdržavaju sami sebe i da zarađuju“!!! Pri tome se misli na onaj najbrutalniji oblik pijačne zarade, a zaboravlja se da kvalitetan naučni rezultata obezbeđuje sigurnu dobit, ali u taj rezultat prvo mora da se ulaže. Mi smo država koja izdvaja najmanje za nauku i visokoobrazovanje iz BDP, u Evropi, a ovamo hoćemo „svetske rezultate“ i „radove na“ tkz. „sci listi“. U tima makazama nedostojno malih ulaganja i halavo visokih zahteva, naša nauka i VO se uništavaju. Većina naših poltikanata su „loši đaci“, tako da odnos prema nauci i visokom obrazovanju, jeste „osveta loših đaka“ u pravom smislu te reči.
Sloboda organizovanja svog rada
Naučnici nemaju radno vreme! Lošeg direktora naučne ustanove možete da prepoznate po tome što propisuje naučnicima radno vreme od „sedam do tri“. Samo što i kartice ne kucaju. To je potpuna vulgarizacija pristupa naučnom redu i jasan pokazatelj potpune nekompetentnosti politički dovedenih rukovodilaca.
Ovo je priča o slobodi u nauci, gledano kroz naše ustanove.
U svetskim razmerima, loša nauka je rezultat pomeranja težišta finansiranja sa javnih izvora (država), na privatne izvore (kompanije). Ovo je posebno izraženo od sredine 80-tih godina prošlog veka. Tipičan primer je upravo američki. Kada je predsednik Buš Mlađi posekao javno finansiranje nauke u „cilju štednje“, u taj prostor su ušle privatne korporacija i, naravno, to odmah počelo da utiče na „naučne rezultate“.
Kvalitetna nauka mora da bude nezavisna i potpuno finansirana iz javnih izvora. Time se obezbeđuje ne samo kvalitet istraživanja i rezultata, već i njihova objektivnost. Na žalost, u današnjem svetu toga je sve manje. Nauka je postala, u jednom svom delu, zloupotrebljena aktivnost. To je sve naravno kratkog daha. Autoritet naučnog rada se zasniva na njegovoj objektivnosti, koja proizilazi iz nezavisnost i, gore navedene, SLOBODE. Kompromitovana nauka gubi svaku upotrebnu vrednost, čak i za onog ko je zloupotrebljava, jer gubi poverenje javnosti. Kao takva ne treba nikome! Naučnici koji pristaju na razne „dogovore i sporazume“ tj. prodaju dušu đavolu, seku u stvari granu na kojoj sede.
Nauka je još jedan u nizu primera da korporacijski globalizam, ljudskom rodu ne donosi ništa dobro, niti se na njemu išta vredno gradi. Korporacijski globalizam nosi samo destrukciju, obezvređivanje i poniženje ljudskoj zajednici. Sve postaje roba i predmet trgovanja. I čovek. I moral. I domaće vaspitanje,..... pa i NAUKA.
U Republici Srbiji aktuelno je 139 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Sjenice 20. decembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:
GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (135)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)
Tekst Deklaracije o GMO su jednoglasno usvojili odbornici u 135 opština i gradova ili 80% od ukupno 169 gradova i opština u Srbiji - bez podataka za Kosovo i Metohiju.
U 135 opština i gradova koji čine sadašnju SRBIJU BEZ GMO se nalazi:
77,2% ukupne teritorije Srbije
84,5% ukupnog stanovništva u 2014. godini
75,3% poljoprivrednog zemljišta, 72,2% oranica, 80,4% livada i pašnjaka i 86,4% voćnjaka i vinograda - po Popisu 2012. godine
Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija
Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.
Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.
SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA
Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO
Izvor: Narodna skupština Republike Srbije
OPŠTINE I REGIONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU
Komentara: 0