Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil je izjavio 24. marta 2024. godine da je NATO bombardovanje Srbije diplomatski promašaj i da građani Srbije to nikad ne treba da zaborave. Izjava je dobrodošla, ali je neočekivana, jer je tadašnji predsednik SAD Džo Bajden bio žestoki zagovornik bombardovanja¹ i dao jednu krajnje neprimerenu kvalifikaciju o Srbima i kako ih treba kazniti. Posle brojnih negativnih reakcija samih Amerikanaca na izrečeno, ova izjava je nestala iz svih sredstava komunikacije te se vodi kao nepostojeća².

Dr Mirjana Anđelković Lukić, ekspert za eksplozive, je u svojim radovima sve projektile, koje je koristio NATO, svrstala po razornosti u tri grupe, a najviše štete su nam naneli vođeni i nevođeni projektili, u koje spadaju rakete, klasične i kasetne bombe. NATO je garantovao veliku preciznost upotrebom tzv. pametne municije (precision guided munitions - PGMs). Međutim, civilne žrtve se nisu mogle izbeći i to predstavlja nepoštovanje međunarodnog humanitarnog prava. O načelima po kojima je prihvatljivo vođenje oružanih sukoba i vojnih intervencija su usvojene četiri Ženevske konvencije i dva protokola. Za pokretanje vojnih intervencija se mora imati saglasnost Saveta bezbednosti UN, što NATO savez nije imao kad je izvršio agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine. Države koje su ratifikovale Ženevske konvencije i protokole su se morale pridržavati njihovih odredbi.

Međunarodne nevladine organizacije (Human Rights Watch and Amnesty International), su tvrdile da pojedini napadi NATO-a nisu bili u skladu sa principom „razlikovanja" i principom „proporcionalnosti" definisanim u jednom od tih protokola. Prvo načelo zahteva razlikovanje civila od oružanih učesnika sukoba, kao i civilnih od vojnih objekata koji jedino mogu biti proglašeni za mete. Princip proporcionalnosti zabranjuje napade u kojma se mogu dogoditi o ubistva, ranjavanja civila, štete na civilnim objektima, koji bi bili prekomerni u odnosu na konkretnu i direktno očekivanu vojnu korist. Prema NATO izvorima bilo je 38.004 naleta aviona od toga 10.484 vatrenih dejstava u toku 78 dana. U početku su naleti bili sa oko 70 borbenih aviona dnevno, da bi se na kraju taj broj popeo na 400 svakog dana. Više je nego očigledna nesrazmera između vojne moći agresora i Vojske Jugoslavije koja imala gubitke na početku i sporadično preduzimala borbene letove u odbrani države.

ARHIVA PPNS SLUČAJ PLJAČKOVICA 1999: SOLANA NAM DUGUJE ODGOVOR - DR ZORKA VUKMIROVIĆ

Dr Mirjana Anđelković Lukić takođe je istakla u svojim radovima izjave španskih pilota, posebno kapetana Adolfa Luis-Martina de la Osa (A.L.M. de la Hoz)³ neposredno po okončanju NATO bombardovanja o nepoštovanju svih ovih odredbi i čak ciljanom uništavanju civilnih objekata i industrijskih postrojenja u kojima je proizvodnja bila isključivo u mirnodopske svrhe. Pri takvim dejstvovanjima bilo je civilnih žrtava, koje je NATO pravdao tehničkim greškama nazvavši ih “kolateralnom štetom”.

Konstrukcija „kolateralna šteta“ se odnosi na sve civilne žrtve direktnog bombardovanja u toku NATO intervencije na teritotoriji SR Jugoslavije 1999. godine, bez obzira na njihovo etničko poreklo. Tvorac ove izjave je portparol NATO saveza Dzejmi Patrik Šej (Jamie Patrick Shea). Izjava je ogolila bezobzirnost nelegalne akcije, čiji je cilj trebalo da bude sprečavanje tzv. humanitarne katastrofe stanovništva albanskog porekla na Kosovu i Metohiji. Dvadeset godina kasnije⁴ on podvlači nesmotrenost svoje izjave, koja je bila u duhu vojne terminologije, a nije uzela u obzir bol bližnjih, pri tom uporno ponavljajući opravdanost same akcije. U tome se ogleda bahatost vojno-nadmoćnog saveza da pristupa vojnoj intervenciji garantujući preciznost bez civilnih žrtava. A kada su evidentirane žrtve, među kojima su i deca iz svih etničkih grupacija, onda je to svedeno na očekivanu tehničku grešku, cinično nazvanu „kolateralna šteta“! Po svim pozitivnim zakonima civilizovanog društva smrt jednog deteta je zločin i preko takvog čina se ne sme preći bez odgovarajućih sankcija. Koliko je bilo civilnih žrtava u toku sedamdestosmodnevnog bombardovanja?

Prvi raspoloživi podatak iz naših izvora je 500, a nalazi se u sudskom predmetu protiv čelnika najmoćnijih NATO država, NATO generala i uticajnih političara. Suđenje tim imenovanim optuženma je održano u njihovom odsustvu u Okružnom sudu u Beogradu 21. septembra 2000. neposredno pred političke promene. Godinu dana kasnije su sve odluke poništene i imenovani su dolazili u zvanične posete jugoslovenskim, a kasnije srpskim liderima. Na opšte zaprepašćenje, Toni Bler je postao savetnik Predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Vrlo skupe usluge tog savetovanja je plaćao nepoznati dobrotvor.

AHIVA PPNS UNEP: PROCENA EKOLOŠKIH ŽARIŠTA - KRAGUJEVAC (OD SUKOBA DO ODRŽIVOG RAZVOJA)

Pre toga, iste godine 13. juna je bio upućen tužiocu Haškog tribunala Završni izveštaj formirane ad hoc grupe o NATO intervenciji u SR Jugoslaviji⁵. U tom dirigovanom izveštaju su navedeni podaci međunarodnih humanitarnih organizacija sa prosekom od 495 žrtava. Takođe je prikazana lista sa ključnim događajima stradanja civila. Na toj listi nema Aleksinca. Fond za humanitarno pravo (FFH i FFH-Kosovo) je objavio spisak žrtava sa njihovim imenima 2014. godine. Na tom spisku od ukupno 754 žrtava (454 civilnih i 300 vojnih) upisano je ukupno 15 civila iz Aleksinca.

Izveštavajući o obeležavanju godišnjice početka NATO bombardovanja u Aleksincu 24. marta 2012. Radio-televizija Vojvodine je navela da je u tom gradu poginulo u višestrukim NATO napadima ukupno 24 civila i oštećen veliki broj civilnih objekata. Do tada je uz velike napore svih struktura obnovljeno oko 600 objekata. Kanadski general Luis Mekenzi je po obilasku ruševina izjavio: "Zločin je počinjen nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta". Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je položio venac na spomen-obeležje i izjavio da je NATO bombardovanje zločin protiv našeg naroda. Vence su položili i ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba general-pukovnik Ljubiša Diković. Na tom i kasnijim obeležavanjima se pominjalo kao ukupan broj za SR Jugoslaviju 2.000 do 2.500 civilnih žrtava, od kojih je 89 dece.

Žrtve nisu brojke i zaslužuju da im se navedu imena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će od 24. marta 2020. početi da radi Komisija za utvrđivanje broja žrtava NATO bombardovanja. Do danas nema nikakvih izveštaja o radu te Komisije, kao što nema obećanog završnog izveštaja Skupštinske komisije o utvrđivanju posledica korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom, kojom je predsedavao dr Darko Laketić.

U pravu se kaže da treba čuti i drugu stranu. U pomenutom izveštaju5 Tužiocu Haškog tribunala se preporučuje da ne pokreće istragu po bilo kom pitanju u vezi sa NATO kampanjom. Samo šest meseci kasnije raspolažući sa istim dokazima, Savet Evrope usvaja u Strazburu 10. januara 2001. godine Izveštaj o uticaju rata u Jugoslaviji na jugoistočnu Evropu⁶. Zagađenja životne sredine su registrovana u Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Grčkoj i Ukrajini.

ARHIVA PPNS MAPA NATO IZ 1999. - GDE JE PADAO OSIROMAŠENI URANIJUM

Naši istraživači su takođe ukazali na transport zagađujućih materija preko atmosfere⁷ i Dunava u širem regionu⁸. U Bugarskoj i Rumuniji u blizini granice sa Srbijom su nađene u zemljištu povišene koncentracije teških metala, posebno kadmijuma⁶.

To je još jedna zaostavština „pametnih raketa“. Elektronsko navođenje, GPS, infracrveni detektori se napajaju iz kadmijumskih baterija. Kada raketa pogodi cilj, u eksploziji se kadmijmske elektrode razgrade do submikronskih čestica i mogu se vetrom preneti na veće udaljenosti. Profesor Fakulteta za fizičku hemiju Dragan Veselinović sa iskusnim timom istraživača uz sve mere bezbednosti i prisustvo pripadnika specijalizovanih službi Vojske Jugoslavije je uzimao uzorke zemljišta iz dubokih kratera na vojnom aerodromu na Ponikvama neposredno po okončanju bombardovanja. Nije nađen uranijum, ali su nađeni povišeni sadržaji kadmijuma u odnosu na sadržaj u netaknutom površinskom sloju zemljišta. Povišeni sadržaji pokretljivog kadmiju u površinskom sloju zemljišta su nađeni i u zaštićenoj oblasti Zasavice i na Fruškoj gori⁹. Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Kadović je sa saradnicima u poglavlju monografije Inicijative za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije¹⁰ prikazao depoziciju kadmijuma u povšinskom sloju zemljišta kod Vlasinskog jezera, kao i u lekovitom bilju. Nađeni sadržaji kadmijuma su viši od propisanih vrednosti u našim standardima i preporukama međunarodnih organzacija. Kadmijum u pridignutim česticama sa tla u opsegu veličina manjim od 2,5 mikrometara je visoko kancerogen, a unosom preko hrane i vode predstavlja pored kancerogenosti i opasnost za reprodukciju.

Već sada „pametna municija“ koristi litijumske baterije umesto štetnih kadmijumskih. Glad za litijumom potiče delom zbog potreba vojne industrije, posebno za pogon dronova. Ali za sada nema dovoljno istraživanja o uticaju litijuma na životnu sredinu pri njegovom oslobađanju u eksplozijama.

Reference

1. P. O., Objavljen Bajdenov snimak iz 1998. godine: Ja sam predložio bombardovanje Beograda, Politika on line 17.03.2022.
2. Lazar Marinković, Predsednički izbori u Americi 2022.: Šta jeste, a šta nije govoro o Srbiji Džo Bajden, BBC News na srpskom 10.11.2022.
3. Luis Jose Morales, Spanish Pilots Admit NATO Attacked Civilian Targets, Articolo 20, Spanish Weekly 14.06.1999.
4. Aleksandar Miladinović, Intervju u petak: „Žalim zbog kolateralne štete, ali bombardovanje je opravdano“, kaže Džejmi Šej, BBC News na srpskom 22.03.2019.
5. Final Report to the Prosecutor by the Committee Established to Review the NATO Bombing Campaign Against the Federal Republic of Yugoslavia, International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia, 13.06.2000.
6. Serhiy Kurykin, Environmental impact of the war in Yugoslavia on south-east Europe, Doc. 8925, Council of Europe10.01.2001.
7. Vukmirović ZB, Unkašević M, Lazić L, Tošić I (2001) Regional air pollution caused by simultaneous destruction of major industrial sources in a war zone. The case of Serbia in April 1999, Atmos Environ 35:2773-2782.
8. Vesna Martinovic-Vitanovic, Vladimir Kalafatic: Ecological Impact on the Danube After NATO Air Strikes, in: Environmental Consequences of War and Aftermath, Springer-Verlag 2009.
9. Aleksandar Popovic, Dragana Djordjevic, Dubravka Relic, Zorka Vukmirovic, Aleksandra Mihajlidi-Zelic, Predrag Polic: Speciation of Heavy Metals in Geological Matter of the Serbian National Parks, Protected Areas and Cities Within the Danube River Basin After the War Conflict in 1999, in: Environmental Consequences of War and Aftermath, Springer-Verlag 2009.
10. Ratko Kadović, Snežana Belanović Simić. Jelena Beloica. Predrag Miljković. Biomonitoring kasnih posledica ratnih dejstava: zagađenje kadmijumom na području Vlasinskog jezera,u: ISTINA O POSLEDICAMA NATO BOMBARDOVANJA SRBIJE 1999. GODINE, 2021.

Foto: Zoran Petrović, Prviprvinaskali.com
Dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji Instituta za fiziku Univerziteta u Beogradu

ARHIVA PPNS IZVEŠTAJ SRJ - POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA ŽIVOTNU SREDINU SR JUGOSLAVIJE (SAVEZNO MINISTARSTVO ZA RAZVOJ, NAUKU I ŽIVOTNU SREDINU)

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU