Akademik dr Josif Pančić (17. april 1814. - 25. februar 1888)

Akademik dr Josif Pančić (17. april 1814. - 25. februar 1888)

Josif Pančić je rođen 5. aprila 1814. godine u malom mestu Ugrini kod Bribira, u današnjoj Hrvatskoj, kao Josip. Pančići su poreklom iz Hercegovine, a od davnina su se doselili u to selo koje se nalazi na severnim obroncima Velebita. Josip je bio četvrto od petoro dece Pavela i Margarite. Roditelji su, kao i ostali žitelji rodnog kraja, živeli teško, bili su ratari, stočari i vinogradari, što je svakako uticalo na to da je Pančić još u ranom detinjstvu zavoleo prirodu i osetio neraskidivu vezu čoveka sa njom. Brigu o Josipovom školovanju preuzeo je stric Grgur, koji je bio župnik u Gospiću. Pančić je u Gospiću završio osnovnu školu, a u Rijeci gimnaziju. U tada šestorazrednoj gimnaziji, Josip je stekao i solidno znanje iz latinskog i nemačkog jezika, a sam je naučio francuski i italijanski.

Posle završene gimnazije, 1830. godine, nastavio je školovanje u visokoj školi Regia Academica Scientiarum u Zagrebu, na Filozofskom fakultetu. Budući da su prirodne nauke bile slabo zastupljene na tom fakultetu, 1832. godine prešao je u Peštu na Medicinski fakultet, na kome se održavala i nastava iz prirodnih nauka. Pored ostalih predmeta, Pančić je pratio predavanja iz botanike, kod tada poznatog botaničara Sadlera. Iako po obrazovanju lekar, ta predavanja su uticala na njega da za doktorsku disertaciju odabere temu iz botanike pod naslovom Taxilogia botanica koju je posvetio svom dobrotvoru, stricu Grguru. Disertaciju je pisao na latinskom jeziku, te je ujedno bila i njegov prvi naučni rad. Za doktora medicine je promovisan 7. septembra 1843. godine. U Pešti je naučio i mađarski i engleski jezik, a davao je privatne časove francuskog i italijanskog jezika.

Nakon studija, radio je u okolini Budima, privatno kao lekar. Zatim je proveo dve godine u Banatu u malom rudarskom mestu Ruksbergu kao kućni učitelj, vaspitač i lekar u dve imućne porodice. Za vreme raspusta obilazio je širi region, proučavao i sakupljao razne biljne vrste. U rudnicima je proučavao stene i minerale. Vrativši se u svoj rodni kraj obilazio je predele Velebita i okoline i sakupljao mnoštvo biljnog materijala. S obzirom na to da tada nije postojala neophodna literatura za determinaciju biljnih vrsta, Pančić je 1845. godine, uz blagoslov strica otišao u Beč, kako bi u čuvenom Prirodnjačkom muzeju proučio prikupljenu biljnu građu. Sređivao je svoj herbarijum i redovno prisustvovao predavanjima čuvenog botaničara Endlera. U Beču je boravio godinu dana.

 Akademik dr Josif Pančić
Pored ostalih, u Beču je upoznao Vuka Karadžića. Prema njegovom savetu, došao je maja meseca 1846. godine u Beograd. U iščekivanju zaposlenja u Užicu, Pančić je istraživao širu okolinu Beograda, pešačio obroncima Avale i prikupljao biljke za svoj herbarijum. U nameri da napusti Srbiju, zbog nedobijanja službe, primio je poziv od Avrama Petronijevića, tadašnjeg ministra i vlasnika fabrike stakla u okolini Jagodine, da radi kao lekar na suzbijanju zaraze trbušnog tifusa. Pančić je na toj dužnosti bio pola godine. Radeći u tom kraju upoznao se sa biljnim svetom Jagodine i okoline. Stanovnici su zavoleli Pančića kao savesnog lekara i dobrog čoveka, a on je u februaru 1847. godine postavljen za honorarnog lekara i fizikusa Jagodinskog okruga. Nastavio je sa istraživanjima biljnog sveta okoline, a uspeo je da obiđe vrhove Rtnja, Ozrena, okolne banje.

Krajem godine bio je premešten u Kragujevac na mesto okružnog lekara fizikusa. U toku boravka u Jagodini, Pančić je posećivao i Ćupriju u kojoj je upoznao Ljudmilu, ćerku inženjera Korona, koju je zatim, kao lekar u Kragujevcu, isprosio. Januara 1849. godine su se venčali u pravoslavnoj crkvi u Ćupriji. Imali su sedmoro dece. Svojim predanim radom skrenuo je pažnju na sebe, te je početkom naredne godine, 8. januara 1850. postao dopisni član Društva Srpske slovesnosti. Godine 1851. prvi put je posetio planinu Kopaonik, kojoj se zbog lepote i nadahnuća vraćao više puta. Za profesora prirodnih nauka u beogradskom Liceju postavljen je 1853. godine, najpre po ugovoru a zatim, godinu dana kasnije, za redovnog profesora.

Pančić je dobio srpsko državljanstvo aprila meseca 1854. godine i najverovatnije je tada promenio ime Josip u Josif. U Liceju, a kasnije u Velikoj školi, Pančić je radio do kraja života i vaspitavao mnoge generacije studenata. Predavao je botaniku, zoologiju, mineralogiju sa geologijom i agronomiju, a kasnije meteorologiju i fizičku geografiju. Svojim naučnim opusom stekao je veliki domaći i međunarodni ugled. Bio je prvi rektor Velike škole u Beogradu (1866), današnji Beogradski univerzitet, a na tu funkciju biran je šest puta. Godine 1870. i 1871. bio je poslanik i potpredsednik Skupštine Srbije. Kraljevim ukazom, na predlog ministra prosvete, aprila 1887. godine, Pančić je imenovan za prvog predsednika Kraljevske srpske akademije (danas Srpska akademija nauka i umetnosti - SANU).

U toku svog naučnoistraživačkog rada (neumorna prirodnjačka istraživanja Srbije, Crne Gore, Bugarske i tadašnje Austrougarske), objavio je 26 naučnih radova iz oblasti botanike, četiri značajna rada iz oblasti zoologije i još dvadesetak stručnih i popularnih članaka. Pančić je, osim biljnog sveta Srbije i okolnih zemalja, proučavao i ribe, insekte, mekušce, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare. Predanim i temeljnim radom, Pančić je postao najbolji poznavalac prirode ovog regiona u to vreme. U oblasti nastavnih aktivnosti, napisao je četiri udžbenika za učenike osnovne i Velike škole: Jestastvenica za osnovnu školu, Mineralogija sa geologijom, Botanika i Zoologija. Za naučnoistraživački opus, najznačajnija su Pančićeva otkrića 193 biljna taksona, nova za nauku, među njima je 131 italijanskim botaničarem Robertom Vizijanijem. Zajedno su napisali i u Veneciji štampali monolitno i kapitalno delo - Plantae sebicae rariores aut novae, Decas I (1862), Decas II (1866), Decas III (1870).

Zavod za udžbenike u Beogradu 1997. godine izdao je Sabrana dela Josifa Pančića u jedanaest tomova. Najpoznatije Pančićevo botaničko otkriće svakako jeste jedinstveno četinarsko drvo omorika - Picea omorika (Pančić). Strani autori su je nazivali srpska omorika, a Pančić "ledena lepotica". Prirodno raste oko srednjeg toka reke Drine u Srbijii Bosni i Hercegovini (deo između Višegrada i Bajine Bašte, planine Viogor i Radomišlja) i pored reke Mileševke u blizini Prijepolja (Ravnište). Nova biljna vrsta, 47 novih varijeteta i sedam novih formi. Pored biljnih vrsta, Pančić je otkrio i opisao dva skakavca, nova za nauku, jedan sa područja planine Rile u Bugarskoj, a drugi sa planine Tare u zapadnoj Srbiji. Pored toga, važio je iza velikog pedagoga. Bio je vrlo uporan uradu, sistematičan, skroman. Poštovao je i voleo svoje studente i često im je govorio: "U radu je život, a vršenje poslova je dužnost".

Hronološki, među najvažnijim delima dr Josifa Pančića izdvajaju se: Taxilogia botanica, Dissertatio inauguralis medica, Pešta (1842), Flora u okolini beogradskoj (1845), Spisak divljih cvetnica koje u Srbiji rastu, sa opisom nekih novih vrsta (1856), Ribe u Srbiji (1860), Jestastvenica za učenike Velike škole, I-II, Beograd (1864-1868), Šafran (1865), Ptice u Srbiji (1867), Kopaonik i njegovo podgorje (1869), Građa za faunu Kneževine Srbije (1869), Šumsko drveće i šiblje u Srbiji (1871), Flora Kneževine Srbije (1874), Eine neue Conifere in den ostlischen Alpen (1876), Građa za floru Kneževine Bugarske (1883), Ortoptere u Srbiji (1883), Dodatak flori Kneževine Srbije (1884), Omorika nova fela četinara u Srbiji (1887), i mnoga druga.

Pančić je otkrio i mnoge druge vrste, izuzetnih botaničkih odlika, a pre svega dve endemične i reliktne biljke iz roda ramonda (Ramonda serbica i Ramonda nathaliae), kao i čitav niz drugih biljaka. Za omorikom je tragao gotovo dve decenije. Pronašao ju je u selu Zaovinama, u zaseoku Đurići, 1. avgusta 1875. godine, a pronalazak je objavljen na nemačkom jeziku u članku pod nazivom "Jedan novi četinar u Istočnim Alpima". Omoriku, koja predstavlja endemit i relikt Balkana iz ledenog doba, Pančić je smatrao vrstom bora (Pinus omorika), a nešto kasnije prirodnjak Purkine ju je prebacio u rod smrča, te je njen latinski naziv Picea omorika Pančić (Purk.). Detaljan opis omorike objavio je 1887. godine u publikaciji Omorika nova fela četinara u Srbiji. Značaj otkrića Pančićeve omorike jeste u tome što ona predstavlja endemoreliktnu vrstu naših krajeva.

 Akademik dr Josif Pančić
Rod Ramonda ima tri vrste, od kojih dve rastu na Balkanskom, a jedna na Pirinejskom poluostrvu. Rod je prvo otkriven na Pirinejima 1831. godine, zaslugom francuskog istraživača Ramonda, po kome je čitav rod i dobio ime. Godine 1874. na Rtnju i u Sićevačkoj klisuri Pančić je otkrio srpsku ramondu (Ramonda serbica), a deceniju kasnije, 1884. godine, dr Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, pronašao je u Jelašničkoj klisuri treću vrstu, koju je zajedno sa dr Josifom Pančićem opisao pod imenom Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae), u čast kraljice Natalije Obrenović.

Znajući koliki značaj u prirodnim naukama imaju materijalni dokazi, kao i praktična nastava, Pančić je radio i na osnivanju botaničke bašte. Odmah po postavljenju za profesora Liceja, prve biljke zasadio je udvorištu Liceja, koji je tada bio smeštenu Konaku kneginje Ljubice. Sopstvenim trudom oformio je 1874. godine prvu Botaničku baštu, laboratoriju pod vedrim nebom, na Dorćolu blizu obale Dunava. Pripojena je Velikoj školi, odakle se i finansirala. Pančić je bio prvi upravnik i sa saradnicima je godinama radio na njenom uređenju i održavanju. Bašta je, međutim, bila izložena periodičnim poplavama, a 1888. i 1889. godine, velike poplave su nepovratno uništile zasađene biljke.

Kralj Milan Obrenović 1889. godine, godinu dana posle smrti Josifa Pančića, za botaničku baštu dodeljuje imanje svog dede Jevrema, u samom centru Beograda. Nova botanička bašta nazvana u čast Jevrema Obrenovića "Jevremovac," nalazi se i danas na istoj lokaciji i predstavlja zelenu oazu u srcu grada. Josif Pančić je 1860. godine ostavio srpskoj nauci i svoju veliku herbarsku zbirku od "6.000 fela", kako kaže u jednom pismu nadležnom ministarstvu.

Pančićev herbar (Herbarium Pancicianum) postao je državna zbirka, svojina Botaničkog kabineta tadašnjeg Liceja. Danas je deo Herbarijuma Instituta za botaniku i Botaničke bašte "Jevremovac" Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prijavljenog pod međunarodnim kodom BEOU na listi zvaničnih svetskih herbarijuma. Pančićev herbar danas čine 162 kutije, a sadrži 743 roda biljaka zastupljenih unašoj flori i 15.416 pojedinačnih herbarskih listova. U zbirci su prisutna 5.332 različita biljna taksona nivoa vrste i nižih sistematskih kategorija. Najveću vrednost Pančićevog herbara nesumnjivo predstavljaju biljke koje je on sam ili sa svojim najbližim saradnicima Robertom de Vizianijem ili Savom Petrovićem, opisao kao nove taksone za nauku (tipski primerci).

 Akademik dr Josif Pančić
Postoje herbarski primerci za 91 takson koje je Pančić opisao kao nove za nauku. Skoro polovinu tih biljaka naučna javnost je opisala kao "dobre vrste". Pančićev herbar predstavlja i dokaz o promenama u vaskularnoj flori u poslednjih 170 godina i ukazuje na nekadašnje rasprostranjenje danas ugroženih, retkih i ranjivih vrsta u Srbiji.

Doktor Josif Pančić je bio član u velikom broju društava, na primer: Društvo Srpske slovesnosti, prvi predsednik i redovan član Srpske kraljevske akademije, Srpskog učenog društva, član Državnog saveta, poslanik i potpredsednik Narodne skupštine, Srpskog lekarskog društva, Srpskog arheološkog društva. Bio je dopisni član Ugarske akademije nauka, Brandenburškog botaničkog društva, Bečkog geološkog instituta, Jestastveničkog društva u Šerburu i Zoološkog botaničkog društva u Beču.

U Prvom srpsko-turskom ratu Pančić je bio imenovan za šefa Vojne bolnice u Beogradu, od 20. jula do 22. septembara 1876. godine. Za vojne zasluge u tom ratu dr Josif Pančić je odlikovan Ordenom Takovskog krsta. U Drugom srpsko-turskom ratu dr Josif Pančić je bio takođe šef Vojne bolnice u Beogradu od 1. decembra 1877. do 22. januara 1878. godine. Za vreme Srpsko-bugarskog rata, od 2. do 15. novembra 1885. godine, dr Josif Pančić je dobrovoljno obavljao dužnost upravnika Vojne bolnice. Pored Ordena Takovskog krsta, Pančić je nosilac Ordena Svetog Save I reda i Krsta Društva Crvenog krsta.

Pančić je umro 8. marta (25. februara) 1888. godine, usred rada. Predgovor za knjigu Botanička bašta dovršio je pred smrt na nekoliko dana. Prvenac Balkanskog poluostrva radio je i za vreme bolovanja. Sahranjen je u Beogradu, a kako bi se ispunila njegova poslednja želja da svoj večni počinak nađe na planini koju je posebno voleo i koju je predano istraživao, njegovi posmrtni ostaci preneti su u mauzolej na vrhu Kopaonika 5. jula 1951. godine. Najviši vrh Kopaonika (2.017m), dobio je ime po srpskom botaničaru, Pančićev vrh. Na jednoj strani mauzoleja stoji ploča sa zapisom: "Ostvarujući zavet Pančićev, prenosimo ga da ovde večno počiva. Objavljujemo i njegovu poruku upućenu srpskoj omladini: "Da će tek dubokim poznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu" (3-7).

 Akademik dr Josif Pančić
Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ sa sedištem u Beogradu, poznat i pod skraćenim imenom „Institut Josif Pančić“, je državna naučnoistraživačka i proizvodna institucija osnovana 1948. godine pod imenom „Institut za ispitivanje lekovitog bilja“.

Izvor: Institut “Dr Josif Pančić“ 

Da li znate?

Prema Crvenoj knjizi Flore Srbije 1 - iščezli i krajnje ugroženi taksoni, sa područja grada Kragujevca isčezla je jedna vrsta sleza. Naš čuveni botaničar i akademik Josif Pančić je još davne 1876. godine na Metinom brdu (locus classicus) pronašao i opisao kragujevački slez (Althaea kragujevacensis Pančić). Ova lokalno endemična vrsta centralnog dela Srbije je rasla u živicama, međama i šikarama, na obodima šumaraka, na vlažnom zemljištu i nadmorskoj visini između 200 i 300 metara.

Širenjem gradskog područja Kragujevca staništa ove vrste su uništena, a samim tim je i ona isčezla. Kragujevački slez i brojne biljne i životinjske vrste netragom nestaju sa naše planete Zemlje pod pritiskom sve jačeg i beskrupuloznijeg dejstva i uticaja čoveka.

06 Botanička bašta Jevremovac Ekologija Kragujevac PRVI PRVI NA SKALI
Foto: Tipski primerak kragujevačkog sleza (Althaea kragujevacensis Pančić) isčezle vrste iz svetskog genofonda u Pančićevom Herbarijumu (fotografisala: Snežana Branković)

Da li znate da je čuveni botaničar i akademik Josif Pančić službovao i u Kragujevcu?

Rođen u hrvatskom primorju, podno severnih padina Velebita u ubogom selu Ugrine kod Bribira 1814. godine, Josif Pančić će preći dugačak i mukotrpan put do doktora na Medicinskom fakultetu u Pešti, profesora na Katedri jestastvenice i rektora na Velikoj školi, upravnika Botaničke bašte, narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine, dopisnog člana Mađarske akademije nauka, akademika i prvog predsednika Kraljevske srpske akademije nauka.

Svoje školovanje Josif Pančić započinje u Gospiću, a zatim preko riječke gimnazije i Više škole u Zagrebu 1832. godine dospeva na studije na Medicinskom fakultetu u Pešti. Doktorsku tezu pod nazivom Taxilogia botanica je odbranio 1842. godine na Medicinskom fakultetu. Iako je doktorirao na medicinskom fakultetu svojom doktorskom tezom je pokazao sklonost ka prirodnim naukama i botanici što svedoče i reči iz pisama koje je Pančić pisao iz vremena studija u Pešti... “I od prvog botaničkog kursa zavolim botaniku i rešim se za botaničara, te sam otpočeo živo botanizirati i sakupljati biljke oko Pešte i Budima, a docnije sam i lekcije davao nekim početnicima u Botanici“.

Josif Pančić, mladi lekar i doktor celokupne medicine, svoju lekarsku karijeru započinje u Rukbergu (Banat) gde u periodu 1844-1845. godine radi kao domaći lekar i dečji učitelj kod imućnih porodica u ovom malom rudarskom gradiću.

Poznanstvo sa Vukom Karadžićem i drugim viđenijim Srbima tog doba u Beču odigraće presudnu ulogu za Pančićev dolazak u poluoslobođenu Kneževinu Srbiju 1846. godine.

Prvo postavljenje Josifa Pančića kao lekara u Srbiji je bilo u Jagodini 1846. godine. U fabrici stakla u okolini Jagodine, u vlasništvu Avrama Petronijevića, popečitelja spoljnih dela, Pančić će raditi kao lekar sa zadatkom da suzbije zarazu dizenterije koja se pojavila među radnicima i njihovim porodicama.

Godine 1847. Pančić biva postavljen za kontraktualnog gradskog lekara druge klase i privremenog fizikusa Okruga jagodinskog. Te iste 1847. godine 12. novembra Pančić je premešten u Kragujevca za privremenog okružnog fizikusa prve klase i u Kragujevcu ostaje i radi kao lekar do 1853. godine.

Zanimljivo je da se Pančić za vreme svog boravka i službovanja u Kragujevcu 30. januara 1849. godine venčao sa Ljudmilom-Milkom, ćerkom barona Franca Kordona, inženjera koji je bio u službi „Visokog Praviteljstva Srbskog“.

Od dolaska u Srbiju maja 1846. godine do odlaska u Beograd 1853. godine Pančić radi kao lekar, da bi od 1853. godine svoju aktivnost nastavio kao profesor na novoustanovljenoj Katedri za jestastvenicu pri Liceju. Dalji plodan, sadržajan i uspešan život Josifa Pančića zaslužuje novo i celovitije „pisanije“ (Diklić, N. (1996): Život i delo srpskih naučnika. Biografije i bibliografije. Knjiga I, II odeljenje odbor za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla, Srpska akademija nauka i umetnosti).

07 Botanička bašta Jevremovac Ekologija Kragujevac PRVI PRVI NA SKALI
Josif Pančić (1814-1888), srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije (izvor: Vikipedija)

Autor: prof. dr Snežana Branković
Izvor: Botaničke bašte Srbijе - PRVI PRVI NA SKALI

Botaničke bašte Srbije
Prvi fizikusi i bolnice u Kragujevcu - prestonici obnovljene Srbije

...Dr Josif Pančić, rođen je 1814. u Ugrinima kod Birbira, ispod Velebita, u hrvatskoj primorskoj porodici.

Osnovnu školu završio je u Gospiću, a gimnaziju u Rijeci. Medicinu je završio u Pešti 1842. godine. Radio je u Budimu gde je počeo da se zanima za izučavanje flore. U Ruksbergu, u Banatu, učio je decu i bavio se botanikom. Potom se vratio u Liku da obiđe brata i dobrotvora Grgura (koji ga je školovao). U Beču je slušao predavanja iz botanike gde je upoznao Vuka Karadžića koji ga je ubedio da dođe u Srbiju. Dr Pančić je molio da mu se dodeli služba fizikusa u udaljenom užičkom kraju da bi tamo imao priliku da se bavi izučavanjem flore. Molba da radi blizu granice izazvala je sumnju da je špijun, pa je čitavih godinu dana čekao na rešenje. Pošto mu je nedostajalo novca odlučio je da se vrati u Austriju. Međutim, Avram Petronijević (Popečitelj inostranih dela i knežev predstavnik u Jagodini), koji je imao fabriku stakla na reci Belici (selo Miševica kod Jagodine), poziva, na sreću Srbije, dr Pančića da zaustavi epidemiju koja se javila među radnicima i da se primi dužnosti fabričkog lekara dok mu se ne reši molba koju je tražio. Najzad je 1847. dobio službu okružnog fizikusa u Jagodini, a krajem iste godine prebačen je u Kragujevac u kojem je ostao do 1853. godine.

ARHIVA PPNS JAVNI POZIV ZA DOSTAVLJANJE PREDLOGA ZA DODELU GODIŠNJEG PRIZNANJA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE - KRAGUJEVAČKI SLEZ 2024

Javni poziv za dostavljanje predloga za dodelu godišnjeg priznanja u oblasti zaštite životne sredine – Kragujevački slez 2024
U jednom od svojih izveštaja iz Kragujevca kaže da je imao 221 bolesnika za mesec dana od kojih je umrlo 11, i to od: melene, karbunkula, astme... Opisuje interesantan slučaj bolesnika sa inkarceriranom hernijom koga je morao da leči hirurški. Za vreme boravka u Kragujevcu, kao naučnik i istraživač iz oblasti botanike, zoologije, balneologije, minerologije, geologije i agronomije, dr Pančić koristi svaki slobodni trenutak u službi da se posveti istraživanju flore i faune, a potom i banja i mineralnih voda u Srbiji. Time je skrenuo pažnju na sebe i kada je 1853. osnovan Licej u Beogradu angažovan je kao „kontraktualni profesor zoologije, botanike, mineralogije i agronomije“. Svojim ogromnim opusom naučnih radova stekao je veliki međunarodni i domaći ugled (27). Biran je šest puta za rektora, a 1884. postavljen je za člana Državnog saveta.

I kao političar na visokoj dužnosti bio je i dalje profesor botanike i upravnik Jestastveničkog kabineta na Velikoj školi, kao i Botaničke bašte na dunavskoj obali, jer je obe ustanove lično stvorio. Na katedri za botaniku bio je do 1887, a upravnik Botaničke bašte ostao je do smrti. Posle osnivanja Srpske akademije nauka (Kraljevsko srpske akademije), 1. novembra 1886, izabran je 5. aprila 1887. za njenog prvog predsednika. Umro je u Beogradu 1888. godine.

Autori: Zoran Matović, Marko Spasić
Izvor: Scindeks.ceon.rs


ARHIVA PPNS, 2023.

Dobitnik priznanja "Kragujevački slez" za najupečatljiviji doprinos zaštiti i unapređenju životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2022. godini:

  • OŠ "Jovan Popović" - za aktivnosti na polju podizanja ekološke svesti sprovođenjem više od deset ekoloških projekata

Dobitnici zahvalnica za doprinos zaštiti i unapređenju životne sredine na teritoriji grada Kragujevca u 2022. godini:

  • Neformalno udruženje građana "Viša sila"
  • Predškolska ustanova "Vrabac"
  • Novinar Miroslav Jovanović

DODELA PRIZNANJA "KRAGUJEVAČKI SLEZ"


MOZAIK RTK: KRAGUJEVAČKI SLEZ 2024. (VIDEO, 17:13)
Mozaik RTK: Kragujevački slez 2024.


STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAMJUTJUBTREDS

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari

Anketa

Da li ste protiv rudnika litijuma u Srbiji?

Ostale ankete
https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija/ https://ekologijakragujevac.rs/ https://www.facebook.com/groups/543555452379413/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.pmf.kg.ac.rs/ https://www.facebook.com/savez.slepihkragujevac http://www.pmf.kg.ac.rs/botanicka_basta/index.html https://ckkg.org.rs/ https://www.okvirzivota.org.rs/ http://vrabac.rs/ http://www.pozoristezadecu.com/ https://www.ijfk.info/ https://joakimfest.rs/ http://www.conviviummusicum.com/sr/ http://www.nbkg.rs/index.html https://telok.org.rs/ https://aiesec.org.rs/lokalna-kancelarija-kragujevac/ https://www.facebook.com/profile.php?id=100064845214187 https://www.spdradnickikragujevac.com/ https://www.facebook.com/konamtrujedecu/ http://www.drustvosrpskihdomacina.org.rs/ https://www.facebook.com/PrviPrviNaSkali/ https://www.facebook.com/Pupinizacija-582808185210353/ https://sveoarheologiji.com/ http://www.pekgora.org/ https://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/mali-vodeni-ekosistem-u-botanickoj-basti-realizovan-projekat-ug-svetli-horizonti.html http://fondacijarsum.org/ http://www.milutinstefanovic.com/ http://www.vfphysical.rs/ http://nevenaignjatovic.com/ http://www.ipsport.net/ http://marepannoniumgarden.blogspot.rs/-i-dupont.html http://www.epodzaci.org/ http://www.prvagimnazija.edu.rs/index.php/nastava/van-nastave/sopce https://www.pasarela.rs/o-nama/ http://zoran-spasojevic.blogspot.com/ http://www.audioifotoarhiv.com/ http://www.littlelighthouse.net/ http://kozmicbluesemisija.blogspot.com/ https://www.facebook.com/groups/ZoranModli https://www.facebook.com/groups/131568206482/ https://www.facebook.com/stop.gmo.srbija https://prviprvinaskali.com/clanci/recju/autori-ppns/aleksandra-ninkovic-tasic/mihajlo-i-pupin-sa-pasnjaka-do-naucenjaka.html https://prviprvinaskali.com/clanci/slikom/glagoljanja/arcibald-rajs-o-budzaklijskoj-politici.html https://prviprvinaskali.com/clanci/podrska-ppns/podrzi-rad-ug-prvi-prvi-na-skali-donacijom-na-racun-1504516749.html