S obzirom na očekivane negativne efekte rada rudnika jadarita i ekstrakcije litijuma i bora, šira javnost ima pravo da bude upoznata sa svim tim jer je znanje o rizicima koji postoje ključno za opredeljivanje prilikom odlučivanja o budućoj sopstvenoj dobrobiti - piše u najnovijoj publikaciji Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu "Projekat Jadar - mogući štetni uticaji na živi svet i zdravlje čoveka".

Urednici izdanja koje sadrži 12 poglavlja su: Milena Kataranovski, Tamara Rakić, Elizabet Paunović i Predrag Simonović.

Iz predgovora

Imajući u vidu obim, mnogostranost i očekivanu snagu uticaja projekta "Jadar" na životnu sredinu, kako direktno na njene pojedine komponente, tako i indirektno, preko uključivanja pojedinačnih uticaja u prirodne ekosisteme i njihove lance ishrane, te očekivane zajedničke, kombinovane i sinergijske efekte po biljke, životinje i stanovništvo na području koje treba da bude obuhvaćeno planiranim projektnim aktivnostima, smatrali smo da sve to treba da bude razmotreno u meri u kojoj je do sada poznato i dostupno.

Neka znanja o mehanizmima delovanja i očekivanim uticajima pojedinih potencijalnih zagađujućih supstanci (npr. arsena i bora) postoje već dugo, ali ima i još uvek malo proučenih, posebno onih vezanih za litijum u životnoj sredini. Aktuelizacija eksploatacije litijuma u svetskim razmerama ipak je poslednjih par decenija dovela do istraživanja i dala rezultate koje su autori pokušali da predstave ovom publikacijom. S obzirom na očekivane negativne efekte rada rudnika jadarita i ekstrakcije litijuma i bora, šira javnost ima pravo da bude upoznata sa svim tim jer je znanje o rizicima koji postoje ključno za opredeljivanje prilikom odlučivanja o budućoj sopstvenoj dobrobiti.

ARHIVA PPNS BIOLOŠKI FAKULTET: PROJEKAT JADAR - MOGUĆI ŠTETNI UTICAJI NA ŽIVI SVET I ZDRAVLJE ČOVEKA


Iz zaključaka

U trenutno dostupnim materijalima na sajtu firme Rio Tinto koji predstavljaju Nacrt studije procene uticaja na životnu sredinu i zdravlje, ne postoji procena uticaja ovog projekta na zdravlje u smislu kako je to definisano međunarodnom i srpskom legislativom i stručnim metodološkim preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Studija bez procenjenih zdravstvenih rizika ne bi trebalo da bude prihvaćena od strane nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine jer bi to bilo protivno primeni naših zakona.

Elizabet Paunović

ARHIVA PPNS RIO TINTO: PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU - RADNI NACRT STUDIJE

O efektima oslobađanja arsena prilikom kopanja ruda na lokalne populacije gmizavaca postoji znatno više podataka; bez obzira na neujednačenost količine podataka o ovoj temi, može se zaključiti da bi oslobađanje litijuma, bora i arsena u životnu sredinu dovelo do velikog ugrožavanja lokalnih populacija vrsta gmizavaca, a na duži vremenski rok verovatno i njihovog izumiranja.

Mogući pokazatelji koncentracija litijuma, bora i arsena u životnoj sredini u ovom delu Evrope prevashodno su vodene zmije – ribarica (N. tessellata) i belouška (N. natrix), koje su prepoznate kao bioindikatori jer borave u dve sredine – vodenoj i suvozemnoj. Zmije su okarakterisane kao podložne bioakumulaciji zagađujućih materija iz okruženja budući da su predatori drugog i trećeg nivoa, a ponegde i predatori na vrhu lanca ishrane. Vodene zmije su i značajna karika u lancu ishrane jer preko odnosa ishrane povezuju suvozemne i vodene vrste mesojeda. Zahvaljujući tome, mogu omogućiti uvid u put kretanja zagađujućih materija kroz zajednice organizama koje žive na istom prostoru.

Jelena Crnobrnja-Isailović, Jelena Ćorović

ARHIVA PPNS REAGOVANJA NAKON OBJAVE RADNOG NACRTA STUDIJE RIO TINTA

Navedeni literaturni podaci ukazuju da izlaganje vodozemaca litijumu, boru, arsenu i čestičnim materijama, prevashodno u vodenim ekosistemima, u velikoj meri dovodi do niza štetnih efekata kako po jedinke na različitim stupnjevima razvića, tako i po populacije. Zabeleženi su poremećaji, i kod embriona, i kod mladunaca (punoglavaca, larvi i metamorfoziranih mladih jedinki), koji su dovodili do smanjenog preživljavanja. Kod odraslih jedinki pojedinih ispitivanih vrsta uočena je smanjena plodnost.

Zajednički efekat svih navedenih promena jeste opadanje veličine lokalnih populacija, a male populacije su veoma podložne izumiranju usled smanjenog genetičkog potencijala i većeg uticaja slučajnih variranja sredinskih i demografskih parametara. Niz negativnih promena, kao što su smanjenje broja mladunaca u populaciji usled povećane smrtnosti, preovladavanje starijih jedinki u populaciji i neujednačen broj mužjaka i ženki u populaciji (što negativno utiče na broj potomaka u budućim generacijama), dovodi do učestalog izumiranja malih populacija.

Jerea Crnobrnja-Isailović, Bogdan Jovanović

ARHIVA PPNS UTICAJ ISTRAŽNIH AKTIVNOSTI POTENCIJALNOG RUDNIKA LITIJUMA NA ŽIVOTNU SREDINU U ZAPADNOJ SRBIJI (NAUČNI RAD)

Kako na zdravlje utiču i socio-ekonomske determinante zdravlja, metodologija koja se primenjuje prilikom analize uticaja ovakvih velikih novih projekata morala bi i pre procesa odlučivanja o implementaciji samog projekta da sadrži i procenu ekonomske dobiti i štete, pored analize ostalih socio-demografskih implikacija samog projekta. Tu analizu svakako mora da sprovodi donosilac odluka, a ne zainteresovana firma.

U ovom slučaju, kao i u nizu drugih novih projekta kod nas, nije tako. Ovakve analize bi omogućile da se implementiraju samo oni projekti koji su održivi i kod kojih postoje predominantni pozitivni ekonomski i socio-demografski uticaji. Pošto takva analiza nije rađena pre odluke o implementaciji projekta "Jadar", o eventualnim pozitivnim aspektima ovog projekta na ekonomske i socio-demografske determinante zdravlja ne može se izvesti nikakav zaključak.

Kako većina neophodnih podataka nije javno dostupna, u ovom trenutku nije moguće dati definitivnu procenu uticaja projekta "Jadar" na zdravlje lokalnog stanovništva. U cilj prevencije, treba primeniti sve mere predostrožosti kako bi se izbegle moguće negativne posledice po zdravlje lokalnog stanovništva.

Petar Bulat, Zorica Bulat

ARHIVA PPNS ŠIRI SE POBUNA U EVROPI PROTIV STRATEŠKOG STATUSA RUDARSKIH PROJEKATA EU KOJI UKLJUČUJU I LITIJUM

Sadržaj

• Predgovor: Milena Kataranovski, Tamara Rakić, Ivan Pavlović, Elizabet Paunović, Predrag Simonović
• Poglavlje 1: Legislativni, međunarodni i stručni metodološki okvir za procenu uticaja na životnu sredinu i zdravlje - Elizabet Paunović
• Poglavlje 2: Poreklo i dostupnost litijuma, arsena, bora i čestičnih materija u životnoj sredini - Jelena Mutić, Milena Kataranovski
• Poglavlje 3: Uticaj povišenih koncentracija litijuma, arsena i bora na alge i vodene biljke - Gordana Subakov Simić, Ivana Trbojević
• Poglavlje 4: Uticaj litijuma, arsena, bora i čestičnih materija (PM2,5; PM10) na lišaje - Slaviša Stameneković
• Poglavlje 5: Uticaj povišenih koncentracija litijuma, bora i arsena na biljke - Tamara Rakić, Tomica Mišljenović
• Poglavlje 6: Analiza uticaja arsena, litijuma i bora na faunu vodenih beskičmenjaka - Ivana Živić, Vidak Lakušić, Milenka Božanić
• Poglavlje 7: Rizik od uticaja neprečišćenih podzemnih voda iz rudnika "Jadar" po ribe reke Jadar kao glavnog recipijenta otpadnih voda iz rudnika - Predrag Simonović, Vera Nikolić
• Poglavlje 8: Toksični efekti litijuma, bora, arsena i čestičnih materija na vodozemce u vodenim i suvozemnim ekosistemima - Jelka Crnobrnja-Isailović, Bogdan Jovanović
• Poglavlje 9: Šta je poznato o posledicama ekstrakcije litijuma, bora, arsena i širenja čestičih materija na lokalne populacije gmizavaca? Jelka Crnobrnja-Isailović, Jelena Ćorović
• Poglavlje 10: Sisari i zagađenje životne sredine – uticaj litijuma (Li), arsena (As) i bora (B) - Jelena Blagojević, Ivan Pavlović
• Poglavlje 11: Eksperimentalna ispitivanja štetnih efekata arsena, litijuma, bora i čestičnih materija na laboratorijskim vrstama sitnih sisara - Milena Kataranovski
• Poglavlje 12: Mogući uticaji projekta "Jadar" na zdravlje lokalnog stanovništva - Petar Bulat, Zorica Bulat

ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU

^{MIHAJLO PUPIN}

• ^{Borba koja dugo i bez prekida traje skrši čoveka slabog sastava. Jaku i zdravu građu ona preradi tako da se u njoj zaleže osećanje razdraženja koje stalno raste i koje, najzad, može da skrši i najjačeg čoveka. (SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA)}

^{ARČIBALD RAJS}

• ^{Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)}