Rudarska korporacija Rio Tinto objavila je 13. jula takozvani Radni nacrt studije o uticaju Projekta "Jadar" na životnu sredinu, nakon čega su usledila brojna reagovanja tog postupka, a bilo ih je i ZA.
Uključujući propagande brošure, na sajtu Rio Tinta objavljeno je ukupno 2.380 stranica koje su grupisane u tri celine, a sve nose oznaku "nacrt (objavljen isključivo u svrhu diskusije)":
Kako smo preneli pre tri dana, Rio Tinto je objavio napomenu u kojoj piše da je ovaj radni nacrt "baziran na podacima sadržanim u radnoj verziji studije/studija o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar i ni jedna izjava niti garancija se ne daje, eksplicitno ili implicitno, u vezi sa sadržajem ovog dokumenta, uključujući, ali ne ograničavajući se na tačnost, adekvatnost, vreme, potpunost i/ili pouzdanost sadržaja predstavljenog u ovom dokumentu".
U nastavku napomene Rio Tinto dodaje da "sadržaj ovog dokumenta nije rezultat, niti se zasniva na bilo kom dokumentu, radnji ili propisu, uključujući bilo koje rešenje, koje nadležni organi donose u toku zakonskog postupka za davanje saglasnosti, odobrenja i dozvola".
Napomena se završava ogradom Rio Tinta da radni nacrt i njegovo objavljivanje "nije i ne može se smatrati, eksplicitno ili implicitno, kao poziv, ponuda, obećanje ili obaveza bilo koje vrste od strane Rio Sava Exploration d.o.o., kao ni bilo koje druge zainteresovane strane".
Prvi nacrt izradio je Rudarsko-geološki fakultet, a rukovodilac "izrade studije" bio je prof. dr Nikola Lilić, diplomirani inženjer rudarstva.
Drugi nacrt radili su u sadejstvu Mašinski fakultet, Tehnološko-metalurski fakultet i Enacta DOO, a projektom je rukovodio prof. dr Aleksandar Jovović, diplomirani inženjer mašinstva.
Treći nacrt delo je Mašinskog fakulteta, Rudarsko-geološkog fakulteta i Tehnološko-metalurskog fakulteta Univerzitata u Beogradu, a rukovodilac i ovog projekta bio je prof. dr Aleksandar Jovović.
Profesor Lilić se može smatrati "proverenim kadrom" jer je već rukovodio izradom Studije izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar, koju smo predstavili 2022. godine.
Isto važi za profesora Jovovića koji je bio učesnik naučno-stručnog skupa "Projekat Jadar - šta je poznato?" održanog u SANU 2021. godine. Njegova tema bila je "Inženjersko-administrativne procedure u cilju kontrole uticaja projekta jadar na zagađenja životne sredine" na kraju koje se, posle pribavljanja upotrebne dozvole, ishoduje integrisana dozvola, koja predstavlja odluku nadležnog organa kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela.
Istaknuta imena institucija i profesora su već prepoznatljiva i redovno idu uz afirmativno pominjanje projekta "Jadar", a relativno novo ime je Enacta DOO.
Ovo preduzeće je registrovano 2018. godine sa pretežnom delatnošću - inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje (šifra 7112). Zakonski zastupnici su direktori Dragan Kovačević (1985) i Vladimir Đorđević (1978), koji su i članovi osnivači sa po 50 odsto novčanog uloga, ukupno 350.000 dinara. To je mikro preduzeće koje je 2021. godine imalo dva zaposlena lica, a 2022. i 2023. tri. Adresa sedišta je u stanu na Vračaru, pokazuje baza podataka APR-a.
Enacta se navodi u Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar" koji je objavljen 2019. godine. Nosilac izrade ovog plana bilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - Sektor za prostorno planiranje i urbanizam, obrađivač i nosilac izveštaja Instutut za arhitekturu i urbanizam Srbije, a naručilac izrade opet Rio Sava, firma koju je u Srbiji osnovao Rio Tinto 2001. godine.
U poglavlju tog dokumenta "Elementi životne sredine za koje postoji mogućnost da budu izložene značajnom uticaju" za biodiverzitet je zapisano:
Rudarske aktivnosti imaće znatno veću teritorijalnu disperziju od granica Prostornog plana (Biodiversity impact analysis, EnACTA, 2019) Otisak rudarskih aktivnosti imaće primarne i sekundarne zone uticaja. Primarna zona uticaja je na području koje je pod direktnim uticajm rudnika i postrojenja za pripremu mineralne sirovine i dobijanje koncentrata, deponije industrijskog otpada, zgrade, putevi, parkinzi i mreža za prenos električne energije koja je izgrađena za potrebe rudnika. U sekundarnoj zoni uticaja su područja koja su u okolini rudnika i na kojima postoji uticaj rudarskih aktivnosti i promena koje nastaju usled izmene predela koje mogu biti razlog ekoloških pormena na različitim udaljenostima, promene u migracijama divljači i obrascima upotrebe staništa, buka, svetlost, prašina koju podiže vetar, širenje inazivnih vrsta i uticaji na vodotokove usled povlačenja vode i drenaže od strane rudnika. Efekti na sekundarnu zonu uticaja se postepeno smanjuju sa većom distancom od rudnika. Udaljenost i prostorni obrasci će biti različiti u zavisnosti od tipa uticaja i prostornih obrazaca a mogu biti usmereni smerom protoka vode ili kretalja vazdušnih masa, kretanjem životinja i načinom širenja semena biljaka..."
Istog dana, ukidanje je potvrđeno i objavom u Službenom glasniku Republike Srbije (broj 8/2022). Ali, kako je Vlada donela uredbu o ukidanju 2021. godine, zainteresovana, a nepoverljiva javnost smatra da nakon dužeg odlaganja Vlada u 2024. godini može da donese uredbu o ponovnom stupanju na snagu predmetne uredbe i prostornog plana.
Spram svetske rudarske korporativne sile tri rudarska inspektora Srbije
Uoči daljeg rasplamsavanja akcija Rio Tinta i reakcija na njegove postupke, ukazujemo još jednom, nakon objave u februaru ove godine, da za kontrolu aktivnosti ove i svih ostalih rudarskih kompanija na svojoj teritoriji Srbija ima svega tri rudarska inspektora.
Godišnji plan za 2020. godinu, primera radi, sadržao je spisak istražnih prostora za primenjena istraživanja ležišta mineralni sirovina sa procenom rizika u kojem su navedena 162 lokaliteta. Po procenjenom riziku, to je izgledalo ovako:
16 sa niskim rizikom - kao firma Intercer DOO Beograd u Pranjanima
29 sa srednjim rizikom - primer je Project Kop DOO Beograd u Jarandolskom basenu
Sledi pregled portala PRVI PRVI NA SKALI reagovanja iz protekla tri dana na nacrt Rio Tinta.
Svoje obraćanje javnosti u video formatu plasiralo je udruženje "Ne damo Jadar". Govorili su: Nebojša Petković, Zlatko Kokanović i Marijana Petković.
"Odlučili smo da nećemo da sarađujemo sa Rio Tintom i nećemo rudnik na svom prostoru. Od toga nećemo odstupiti, držimo svoju reč. Sve ćemo uraditi da to ispoštujemo, kako smo rekli pre četiri godine".
"Mi nemamo ni zemlje, ni dece za prodaju. Nećemo ničije, samo svoje ne damo. Koristićemo zakone. Kao što se radi u Americi, stavićemo table ’privatni posed’ i ne odgovaramo za one koji uđu na privatni posed".
VIDEO (16:38)
Savo Manojlović, Kreni-promeni: Srbija nije na prodaju
Direktor kampanje Kreni-promeni Savo Manojlović izjavio je, povodom najave o kopanju litijuma u zapadnoj Srbiji, da je litijum koji obećava predsednik Srbije Aleksandar Vučić, cena koju plaća kako bi međunarodna zajednica žmurila na krađu izbora.
"Ovim se Srbija gura u sukobe i podele", istakao je Manojlović, dodajući da bez obzira na političke i ideološke razlike svi moraju stati uz narod koji je suočen sa raseljavanjem sa svojih ognjišta, i uz naučnike koji činjenicama brane Srbiju.
"Vizija Srbije nije rudarska kolonija iz koje odlazi 10.000 mladih i obrazovanih godišnje, već dostojanstvena zemlja u koju se mladi vraćaju. Bez obzira na političke i ideološke razlike svi moraju stati uz narod koji hoće da rasele sa njihove zemlje i uz naučnike koji činjenicama brane Srbiju. Srbija nije na prodaju", naveo je Manojlović.
On je dodao da "posle svakih izbora imamo situaciju da vlast izdaje vitalne interese zemlje, kako bi međunarodna zajednica ćutala na izbornu krađu koja se dešava u Srbiji".
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio da, ukoliko svi zahtevi budu ispunjeni, rudnik litijuma bi mogao biti otvoren 2028. godine, sa planiranom proizvodnjom od 58.000 tona litijuma godišnje.
Aleksandar Vučić za Fajnenšl tajms o projektu Jadar: Nove garancije Rio Tinta i EU su odgovor na zabrinutost Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za Fajnenšel tajms da deluje da su "nove garancije" kompanije Rio Tinto i Evropske unije odgovor na zabrinutost Srbije da li će projekat iskopavanja litijuma zadovoljiti neophodne ekološke standarde, izrazivši očekivanje da će on biti zvanično predstavljen u Beogradu sledećeg meseca.
Vučić je britanskom listu takođe izrazio uverenje da će dobiti garancije lidera EU za investicije u Srbiji povezane sa projektom "Jadar" kompanije Rio Tinto, kao što su proizvodnja baterija i električnih vozila.
On je rekao da zahteva da "ceo lanac vrednosti prati savršena zaštita životne sredine", i da očekuje da poslovni i politički lideri dođu u Beograd sledećeg meseca na zvanično predstavljanje projekta "Jadar".
"Ako sve ispunimo, (rudnik) bi mogao da bude otvoren 2028. godine", kazao je Vučić.
Naveo je da je projektovano da proizvodi 58.000 tona litijuma godišnje i dodao da je to "dovoljno za 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi i otprilike za 1,1 milion automobila".
"Zaista verujem da bi to mogla da bude prekretnica za Srbiju i ceo region", rekao je Vučić.
On je kazao i da su zvaničnici EU "mislili da će Srbija dati rudnik Kinezima" i dodao da Beograd "nije imao nameru da to uradi jer je obećao" da će u taj projekat ići sa EU.
Vučić, koji insistira da je i dalje privržen ulasku Srbije u EU, tvrdi da su neke evropske države pokušale da podriju sporazum o projektu "Jadar" pre nego što su mu se pridružile, navodi Fajnenšel tajms.
"Ovde su (te države) čak učestvovale u organizovanju protesta. Pitao sam se zašto to rade. Izgubiće sve i Kinezi će zauzeti (njihovo mesto)", naveo je Vučić.
Britanski list ukazuje da se Srbija sprema da kompaniji Rio Tinto da "zeleno svetlo" za otvaranje najvećeg rudnika litijuma u Evropi, dve godine pošto je vlast stopirala taj projekat, i navodi da bi time dala značajan podsticaj evropskoj industriji električnih vozila.
Vlada Srbije je, navodi Fajnenšel tajms, oduzela licence kompaniji Rio Tintu u januaru 2022. posle blokada autoputeva i mostova širom zemlje, koje su predvodile ekološke grupe zabrinute zbog zagađenja vode, raseljavanja stanovništva i štete na području iskopavanja posle zatvaranja rudnika.
U vreme tih protesta, Vučić je bio suočen sa nadolazećim izborima i unutrašnjim političkim pritiscima, ali posle lokalnih izbora 2. juna, na kojima je pobedila Vučićeva Srpska napredna stranka, deluje da vlada veruje da je otvoren put za nastavak projekta "Jadar", navodi britanski list.
Planirano obnavljanje sporazuma sa englesko-australijskom kompanijom Rio Tinto i uključenost EU, "zapadni zvaničnici vide kao važan signal geopolitičkog svrstavanja Srbije u vreme kada joj se ekonomski i politički udvaraju Kina, Rusija i zemlje Persijskog zaliva", piše Fajnenšel tajms.
List navodi da je Srbija kandidat za članstvo u EU više od decenije, ali da se proces pridruživanja sporo odvija zbog zabrinutosti u Briselu oko pitanja kao što su vladavina prava i korupcija. Dodaje da je Srbija u sporu sa EU i zbog statusa "njene bivše pokrajine Kosovo" i da je jedna od svega dve evropske zemlje koje nisu uvele sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Evropa trenutno praktično nema domaću proizvodnju litijuma i projekat "Jadar" bi generisao dovoljno da zadovolji 13 odsto predviđene tražnje kontinenta u 2030. godini, prema istraživanju kompanije Fastmarkets, navodi Fajnenšel tajms.
List prenosi i izjavu lidera pokreta Kreni-promeni Sava Manojlovića da protivnici projekta "Jadar" neće odustati od borbe ako država reaktivira sporazum sa kompanijom Rio Tinto.
"Organizovaćemo se da branimo naše ekološke standarde i ustavna prava", citira Manojlovića Fajnenšel tajms.
"Zaštitimo Jadar i Rađevinu": Nema dijaloga sa Rio Tintom, njihova studija je ilegalna
Udruženje "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" saopštilo je da se protivi otvaranju bilo kakvog dijaloga sa kompanijom Rio Sava eksplorejšn o njenoj studiji o živtnoj sredini u vezi sa eksploatacijom litijuma u Srbiji, odnosno o projektu "Jadar".
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je juče da bi o nacrtu studije o uticaju rudnika litijuma kompanije Rio Tinto na životnu sredinu, koja je objavljena u četvrtak, trebalo povesti javnu raspravu, između ostalog i u parlamentu i to možda već od sledeće nedelje.
U saopštenju udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" podseća se da je Vlada Srbije ukinula projekat "Jadar" 20. januara 2022.
"Ne može se o ilegalnim i inkriminišućim studijama raspravljati jer bi to predstavljalo direktno saučesništvo sa kompanijom u podrivanju ustavnog poretka Srbije i rad protiv odluka Vlade Srbije", piše u saopštenju.
Iz Udruženja su naveli da ni predsednik Srbije, kao ni premijer i ministarka rudarstva i energetike nemaju nadležnost da daju bilo kakve dozvole ni mišljenja za projekat koji je ukinut i koji se definiše setom zakona. Naglasili su da bi oživljavanje projekta "Jadar" predstavljalo kršenje više domaćih i međunarodnih zakona.
Iz Udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" apeluju na nadležne organe da postupe u skladu sa zakonom i zaštite stanovništvo Srbije od, kako su naveli, svakodnevnog uznemiravanja i izloženosti propagandi koja ima za cilj obmanu građana i, u krajnjoj instanci, uništenje Jadra i Rađevine.
Brnabić: Rasprava o studijama Rio Tinta o uticaju rudnika na životnu sredinu u skupštini
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da bi o nacrtu studije o uticaju rudnika litijuma kompanije „Rio Tinto“ na životnu sredinu, koja je objavljena u četvrtak, trebalo povesti javnu raspravu, između ostalog i u parlamentu i to možda već od sledeće nedelje.
Brnabić je novinarima u Skupštini Srbije, nakon sednice kolegijuma, kazala da je na njoj bilo reči o projektu „Jadar“ i iskopavanju litijuma, ali demantovala da je najavila „veliki povratak“ tog projekta.
„Ja sam govorila da je parlament mesto za razgovor i debatu i da o pitanjima važnim za društvo treba parlament da razgovara. Kroz javne debate, sastanke… Juče su izašle tri procene uticaja na životnu sredinu. Parlament treba da vodi debatu o tome“, kazala je ona.
Navela je da se ranije izjašnjavala i da smatra da je projekat „Jadar“ izuzetno dobar i da predstavlja priliku za prosperitet u Srbiji, kojoj „iako ide dobro, mora da razmišlja o budućnosti“.
„Pozvala sam da ne stavljamo glavu u pesak, pozvala sam na debatu, sa stručnim licima i na razgovor u parlamentu, jer ovo je mesto za razgovor. Za naš parlament ne može biti tabu tema, hajde da razgovaramo“, ponovila je Brnabić.
Upitana o ranijim najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića da o litijumu može da se raspiše referendum, navela je da na to trenutno nema odgovor, ali da i to može biti tema o kojoj će se razgovarati.
Na pitanje šta se dešava sa narodnom inicijativom sa 38.000 potpisa, koju je predao pokret Kreni-promeni pre nekoliko godina i koja je po zakonu morala da bude razmatrana u Skupštini, Brnabić je kazala da će videti šta se dešava sa njom, jer je to bilo pre dva saziva, naglašavajući da „ne beži ni od čega“.
Ekološki ustanak: Studija „Rio Tinta“ jeftina propaganda i smekšavanje stava građana
Ekološki ustanak ocenio je kao "jeftinu propagandu" i "smekšavanje tvrdog stava građana" objavu Nacrta Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta "Jadar", koji je samoinicijativno uradila kompanija "Rio Tinto", bez obzira na to što je projekat stopiran i ukinuta Uredba o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju eksploatacije i prerade jadarita.
„Ovo što ‘Rio Tinto’ sada radi, objavljivanje nacrta studije, iako zvaničnog dokumenta o dozvoli za iskopavanje ne postoji jer je projekat ‘ukinut’, zove se ‘smekšavanje’ tvrdog stava građana oko ovog projekta“, naveli su iz Ekološkog ustanka i pozvali gađane da „ne nasedaju na jeftinu propagandu“.
Iz Ekološkog ustanka pitaju zašto „Rio Tinto“ sada brine za informisanje građana i javni dijalog, dok u vreme protesta građana protiv iskopavanja litijuma u okolini Loznice to nije pokušavala.
„Zašto je trebalo dve godine da se uradi Studija o proceni uticaja? Zar nisu tada, dok su trajali protesti, tvrdili kako će sve biti rađeno u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine, pričali o zelenom rudarenju, o prfitabilnosti iskopavanja litijuma za građane Repiblike Srbije“, navedeno je u saopštenju.
Dodali su i da je aktuelna ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović pre nego što je postavljena na tu funkciju, godinama radila za Evropsku investiconu banku, koja je, kako je navedeno, finansijer projekata „Rio Tinta“ po svetu i smatraju da je zadužena da sprovede u delo, pod pritiskom zvaničnika iz Evrope, zamisao o iskopavanju litijuma u Srbiji.
Iz Ekološkog ustanka su podsetili i da je pre dve godine, 24. janara 2022, tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da „međunarodna rudarska kompanija ‘Rio Tinto’ nema više nikakva prava na istraživanje litijuma i bora u zapadnoj Srbiji“, kao i da „nijedna druga kompanija nije tražila takva prava“.
Podsećaju i da su u novembru prošle godine Ekološki ustanak objavio dokument koji je Republika Srbija uputila „Rendon grupi“ u kojem je predstavljena nova lobistička strategija za sprovođenje Projekta „Jadar“.
„Vlasnik ove kompanije, Džon Rendon, ima višedcenijsko međunarodno iskustvo u vođenju strateških preokreta i rehabilitaciji političkih odnosa i odnosa kompanija koje se bave eksploatacijom enegrenata sa građanskim društvom“, navedeno je u saopštenju.
Premijer Vučević: Naša zemlja treba da koristi prirodne resurse
Srbija nije kolonija, već suverena i nezavisna država koja ima pravo da koristi svoje prirodne resurse da bi bolje živeli njeni građani i da bi se razvijali, izajvio je premijer Miloš Vučević.
Vučević je rekao da mora da prouči preliminarnu studiju kompanije Rio Tinto o uticaju iskopavanja litijuma na životnu sredinu, ali i da podržava korišćenje svih ekonomskih, prirodnih, ljudskih resursa i potencijala koje Srbija ima za dalji razvoj i napredak.
"Verujem u održivi razvoj, verujem da je moguće imati ekonomske prednosti i čuvati ekologiju, odnosno životnu sredinu i ljude. Ja verujem da je to strateška prednost Srbije u rudama i mineralima. Ja verujem da mi moramo da vodimo računa o nacionalnim interesima i interesima našeg naroda, a ne o interesima privatnih kompanija", rekao je Vučević i dodao:
"Ali nisam u sukobu s privatnim kompanijama, nego mislim da treba biti u partnerskim odnosima i da ako se neko bavi rudarenjem, odnosno korišćenjem prirodnih resursa, da to mora da radi po standardima koji su najviše, ne u Srbiji, ne u Evropi, nego u svetu i da to mora da bude pod monitoringom, odnosno praćenjem svih relevantnih institucija, ne samo državnih, nego međunarodnih".
Vučević je dodao da ne treba da žurimo, nego da ozbiljno razgovaramo o tome i sačekamo odgovor stručnjaka.
"Struka treba da nam kaže da li to treba da koristimo i na koji način treba da koristimo. I ne treba da se plašimo da koristimo ono što imamo, pošto to isto koriste i druge države. Zašto bismo mi sebe kažnjavali? A da ne idem sada dalje u istoriju da kažem da je rudarstvo neotuđivi deo razvoja naše države. Od srednjeg veka do danas. I hajde da budemo pametni i da iskoristimo naše resurse radi naših interese. I ekonomskih, i slobodan sam kažem, i političkih", rekao je Vučević.
Prema njegovim rečima, ne treba da se priča samo o rudniku, već i o fabrici baterija ili o fabrici električnih automobila, jer će to uticati pozitivno na ekonomsku i geopolitičku prednost zemlje.
"Kada vam dođu te kompanije, kada vam se otvori taj lanac, kada vas svi vide da ste vi proizvođač gotovo jedne šestine onoga što Evropi sa EU i sa Ujedinjenim Kraljevstvom, godišnju potrebu u Norveškoj, onda vi imate stratešku i geopolitičku prednost. Tada vi niste neko koga neko hoće da bombarduje i tuče", poručio je Vučević.
Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju: U Evropi ne postoji nijedan rudnik litujuma
Tek što je projekat Jadar stopiran u Srbiji, počeo je rat u Ukrajini, zbog kog su sve države Evrope rešile da ubrzaju svoj proces "zelene" tranzicije.
Sankcije prema Rusiji koje su usledile, ali i sve hladniji odnos sa Kinom, čija je pozicija na tržištu obnovljivih izvora energije dominantna, naterali su političare iz Brisela da počnu još aktivnije da traže potencijalne izvore "kritičnih" sirovina neophodnih za solarne panele i baterije za električna vozila.
Srbija je tako postala još poželjnija destinacija za rudarske investicije. Postavlja se pitanje da li će u trci za srpski litijum glas naroda ovoga puta biti zanemaren, piše Nova ekonomija.
Na jalovištu iz rimskog doba i nakon dve hiljade godina ništa ne raste
Kako objašnjava Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, interesovanje iz EU za srpski litijum je sasvim otvoreno.
"Ko ne bi kad je sve džabe? U Evropi ne postoji nijedan rudnik litujuma, planira se ekstrakcija litijuma iz podzemnih geotermalnih voda u Nemačkoj bez posledica po životnu sredinu i razmatra se iz već postojećeg rudnika na granici Nemačke i Češke. Francuska ima velike zalihe litijuma u Bordou, litijuma ima i u Skandinaviji, Španiji, u Austriji su najkoncentrovanije rude litijuma na potezu Beč-Grac-Strazbur, Italiji, pa i u Mađarskoj ili Švajcarskoj, ali za sada se rudnici tamo ne otvaraju", kaže Đorđević za Novu ekonomiju.
Prema Strategiji iz 2012. godine koja nikada nije usvojena, kada se govori o mineralnim resursima litijuma i tadašnjim rezultatima geoloških istraživanja i preliminarnim podacima o resursima i rezervama, Jadarski basen sadrži oko 227 miliona tona rude jadarita, u izdvojenim jadaritskim zonama. Prema Izveštaju o metalurškim ispitivanjima, koje je sprovela kompanija Aker Solutions, mineralni resurs jadarita bi mogao da se transformiše u 1,6 miliona tona ekvivalenta litijum-karbonata i 8,1 miliona tona borne kiseline, stoji u nikad usvojenoj Strategiji.
Kako objašnjava profesorka Đorđević, toksični element bor je od 2019. godine prema našoj novoj zakonskoj regulativi izbačen iz spiska štetnih supstanci, a to znači da je dozvoljen u bilo kojoj količini, pa i u jako visokim, iako je za zemljište ta količina prema ranijim standardima bila ograničena na 50 miligrama po kilogramu, dok su prema novim nacionalnim standardima za vode dozvoljene količine bora utrostručene.
Ona dodaje da od opasnih nusproizvoda koji se dobijaju izvlačenjem litijuma iz rude u Jadru, preko 90 odsto rudarskog otpada Rio Tinto planira da deponuje na jalovište.
"Nije potrebno da o tome mnogo razmišljamo - jalovište iz rimskog doba imate kod Sopota u Srbiji gde i posle dve hiljade godina ništa ne raste. Da ne govorimo o tome da podzemne vode u tom delu pripadaju Drinskom basenu, a reke su bujičnog karaktera i plave svake dve ili tri godine, pa možete da zamislite koja bi šteta bila zagaditi Drinski aluvion podzemne vode i bujičnim rekama raznositi toksične supstance koje će se rastvarati iz jalovišta preko plodne zemlje. Da ne govorimo o tome da pijaća voda koja je svuda deficitarna u svetu u tom regionu može da snabde 85 miliona ljudi", kaže Đorđević.
Šta se može uraditi?
Rio Sava, ćerka firma kompanije Rio Tinto, podnela je Upravnom sudu devet tužbi protiv Republike Srbije zbog obustave projekta Jadar prošle godine.
"Strani investitori ne samo da ne vole da im menjate pravila igre, nego svoje interese brane pred međunarodnim sudovima i ostvaruju velike naknade za izgubljenu dobit. Uostalom, zašto bi prihvatili da dele dobit sa nama, kada smo bili ili glupi ili korumpirani ili i jedno i drugo kod sklapanja ugovora o prepuštanju prirodnog kapitala da ga eksploatišu stranci. Nama su ruke vezane kada se radi o ovom problemu. Pre svega postoje međunarodni sporazumi i ugovori o zaštiti stranih investicija. Takve ugovore pod pretnjom sile, sankcija i ucena male zemlje moraju da poštuju. Za velike i moćne, zakoni i ugovori, to vidimo već u vezi sa trgovinskim ratom na relaciji Kina-SAD, često ne važe", kaže profesor Božo Drašković, koji je između ostalog predavao i ekonomiju ekologije.
On objašnjava da postoje načini na koje bi država mogla da reaguje u ovakvim situacijama i proba da zaštiti sopstvene interese, ali da najviše što možemo jeste to da ne nastavljamo da donosimo "glupe i po ovu zemlju i njene građane katastrofalno loše zakone" vezane za korišćenje prirodnih dobara, odnosno prirodnog kapitala.
"Možemo da dosledno primenjujemo standarde vezane za zaštitu životne sredine, bez rezervi štitimo prava radnika, kontrolišemo poslovanje stranih kompanija na našem tržištu i posebno kontrolišemo njihove troškove i transferne cene. Možemo da podižemo određene poreske stope. Strane kompanije ekstrahuju profit a nama ostavljaju takozvane ’društvne troškove’ zagađenja i uništavanja životne sredine", navodi ovaj profesor.
Ono što dodatno i jeste problem, naglašava Drašković, jeste i da ljudi koji promovišu interese kompanija za eksploataciju litijuma, kao i drugih prirodnih dobara, nas "obmanjuju pričama o takozvanim najsavremenijim, novim, potpuno bezbednim, sigurnim tehnologijama", a da nam istovremeno javno ne saopštavaju koje su to tehnologije i na čemu se zasnivaju.
I na kraju najavljena procena uticaja na životnu sredinu, a koju je kompanija najavila da će objaviti u junu - finansirana je od Rio Tinta. Profesor Drašković dovodi u pitanje pouzdanost i objektivnost takvih podataka.
"U ovakvim slučajevima država bi morala da naruči nezavisnu posebnu studiju, pa tek da se sučele nalazi i rezultati dve odvojene studije. Država Srbija, odnosno ljudi koji je vode, nemaju koliko je meni poznato nameru da se naruči i izradi nezavisna studija. Reći će neko - pa studiju o proceni uticaja će ocenjivati Ministarstvo. Hajde da pitamo Ministarstvo koliko je studija o proceni uticaja bilo lepo napisano, odobreni projekti, a potom nastale ekološke štete. Ko je odgovarao? Niko", kaže Drašković.
VIDEO: Đorđević: Rudarenje koje ostavlja jalovišta se ne može smatrati ekološkim (9:46)
Istovremeni problem na više lokacija u Srbiji
Potencijalni rudnik litijuma ne izaziva zebnju stanovništva samo u Jadru. U ova tri dana, javnosti se saopštenjem obratilo i Ekološko udruženje "Suvoborska greda" čiji sadržaj prenosimo u celini.
Geološki zavod Srbije istražuje podzemne vode i vodoizvorišta u gornjomilanovačkim i požeškim selima, a mi iz nekoliko razloga sumnjamo u njihovu tvrdnju da istraživanje nije povezano sa potencijalnim rudarenjem litijuma.
Dok Vlada Srbije na čelu sa Milošem Vučevićem poziva stručnu javnost da se izjasni o rudarenju litijuma, a Rio Tinto objavljuje Nacrt studije uticaja na životnu sredinu u Jadru, u našem kraju Geološki zavod Srbije (GZS) sprovodi istraživanja podzemnih voda i vodoizvorišta.
Iako tvrde da istražuju isključivo za potrebe OHGK (osnovne hidrogeološke karte), mi sumnjamo u njihove dobre namere i verujemo da istražuju vodoizvorišta za potrebe rudarenja. Zašto?
Na mestu v. d. direktora Geološkog zavoda Srbije je mr Vesna Tahov, jedna od učesnika ozloglašene Međunarodne konferencije o rudnim resursima u Srbiji koja je planirana da se održi u hotelu Metropol i koju smo zajedno sa ostalim udruženjima SEOS-a uspeli da prekinemo. Prema agendi, Vesna Tahov je trebalo da govori o suočavanju sa najvećim problemima u geologiji i rudarskoj industriji. Sa njom je na istu temu trebalo da govori i Dragan Dragić, menadžer istraživanja kompanije „Konstantin Resource”. Budući da smo geologe te kompanije sprečili da uzimaju uzorke sa privatnog zemljišta u Gojnoj Gori, verujemo da smo jedan od problema o kojima je trebalo da govore upravo mi.
Osim toga, Tahov je kao bivša direktorka Urbanističkog zavoda Beograda blisko sarađivala sa Goranom Vesićem i Sinišom Malim, velikim zagovornicima rudarenja litijuma, a na mesto v. d. direktora Geološkog zavoda postavljena je od strane Vlade Srbije.
Vođa istraživačkog tima GZS na terenu, kako se navodi u dokumentu koji je dostavljen opštini Požega, je dr Branko Miladinović. Na sajtu Rudarsko-geološkog fakulteta dostupna je doktorska disertacija Branka Miladinovića zaposlenog u Geološkom zavodu, koja jasno pokazuje da su njegova stručna oblast hidrogeološki uslovi eksploatacije ruda.
Ako to nije dovoljno simptomatično, zanimljiv je i podatak da se na početku disertacije Miladinović zahvaljuje, među ostalima, kolegi V. Cvetkoviću. Iako se ne navodi puno ime, sve ukazuje na to da je reč o Vladici Cvetkoviću, koji je kao dekan Rudarsko-geološkog fakulteta primao donacije Rio Save i koji je danas među glavnim zagovornicima rudnika u Jadru. Mada to nije nikakav dokaz njihove dalje saradnje, dovoljno je da produbi našu sumnju.
Konačno, ispred Geološkog zavoda tvrde da ne istražuju ni za jednu kompaniju nego za državu i pritom očekuju da im verujemo na reč. Ako je Vlada Srbije mogla da porekne navodnu zabranu istraživanja i iskopavanja litijuma, ako je Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” mogao da sarađuje s Rio Tintom i falsifikuje rezultate analize u njihovu korist, ako je Rudarsko-geološki fakultet mogao da prima donacije i zauzvrat podržava projekat Jadar i ako je u Narodnoj skupštini moglo da nestane 38000 potpisa građana za narodnu inicijativu protiv iskopavanja litijuma - ima li razloga da verujemo Geološkom zavodu čije čelnike postavlja Vlada Srbije?
Pogotovo ako uzmemo u obzir da je jedan predstavnik Geološkog zavoda u telefonskom razgovoru s Ljiljanom Bralović, predsednicom našeg udruženja, rekao da ne može da tvrdi da neko neće zloupotrebiti te podatke.
U državi u kojoj se gazi Ustav, a kamoli reč, ne možemo i ne želimo da verujemo državnim institucijama. Ovim putem poručujemo geolozima i rukovodiocima Geološkog zavoda Srbije da u tom svojstvu nisu dobrodošli i da i bez njih znamo dovoljno o svojim podzemnim vodama, svojim bunarima i izvorima.
I kao što pomenuti predstavnik Geološkog zavoda ne može da tvrdi da neko neće zloupotrebiti rezultate istraživanja, ni mi ne možemo da tvrdimo kako će neko reagovati ako ih zatekne na sopstvenom imanju.
Izvori/foto: Ne damo Jadar; Beta; Fonet; N1; Euronews; Nova ekonomija; Suvoborska greda, 13-16. 6. 2024. D. M. M. - PPNS
Komentara: 0