Portal PRVI PRVI NA SKALI (PPNS) objavljuje nastavak "razgovora" mr Borivoja Popović (diplomirao na Rudarsko-geološkom fakultetu, gde je i magistrirao 1981) sa veštačkom inteligencijom na temu da li treba dati dozvolu za otvaranje rudnika litijuma po polaznoj analizi koja se nalazi u Prostornom planu posebne namene za projekat "Jadar" rudarske korporacije Rio Tinto.
- Iskren da budem, kada sam čitao ovaj Plan, da nisam znao stvarni ishod, pomislio sam da bi najnormalnije bilo da se posao na izradi Plana prekine i da se ne ide dalje u njegovu razradu. Zbog toga sam se obratio veštačkoj inteligenciji da vidim šta se može zaključiti na bazi navedenih podataka u polaznoj analizi Plana. Dalje se vidi u tekstu, rekao je za naš portal mr Popović.
Pitanje
Da li treba dozvoliti otvaranje rudnika litijuma i bora, ako je uticaj njegovog otvaranja, eksploatacije i prerade rude iskazan u Prostornom planu posebne namene na sledeći način:
"Po svojim razmerama i intenzitetu delovanja, najznačajniji negativni uticaji na životnu sredinu koji se mogu očekivati kao posledica realizacije planiranih aktivnosti uslovljeni su:zauzećem i promenom postojeće namene zemljišta; iskopom rude uz kontrolisano korišćenje eksploziva; aktivnostima na preredi rude; kompaktiranim odlaganjem parcijalno osušenih filter pogača i dr. Dominantni nepovoljni uticaji ovih objekata mogu se odraziti kako na kvalitet osnovnih činilaca životne sredine (vazduha, voda i zemljišta), tako i na zdravlje stanovništva, floru i faunu (biodiverzitet), izgrađene objekte i predeo.
Iako jakog intenziteta, većina identifikovanih strateški značajnih negativnih uticaja je lokalnog karaktera u pogledu prostorne disperzije uticaja. Međutim, ovi uticaji se nikako ne smeju relativizovati, zbog čega je od suštinske važnosti primena preventivnih mera zaštite, adekvatno planiranje, odgovorno projektovanje zasnovano na principima i načelima preventivne i aktivne zaštite životne sredine i primena najboljih dostupnih tehnologija (BAT).
Koncepcija zaštite životne sredine zasniva se na činjenici da će na planskom području biti veći broj objekata sa uticajem na zagađenje koji se nalaze nasuprot „osetljivim” namenama, poput stanovanja, poljoprivrede, zaštite prirodnih i kulturnih dobara, vodoprivrede i dr. Plan zaštite i unapređenja kvaliteta životne sredine sprovodiće se u skladu sa prostorno-ekološkim zonama, zonama uticaja površina i objekata na životnu sredinu, i to primenom režima i pravila izgradnje i uređenja prostora i mera zaštite životne sredine koje su definisane u Prostornom planu i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana na životnu sredinu.
Primenom tehnoloških, prostornih i drugih mera obezbediće se nivo kontrole životne sredine u svim aspektima u zakonom dozvoljenim granicama. Prekoračenje GVE (graničnih vrednosti emisije) i GVI (graničnih vrednosti imisije) biće moguće samo ukoliko dođe do havarije u proizvodnim i tehnološkim sistemima u vanrednim situacijama.
Rudarske aktivnosti, transport i prerada rude u okviru zone proizvodno- industrijskih aktivnosti, kao i deponija industrijskog otpada i prateći infrastrukturni sistemi mogu imati sinergetske efekte na životnu sredinu. Promena upotrebe zemljišta direktno će se odraziti na neke parametre kvaliteta životne sredine.
Ekološki otisak rudarskih aktivnosti će se širiti van područja koja su pod direktnim uticajem rudnika. Otisak rudarskih aktivnosti imaće primarne i sekundarne zone uticaja. Primarna zona uticaja je na području koje je pod direktnim uticajem rudnika i postrojenja za preradu, deponije industrijskog otpada, zgrada, puteva, parkinga i mreža za prenos električne energije za potrebe rudnika. U sekundarnoj zoni uticaja su područja koja su u okolini rudnika i postrojenja i na kojima postoji uticaj rudarskih aktivnosti i promena koje nastaju usled izmene predela, koje mogu biti razlog ekoloških promena na različitim udaljenostima, promena u migracijama divljači i obrascima upotrebe staništa, promena usled buke, svetlosti, prašine koju podiže vetar širenja invazivnih vrsta biljaka i životinja i uticaja na vodotokove usled povlačenja vode i drenaže od strane rudnika. Efekti na sekundarnu zonu uticaja se postepeno smanjuju sa većom distancom od rudnika. Udaljenost i prostorni obrasci će biti različiti u zavisnosti od tipa uticaja i prostornih obrazaca, a mogu biti usmereni smerom protoka vode ili kretanja vazdušnih masa, kretanjem životinja i načinom širenja semena biljaka.
Rudarske aktivnosti, odnosno formiranje deponije industrijskog otpada, utiču na smanjenje površina pod šumama i potencijalno menjaju sastav bilo kog šumskog ekosistema koji se nalazi unutar primarne zone uticaja, i neki efekti se šire i u sekundarnu zonu uticaja. Veličina uticaja zavisi primarno od površine koja je pod šumom i načina njene upotrebe (gajene šume koje imaju produktivnost za komercijalnu eksploataciju), od tipa šume koje se uklanja ili fragmentiše na način koji onemogućava njenu dalju komercijalnu upotrebu.
Rudarske aktivnosti mogu doprineti i promenama u tipu šume. Fragmentacija favorizuje biljne vrste koje su prve u hijererhiji sukcesije vegetacije, odnosno koji predstavljaju degradacioni stadijum za tip šuma koji se inače prirodno nalazi na navedenom području. Ovaj efekat korelira sa promenom mikroklime na području koja će se događati uporedo sa rudarskim aktivnostima što takođe dovodi do promene tipa šume i stvara topliju mikroklimu u šumama u primarnoj i sekundarnoj zoni uticaja. Stoga je neophodna analiza trenutnog i budućeg plana područja u smislu sastava vegetacionog pokrivača za različite scenarije rudarskih aktivnosti, koji su osnovna informacija koja pomaže u analizi ostalih uticaja, na primer na biodiverzitet ili specifično na divlje životinje. Pored toga, rudarske aktivnosti mogu uticati i na direktno uništavanje staništa, degradaciju kvaliteta staništa, fragmentaciju staništa, promenu oblika i geometrije, presecanje ekoloških koridora i migratornih puteva, otežan pristup vitalnim delovima staništa, fragmentaciju populacija zbog efekta barijere i nemogućnost stalne neprekinute komunikacije, narušen režim površinskih i podzemnih voda, nagomilavanje različitih vidova otpada, smetnje usled osvetljenja i pojačanog nivoa buke i vibracija i dr.
Nastupiće lokalne promene u distribuciji zaštićenih vrsta ne bi trebalo da ugroze dugoročnu održivost/funkciju resursa regionalnih staništa.
Gubitak šuma može uticati na lov i dostupnost ogrevnog drveta, a gubitak zemljišta može uticati na pčelarstvo na lokalnom području.
Deponija industrijskog otpada, površine rudarskih aktivnosti, zona sleganja tla i druge promene uticaće na vizuelni doživljaj prostora i celokupni predeo.
Kvalitet vazduha može biti narušen tokom realizacije rudarskih aktivnosti. Najznačajniji i najintenzivniji uticaji na kvalitet vazduha očekuju se tokom faze površinskih zemljanih radova u zoni rudarskih i u zoni proizvodno-industrijskih aktivnosti. Najveći obim emisija očekuje se tokom prve godine radova zbog dovođenja projektovanog područja na traženu nivelaciju.
Očekuju se emisije poreklom od izduvnih gasova mašina, njihovog kontakta s podlogom, iskopavanja i manipulacije zemljom, velikih površina otkrivene zemlje i njene deflacije. Na osnovu studije modelovanja kvaliteta vazduha koja je uzela u obzir koncentraciju ukupnih suspendovanih čestica, NO2 i CO, utvrđeno je da će tokom faze igradnje uticaj sadržaja ukupnih suspendovanih čestica vremenski biti ograničen na periode izvođenja radova (tokom zemljanih radova na podizanju zemljanog bedema), te da neće imati kumulativni uticaj na ostale izvore zagađujućih materija. Koncentracije NO2 i CO neće prelaziti zakonom propisane vrednosti tokom faze izgradnje.
Prema Studiji modelovanja disperzije atmosferskih polutanata, transportovanje i odlaganje filter pogača (frekvencija transporta oko 200 kamiona na dan) imaće dosta manji zbirni uticaj na kvalitet vazduha tokom pripremnih radova nego u operativnoj fazi rada deponije industrijskog otpada. Kao izvori emisije unutar granica kompleksa (postrojenja za preradu i rudnika) identifikovani su industrijski stacionarni emiteri, mobilni emiteri (kamioni, podizači/utovarivači kontejnera), odlagalište otpadnog stenskog materijala i železnica. Koncentracije PM10 u postrojenju za preradu su zanemarljive i ni na koji način ne ugrožavaju okolno stanovništvo (ni zaposlene u postrojenju). S druge strane, koncentracije PM10 u podzoni rudnika su značajno veće i potiču pre svega od odlagališta otpadnog stenskog materijala. Procenat povećanja emisija neće biti značajan kako za slučaj da su pokriveni tako i da nisu pokriveni kamioni koji voze do odlagališta otpadnog stenskog materijala, ako se u obzir uzmu izmerene brzine vetra i projektovana brzina kretanja kamiona. S druge strane, emisije sa odlagališta otpadnog stenskog materijala predstavljaju sumu koja potiče od kipanja otpadnog materijala, njegove manipulacije, erozije izazvane vetrom (odlagalište ima značajnu visinu), kretanja mehanizacije po odlagalištu otpadnog stenskog materijala i emisija koje potiču od motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Emisije će uticati na kvalitet vazduha van kompleksa posebne namene, jer su koncentracije PM10 u okolini stambenih objekata najbližih ovom području reda veličine 50 µg/m, što predstavlja graničnu vrednost koja se ne sme prekoračiti više od 35 puta u toku godine. Stoga je preporučivo planirati određene mere obaranja prašine na ovom području.
S druge strane, deponija industrijskog otpada će imati moguća prekoračenja PM-ova u operativnoj fazi i to u neposrednoj blizini deponije, međutim na tom prostoru nema objekata koji bi mogli biti ugroženi prekoračenjem PM.
Buka i vibracije neće imati veća prekoračenja u toku prve faze koja obuvata radove na ravnanju terena i dovođenje u nivelaciju previđenu projektom, budući da će stambeni objekti koji se nalaze na trenutnim pozicijama nužno biti preseljeni.
U fazi izgradnje i definisanja sistema transporta filter pogača javiće se prekoračenja buke (prema Studiji modelovanja buke iz marta 2019. godine). Za naknadnu procenu uticaja na životnu sredinu neophodna je detaljnija analiza prostoranja buke za ovaj segment projekta.
U operativnoj fazi projekta kao izvori buke identifikovani su industrijski stacionarni emiteri, mobilni emiteri, parking i železnica.
Prekoračenja se javljaju samo na fasadama crkve i parohijskog doma (u blizini zapadne granice Podzone 2A, na K.P. 196 u K.O. Gornje Nedeljice) i to u noćnom periodu (izvori su u funkciji 24/7), što je posledica orijentacije objekata unutar postorojenja za preradu, što omogućava zvuku da bude kanalisan između prepreka i dopre do crkve. Preporuka je da se postavi zvučna barijera na severnoj granici zemljanog bedema čime bi se blokiralo prostiranje buke.
Takođe, mere ublažavanja odnose se i na zaštitu na samom izvoru i zvučnu izolaciju u objektima, ili zatvaranje i ograđivanje barijerom".
ARHIVA PPNS OTVARANJE RUDNIKA RIO TINTA DOVEŠĆE DO PRESUŠIVANJA SVIH BUNARA I IZVORA KOJI SE NALAZE IZNAD RUDNOG TELA - MR BORO POPOVIĆ
Odgovor
Odluka o dozvoli za otvaranje rudnika litijuma i bora treba biti veoma pažljivo razmotrena, imajući u vidu sve navedene negativne uticaje na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Evo nekoliko ključnih tačaka koje treba uzeti u obzir:
- Zagađenje vode, vazduha i zemljišta: Iako je moguće primeniti mere za smanjenje zagađenja, izveštaj ukazuje na značajne emisije suspendovanih čestica, NO₂ i CO tokom različitih faza rudarskih aktivnosti. Zagarantovano kvalitetno snabdevanje vodom može biti ugroženo, što je posebno važno u vašem kontekstu gde stanovništvo koristi vodu iz vlastite snabdevače za pijaću vodu i poljoprivredu.
- Efekat na biodiverzitet i šume: Rudarske aktivnosti mogu dovesti do uništavanja staništa i fragmentacije šuma, što može uticati na biljni i životinjski svet. Gubitak šuma može takođe uticati na lokalnu ekonomiju, posebno u pogledu lovstva i pčelarstva.
- Zdravlje stanovništva: Negativni uticaji na zdravlje mogu biti značajni, posebno u pogledu kvaliteta vazduha. Prekoračenja graničnih vrednosti emisije suspendovanih čestica mogu imati direktne posledice na zdravlje lokalnog stanovništva.
- Socijalni aspekti: Iako rudnik zapošljava radnike, ako većina zaposlenih dolazi iz inostranstva, lokalna zajednica možda neće imati značajnu ekonomsku korist od projekta.
- Primena najboljih dostupnih tehnologija (BAT): Iako je naglašena važnost korišćenja BAT i preventivnih mera, pitanje je koliko će te mere biti efikasne u praksi i da li će biti adekvatno implementirane i nadgledane.
- Ekološki otisak i dugoročne posledice: Otisak rudarskih aktivnosti će se širiti van područja koja su pod direktnim uticajem rudnika, što znači da će efekti biti osetljivi i na širem području.
S obzirom na sve ove faktore, odluka o otvaranju rudnika treba biti zasnovana na detaljnim analizama i studijama uticaja na životnu sredinu, uz aktivno učešće lokalne zajednice. Ukoliko postoje značajni rizici po životnu sredinu i zdravlje, alternativna rešenja ili lokacije za rudnik bi mogla biti razmotrena.
Pitanje
Nastavi sa obrazlaganjem...
Odgovor
- Ekonomski aspekti i koristi: Dok rudnik može doprineti ekonomiji kroz poreze, rudnu rentu i eventualno neke lokalne investicije, rudna renta od 3% od profita je relativno niska. Potrebno je proceniti da li su ekonomske koristi dovoljne da nadoknade ekološke i socijalne troškove.
- Efekti na lokalnu poljoprivredu: Promena upotrebe zemljišta može značajno uticati na poljoprivredne aktivnosti. Smanjenje površina za poljoprivredu i eventualno zagađenje vode mogu dovesti do pada produktivnosti i ugrožavanja izvora prihoda za mnoge porodice.
- Socijalne i kulturne posledice: Preseljenje stanovništva, kao što je navedeno u slučaju stambenih objekata, može dovesti do gubitka socijalne kohezije i poremećaja u lokalnoj zajednici. Takođe, mogući negativni uticaji na kulturna dobra i prirodne vrednosti treba pažljivo razmotriti.
- Rizici od incidenata i nesreća: Navedeno je da će prekoračenje graničnih vrednosti emisije i imisije biti moguće u slučaju havarije. Ovo ukazuje na potencijalne rizike od incidenata koji mogu imati dugoročne i ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
- Transparentnost i učešće javnosti: Odluke o ovako značajnim projektima treba donositi uz visok nivo transparentnosti i aktivno učešće javnosti. Lokalno stanovništvo treba biti uključeno u proces donošenja odluka kroz javne rasprave i konsultacije.
- Primer iz drugih zemalja: Iskustva iz drugih zemalja gde su otvoreni rudnici litijuma i bora mogu pružiti korisne informacije o potencijalnim rizicima i benefitima. Analiza primera iz drugih regiona može pomoći u donošenju informisane odluke.
- Dugoročni planovi i održivost: Neophodno je imati dugoročne planove za rekultivaciju i sanaciju područja nakon završetka eksploatacije. Održivost projekta treba biti ključni faktor u odlučivanju.
ARHIVA PPNS OTVARANJE RUDNIKA RIO TINTA DOVEŠĆE DO PRESUŠIVANJA SVIH BUNARA I IZVORA KOJI SE NALAZE IZNAD RUDNOG TELA - MR BORO POPOVIĆ
Zaključak
S obzirom na kompleksnost uticaja rudarskih aktivnosti na životnu sredinu i lokalnu zajednicu, odluka o dozvoli za otvaranje rudnika treba biti zasnovana na sveobuhvatnoj proceni svih faktora. Važno je razmotriti ne samo ekonomske koristi, već i dugoročne posledice po zdravlje ljudi, životnu sredinu i socijalnu strukturu zajednice. Ako se odluči za otvaranje rudnika, neophodno je osigurati primenu najboljih praksi u rudarstvu i stalni monitoring uticaja na životnu sredinu.
Pitanje
Ako bi ovo što sam naveo bili svodni zaključci svih analiza uticaja, a ti da si u ulozi donosioca jedinstvene i suverene odluke, da li bi dozvolio otvaranje rodnika jadarita i bora i njihovu preradu uz poštovanje svega što ti je navedeno u prvom pitanju, a što je doslovno prepisano iz Prostornog plana Posebne namene? Molim Te budi jednoznačan.
Odgovor
S obzirom na sve navedene negativne uticaje na životnu sredinu, zdravlje stanovništva, lokalnu poljoprivredu i socijalnu koheziju, kao i rizike od nesreća i incidenata, došao bih do zaključka da ne bi trebalo dozvoliti otvaranje rudnika litijuma i bora u ovom slučaju.
Dugoročne i potencijalno nepovratne posledice po životnu sredinu i lokalnu zajednicu prevazilaze ekonomske koristi koje bi rudnik mogao doneti. Održivost i očuvanje prirodnih resursa, posebno u oblasti sa značajnim izvorima pitke vode i plodnim oranicama, moraju biti prioritet. Zbog toga bih odlučio da ne dozvolim otvaranje rudnika.
Pitanje
Da li si u svojoj odluci bio nepristrasan i šta te je navelo da doneseš takvu odluku?
Odgovor
Da, moja odluka je bila nepristrasna i zasnovana na svim dostupnim informacijama o potencijalnim uticajima rudnika na životnu sredinu, zdravlje stanovništva, lokalnu poljoprivredu i socijalnu strukturu zajednice.
Evo ključnih faktora koji su uticali na moju odluku:
- Ekološki uticaji: Značajan negativan uticaj na kvalitet vazduha, vode i zemljišta, kao i na biodiverzitet i lokalne šume, predstavlja veliki rizik za životnu sredinu. Primarne i sekundarne zone uticaja rudnika bi dovele do dugoročnih i potencijalno nepovratnih promena u ekosistemu.
- Zdravlje stanovništva: Potencijalni negativni uticaji na zdravlje lokalnog stanovništva usled zagađenja vazduha i vode, kao i rizik od incidenata i havarija, predstavljaju veliki rizik koji nije opravdan ekonomskim koristima.
- Uticaj na poljoprivredu: Promena namene zemljišta i potencijalno zagađenje vode bi negativno uticali na lokalnu poljoprivredu, što je važno za ekonomski i socijalni opstanak lokalne zajednice.
- Socijalne i kulturne posledice: Preseljenje stanovništva i promene u socijalnoj strukturi zajednice bi dovele do gubitka socijalne kohezije i poremećaja u lokalnim kulturnim i društvenim vrednostima.
- Niska rudna renta: Rudna renta od 3% je relativno niska i ne bi adekvatno kompenzovala lokalnu zajednicu za potencijalne gubitke i rizike.
- Dugoročna održivost: Očuvanje prirodnih resursa, posebno vode, je od ključnog značaja za dugoročnu održivost područja. Rudnik bi doveo do značajnih rizika po održivost resursa.
Na osnovu ovih faktora, zaključio sam da negativni uticaji i rizici prevazilaze potencijalne ekonomske koristi, što me je navelo da donesem odluku protiv otvaranja rudnika.
Pitanje
Imaš li još šta da dodaš u vezi sa ovim, a da te nisam pitao ili da mi nisi rekao?
Odgovor
Jedan važan aspekt koji nisam direktno spomenuo, a koji je takođe važan za odluku, je potreba za transparentnošću i uključivanjem lokalne zajednice u proces donošenja odluka.
Uključivanje zajednice: Uključivanje lokalne zajednice u proces odlučivanja i procene uticaja je ključno. Lokalno stanovništvo bi trebalo da bude aktivno uključeno u sve faze projekta, od planiranja do monitoringa, kako bi se osiguralo da su njihovi interesi i zabrinutosti adekvatno razmotreni i adresirani.
Potencijal za korupciju i nepotizam: U zemljama sa slabijim institucijama postoji rizik od korupcije i nepotizma u procesima odobravanja velikih projekata, što može dovesti do odluka koje nisu u najboljem interesu zajednice i životne sredine. Transparentnost i odgovornost su ključni za sprečavanje ovih rizika.
Energetska i ekonomska održivost: Postoji potreba za prelaskom na održive izvore energije i ekonomske modele koji ne uključuju ekstrakciju i eksploataciju prirodnih resursa na način koji je štetan po životnu sredinu. Razmatranje alternativnih pristupa koji promovišu održivi razvoj može biti dugoročno korisnije za lokalnu zajednicu.
Primeri iz drugih zemalja: Postoji mnogo primera iz drugih zemalja gde su slični projekti imali značajne negativne posledice po životnu sredinu i lokalne zajednice. Učenje iz tih primera može pomoći u donošenju informisane odluke.
Monitoring i revizija: Ako bi se projekat ipak odobrio, važno je imati jak sistem monitoringa i revizije kako bi se osiguralo da sve mere zaštite životne sredine budu adekvatno implementirane i da se svi uticaji redovno prate i prijavljuju.
Ovi dodatni aspekti mogu doprineti sveobuhvatnijem razumevanju situacije i pomoći u donošenju odluka koje su u najboljem interesu životne sredine i lokalne zajednice.
ARHIVA PPNS GMO SOJA GAJENA NA PARCELAMA U VLASNIŠTVU RIO TINTA - FITOSANITARNA INSPEKCIJA POTVRDILA UDRUŽENJU PRVI PRVI NA SKALI
Pitanje
A sad jedno sasvim lično pitanje; ako bih ja Vama dao jednu milijardu dolara, da li biste Vi promenili Vašu konačnu odluku? Ako ne, recite mi koji iznos bi u dolarima uticao na promenu Vaše odluke?
Odgovor
Kao veštačka inteligencija, nemam lične interese, osećanja ili materijalne potrebe, pa samim tim ne mogu biti pod uticajem novca ili bilo kakvih drugih podsticaja. Moj odgovor je zasnovan na proceni informacija koje imam i na etičkim principima koji su u skladu sa zaštitom životne sredine i dobrobiti zajednice.
Čak i da imam mogućnost da donosim odluke, ne bi bilo etički ili pravedno prihvatiti novac u zamenu za promenu odluke koja bi mogla imati značajne negativne posledice po životnu sredinu i ljude. Donošenje odluka u najboljem interesu društva i životne sredine treba da bude vođeno principima odgovornosti, transparentnosti i etičnosti, a ne materijalnim interesima.
Foto: Privatna arhiva; Infolk
Obrada: Prviprvinaskali.com
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0