Paralelno sa pljuštanjem saopštenja Rio Tinta u medijima proteklih mesec dana - kojima se nešto demantuje ili se nekome tek protivreči, na zvaničnom sajtu "Rio Tinto Srbija" u odeljcima Saopštenja za javnost i Vesti - totalni muk, od 24. jula do danas. Poslednja "vest" je iz avgusta 2023. (snimak TV-gostovanja saradnika Rio Tinta), a poslednje saopštenje je od navedenog dana i nosi naslov: Saopštenje o izvršenoj fitosanitarnoj inspekciji.

Rio Tinto potvrdio fitosanitarnu kontrolu

Rio Tinto je tada saopštio da je "kompanija Rio Sava u sklopu Programa podrške lokalnoj zajednici bivšim vlasnicima otkupljenog zemljišta u zakup bez nadoknade dala deo parcela koje se nalaze u vlasništvu kompanije. Ta odluka doneta je kako bi se lokalnoj zajednici omogućilo korišćenje tih parcela u svrhu poljoprivredne proizvodnje".

Ovaj svetski rudarski gigant u nastavku saopštava: "Budući da su nadležne institucije Republike Srbije ustanovile da četiri zakupca nisu obavljala poljoprivrednu delatnost u skladu sa zakonima Republike Srbije, kompanija Rio Sava je odlučila da sa tim licima jednostrano raskine ugovore o zakupu".

Rio Tinto je dodao da "u postupku inspekcijskog nadzora nije utvrđena odgovornost kompanije kao vlasnika zemljišta, s obzirom da odgovornost za vršenje poljoprivredne aktivnosti leži na strani zakupaca koji su bili korisnici zemljišta".

Na kraju saopštenja piše: "Kompanija će nastaviti da podržava lokalnu zajednicu, ali neće tolerisati bilo kakva odstupanja od propisa Republike Srbije. Nakon što usevi na pomenutim parcelama budu uklonjeni, o tome ćemo obavestiti nadležne inspekcijske službe. Kao i do sada, kompanija će uvek blagovremeno reagovati na bilo kakve upite inspekcijskih organa".

Ono što Rio Tinto prećutkuje, kao i 2022, jeste da je i ove godine reč o gajenju genetički modifikovane (GMO) soje na parcelama u njegovom vlasništvu. To gajenje je zabranjeno Zakonom o GMO, važećim od 2009. godine, u čijem Članu 2 izričito piše: "Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije".

Pre dve godine, 29. aprila, Rio Tinto je objavio da su meštani "ukazali na navodne aktivnosti pojedinih zakupaca i sadnju određenih neodobrenih sorti na parcelama u vlasništvu kompanije".

To "neodobreno" je - GMO. Zašto se ne naziva imenom kultura čiji uzgoj, kao i promet, nije zakonit u Srbiji, zna samo PR služba Rio Tinta.

ARHIVA PPNS, 2022. RIO TINTO "BRANI" SRBIJU OD GMO?

1. Šta će preduzeti po ovoj prijavi?
2. Da li su ove parcele bile već prijavljivane po istom osnovu - uzgoj GM soje?
3. Ukoliko su već prijavljivane, da navede kada sve i šta je preduzeto po prijavi?

Zahtev se odnosiо na informaciju za koju se, prema predmetnom Zakonu, "može pretpostaviti da je od značaja za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva ili životne sredine", pa je organ vlasti morao da nas obavesti o "posedovanju informacije", da nam "stavi na uvid dokument koji sadrži potpunu i tačnu traženu informaciju", odnosno da nam "izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva".

Tačnost ovakvog testa je do jednog zrna na hiljadu. Taj pozitivan poljski test je kvalitativan, nakon čega se sporna kultura, u ovom slučaju GMO soja, detaljno prati kvantitativnim "pi-si-ar" testom - saznali smo ranije od naših stručnih saradnika. 

Pre sedam godina, genetičar Miodrag Dimitrijević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, posredstvom portala PRVI PRVI NA SKALI  se osvrnuo na nezakonito gajenje soje u Srbiji. Tom prilikom dostavljeni su nam i naučni radovi koji se bave problemima koje mogu da nose genetički modifikovane kulture. Detaljnije: SAMO IZOLOVANA GM SOJA JE BEZBEDNA.


Ministarstvo potvrdilo prisustvo GMO soje

Uprava za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potvrdila nam je u međuvremenu da je postupila po našoj prijavi o zakonom zabranjenom uzgoju GMO soje i izvršila inspekcijski nadzor navedenih parcela, kao i da su "uzeti uzorci biljaka koji su ispitani u akreditovanoj laboratoriji".

Potvrđeno je takođe da je "laboratorijskom analizom detektovano da se radi o prisustvu genetičke modifikacije predmetnih biljaka".

"Nakon dobijanja laboratorijskih izveštaja fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja preduzela je zakonom propisane mere, i to na način što je pokrenut prekršajni postupak protiv svih učinilaca u predmetnom postupku", piše na kraju dopisa Uprave koji smo dobili sa potpisom direktora Nebojše Milosavljevića.

Ponovićemo, Inspekcija je navela da su svi učinoci bili u prekršajnom postupku.

Slovo Zakona o GMO

Zakon o GMO predviđa postupanje sa otpadom, kao i odgovornost za štetu, Članom 30:

"Stvaralac, korisnik ili njihov ovlašćen zastupnik u Republici Srbiji dužan je da otpad koji sadrži, sastoji se ili je dobijen od GMO, kao i otpad koji je nastao upotrebom GMO uništi uz prisustvo ovlašćenog lica tako da GMO više ne bude sposoban za razmnožavanje i prenos genetičkog materijala na druge organizme.

U zakonu su i kaznene odredbe za počinjeno krivično delo, pa tako u Članu 45 piše:

"Ko protivno odredbama ovog zakona započne da upotrebljava GMO i proizvod od GMO u zatvorenim sistemima, namerno uvodi u životnu sredinu, stavlja u promet, gaji u komercijalne svrhe ili odlaže u životnu sredinu i time prouzrokuje štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine.

GMO i proizvod od GMO iz stava 1. ovog člana oduzeće se i uništiti o trošku lica koje je izvršilo krivično delo".

O privrednom prestupu u Članu 46 je navedeno:

"Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako započne da upotrebljava GMO i proizvod od GMO u zatvorenim sistemima, namerno uvodi u životnu sredinu, stavi u promet ili gaji u komercijalne svrhe, a nije dobilo odobrenje Ministarstva (član 9).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu u pravnom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do sedam godina".

Zakon se odnosi i na prekršaje fizičkih lica, na šta se odnosi Član 49:

"Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, ako:

1. namerno uvodi u životnu sredinu, a nije dobilo odobrenje (član 9);
2. se ne pridržava plana mera za slučaj incidenta (član 10);
3. prilikom rukovanja, pakovanja i prevoza dokumentacija koja prati GMO i proizvod od GMO ne sadrži podatke iz člana 28. ovog zakona;
4. ne uništava otpad koji sadrži, sastoji se ili je dobijen od GMO i otpad koji je nastao upotrebom GMO (član 30)".

ARHIVA PPNS ZAKON O GENETIČKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA


Vlasništvo kontrolisanih parcela

U Geodetsko-katastarskom informacionom sistemu Gedetskog zavoda Srbije, kao vlasnici parcela koje je kontrolisala Fitosanitarna inspekcija, upisani su Rio Sava eksplorejšn - četiri parcele, Republika Srbija - dve parcele, kao i 11 fizičkih lica.

Rio Tinto na više načina kršio zakon

GMO nije jedini predmet kojim se Rio Tinto dovodi u vezu sa kršenjem zakona Republike Srbije.

Podsećamo da se tokom TV-polemike advokata Sretena Đorđevića i glavne zastupnice ove kompanije Marijanti Babić 12. jula čulo da je rudarski gigant izbegavao obračun poreza na dodatnu vrednost u Srbiji. Kako je rečeno kroz TV-program, to je bio razlog da finansijska policija naloži Rio Tintu plaćanje neiskazanog, a tako i neobračunatog poreza koji je iznosio više desetina miliona dinara. Detaljno: RIO TINTO IZBEGAVAO OBRAČUN POREZA U SRBIJI - TRANSKRIPT POLEMIKE SRETENA ĐORĐEVIĆA I MARIJANTI BABIĆ.

Iz arhive PPNS: Srbija protiv GMO

• 2020: prof. dr Tatjana Brankov, prof. dr Miodrag Dimitrijević i prof. dr Miladin M. Ševarlić
• 2021: prof. dr Snežana Oljača, dr Bogdan Cekić i dr Ivana Radović
• 2022: prof. dr Jelena Bošković i dr Vladan Ugrenović
• 2023: doc. dr Duško Brković i Tina Janjatović 

IZ ARHIVE PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS

ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU