Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji Zoran Stevanović izjavio je za N1 da nisu tačni navodi ministarke rudarstva i energetike Dubrakve Đedović Handanović da se nije zalagao za zabranu litijuma u vreme kada je bio član komisije za izradu Zakona o rudarstvu.
“Ministarka Handanović je pitala zašto nešto nisam predložio kada je donet predlog zakona (o rudarstvu) Ministarstvu sam tada uputio šest strana dopisa”, izjavio je Stevanović u emisiji N1 Studio Live.
Dodao je da je Srpsko geološko društvo, na čije je čelo došao 2012. godine, uspelo da se 2015. izbori za to da istraživanjima mogu da se bave i nacionalne geološke kuće.
“Nažalost, do sada nijedna odluka Vlade u tom smislu nije doneta, niti je Geološki zavod uputio predlog da se on bavi primenjenim istraživanjima”, kazao je Stevanović.
Zorana Stevanovića su ovih dana, povodom potencijalne eksploatacije litijuma u Srbiji, pominjali predstavnici i opozicije i vlasti. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je Stevanović učestvovao u izradi svih zakona u vezi sa rudarstvom i postavila pitanje zašto se nije ranije usprotivio projektu iskopavanja litijuma.
“Pre svega, do 2014. godine nikada nisam bio u komisijama… Tada me je delegiralo Naučno-nastavno veće fakulteta, zato što sam bio predsednik Srpskog geološkog društva. Dakle, dali su mi šansu da učestvujem u radu komisije koja je tada formirana. Tu svoju ulogu sam osećao kao pogodnost da dam neke konkretne predloge. Ministarka Handanović kaže – zašto tada nešto nisam predložio. Predlagao sam puno. Poneo sam sada dokumantaciju i pregledao šest strana dopisa koje sam tada uputio, dakle, kada sam dobio imejl sa predlogom teksta zakona“, rekao je Stevanović.
On je dodao da je problem nastao 2006. godine izmenama Zakona o rudarstvu, „a onda nesrećnim povezivanjem Zakona o geologiji i o rudartstvu, koji je stupio na snagu 2011. godine“.
„Dakle, posle 50 godina povezane su dve potpuno različite struke – geologija kao oblast istraživanja i rudarstvo kao oblast eksploatacije mineralne sirovine”, naveo je Stevanović.
Dodao je da je tada geološki odsek Rudarsko-geološkog fakulteta uputio dopis Rektoratu sa zahtevom da se na snagu vrate zakoni koji su važili pre toga.
“Sve ono što se događalo od 2011. godine učinilo je da dalje pokušavamo da popravimo neka od rešenja. Od 2012. godine, kada sam predsednik Srpskog geološkog društva, to radimo i mnogo efektivnije”, naglasio je Stevanović.
Objasnio da je u jednom od članova zakona predviđeno da su geološka istraživanja i eksploatacija biti u javnom interesu.
“Zanimljivo je da je taj javni interes baziran na primenjenim istraživanjima koje ekskluzivno mogu da izvode kompanije koje nisu nacionalne geološke kuće… Srpsko geološko društvo je 2015. godine uspelo da to popravi i da to na neki način bude dozvoljeno, uz posebnu odluku Vlade. Nažalost, do sada nijedna odluka Vlade u tom smislu nije doneta, niti je Geološki zavod uputio predlog da se on bavi primenjenim istraživanjima”, kazao je Stevanović.
On je kazao da je zakon predvidao i da se, kada su u pitanju sirovine od posebnog značaja, može izvršiti eksproprijacija nepokretnosti.
“To je ovo što sada imamo u Gornjim Nedeljicama. To otvara mogućnost da se eksproprijacija nepokretnosti može izvršiti I to je jedna ozbiljna opasnost za ono što nam možda predstoji”, naveo je Stevanović.
Pojedini članovi zakona prepisani iz zakona Konga i Mongolije
Rekao je i da je ukazivao da „neka rešenja nemaju smisla“, a da je 19. novembra 2014. godine stigao zvaničan dopis iz Ministarstva o predlogu zakona.
Dodao je je tada konstatovao da su neki od članova zakona bili prepisani iz zakona Demokratske Republike Kongo i iz Mongolije.
“Bazirati našu ekspolataciju prirodnih bogatstava na zakonima država koje imaju potpuno otvoreno tržište… Poznato je sa kojim se problemima oni sreću. Npr. Demokratska Republika Kongo ima jedan rigorozan zakon koji dozvoljava predsedniku Republike – nazovimo je demokratske – pravo da odluči da li će se kopati mineralne sirovine. Član šest i član devet. I to svako može da vidi na sajtu Ministarstva, i nešto je što dovodi u pitanje kolika je demokratska vladavina naroda u odnosu na ono što bi jedan čovek mogao da odluči”, rekao je Stevanović.
Rekao je da je jedan deo zakona iz Konga ušao u zakon u Srbiji.
“Jedan deo je preformulisan, ali dovoljno je da su predlagači zakona dobili ideju iz zakona u Kongu”, rekao je Stevanović.
On je dodao da su njegovi komentari biti poslati Ministarstvu. “Imaju šest stranica i bazirani su na onome što mi je kao agreman dalo i Nastavno-naučno veće fakulteta i Srpsko geološko društvo. Sve su to primedbe na članove koji su kasnije ušli u zakon”, objasnio je Stevanović.
Bivšem ministru upućena molba za sastanak
Rekao je da su između ostalih i Rudarsko-geološki fakultet i Srpsko geološko društvo insistirali na tome da geološka istraživanja treba odvojiti od rudarstva.
“U tom smislu smo 2014. godine uputili jedan zahtev Ministarstvu rudarstva i energetike i tadašnjem ministru Aleksandru Antiću pismo sa molbom da nam dozvoli da dođemo i pojasnimo stav geološke struke i nauke”, kazao je Stevanović.
On je rekao da je bilo za očekivati da će biti izložen napadima “svako ko da argumente protiv iskopavanja litijuma i bora na ovaj način”.
“Ja sam geolog, dakle ne mogu biti protiv geoloških istraživanja, ali jesam protiv ovakvog načina rudarenja u Srbiji – ili konkretno – protiv projekta Jadar”, kazao je Stevanović.
Dodao je da bi država trebalo da pokaže da vodi računa o svom stanovništvu i da bi to mogla da ostvari između ostalog, izmenama zakona.
“Da je Srbija ozbiljna država koja vodi računa o svom stanovništvu, ekologiji i resursima, ona bi trebalo da to obezbedi preko inspekcija… preko izmena zakona koji ne bi onemogućavali najvećoj nacionalnoj kući da sprovodi istraživanja u interesu građana. Profit ne sme da bude iznad toga”, zaključio je za N1 profesor u penziji Rudarsko-geološkog fakulteta, Zoran Stevanović.
Komentara: 0