DEKLARACIJA O POTREBI MERA SANACIJE POSLEDICA NATO AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU
Tekst Deklaracije
Povodom obeležavanja 25 godina od usvajanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, "Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine" proglašava Deklaraciju o potrebi mera sanacije posledica NATO agresije na SR Jugoslaviju.
Potpisivanjem pravno-obavezujućeg Ugovora između Ministarstava odbrane, zdravlja, životne sredine, kao i prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije 12. juna 2018. godine, "Inicijativa za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine" (u daljem tekstu: Inicijativa) postala je operativni i savetodavni deo Zajedničkog tela za utvrđivanja posledica NATO bombardovanja Srbije.
Inicijativa je istrajala u svim aktivnostima na dobrovoljnoj i pro bono osnovi, uprkos tome što nisu stvoreni legitimni uslovi za rad Zajedničkog tela.
Pozivajući se na Povelju UN o ljudskim pravima, koja na prvom mestu podrazumeva pravo na slobodu kretanja i slobodu govora uključujući i pravo na zdravu životnu sredinu, Inicijativa predlaže da se u okviru državnog projekta na osnovu naučno priznate metodologije donesu zaključci o efektivnosti preduzetih mera u proteklom 25-togodišnjem periodu i pokrene istraživački projekat o posledicama NATO bombardovanja Srbije u skladu sa najnovijim naučnim saznanjima. To podrazumeva:
Popis i utvrđivanje svih lokacija bombardovanih ubojnim sredstvima, koja ostavljaju dugotrajne štetne posledice po zdravlje i životnu sredinu (zemljište vode, vazduh i vegetaciju) sa fokusom na primenu municije sa osiromašenim uranijumom i na postojane organske zagađujuće materije, koje su oslobođene iz uništenih velikih industrijskih objekata i transformatora.
Pristup podacima monitoringa životne sredine koje su relevantni organi Republike Srbije obavljali tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
Naknadnu kontrolu efekata čišćenja i sanacije bombardovanih lokacija koje su finansirane iz budžeta Srbije, zatim sredstvima Programa UN za zaštitu okoline (UNEP) ili pomoću drugih stranih donacija.
Reviziju svih relevantnih baza podataka o zdravlju stanovništva, a posebno učesnika u odbrani granica države Srbije, kao i o stanju životne sredine pre i posle 24. marta 1999. na celovitoj teritoriji države Republike Srbije u skladu sa odredbama Rezolucije 1244 SB UN.
Na osnovu podataka iz prethodnih tačaka, formiranje nacionalnih naučnih projekata za istraživanje uzročno-posledičnih veza između štetnih agenasa i uticaja na zdravlje u skladu sa najnovijim saznanjima i njihovo povezivanje sa programima doktorskih studija. Sva korišćena metodologija mora biti bazirana na najsavremenijim verifikovanim naučnim programima i tehnikama.
U skladu sa rezultatima prethodne tačke, određivanje obima i sadržaja epidemioloških studija na lokacijama za koje se utvrdi da su ugrožena dugoživećim radionuklidima i/ili postojanim organskim zagađujućim materijama.
Određivanje mera i pokretanje procesa remedijacije na onim lokacijama za koje se na osnovu rezultata nacionalnih projekata utvrdi da je rezidualno zagađenje iznad dozvoljenih graničnih vrednosti.
Rezultati relevantnih projekata će se koristi kao dodatni naučni dokazi za prethodne stavove Inicijative o neophodnosti zabrane upotrebe oružja sa osiromašenim uranijom. Srbija treba da se pridruži državama, koje su zabranile proizvodnju, skladištenje, prodaju, prevoz i upotrebu ovog oružja i inicira u UN Konvenciju o zabrani upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom.
Zaštitu duhovnog i kulturno-istorijskog nasleđa, kao i materijalnih dobara u vlasništvu nealbanskog stanovništva na teritoriji Kosova i Metohije, posebno svih spomenika podignutih u znak sećanja na žrtve i tragične događaje u toku 78 dana NATO agresije na SR Jugoslaviju, koja je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Zahvaljujem se na vašem interesovanju i na prilici da, povodom obeležavanja 25 godina od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, ukažem na potrebu sanacije posledica NATO bombardovanja po zdravlje i životnu sredinu na teritorili Republike Srbije, čiju celovitost upravo garantuje ova Reѕolucija.
Dozvolite da predstavim Inicijativu koja je pokrenuta posle 18 godina od bombardovanja kao odgovor na upozorenja uglednih profesora Slobodana Čikarića, onkologa i Danice Grujilić, neurohirurga na statistiki značajni porast novih slučajeva malignih bolesti, posebno kod omladine i dece.
Na dobro posećenoj raspravi u organizaciji Društva fizikohemičara Srbije i Međuodeljenskog akademijskog odbora SANU „Čovek i životna sredina“ februara 2017. pokazalo se da postoji veliki naučni potencijal da se istraži veza između porasta incidence malignih i drugih bolesti i zagađenja prouzrokovanog NATO bombardovanjem. Članovi Inicijative su afirmisani članovi akademske zajednice, specijalisti za relevantne naučne oblasti među koje spada i tehnologija izrade ubojnih sredtava i zaštita od njihovih dejstava. Inicijativa je predložila Predsedniku Republike pokretanje nacionalnog projekta nakon čega je usledilo osnivanje Zajedničkog tela kako je to opisano u preambuli Deklaracije.
Inicijativa u svojim nastupima, pa i u ovom danas, ističe da nije cela Srbija zagađena već pojedine lokacije. Najviše takvih lokacija je na Kosovu i Metohiji o kojima nema naučno priznatih podataka, te su članovi Inicijative smatrali svojom obavezom da se obrate odgovornim za izvršavanje odredbi Rezolucije 1244 da se stvore uslovi da se u predloženi državni projekat sanacije uključi i ovaj deo teritorije Republike Srbije.
Zahvaljujem se na pažnji.
General Slobodan Petković
Poštovani a ovde prisutni, zahvaljujem se na prisustvu i iskazanom interesovanju da učestvujete u podršci Inicijative u njenoj humanitarnoj aktivnosti.
Kao specijalista ABHO i danas tvrdim da je na teritoriji Srbije 1999.god. vođen radiološki i hemijski rat. U toku i po završetku agresije preduzimali smo odgovarajuće mere koje su nalagali protokoli PNHBOb., svesni opasnosti koju predstavlja sav taj razbacani i nekontrolisani radioaktivni i hemijski materijal u životnoj sredini Srbije.
Detaljno smo, prema protokolu izvršili ponovno izviđanje svih gađanih rejona u opštinama Vranje, Bujanovac i Preševo. Informisali smo stanovništvo.
Obavestili smo Vladu SR Jugoslavije, koja je na posebnoj sednici raspravljala o tome, odobrila predložene mere i naložila njihovu realizaciju.
Od 2000. god. organizovali smo i na VMA pratili zdravlje pripadnika jedinica koje su po bilo kom osnovu boravile u zonama R/H kontaminacije. Nažalost proces je ubrzo „dekretom“ zaustavljen.
Otpočelo se sa procesom R-dekontaminacije koji je završen 2007. god. Prikupljeni R/A otpad je pravilno uskladišten.
Izvršena je hemijska dekontaminacija nekih lokaliteta od strane nadležnih civilnih institucija.
Sugerisano je nadležnim ministarstvima da se aktivno uključe i pred OUN podrže inicijative o zabrani proizvodnje i upotrebe municije sa OU i traži odgovornost onih koji su donosili odluke o njenoj upotrebi iako su bili svesni posledica, pa je to u suprotnosti sameđunarodnim konvencijama. Mi smo, koliko je meni poznato, onda bili uzdržani. Pitam i tražim odgovor - Zašto?!? Odgovora nema.
I sve je stalo i stoji. Pridružio sam se Inicijativi. Znam i svestan sam koliko je sve ovo teško, ali mi koji poznajemo ovu problematiku, još jednom i na ovaj način, aktivno ističemo potrebu i svoju rešenost da tome damo svoj doprinos.
Nedostatak finansijskih sredstava, politička pristrasnost, pritisci, niti bilo šta drugo, ne može da bude opravdanje za nebrigu o ljudima koji su kao prave patriote branili svoju zemlju ili žive pored teritorija koje su bombardovane, i ne svojom krivicom dovedene u situaciju da budu kontaminirani, pa da oni i njihovo potomstvo, možda imaju posledice po svoje zdravlje. Njima se mora dati pravi i siguran odgovori i pružiti pomoć, posebno u ovom i narednom periodu kada je zbog sve većeg protoka vremena evidentna pojava bolesti izazvanih primenom municije sa OU i hemijskim zagađenjem životne sredine. Niko nema pravo da im to uskrati.
To je zakonska obaveza onih koji su na odgovarajućim funkcijama, ali i moralna svih nas, prema ovim i budućim generacijama, kojima su životna sredina u nekim delovima zemlje, život i zdravlje u njoj veoma ugroženi. Zato ne smemo biti pasivni i mirno spavati. Ako to ne rešimo, niko nas ne može opravdati, a generacije koje dolaze nam neće oprostiti.
I na kraju moja poruka: na VA se izučavao predmet „Moral armije“ i mene su učili da je: odnos prema bivšim braniocima otadžbine determinanta uspeha svake njene buduće odbrane. To Vi koji vladate ili ćete vladati ovom zemljom, morate uvek imati u vidu.
Za sada toliko, hvala na pažnji!
Dr Milica Tomašević
Ekocid kao posledica agresije NATO pakta na SRJ 1999. godine
Bombardovanjem SRJ, bili smo svedoci užasnog i necivilizacijskog čina kojim su uništavani naša zemlja, narod i sva naša dobra. NATO je time prekršio međunarodno pravo, brojne međunarodne ugovore koje se tiču životne sredine, kao i naše pravo na zdravu životnu sredinu i održiv razvoj.
Bombardovanje lokacija ubojitim sredstvima ostavlja dugotrajne štetne posledice po zdravlje i elemente životne sredine.Tako su u našu životnu sredinu dospele i supstance koje su pogubne za sav živi svet, kao što su osiromašeni uranijum i postojane organske zagađujuće materije koje su oslobođene iz oštećenih i uništenih velikih industrijskih objekata i transformatora. Naime, uporedo sa vojnim ciljevima, napadnuti su životi i zdravlje ljudi i životna sredina. Na ovom mestu je nemoguće pobrojati tone i hiljade tona hemikalija koje su zatrovale naš ekosistem. Zapravo su SAD i druge NATO zemlje koje su nas bombardovale prema nama vodile i specijalni rat tako što su ciljano gađale postrojenja i skladišta hemijske industrije. NATO alijansa je izvršila ekocid, zatrovala zemljište i vodu za hiljade narednih godina i napala genetski kod kod biljaka, životinja i ljudi. Da ne upotrebim ovde onu često zloupotrebljavanu reč koja je ispolitizovana. Uništavali su ti, kako su sebe nazvali "milosrdni anđeli", naš prirodni kapital. Na mnogim mestima su trajno uništene šume, zatrovane vode, obradivo zemljište, pašnjaci, nacionalni parkovi, mnoga staništa biljnih i životinjskih vrsta i ugerožen biodiverzitet. Ako ovi ratni zločinci ikada i plate odštetu Srbiji, duševnu bol zbog uništavanja životne sredine i svetinje života neće nikada moći da nadoknade.
Tamo gde je korišćen OU, a radi se o tonama i prema nekim izvorima desetinama tona, treba imati u vidu njegovu visoku toksičnost. Radiološka opasnost od čistog osiromašenog uranijuma je relativno niska, ali je vreme njegovog poluraspada od 4,46 milijardi godina, što znači da je on tu za sva vremena. Sa biološkog gledišta opasnosti, ne postoji dozvoljena, odnosno, dovoljno niska doza radioaktivnosti koja ne bi mogla da izazove genetske mutacije.
Kada je reč o postojanim organskim zagađujućim materijama, prema jednom izveštaju Programa zaštite životne sredine UN (UNEP/UNCHS Balkans Task Force report from 1999), Kragujevac je identifikovan kao jedna od četiri visoko zagađene oblasti (“hot spots”) koje su visoko rizične po zdravlje lokalne populacije. U poređenju sa koncentracijama koje su objavljene za evropske zemlje, 2020. godine su u uzorcima zemljišta u ovom gradu nađene značajno više koncentracije nekih teških metala i polihlorovanih bifenila (PCBs).
Ipak, ne može se decidno tvrditi da je to poreklom od NATO bombardovanja. Na žalost, imamo primer da je neposredno nakon NATO bombardovanja Kragujevca dr Miljana Stojanović Milosavljević, radeći za svoju disertaciju opsežna istraživanja na PCB u vodama svog grada, obolela i umrla od karcinoma.
U Srbiji se poslednjih godina beleži rapidan negativni prirodni priraštaj. Po stopi smrtnosti, prema podacima CIA-e iz 2023. od 226 zemalja, Srbija je na 2. mestu, posle Litvanije (https://www.cia.gov/the-world-factbook/field/death-rate/country-comparison/). Ovi podaci su alarmantni kada je u pitanju opstanak naroda.
Već samo ova činjenica je od krucijalne važnosti i dovoljan argument da su potrebne i neophodne mere sanacije posledica NATO agresije na Srbiju.
Dr Jagoš Raičević Bivši direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja Instituta Vinča Bivši direktor JP Nuklearni objekti Srbije Ekspert IAEA
Poštovani mediji, dame i gospodo,
Deklaracija o kojoj je danas reč traži da svi građani Srbije, na celoj njenoj teritoriji, bez obzira na nacionalnost, imaju pravo da više ne trpe posledice NATO agresije iz 1999. godine. Moguće je da mnogi među vama misle da takav zahtev nema smisla, zbog dužine proteklog vremena od tada, i da je danas nemoguće proceniti stepen zagađenja kome je u to vreme bilo izloženo stanovništvo Srbije. Međutim, mi mislimo, zapravo tvrdimo da je tako nešto i ostvarivo i moguće.
„Inicijativa“ je vladi Srbije dostavila elaborat u kome je predstavljena metodologija koja predviđa program multidisciplinarnih naučnih istraživanja sa ciljem da se utvrde ili negiraju uzročno posledične veze između NATO bombardovanja sa jedne strane, i uočene povećane incidence kancera i drugih oboljenja sa druge strane. Taj pristup je podržao i odbor SANU „Čovek i životna sredina“. Predloženi pogram (izložen u pomenutom Elaboratu) ima modularnu strukturu, i njegovo izvođenje se odvija fazno, prema raspoloživim resursima.
Rad na tom velikom multidisciplinarnom poslu ne može početi bez pristupa podacima monitoringa koje su relevantni organi Srbije sakupljali tokom NATO bombardovanja. Nedavna naliza prostiranja atmosferskih zagađenja ukazuje da je veliki deo Evrope takođe osetio bombardovanje naših rafinerija, a naročito naši susedi – koji su skoro svi u NATO savezu, i zato se to tamo krije.
Korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom je sigurno doprinela da NATO agresija kod nas ostane toliko dugo u fokusu javnosti. Imajući to u vidu, organizovano je nekoliko misija UNEP-a, čiji su izveštaji krajnje uopšteni, i u suštini beskorisni za bilo kakve remedijacione aktivnosti. Ovo ne treba da čudi, jer su finansijeri tih misija zemlje članice NATO-a. Mišljenje onih eksperata koje se investitorima nije dopalo – je jednostavno brisano iz izveštaja.
Sa druge strane, kada god se kod nas potegne pitanje ogromne, zaista ogromne ekološke štete usled bombardovanja rafinerija, izlivanja žive u Dunav ili kontaminacije piralenom, uvek se nađe neko ko počne da nam objašnjava kako osiromašeni uranijum ne zrači i da predstavlja izmišljenu opasnost. Moje lično mišljenje je da je neko plaćen da to radi.
Da ponovim i ja – cilj Inicijative je da naučnim metodama proveri da li postoje uzročno posledične veze između akutnog izlaganja stanovnika Srbije različitim otrovima 1999. i kasnije uočene povećane incidence kancera i drugih oboljenja.
Mi ne smemo našim potomcima ostaviti zagađenja za koja znamo da postoje, a koja iz nekog razloga nismo hteli (ili smeli) da uklonimo. Sa druge strane, naše zdravstvo mora imati podatke o enormnim akutnim zagađenjima kojima je 1999. bilo izloženo stanovništvo Srbije, kako bi moglo da prepozna prave uzroke povećanih incidenci raznih oboljenja, ne samo zbog nas, već zbog prevencije i zdravlja budućih generacija.
Prof. dr Aleksandar Ćorac
Često se u našem javnom životu može čuti narodna poslovica „bolje sprečiti nego lečiti“.
Nažalost mi kao društvo slabo sledimo poruku ove poslovice.
Iako je kroz više istraživanja dokazano da je najbolja investicija u zdravlje investicija u sprečavanje bolesti, nikako da se opametimo i naš zdravstveni sistem usmerimo u tom pravcu.
Uprkos odsustvu podrške države, uprkos ekstremno malim sredstvima, pojedinačnim naporima i izraženim entuzijazmom dokazali smo da je u našoj zemlji ali i u širem području, došlo do značajnog zagađenja životne sredine i do izraženog porasta rizika po zdravlje našeg naroda.
Podaci koje smo vam izneli jasno ukazuju na mogućnost postojanja veze između oboljevanja ispitanika i izloženosti faktorima rizika nastalim kao posledica ratnih dejstava.
Verujemo, da sve navedeno jasno ukazuje na potrebu da naše društvo na odgovoran i naučno zasnovan način mora da utvrdi sve posledice ratnih dejstava na životnu sredinu i zdravlje stanovništva, a zatim pristupi izradi planskih dokumenata za uklanjanje i minimiziranje utvrđenih posledica, i njihovoj realizaciji. Samo tako mi možemo iskazati svoju profesionalnu i naučnu ali i moralnu i društvenu odgovornost, najpre prema onima koji su trpeli posledice, ali i prema građanima koji trenutno žive ovde kao i prema onima koji tu treba da žive u budućnosti.
Iako je prošlo više od 25 godina, mogućnosti za to još uvek postoje.
Prof. dr Danica Grujičić
Statistička analiza broja slučajeva malignih bolesti za 20-godišnji period od 1999. do 2018. pokazuje statistički značajan rast novoobelelih od malignih bolesti svake godine, kao i porast smrtnosti od malignih oboljenja uprkos sve savremenijim terapijama koje se primenjuju u Srbiji.
U apsolutnim brojevima, znači da je od 19.000 obolelih u 1999. godini broj porastao na oko 30.000 u 2018. i već 40.000 u 2021. godini. To su zvanični podaci registra za rak koji postoji na osnovu toga što su lekari i administrativci dužni da prijave svaku bolest. Znači, to nije automatsko beleženje svih C dijagnoza što podrazumeva malignu bolest. Dalje, statistička analiza smrtnosti malignih bolesti u Srbiji je takođe pokazala statistički značajan porast. U apsolutnim brojevima, to je oko 12.000 u 1999. godini do već 15.000 u 2018. i preko 20.000 u 2021. Znači, stvar se ubrzava.
Analiza smrtnosti od malih bolesti u Evropi pokazuje da je Srbija na prvom mestu, a da nikada ovoliko novih lekova nije bilo. Nikada nismo imali ovoliki broj mašina za dijagnostiku i što je najvažnije, mašina za radioterapiju. Znači, država ulaže u lečenje, a nama smrtnost ne opada. Mi to tumačimo agresivnošću tumora. Takođe, kada analizirate smrtnost od malih bolesti u Evropi, na prvom mestu je Srbija, na drugom se smenjuje Hrvatska, Crna Gora i Mađarska.
Ubeđena sam da je nuklearno i hemijsko zagađenje iz 1999. razlog zašto prva mesta u toj negativnoj statistici zauzimaju baš zemlje regiona. Sem toga, primećen je veliki porast autoimunih bolesti. Srbija jedno vreme čak imala Republičku komisiju za preterani zamor. To su ljudi koji imaju simptome različite vrste. Kada tim ljudima uradite standardne analize, pregledate im telo, sve je u redu, a zapravo boluju od autoimunih bolesti u velikom broju. Za 2019. godinu taj broj je iznosio oko 27.000, a da ne govorim da ih sad ima bar duplo više, zato što se na te bolesti ne misli i potrebno je uraditi tačno određene analize. Možda u tome leži ključ zašto mi imamo toliko smrtnost i pored evidentno bolje terapije.
Naglašavam značaj genetskih bolesti. Moramo utvrditi šta je sa zdravstvenim stanjima vojnika, koji su bili izloženi dejstvu municije sa osiromašenim uranijumom, ali i onih delova naše zemlje koji su pretrpeli teško, teško hemijsko oštećenje, kao što su Pančevo, Bor, Kragujevac i Novi Sad, jer to su četiri grada koji su po istraživanjima UNEP-a bili proglašeni 1999. godine za nebezbedne po život.
Jako je važno utvrditi kakvo je zdravstveno stanje dece naših veterana, koji su bili izloženi tom oružju, i s prostog razloga što su određeni lekari koji su pratili stanje veterana, posebno u američkoj vojsci, pokušavali da upozore narod na velike genetske anomalije i bolesti koje se javljaju kod potomaka onih ljudi koji su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma.
I na kraju, sterilitet muškaraca i patološke trudnoće kao posledice nuklearnog i hemijskog zagađenja, tu je tek potrebna detaljna analiza, koja je u ovom trenutku bez države nemoguća.
Konferencija za novinare Inicijative za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Srbije 1999. godine
O značaju i sadržaju Deklaracije govorili su:
prof. dr Danica Grujičić
dr Zorka Vukmirović
dr Jagoš Raičević
general Slobodan Petković
prof. dr Aleksandar Ćorac
dr Milica Tomašević
VIDEO (1:16:32)
Spisak potpisnika pojedinaca i spisak udruženja/organizacija koje su podržale deklaraciju (sa presekom 10. jun 2024. u 12:00)
Akademik Matija Bećković, pesnik, akademik SANU, Beograd
Akademik prof. dr Vasilije Krestić, akademik SANU, Beograd
Akademik prof. dr Danilo Basta, akademik SANU
Akademik prof. dr Željko Šljivančanini, akademik SANU, Beograd
Akademik prof. dr Slobodan Vukosavić, akademik SANU, Beograd
Aleksandar Pavić, narodni poslanik, Beograd
Aleksandra Milošević, menadžer, Niš
Ana Đorđević, Pariz
Bojan Jovanović, antropolog i književnik
Veselin Vuković, dipl. fizičar, Beograd
Veselinka Vujović, Nikšić
Vesna Kapor, urednik, Beograd
Vladan Glišić, advokat
General dr Vidoje Pantelić
General dr Slobodan Bursać
General Jovan Milanović
General prof. dr Branko Krga
General prof. dr Spasoje Mučibabić
General Radoslav Škorić
Goran Đorđević, advokat, Niš
Goran Nikolić, Kragujevac
Dalibor Petrović
Dejan Nikolić, oficir, Beograd
Doc. dr Duško Čelić, Univerzitet u Prištini - Kosovska Mitrovica
Doc. dr Zoran Bukumirić, Univerzitet u Beogradu
Doc. dr Jelena Jović, Univerzitet u Prištini-Kosovska Mitrovica
Doc. dr Saša Milićević, Univerzitet u Prištini - Kosovska Mitrovica
Dr Vladimir Dimitrijević, naučni saradnik
Dr Danica Županski, Beograd
Dr Dijana Đikić, kardiolog, Beograd
Dr Dragan Krstić, Leskovac
Dr Dragan Hamović, pesnik
Dr Dragana Drakulić Prijma, viši naučni saradnik
Dr Dragana Đorđević, naučni savetnik, Beograd
Dr Žarko Vojnović, Beograd
Dr Živorad Radonjić
Dr Ivica Todorović, naučni savetnik, Beograd
Dr Igor Vukadinović, istoričar, Beograd
Dr Jugoslav Mijović, pedijatar, Beograd
Dr Ljiljana Verner
Dr Mira Aničić Urošević, Univerzitet u Beogradu, Institut za fiziku
Dr Mira Stojanović
Dr Rada Stijović, naučni savetnik, Beograd
Dr Slobodan Janković, viši naučni saradnik, Beograd
Dr Snežana Milošević, internista – onkolog, Beograd
Dr Sofija Mojsić, naučni saradnik, Beograd
Dr Srđan Aleksić
Dr Suzana Marković, profesor strukovnih studija
Dragomir Krstović, pukovnik, Beograd
Dušan Begović, Beograd
Dušan Berak, preduzetnik, Beč
Zoran Milovanović
Zorica Ž. Simjanović, penzioner
Zorica Tišma, Jagodina
Ivan Cvejić, Beograd
Igor Ivanović, publicista, Beograd
Marinko Lolić, naučni saradnik, Beograd
Milica Radojković
Milica Rosić, Pariz
Miloje Nešić dip. ing.
Miljan Glišić, reditelj, Beograd
Miodrag Ivanović, Beograd
Miodrag Miša Kojić, profesor
Mirjana Jovičić, Surčin
Mirjana Mišić, pravnik
Miroslav Gudžić
Miroslav Milosavljević, nastavnik, Kosovska Mitrovica
Miroslav Cera Mihailović, pesnik, Vranje
Momčilo Mirić, privrednik
Mr Boško Jovanović
Mr Boško Telenta
Mr Vladimir M. Vlajić, Austrijska služba sećanja u Srbiji
Mr Gordana Kangrga Mikulić, Vrčin
Mr Nebojša Tomašević, Diseldorf,
Nebojša Redžić, ekološki aktivista, Štrpce - Beograd
Nikola Tomašević, Beograd
Nikola Šijan, reditelj, Beograd
Nj.E. Vladislav Jovanović, diplomata
Nj.E. Živadin Jovanović, diplomata
Prvoslav Karaičić, dipl ekonomista, Niš
Predrag Peđa Adamović, Banja Luka
Prof. dr Aleksandar Đikić – Univerzitet u Prištini - Kosovska Mitrovica
Prof. dr Aleksandar Lipkovski, Univerzitet u Beogradu.
Prof. dr Aleksandra Stolić, Univerzitet u Prištini - Kosovska Mitrovica
Prof. dr Borko Stošić, Brazil
Prof. dr Branislav Ristivojević, Univerzitet u Novom Sadu
Prof. dr Branka Đurović, Beograd
Prof. dr Valentina Pitulić, Univerzitet u Prištini - Kosovska Mitrovica
Prof. dr Vesna Perišić,
Prof. dr Goran Belojević, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Dušan J. Simjanović, Fakultet informacionih tehnologija, Beograd
Prof. dr Dušan Krcunović, Filozofski fakultet u Nikšiću
Prof. dr Đorđe Čantrak, Mašinski fakultet u Beogradu
Prof. dr Đurica Marković, Univerzitet u Prištini - Kosovska Mitrovica
Prof. dr Zoran Kinđić, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Zoran Čvorović, Univerzitet u Kragujevcu
Prof. dr Jelena Bošković, Akademik
Prof. dr Jovan Janjić, Beograd
Prof. dr Miladin Ševarlić, Beograd
Prof. dr Milan Lekić, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Milica Mijović, Univerzitet u Prištini-Kosovska Mitrovica
Prof. dr Miloš Ković, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Mirjana Mirić, Univerzitet u Prištini - Kosovska Mitrovica
Prof. dr Mitra Reljić, Univerzitet u Prištini - Kosovska Mitrovica
Prof. dr Nadežda Petranović, Beograd
Prof. dr Nenad Kojić, Klokot
Prof. dr Petar Spalević, Univerzitet u Prištini-Kosovska Mitrovica
Prof. dr Predrag Lekić, Univerzitet u Prištini-Kosovska Mitrovica
Prof. dr Ratko Ristić, prorektor za međunarodnu saradnju, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Rudolf Hensl, Beograd
Prof. dr Saša Štakić, Beograd
Prof. dr Slobodan Antonić, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Slobodan Samardžić, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Slobodan Čikarić, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Snežana Janićijević-Hudomal, Univerzitet u Prištini - KM
Prof. dr Časlav Koprivica, Univerzitet u Beogradu
Radisav Raja Rodić, Beograd
Svetlana Simić, Beograd
Slađana Petrović-Cokić, advokat, Beograd
Slobodan Jerović
Snežana Bogić, Beograd
Stojanović Ivica, Niš
Tatjana Mirić, diplomirani inženjer
Časlav Vasić, istoričar iz Vršca
Šanović Vladimir, dipl. ing. Beograd
Udruženja i organizacije
Ekološko-medicinska ekspertska grupa – EMEG, Zvečan
Pokret za odbranu Kosova i Metohije
Klub Generala Srbije
Beogradski forum za svet ravnopravnih
Forum dijaspore za maticu
Srbsko sabranje Baštionik, Banjaluka
Ekološki pokret Srbije Savez ekoloških organizacija Srbije
Komentara: 0