Srbija u stvari nema ogromne zalihe litijuma, u Evropi najviše rude u Austriji, Španiji i Francuskoj
Sudeći po mapi iza koje stoji 55 stručnjaka iz više zemalja, od nekadašnjih navodnih 10 odsto svetskih rezervi, u Srbiji postoji samo jedna tačka koja je bogatija ovom rudom, a ona nije u Jadru. Geolog Branislav Božović objašnjava za N1 zašto se stopirani projekat rudnika u Jadru i dalje tretira kao veoma značajan iako je tamo niska koncentracija rude.
Najveće zalihe rude litijum u Evropi nalaze u Austriji i Francuskoj, pokazuje studija projekta Frejm (Frame). Osim ove dve zemlje, veće zalihe nalaze se u Češkoj i Španiji.
Prema ovoj mapi, Srbija spada u zemlje sa manjim i srednjim potencijalima, a najveće nalazište nije u regionu Loznice i Jadra, već na na istoku zemlje, u predelu Bora i Majdanpeka.
Prema ovoj mapi, potencijal stopiranog projekta „Jadar“, makar što se tiče litijuma, je daleko manji od proklamovanog.
Podsetimo, pričalo se da se u Srbiji nalazi 10 odsto svetskih rezervi što se pokazalo netačnim, dok se za Jadar vezuje brojka od 58.000 tona litijuma što je dovoljno da zadovolji 17 odsto trenutne proizvodnje električnih automobila u Evropi.
To je prema rečima Dragane Đorđević, naučne savetnice Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, zato što je u pitanju mapa litijuma u rudi, dok u Nemačkoj postoje velike zalihe u geotermalnim izvorima.
„Ovde su u pitanju samo zalihe u rudama, a ne sve zalihe. Nema razloga da se sumnja u ovu mapu“, rekla je Đorđević za N1.
Frame project
Balkan, sa izuzetkom dve-tri crvene tačke koje označavaju veliku koncentraciju rude, je pretežno u žutom i zelenom kako su označene manje i srednje koncentracije.
Najcrvenije evropske regije su južna Austrija, centralna, južna i severozapadna Francuska, ostrvo Korzika, Kalabrija, severna Španija odnosno granični deo Francuske i Španije tj. Baskija.
Detaljnu mapu možete da vidite OVDE.
Da je mapa tačna, slaže se i geolog Branislav Božović, koji je veći deo svoje karijere radio u Geozavodu, a podatak da je najveće nalazište na istoku Srbije ga ne iznenađuje, jer je u pitanju basen bogat rudom.
„U pitanju je čuveni Timočki rog. Tu ima mnogo različitih metala ali mi nismo istraživali i zadržali smo se na bakru i zlatu. Siguran sam da Kinezi ne nose samo zlato i bakar već sve što se nalazi u rudama i stenama. Ne ruše džabe vrh Staricu“, kaže Božović za portal N1.
Zašto ne kopaju kod kuće
On kaže da iako po sadržaju i koncentraciji ne spada u visok nivo povoljnosti za korišćenje, zbog čega ne bi trebalo da interesuje strane kompanije, za to ipak postoje dva razloga.
“Prvi je što neće da kopaju svoje rezerve. Osim čuvanja, ne žele da razaraju sopstvenu životnu sredinu, vazduh, građane. A zaradiće više ako ga kopaju kod nas. Jalovina ostaje nama, a šta će posle biti – kompanije ne zanima. Zna se da teški metali donose teške bolesti“, navodi Božović.
To bi, prema njegovim rečima, u slučaju Jadra, značilo garantovano uništavanje poljoprivrednog zemljišta i voda prema Drini i Mačvi, a da bi od gradova najugroženiji bili Sremska Mitrovica, Šabac i Beograd.
„Transport takvih zagađenja je brz, a uklanjanje traje stotinama godina. Svi govore o 500 bušotina u Jadru gde posle svake od njih nije bilo života, odnosno zemlja nije rađala. Pojavljivala se crvena voda, a razlog tome je što su na licu mesta rađene analize sa npr. sumpornom kiselinom. Sada zamislite šta bi bilo kada vi se koristile stotine hiljade tona iste”, navodi sagovornik N1.
ARHIVA PPNS RUDNICI KULTURE: BOR I MAJDANPEK (VIDEO)
„Studija je zabava za javnost“
Kako navodi Božović, nedavno objavljena studija u vezi sa Jadrom je improvizacija. “Zabava za javnost. Ne odgovara zakonima – ni sadržaj, ni obim. Priča o 23.000 uzorka što je smešno. Dovoljno je 100. Tamo piše da će jalovište biti na 800 hektara. Da li treba da se žrtvujemo za Evropu? Svi znaju da teški metali donose teške bolesti”
Božović kaže da bi obrada stena hemijskim putem posle kopanja, apsolutno pojačala zagađenje i da bi ono bilo trajno.
„Uz Drinu se nalaze srednjevekovni rudnici gde se jalovišta još izlivaju i dan danas, a koja sadrže olovo“.
ARHIVA PPNS RIO TINTO TRAŽIO FINANSIJSKU PODRŠKU SVETSKE BANKE I EBRD-A ZA PROJEKAT JADAR I ISKOPAVANJE LITIJUMA - OTKRIVA FORBES
Otkup sirovina
Kao drugi razlog naveo je ekonomsku strategiju krupnog kapitala u rudarstvu i energetici.
„Međunarodni kapital, bilo da je kineski, azijski, evropski, atlantski – trude se da otkupe što je više moguće rude, pa makar bila manjeg procenta čistoće, samo da ga konkurencija ne bi kupila. Posle mogu da ga mešaju sa rudom višeg kvaliteta i tako prodaju“, dodaje Božović.
On ističe da priče kako moramo da pristanemo na rudnik nemaju smisla i da ako mi nećemo, kopanje se neće kopati kod nas na silu.
Kako kaže, ta priča o „lupanju šamara“ ako nećemo, nema smisla.
Podsećamo, Vlada Srbije je, posle višemesečnih protesta građana i blokada puteva sa zahtevom da se ne dozvoli iskopavanje litijuma u Srbiji, januara 2022. godine stopirala projekat “Jadar”, koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma i jalovišta u dolinama reka Jadar i Korenite.
U zemljama Evropske unije ne vadi se litijum, a rudnik kakav je predviđen za zapadnu Srbiju, na plodnom tlu izuzetno bogatom podvodnim vodama – ne postoji nigde. Rudnici ovog tipa otvaraju se u pustinjama.
ARHIVA PPNS RIO TINTO NEMA ISKUSTVA SA RUDNICIMA LITIJUMA, PROJEKTI U ARGENTINI I SRBIJI SU NEUPOREDIVI - ZAKLJUČCI IZ ODGOVORA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI
Šta je projekat Frejm
Izvor ove mape je projekat Frejm (Frame). U pitanju je neprofitni program koji je sazvala Glavna koalicija (Prime coalition), namenski napravljen da organizuje investitore oko napredne metodologije uticaja na emisije i izveštavanja o najboljim praksama. Glavna koalicija je neprofitna koalicija koja se bavi klimatskim promenama.
„Naša misija je da ublažimo klimatske promene demistifikacijom ulaganja u klimu i usmerimo kapital ka najboljim mogućim klimatskim rešenjima, istovremeno podstičući mrežu oko transparentnosti, odgovornosti i saradnje“, stoji na sajtu ovog projekta.
U pitanju je međunarodni tim sastavljen od 55 eksperata iz oblasti geologije. Metod koji su sprovodili je “asocijacija zasnovana na ćelijama” (CBA). U pitanju je inovativna procedura favorizovanja minerala, napravljena tako da odgovori na posebne potrebe rudarske industrije u kritičnim situacijama u pogledu podataka u kojima uobičajene metode možda neće dati zadovoljavajuće rezultate.
Te situacije se odnose na kvalitet ulaznih podataka (npr. grupisane tačke, mešoviti i oskudni podaci, približna lokacija) ili neke pretpostavke koje se smatraju nerazumnim (npr. relevantnost oblasti mape, uslovna nezavisnost).
Princip CBA se sastoji u zameni poligona geoloških jedinica kvadratnom ćelijskom mrežom (otuda „baziranom na ćeliji“). Svaka ćelija sadrži niz jedinica („asocijacija“) koje su binarno kodirane u smislu njihovog prisustva (oznaka 1) ili odsustva (oznaka 0) u oblasti proučavanja. Gubitak rezolucije koji je svojstven ovom postupku nadoknađen je obogaćenim informacijama sadržanim u svakoj ćeliji zahvaljujući pojmu (litološke) asocijacije.
Predrag V. Popović
Izvor: N1
Dobija li Ziđin od Srbije tri miliona kvadrata zemljišta: Zahtev u katastru, u nadležnoj agenciji ga nema
Ziđin koper podneo je zahtev za konverziju tri miliona kvadratnih metara zemljišta iz državne u privatnu svojinu, vidi se iz javno dostupnih podataka u katastru. U Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam, pak, navode da je konverzija omogućena samo za građevinsko zemljište, a da je ovde reč o zemljištu na kojem se obavlja eksploatacija mineralnih sirovina, te da im Ziđin koper nikada nije uputio takav zahtev.
Parcela broj 1257/13 u katastarskoj opštini Majdanpek u svojini je države Srbije. Pravo korišćenja tih 3.328.088 kvadratih metara, prema podacima katastra, ima kompanija Ziđin koper (Serbia Zijin Copper DOO Bor).
U katastar je, 28. juna ove godine, upisana zabeležba da je „pokrenut postupak po zahtevu za upis prava privatne svojine – konverzije u korist Srbija Ziđin koper Bor“.
Ovo znači da Ziđin koper planira da pomenuta 3,3 miliona kvadrata zemljišta upiše kao – svoje vlasništvo.
Zemljište je, međutim, upisano kao „ostalo“, a ne građevinsko ili neizgrađeno građevinsko što je zakonski uslov da bi konverzija bila moguća.
Ovo je i ključni agrument direktora Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije Đorđa Milića, koji za Fonet izjavljuje da se postupak za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, primenjuje samo na građevinsko zemljište. I da zemljište u Majdanpeku o kojem je reč nije građevinsko zemljiste, već zemljište na kojem se obavlja eksploatacija mineralnih sirovina.
Upućeni navode da ovo ne znači da će konverzija zemljišta biti nemoguća.
„Moguće je da grad usvoji novi regulacioni plan i proširi gradsko građevinsko zemljište i na parcelu 1257/13“, objašnjava izvor portala N1.
Zabeležba da je pokrenut postupak po zahtevu za konverziju ovog zemljišta, u katastar je upisana 28. juna (dokument pogledajte OVDE).
Dan ranije Opštinsko veće Majdanpek saglasilo se sa predloženim izmenama i dopunama Plana generalne regulacije za naselje Majdanpek.
Na slici je prikazana parcela broj 1257/13 u katastarskoj opštini Majdanpek, za koju je upisana zabeležba o konverziji zemljišta.
Agencija: Ziđin koper nam nikada nije uputio zahtev za konverziju zemljišta
„Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije nema nikakvu ulogu u slučaju pokrenutog zahteva za upis prava svojine u korist kompanije Ziđin koper, na katastarskoj parceli broj 1257/13 KO Majdanpek“, izjavio je danas Fonetu direktor Agencije Đorđe Milić.
Šta je konverzija zemljišta i zašto je ukinuta
Reagujući na medijske napise da će kompanija Ziđin koper bez naknade u svojinu dobiti 3,3 miliona kvadrata zemljišta, on je objasnio da se postupak za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, prema Zakonu o planiranju i izgradnji, primenjuje samo na građevinsko zemljište.
Kako je naglasio, zemljište u Majdanpeku o kojem je reč nije građevinsko zemljiste, već zemljište na kojem se obavlja eksploatacija mineralnih sirovina.
„Kompanija Ziđin koper nikada nije uputila zahtev za pretvaranje prava korisćenja u pravo svojine zemljišta (konverziju) Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam Srbije“, poručio je Milić.
Prema tome, kako je zaključio, „Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije nema nikakvu ulogu u slučaju pokrenutog zahteva za upis prava svojine u korist kompanije Ziđin koper, na katastarskoj parceli broj 1257/13 KO Majdanpek“.
Kada je omogućena besplatna konverzija
Podsetimo, besplatna konverzija uvedena je izmenama Zakona o planiranju i izgradnji koje su usvojene u julu 2023.
Vlada Srbije je predlog izmena ovog zakona usvojila 4. maja 2023, svega dan posle velike tragediije koja se desila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogadu.
U šturom saopštenju, tada je kratko obelodanjeno i da je „Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji kojim se ubrzavaju procedure za izdavanje građevinskih dozvola, ukidaju prepreke, kao što je konverzija uz naknadu, i omogućava da proces izdavanja dozvola bude transparentniji i u cilju veće zaštite građana i onih koji grade“.
Ministar građevine Goran Vesić tada je naveo da se pokazalo da je konverzija uz naknadu „državi za 10 godina donela 30 miliona evra prihoda, jer je skoro 94 odsto konverzija – uređeno bez ikakve naknade“.
Izvor: N1, 10. 7. 2024.
Iz arhive medija, 2018.
POTRAGA ZA ZLATOM
"Rio Tinto" ulaže 40 miliona dolara u istraživanja kod Majdanpeka
Multinacionalna rudarska korporacija "Rio Tinto" uložiće oko 40 miliona dolara u novi projekat istraživanja ležišta bakra i zlata kod Majdanpeka, u saradnji sa australijskom kompanijim "Raiden Resources", koja poseduje licence za istraživanje u okolini Majdanpeka.
Ova multinacionalna kompanija će tako postati većinski vlasnik istražnih prava na lokalitetima "Zapadni Majdanpek", "Majdanpek pojas" i "Donje Nevlje", za koje je, dosadašnjim istraživanjima koje je sproveo "Raiden Resources", ustanovljeno da pripadaju grupi "potencijalno, prvoklasnih ležišta zlata i bakra".
Inače, postoji mogućnost da "Rio Tinto", kako je "Blic" ranije pisao, u narednih nekoliko godina već otvori tri rudnika u Srbiji.
Podsetimo, kanadska kompanija "Nevsun", koja je objavila rezultate preliminarne ekonomske studije po kojoj za otvaranje rudnika bakra i zlata "Čukaru Peki" kod Bora treba uložiti oko 1,5 milijardi dolara.
Kanađani, u čijem je vlasništvu rudnik cinka "Biša" u Eritreji, na računu imaju oko 200 miliona dolara, što znači da će ili morati da potraže pomoć banaka za otvaranje rudnika kod Bora ili, što je verovatnije, da nađu strateškog partnera, kako bi taj rudokop bio otvoren 2021, kako je predviđeno.
Poznavaoci prilika ističu da ne bi bilo čudno ako bi "Nevsunu" partner u tom poslu bio baš “Rio Tinto”, jer te dve kompanije partnerski već imaju licence za istraživanje u nastavku ležišta “Čukaru Peki”. Smatra se da se to nalazište, na još 20 lokacija, prostire do Zaječara i da su na tim mestima rezultati početnog istraživanja, u koje je uloženo blizu pet miliona dolara, još impresivniji od onog koji su pronašli Kanađani.
Vlada Srbije i “Rio Tinto” formirali su nedavno radnu grupu koja će se baviti pripremama za otvaranje rudnika litijuma kod Loznice, u Jadarskom basenu. Ova multinacionalna kompanija bi, uz 50 miliona evra, koliko je potrošila na geološka istraživanja, za početak investirala 90 miliona evra.
Rezerve rude u Jadarskom basenu procenjuju se na 136 miliona tona i, kako se pretpostavlja, to nalaziše krije skoro - 10 odsto svetskih rezervi litijuma - metala koji se koristi u najmodernijim tehnologijama.
A, kanadska geološka kompanija “Erin ventures” pronašla je, nedaleko od napuštenih rudnika uglja kod Baljevca na Ibru, u Raškoj, nalazišta rude bora, procenjenih na skoro osam miliona tona. Nezvanično, ova kompanija sada vodi pregovore sa “Rio Tintom” oko otvaranja rudnika u toj oblasti, a prve računice govore da bi se to ležište moglo eksploatisati 20 godina, uz projektovani prihod od dve milijarde evra.
“Rio Tinto”, koji važi za najveću svetsku rudarsku kompaniju, ima rudnike bakra, zlata, uglja, litijuma, bora, uglja i dijamanata na pet kontinenata, u kojima radi oko 200.000 ljudi.
Izvor: Blic
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0