U 2023. godini, gruba kršenja u sprovođenju zakonodavstva su ponovo rezultirala povećanjem zagađenja sumpor-dioksidom (SO2) iz zastarelih termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, pokazuje šesto izdanje izveštaja Uskladiti ili Zatvoriti, koji je danas objavljen. Emisije prašine i azotnih oksida (NOx) iz termoelektrana su takođe nastavile da prekoračuju dozvoljene granice, saooštava Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu - RERI.
U 2023. godini, šest godina od kada su 1. januara 2018. godine novi standardi u pogledu zagađenja vazduha stupili na snagu na Zapadnom Balkanu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije SO2 iz termoelektrana koje su obuhvaćene nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP): Bosne i Hercegovine (BiH), Kosova*, Severne Makedonije i Srbije su i dalje bile 5,7 puta više od dozvoljenih. Navedeno predstavlja pogoršanje u odnosu na 2022. godinu kada su emisije bile 5,6 puta više, ističe RERI.
Emisije SO2 iz NERP termoelektrana na ugalj u Srbiji su se u 2023. godini povećale u odnosu na prethodne dve godine i bile su 5,4 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti. Emisije NOx u Srbiji su porasle u odnosu na 2022. godinu i po prvi put premašile maksimalne vrednosti, dok su emisije praškastih materija ostale ispod maksimalnih vrednosti.
ARHIVA PPNS ZAGAĐIVAČ PLAĆA. ZAISTA?
RERI dalje navodi da je na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast bio u termoelektrani Nikola Tesla B koja je radila samo 58 sati više nego 2022. godine, ali čija je emisija SO2 porasla sa 73.012 tona na neverovatnih 92.260 tona, što je čini drugim najvećim emiterom SO2 u apsolutnim vrednostima u regionu posle TE Ugljevik.
TE Kostolac B, jedan od najvećih emitera SO2 u periodu od 2018. do 2020. godine, konačno je počela da smanjuje svoje emisije u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali ih je ponovo povećala na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti u 2022. i 2023. godini. Ovo je i dalje niže od njenih emisija u periodu od 2018. do 2020. godine, ali postrojenje za odsumporavanje se ili ne koristi redovno ili ima slab učinak, analizira RERI.
Najveća prekoračenja za NOx u Srbiji su imali TE Nikola Tesla B1 i B2, sa apsolutnim emisijama od 11.633 tone — 1,4 puta više od maksimalnih vrednosti za to postrojenje.
Uz kršenja NERP-a, sve tri zemlje Zapadnog Balkana s termoelektranama na ugalj koje podležu "opt-out" opciji koja predviđa njihovo zatvaranje nakon dostizanja određenog broja radnih sati, sada krše ovu odredbu – uključujući Srbiju. TE Morava i TE Kolubara morale su se zatvoriti do kraja 2023. godine, ali one i dalje nastavljaju s radom. Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je brojne postupke protiv ovih zemalja, međutim, to do sada nije bio dovoljan podsticaj za vlade da deluju u skladu sa ovom odredbom.
Davor PehČevski, Koordinator za energetiku na Balkanu iz mreže CEE Benkvoč kaže da vlade i elektroprivrede širom regiona nameravaju da istisnu svaki poslednji kilovat iz zastarelih termoelektrana na ugalj, bez obzira na zdravstvene troškove.
- Nacionalni energetski i klimatski planovi (NECP) zemalja moraju odrediti kako i kada će se ugalj postepeno ukinuti, ali za sada većina to ne čini. Elektroprivrede ne mogu imati i ovce i novce – TE se moraju uskladiti ili zatvoriti, izjavio je PehČevski.
Hristina Vojvodić, pravna savetnica RERI-ja istakla je činjenicu da sve balkanske članice Energetske zajednice s termoenergetskim kapacitetima krše međunarodni ugovor, što dovoljno govori o stanju vladavine prava u regionu.
- Nezakonitim poslovanjem termoelektrane značajno doprinose zagađenju vazduha, zemljišta i vode, dok države propuštaju da obezbede primenu propisa. Preduslov za postizanje klimatskih ciljeva i pravednu energetsku tranziciju jeste obezbeđivanje vladavine prava i rešavanje hroničnog nedostatka odgovornosti prema međunarodnim i nacionalnim obavezama i propisima, zaključila je Vojvodić.
The Polluter Pays - Arend van Dam
Kao deo svojih obaveza u okviru usklađivanja sa Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje prema Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice, četiri zemlje Zapadnog Balkana – Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija – izradile su Nacionalne planove smanjenja emisija (NERP) koji pokrivaju razdoblje od 2018. do 2027. godine. Umesto da se od 1. januara 2018. svako veliko postrojenje za sagorevanje uskladi sa graničnim vrednostima emisija iz Direktive, ovi planovi dopuštaju državama da izračunaju nacionalne gornje granice emisija za sumpor-dioksid, azotne okside i lebdeće čestice, te da do 2027. postepeno smanjuju svoje ukupne emisije iz odabranih velikih postrojenja za sagorevanje koji su izgrađeni pre 1992. godine. Do 2027. sva postrojenja uključena u NERP-ove pojedinačno moraju da budu u skladu ne samo s graničnim vrednostima emisija iz Direktive, već i sa delom 1. Dodatka V. Direktive 2010/75/EU o industrijskim emisijama.
Zbog probijanja ograničenja zagađenja iz NERP-a, Sekretarijat Energetske zajednice je u martu 2021. pokrenuo spor protiv Srbije koji ostaje otvoren, ali nije eskalirao.
Izveštaj Benkvoča je dostupan OVDE.
Naslovne foto: Kakanj; Kostolac, Drmno
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0