Rio Tinto i litijum su teme koje su podigle tenzije u javnom prostoru Srbije prošle sedmice, prelile su na ovonedeljne dane, za kada je najavljeno okupljanje ispred Ustavnog suda (11. jul, 8 časova), povodom moguće odluke te institucije o projektu Jadar.
Naslovi iz današnjeg pregleda PPNS:
Zaista je ogavno nazivati ljude koji brinu o životnoj sredini izdajnicima Srbije. Ja bih pre rekao da je obrnuto (VIDEO)
SAD: Litijum generacijska prilika za Srbiju, bolje Rio Tinto nego kineske kompanije
Imamo sistemski problem u državi jer strana kompanija radi šta god hoće, maltretira i uznemirava narod
Spremni smo na sve, znamo ko su nam neprijatelji - o planovima aktivista nakon odluke Ustavnog suda o Rio Tintu
Nedeljičani u aps, opozicija u lad: Kad Rio Tinto hoće da kopa sevaju pendreci
Hoće li Ustavni sud odlučivati o projektu Jadar? I Rio Tinto i aktivisti tvrde: Iskoristili smo raspoloživa pravna sredstva (VIDEO)
Arsen u dolini Jadra otkriva nemar države (VIDEO)
Bar četiri države u Evropi imaju veću koncentraciju litijuma u rudama od Srbije: Ovo je objašnjenje zašto Rio Tinto hoće da ga kopa kod nas
Da li je Rio Tinto podneo inicijativu Ustavnom sudu za poništavanje Odluke o Jadru?
Rio Tinto nema iskustva sa rudnicima litijuma: Projekti u Argentini i Srbiji neuporedivi
Plodovi gneva i predsednikovi jadi: Kako će se artikulisati otpor Rio Tintu
Ponedeljak 9. jul
Dr Jagoš Raičević: Zaista je ogavno nazivati ljude koji brinu o životnoj sredini izdajnicima Srbije. Ja bih pre rekao da je obrnuto
"Pravilnik o o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada, u članu 2 kaže: opasan otpad se skladišti u rezervoarima, kontejnerima i drugim posudama. Dakle, opasni hemijski otpad ne može biti otvorena deponija! Oni su (Rio Tinto) stavili neku sliku prskalice koja ide i to prska, zaista smešno. To odlagalište bi terbalo da ima stepen izolacije kao odlagalište niskoaktivnog, dugoživećeg nuklearnog otpada. Ali u tom slučaju odlagalište će koštati najmanje pet ili deset puta više nego rudnik i procesno postrijenje zajedno, imajući u vidu kolike su količine. Dakle, Rio Tinto to naravno neće, i zato je i došao ovde gde ono što je opasan hemijski otpad mogu da nazovu industrijskim otpadom! To je jedna velika laž! To je teška obmana!"
"Zaista je ogavno nazivati ljude koji brinu o životnoj sredini izdajnicima Srbije. Ja bih pre rekao da je obrnuto. Služiti se lažima i lažno predstavljati rezultate. obmanjivati javnost, to je čin veleizdaje, ja to tako vidim".
VIDEO (27:37)
Izvor: Gordana Momčilović Ilić
Pomoćnik državnog sekretara SAD: Litijum generacijska prilika za Srbiju, bolje Rio Tinto nego kineske kompanije
Iskopavanje litijuma u Srbiji, pomoćnik državnog sekretara SAD za energetske resure Džefri Pajat vidi kao generacijsku priliku za Srbiju, kao projkat važan za Evropsku uniju. I nema dilemu da Projekat "Jadar" treba da se nastavi, a Vlada Srbije treba da odluči kako da to učini.
N1: Jedna od najvažnijih tema u Srbiji trenutno je litijum. Ponovo je iskopavanje u igri. Kako vidite tu promenu stava Vlade, s obzirom na to da je projekat pre nekoliko godina obustavljen, između ostalog i zbog protesta građana?
Pajat: Ovo pitanje vidimo u kontekstu američke podrške Srbiji, koja treba da bude prosperitetna na ekonomskom planu, da ide napred kao deo Evrope i da iskoristi prilike za budućnost. Svakako, srpska vlada je ta koja treba da odluči kako da pokrene ovaj projekat. Jasno je da po pitanju snabdevanja važnim mineralima, da će nam biti potrebne povećane količine kobalta, litijuma, nikla, cinka, bakra da bismo ispunili naše energetske ciljeve. Ovaj projekat je generacijska prilika za Srbiju. Naravno, građani Srbije žele da vide da taj projekat ima visoke standarde po pitanju zaštite životne okoline, kao što imamo na primer ovde u SAD.
N1: Ali šta biste rekli o litijumu građanima Srbije koji su suočeni na sa netransparetnom Vladom, korupcijom, ogromnim zagađenjem. Srbija je jedna od najzagađenijih zemalja u regiji, šta im dobro donosi iskopavanje litijuma?
Pajat: O ovim stvarima sam upoznat i dok sam bio ambasador SAD u Grčkoj, zemlji sa hiljadama godina dugom istorijom rudarenja, koja traži načine kako da odgovorno i održivo iskopava resurse. Ono sto bih rekao građanima Srbije je isto ono sto bih rekao i građanima u SAD, da sam siguran da će vam biti mnogo bolje da radite sa Zapadnim kompanijama, poput Rio Tinta, koje su podložne regulativama sa Zapada i standarima transparentnosti. Siguran sam da će Rio Tinto uraditi mnogo bolji posao nego neke kineske kompanije koje su prisutne na tržištu i koje su prikazale vrlo negativno ponašanje prema okolini.
N1: Hoćete da kažete da Zapad gura ovaj projekat kako ga se, u stvari, ne bi dokopali Kinezi?
Pajat: Nije stvar u tome. SAD žele da vide da se Srbija kreće napred u ekonomskom smislu. Ovaj projekat je prioritet za EU i kao takav predstavlja šansu. Znam šta predsednik Vučić želi da uradi, da unapredi lanac vrednosti, da Srbija bude hab ne samo za vađenje rude već i za obradu, proizvodnju baterija, proizvodnju baterija za automobile. To su ciljevi koje dele i Sjedinjene Države. Imamo zajednički interes da se stvori jedan održivi energetski sistem. Za to su potrebne ogromne količine ovih minerala. To je šansa za Srbiju. Ali odluka da li će se krenuti i nastaviti sa projektom je na srpskoj vladi . Mora da postoji dijalog sa Rio Tintom, ali i sa EU. To je za njih prioritetan projekat.
N1: Pomenuli ste električna vozila, da li stvarno mislite da građani Srbije imaju takav ekonomski standard da mogu da kupe takva vozila? Postoji zabrinutost da će ta vozila ići na Zapad, a da ćemo mi od Zapada dobijati stara vozila i opet zagađivati dodatno okolinu.
Pajat: To je sve deo tranzicije globalne industrije električnih automobila. Ona se transformiše skoro svake nedelje. Kada je Tesla pocčla prodaju ovde u SAD imali su proizvode koje su mogli da kupe samo najbogatiji, ali su vremenom proizvođači smanjili troškove. I sada vidite na američkom tržištu, a očekujem uskoro i na evropskom, da se ljudi sve više odlučuju za ova vozila, ne zbog ekoloških razloga, već zbog smanjenja potrošnje, održivosti, malih troškova održavanja. Ova tranzicija tek počinje. To je važno i za transport ali i za to kako proizvodimo struju za industrijske potrebe.
N1: Ali ne protestuju ljudi samo u Srbiji zbog ove kompanije. To imamo i kod vas u Americi, Australiji, Africi, Aziji. Dakle, sta ćemo s tim. Šta kod vas vlasti kazu građanima koji protestuju?
Pajat: Moramo da budemo sigurni da Vlada radi posao kako treba, a to je da ispunjava standarde zaštite okoline, društva, što građani od nje očekuju. To je uloga Vlade. Siguran sam da će Rio Tinto imati više standarde nego njeni kineski suparnici. Rio Tinto ima akcionare, obavezu da poštuje standarde, što vlasnici zahtevaju. Kada je Projekat „Jadar“ u pitanju Mercedes ili Stelantis ne bi uzimali baterije koja se proizvodi po problematičnoj metodologiji. To bi bila loša poruka za njihove vrlo skupe automobile. Sličan problem imamo u SAD. Važno je istaći da globalna industrija rudarenja prolazi kroz tranziciju, da pokušava da razvije metodologije i tehnologije koje manje zagadjuju okolinu. Pomenuo sam već Grčku, komapnije koje tamo rade, poput El Dorada koje se trude da bolje čuvaju suvu jalovinu, operacije na kopovima koje su manje štetne. To je trend koji vidimo globalno. To je dobro i za okolinu kao i za lokalne zajednice.
N1: Ali pominjete reč pokušavaju, kako da znamo da zaista rade najbolje što mogu i šta je najbolje uopšte?
Pajat: Time mora da se bavi civilno društvo kao i političari. Kada pogledamo naš odnos sa Srbijom, mi želimo da vidimo suverenu zemlju, koja ide napred, koja je energetski bezbedna, sa prilikama za budućnost, da ne zavisi ni od jedne sile. Ovaj projekat se uklapa u tu viziju, Srbiju koja ide napred ka EU.
Udruženje Zaštitimo Jadar i Rađevinu dostaviće do kraja jula izveštaj Sekretarijatu Bernske konvencije ;Saveta Evrope o tome da Vada Srbije pokušava da oživi projekat „Jadar“ o eksploataciji litijuma i nanese štetu zaštićenim staništima 60 vrsta životinja u područu Jadra i Rađevine.
Pedstavnica tog udruženja Marija Alimpić rekla je danas za Betu da je zasedanje Sekretarijata u septembru, a da je ; žalba protiv projekta „Jadar“ podneta sa još dva udruženja iz inostranstva i da je to je međunarodna pravna akcija protiv otvaranja rudnika litijuma koju je planirala kompanija Rio tinto u Srbiji.
„Istu obavezu da pošalje izveštaj o stanju projekta ‘Jadar’ ima i Vlada Srbije koja se u svim prethodnim izveštajima izjašnjavala da je ukinula projekat ‘Jadar’ za eksploataciju litijuma i da ostaju ‘posvećeni’ ukidanju odluke o Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar’“, rekla je Alimpić.
Istakla je da udruženje ima dosta dokaza da te tvrdnje o „posvećenosti“ odluci o ukidanju Prostornog plana“ nisu više tačne, već da se planira realizacija projekta „Jadar“.
Udruženje je podnelo žalbu Bernskoj konvenciji, prema njenim rečima, pošto je Srbija potpisala i ratifikovala taj pravni akt, unevši ga u svoj pravni sistem i dužna je da ga primenjuje jer je postala sastavni deo domaćeg pravnog sistema, kao bilo koji drugi zakon, s tim što je to međunardna konvencija i za njeno kršene se odgovara tom telu Saveta Evrope u Strazburu.
Po Bernskoj konvenciji, kako je rekla, zaštićeno je stanište 60 životinjskih vrsta u Jadru i Rađevini i ona su na listi te konvencije.
„Vlada Srbije je svesno, znajući šta radi odobrila projekat ‘Jadar’, kršeći potpisanu konvenciju. Kada smo podneli žalbu Savetu Evrope, 2021. godine, dobili smo odgovor da će postupak odmah biti pokrenut. Rok Vladi Srbje da odgovori na žalbu bio je kraj januara 2022. godine, a 20 januara te godine, vlada je ukinula Prostorni plan i o tome obavestila Sekretarijat“, rekla je Alimpić.
Sekretarijat, kako je istakla, može da zabrani otvaranje rudnika, prošle godine je u Bosni i Hercegovini, u Varešu, naložio da postojeći rudnik obustavi radove dok se utvrdi da li nanosi štetu.
Udruženje je, kako je rekla, podnelo više krivičnih prijava za korupciju protiv kompanije Rio Sava i !lica koja su za novac, donacije i neke vaučere dozvolile otvaranje novih bušotina na njihovim njivama, iako dozvola za istraživanje ne postoji“.
Krivična prijava je, kako je istakla, podneta i protiv biše premijerke, a sadašnje predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić jer ni sama ne poštuje odluku Vlade Srbije o ukidanju Prostornog plana.
Alimpić je navela da su krivične prijave prihvaćene i da je policija napravila izveštaj, ali da „neko usporava proces“.
Dodala je da je Udruženje podnelo krivične prijave i protiv 14 profesora Rudarko-geološkog fakulteta i protiv profesora Mašinskog fakulteta Aleksandra Jovovića koji su, na nezakonit način radili studije, bez propisanog obima i sadržaja.
„Imamo sistemski problem u državi jer strana kompanija radi šta god hoće, maltretira i uznemirava narod, ponovili smo bezbroj puta da taj rudnik nećemo. Jedio prihvatljivo rešenje je da se ta kompanija spakuje i ode iz Srbije. Imamo pravo na zdravu životnu sredinu i zahtevamo da institucije Srbje počnu da rade svoj posao, ne samo u korist investitora, već naroda koji ih plaća“, rekla je Alimpić.
Dodala je da u poslednje vreme udruženje ne može od Ministarstva rudartva i energetike da dobije informacije od javnog značaja jer tvrde da one koje se traže ne spadaju u tu kategoriju ili kažu da su nepreciza pitanja.
Odbili su, kako je navela, poslednja dva-tri zahteva, kojima je udruženje tražilo odgovor zašto „Rio Savi“ još nije odbijen zahtev za ekspoatacionu dozvolu već se dve godine konstantno produžava rok da ta kompanija dostavi dokumentaciju, što nije moguće, pošto je ukinut Prostorni plan, na kome se zasnivaju svi svi dokumenti.
Alimpić je rekla da je udruženje tražilo i informaciju o bušotinama, a da Ministarstvo rudarstva i energetike tvrdi da nema podatke o 528 bušotina, ni gde se nalaze, ni u kakvom su stanju.
Posto su istekle dozole za istraživanje udruženje je, kako je navela, tražilo i da se saniraju bušotine, ali da Ministarstvo nema nameru da reaguje po tom pitanju.
„Nećemo odustati od naših zahteva, situacija na terenu ključa, narod je ljut, bilo bi bolje da Vlada to na vreme vidi da ne bi izbili sukobi“, rekla je Alimpić.
Dodala je da „ako Nemačka želi rudnike, neka otvori 55 na svojoj teritoriji i skine se sa grbače Afrike, a ne kači se za Srbiju“.
„Rudnik litijuma bi značio propast, ne samo za Jadar, već i šire područje. Imamo pravo na zdravu životnu sredinu i odbijamo pravo na referendum. Već je bila debata u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Rio tinto je tada pokazao šta su mu namere, sve propagandne akcije, posle toga su nasilje nad narodom Srbije“, rekla je Alimpić.
"Spremni smo na sve, znamo ko su nam neprijatelji": Zlatko Kokanović o planovima aktivista nakon odluke Ustavnog suda o Rio Tintu
Aktivista Zlatko Kokanović iz udruženja Ne damo Jadar za Danas navodi da oni očekuju pozitivan ishod odluke Ustavnog suda, te ističe da je tema iskopavanja litijuma iznad politike i ujedinjuje narod.
Kokanović je bio jedan od sedmorice aktivista koji su sinoć uhapšeni tokom blokade pruge kod Loznice, protestujući protiv iskopavanja litijuma, odnosno spekulacija da bi Ustavni sud 11. jula mogao da usvoji inicijitivu kompanije Rio Tinto, kojom će im biti dozvoljena eksploatacija rude u dolini Jadra.
Naš sagovornik, ipak, veruje da će Ustavni sud doneti odluku u korist naroda Srbije, jer smatra da još uvek ima čestitih sudija koji su na strani pravde i istine, te da se nada da će pobediti.
„Mi hoćemo da se sednica održi i da se na njoj sve reši, da će odluka biti u korist naroda, a ne u korist stranih korporacija“, kaže Kokanović.
Očekuje da će doći do masovnih protesta, ako ishod bude suprotan.
„Vidite i sami da su u poslednjem periodu svi izbori završeni, ova tema ujedinjuje narod, iznad politike je. Hapšenjem su želeli da nas zaplaše, ali su napravili grešku. Mi smo svesni i spremni na sve, jer znamo ko su nam neprijatelji i znamo da su i oni spremni na sve. Uopšte nema doze straha među nama, videli ste snimke ispred suda u Loznici i koliko ljudi je došlo da sačeka da mi izađemo i da budemo oslobođeni“, ističe Kokanović.
Ekološki aktivisti su uhapšeni juče posle podne, nakon najavljene blokade pruge Loznica-Zvornik.
Oni su protestovali zbog najave da će Ustavni sud u četvrtak po inicijativi Rio Tinta ukinuti uredbu Vlade Srbije kojom je ukinut prostorni plan za Jadar.
Nedeljičani u aps, opozicija u lad: Kad Rio Tinto hoće da kopa sevaju pendreci
Sedmoro aktivista udruženja „Ne damo Jadar“ koji se protive iskopavanju litijuma privedeno je zbog blokade pruge Loznica-Zvornik. Pušteni su nakon nekoliko sati, ali država je poslala poruku da je na red došao rudnik litijuma i da će učesnici blokada od sada prolaziti ovako. Pre dve godine u Beogradu je blokiran međunarodni auto-put a zbog toga nije bilo privođenja niti bilo kakvih pravnih posledica po Sava Manojlovića koji je organizovao ovu akciju.
Doduše, svaka kriza koja bi pokrila aferu sa prodajom srpskog oružja Ukrajini i zbog toga narušenih odnosa Beograda i Kremlja dobrodošla je za aktuelnu vlast da skrene pažnju javnosti na drugu stranu.
Moguće i da je to razlog što je stiglo naređenje iz Beograda – hapsi.
Dotad su policajci pregovarali s aktivistima koji su planirali da na dva sata blokiraju prugu u znak upozorenja da bi Ustavni sud u četvrtak mogao da ukine uredbu vlade o ukidanju projekta Jadar.
Po reakciji vrha vlasti videli smo koliko ih je zabolelo objavljivanje informacija o odnosu s Moskvom, jer je nekoliko Vučićevih jastrebova reagovalo na tekst koji smo objavili.
Svedočili smo i konstruktivnom odnosu desne i proruske opozicije koja je odlučila da ne čačka mečku i ne poteže temu koja je razgoropadila predsednika Srbije Aleksandra Vučića i saradnike mu.
Zašto bi ga napadali za ono što zaista ugrožava njegov imidž u njegovom biračkom telu naklonjenom srpsko-ruskoj bratskoj ljubavi?
Nego da se vratimo na ljude iz doline Jadra koji su direktno ugroženi otvaranjem rudnika litijuma.
Onoliko se političara i aktivista očešalo o ovu temu, pravili proteste, pisali saopštenja, ubirali po koji politički poen ili dobijali medijsku pažnju, ali kad dođe stani – pani nadrljaju samo oni koje ovaj projekat zaista pogađa.
Nedavno se u odbranu od litijuma uključio narodni poslanik SPS i direktor „Srbijašuma“ Igor Braunović.
Ovaj socijalista četnik (otvorio spomen kuću Draže Mihailovića) poručio je našim „domaćim i stranim saveznicima“ da vode računa šta rade jer je od litijuma i litija tanka linija.
Zanimljivo je poređenje sa litijama koje su u Crnoj Gori bile oblik protesta koji je doveo do obaranja režima Mila Đukanovića, te se od tada posmatraju kao moguća opasnost i za vlast u Srbiji.
Onu vlast koja je pomenutom Braunoviću obezbedila lagodan život i dugogodišnje gazdovanje unosnim javnim preduzećem koje je u feudalnoj podeli postalo partijski plen SPS-a i onu vlast koja mu je verovatno obezbedila uklanjanje dokaza iz istrage za korupciju koja je vođena protiv njega.
Čak je svoje izlaganje završio borbenim pokličem „u borbu, život ili smrt“.
S obzirom na to što nikakve posledice nije snosio može se samo zaključiti da je bivši zet ministra policije Ivice Dačića malo mutio vodu upravo za račun vlasti, odnosno u dogovoru sa koalicionim partnerima.
Mada, ne može se primetiti da nije i opozicija utihnula. Borbene poruke stišale su visoke julske temperature.
Nema više poređenja sa žrtvama pilota, branilaca Beograda, koji su bez razmišljanja ušli u borbu sa nadmoćnijim Luftvafeom (ili je to je važilo samo za izbore u glavnom gradu), nema više ni borbenih reakcija borbene opozicije, rekao bi čovek da su ne daj Bože prošli stvarno kao srpski avijatičari 1941. a ne da su se razbežali kud koji da po svetskim ladovinama nađu utočište od letnje jare.
U stvari možemo ovih dana da očekujemo pojačanu učestalost tvitovanja. Bogme se ni ova druga opozicija nešto naročito ne ističe.
U ovom slučaju mnogo je onih koji će nešto reći, napisati, protestovati zaklinjati se i onda se vratiti kući, otići na odmor i isključiti se, a ovi ljudi koji su uhapšeni, njihove porodice i komšije neće imati gde da odu.
Sumporna kiselina i toksična jalovina njihova su realna pretnja i nesrećna perspektiva. Jedino njima, nažalost, mogu da verujem.
Hoće li Ustavni sud odlučivati o projektu Jadar? I Rio Tinto i aktivisti tvrde: Iskoristili smo raspoloživa pravna sredstva (VIDEO)
Ima li sednice Ustavnog suda u četvrtak, da li se na njoj odlučuje o prostornom planu za projekat “Jadar” i na čiju inicijativu - jednostavna su pitanja na koja nam Ustavni sud ne odgovara. Sa druge strane, ekološki aktivisti tvrde - Ustavni sud u četvrtak odlučuje o poništavanju Odluke Vlade kojom je ukinut prostorni plan projekta “Jadar”. Upravo onog plana za koji je vlast pre dve godine tvrdila da je na njega stavljena tačka.
“Tako da je prostorni plan ukinut i više ne postoji, samim tim ponišetni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja, dozvole. Hteli ste da Rio Tinto ne bude u Srbiji. Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji”, rekla je Brnabić, tada premijerka, na konferenciji za medije 20. Januara 2021. Godine.
Međutim, još pre dve godine su pravnici upozoravali da bi tačka vlasti na projekat “Jadar”, odlukom Ustavnog suda, lako mogla da postane zarez.
Advokat Udruženja “Marš sa Drine” Sreten Đorđevuć upozorava da se ne zna ni o čemu tačno odlučuje Ustavni sud, kao ni da li je i kada Rio Tinto pokrenuo inicijativu za ocenu ustavnosti Uredbe o ukidanju prostornog plana.
“Ukoliko se ispostavi da je ovaj postupak iniciran pre nekoliko meseci, onda izražavam duboku sumnju u to da neko vrši pritisak na sudije Ustavnog suda i da je ovo način da se prekoredno i na nezakonit i neustavan način rešava pitanje nastavka projekta Jadar”, ističe Đorđević.
Na pitanje Insajdera da li su se obratili Ustavnom sudu, iz Kompanije Rio Tinto to ne potvrđuju, ali ni ne demantuju.
“Nakon što je Vlada Srbije stavila van snage prostorni plan posebne namene Projekta "Jadar“, kompanija Rio Sava Eksplorejšn je iskoristila raspoloživa pravna sredstva u skladu sa propisima Republike Srbije. Nemamo nikakvih saznanja niti smo informisani o odlukama Ustavnog suda Srbije kojima se menja status Projekta "Jadar“, navodi se u odogovoru kompanije Rio Tinto za Insajder.
Posle najave da će Ustavni sud odlučivati o prostornom planu projekta “Jadar” aktivisti Udruženja “Ne damo Jadar” blokirali su prugu u Loznici. Zbog toga su njih sedmorica privedena, a protiv dvojice su podnete krivične prijave za ometanje policijskih službenika u radu i napad na nijih.
Zlatko Kokanović iz Udruženja “Ne damo Jadar” ističe da su u borbi protiv Rio Tinta iskoristili sva pravna sredstva.
“Sve pravne i institucionalne metode smo iskoristili, čak imamo i tih 38.000 potpisa koji su kao zagubljeni. Znači više pravnih metoda nema. Mi ćemo doći ispred suda u četvrtak da pomognemo sudijama da donesu, odluku jer želimo da se ta sednica održi, a ta odluka je da odbiju tu inicijativu Rio Tinta i stanu uz svoj narod jer samim tim činom usvajanja inicijative vraćaju projekat na mala vrata”, kaže Kokanović.
Ekološka udruženja podsećaju i da su još 2021. Ustavnom sudu podneli inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o prostornom planu za projekat Jadar. Ni tri godine kasnije, Ustavni sud o tome nije odlučivao.
Uveravanja predstavnika države da rudnik litijuma neće ugroziti vazduh, vodu, zemljište deluju neuverljivo ako se uzme u obzir kako se sada vodi računa o životnoj sredini. To između ostalog otkriva i istraživanje koje je radio Rio Tinto, a koje je pokazalo prisustvo izuzetno otrovnog arsena iznad dozvoljenih granica. Rio Tinto navodi da je to stanje koje su zatekli. Iako zakon kaže da je zagađivač dužan da sanira posledice u ovom slučaju se to očigledno nije desilo.
Da su zakoni dobri na papiru, ali da se ne primenjuju u praksi pokazuje i slučaj sa prisustvom arsena u dolini Jadra gde Rio Tinto planira rudnik litijuma. U nacrtu studije uticaja na životnu sredinu ova kompanija u delu nulto, odnosno zatečeno stanje konstatuje da je prisustvo arsena iznad dozvoljenih granica.
Zakon kaže da je u tom slučaju neophodno utvrditi izvor zagađenja a obaveza zagađivača je da područje sanira.
Nadležne državne institucije još nisu odgovorile na naša pitanja o uzroku zagađenja i preduzetim merama, ali je odgovore dostavila kompanija Rio Tinto, odnosno njihova ćerka firma u Srbiji Rio Sava Exploration.
Oni navode da je u pitanju područje u kojem je nekada bila aktivna industrija i koje je dodatno zagađeno kada se 2014 godine izlilo jalovište privatnog rudnika Stolice.
"Prisustvo arsena na ovom području ni na koji način nije izazvano aktivnostima geoloških istraživanja koje je sprovodila kompanija Rio Sava na ovom terenu, budući da se radi o zatečenom stanju kao i da je prisustvo arsena pronađeno i u uzorcima uzvodno od lokacija geoloških istraživanja.“, navode one.
U ovom slučaju nadležne institucije su, po svemu sudeći, bile svesne prisustva arsena i ništa nisu preduzimale.
Izlivanje jalovišta rudnika Stolice, tada u vlasništvu privatne kompanije Farmakom biznismena Miroslava Bogićevića, pokazuje sav nemar države. U maju 2014, nakon dugotrajnih kiša došlo je do pucanja tri brane-hiljade kubnih metara rudarskog otpada izliva se u reku Korenitu, koja se uliva Jadar.
Agencija za zaštitu životne sredine delimično je obavestila javnost o zagađenju u periodu kada se dogodio akcident. Međutim, Agencija je samo do 2016. radila analizu sedimenata površinskih voda, dok je Rio Tinto arsen našao 2021. u sedimentu ispod vode nekoliko godina kasnije. Na ovo u razgovoru za Insajder ukazuje Dejan Lekić, jedan od bivših načelnika u Agencije za zaštitu životne sredine, a danas aktivan u Nacionalnoj ekološkoj asocijaciji.
Sudeći po tome šta je Rio Tinto našao, nisu sanirane sve posledice akcidenta iz 2014. uprkos uveravanjima nadležnih.
Kompanija Rio Tinto formalno nije bilo dužna bilo koga da obavesti o svojim nalazima. Po onom što je poznato, zagađenje nije nastalo zbog istražnih radova koje je u tom području vršila kompanija Rio Tinto. Činjenica je međutim, da ne postoji podaci državne institucije koji bi to nesumnjivo potvrdili.
"Bilo bi logično da je kompanija, čak i čim je našla ove podatke, to nulto stanje koje je uslov izrade tih studija i nacrta studija, kako god, obavestila makar lokalnu samoupravu na čijoj teritoriji se nalazi to zemljište. Bilo bi logično takođe da je ta lokalna samouprava onda kontaktirala odgovarajuće nacionalne organe i organizacije, odnosno institucije koje se bave pitanjem zaštite životne sredine, kako bi se na najbolji mogući način zaštitilo ono zbog čega država postoji, a to je javni interes, odnosno u ovom ugroženom slučaju zdravlje ljudi“, kaže Dejan Lekić.
On ukazuje na još jedan veliki problem-rudarski otpad je u svojevrsnoj sivoj zoni jer zakoni u oblasti životne sredine zaobilaze rudarstvo i potpadaju pod nadležnost Ministarstva rudarstva i energetike.
„Aktivnosti u oblasti rudarstva ne potpadaju pod aktivnosti koje se prate u kontekstu zagađenja, odnosno kvaliteta zemljišta i svih ovih vrednosti koje iziskuju neku reakciju države. Slično je sa rudarskim otpadom. Rudarski otpad i njegove količine, bio on neopasan ili opasan, se ne prijavljuju Agenciji za zaštitu životne sredine, već idu u sistem rudarstva energetike i tamo se obrađuju ti podaci. Stvarno nekada deluje kao da živimo u sistemu u kome nema preterano uređenog toka informacija. Ono što posebno zabrinjava je da su te informacije direktno, ne u drugom koraku, ne u petom koraku, već direktno u prvom koraku vezane za ljudsko zdravlje i ono zbog čega sistem postoji“, kaže Lekić.
Slučaj rudnika Stolice nije jedini primer da ne postoji kontrola životne sredine čak ni kada ozbiljno ugrožava zdravlje ljudi.
Građani Železnika tvrde da su danima pili vodu sa fekalijama a da ih vodovod o tome nije obavestio. U Padinskoj skeli tvrde da su pili vodu sa arsenom 23 dana bez obaveštenja. I to su samo neki od nedavnih naslova koji bi u pravnoj državi spadali u rubriku nemoguće.
U Srbiji je moguće, samo je pitanje koliko znamo šta dišemo, jedemo, pijemo.
Sve dok nemamo nezavisne i profesionalne institucije koje će garantovati primenu zakona, neuverljivo zvuče tvrdnje da je u Srbiji moguće bezbedno kopati rudu.
Povišene tenzije, blokade i hapšenja zbog iskopavanja litijuma u Srbiji
Proteklih dana u Srbiji podignute su tenzije oko projekta iskopavanja litijuma u dolini Jadra, koji vodi kompanija Rio Tinto. Novi korak ka eskalaciji vidljivog nezadovoljstva građana iz tog kraja mogao bi da se dogodi već u četvrtak kada bi, prema informacijama koje iznose aktivisti i pojedini mediji, Ustavni sud Srbije mogao da poništi Uredbu Vlade iz 2022. kojom je ukinut prostorni plan projekta „Jadar“, odnosno, kako se tada govorilo - stavljena tačka na Rio Tinto.
U susret tom događaju, nekoliko aktivista udruženja „Ne damo Jadar“ u nedelju je, u znak upozorenja, na dva blokiralo prelaz na pruzi Beograd - Mali Zvornik u Loznici. Tom prilikom privedeno je njih sedmoro ali su svi, posle četiri sata provedenih u policijskoj stanici u Loznici, pušteni da se brane sa slobode.
Između ostalih, aktivisti Zlatku Kokanoviću na teret se stavlja ugrožavanje javnog saobraćaja opasnom radnjom i napad na službeno lice, dok se Nebojši Petkoviću stavlja na teret napad na službeno lice, rekao je njihov advokat.
Dan kasnije, aktiviskinja istog udruženja i supruga jednog od privedenih učesnika protesta Marijana Petković kaže za Glas Amerike da je policija krenula da hapsi demonstrante po nalogu iz Beograda, praktično kada je protest već bio završen, a postupanje policije u tom trenutku karakteriše kao „brutalno“.
„Ljudi su počeli da reaguju burno kada se pronela vest da će Ustavni sud u četvrtak poništiti uredbu Vlade kojom je ukinut plan projekta „Jadar“ i zbog toga su se odlučili da sprovedu jednu upozoravajuću blokadu nakon čega su se uputili na obližnji pružni prelaz. Obaveštena je naravno Železnica Srbije, voz se normalno zaustavio i sve je trajalo neka dva sata. Potom je došla policija i onda je krenulo to guranje sa ljudima razbijanje protesta koje je obrazloženo time da su oni dobili naređenje iz Beograda da se aktivisti uhapse. Na kraju protesta se dogodio incident nakon kog je policija počela da se ponaša brutalno“, priča ona i dodaje da se radi samo o blokadi upozorenja najavljujući radikalniji pristup ukoliko Ustavni sud zaista i poništi uredbu o suspenziji prostornog plana za projekat Jadar.
Dešavanja u Loznici novinarka i kolumnistkinja dnevnog lista Danas Safeta Biševac čita kao „skidanje rukavica“ obe strane, a razlog tome vidi u dodatnom učvršćivanju vlasti Srpske napredne stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića posle izbora 2. juna i loših rezultata opozicije.
„Zbog litijuma dolazi do zaoštravanja na političkoj sceni Srbije, koju polako preuzimaju udruženja građana. Litijum je trenutno najvažnija politička tema u ovoj državi i nekako je vlast tu na tankom ledu. Verujem da je ogroman broj građana Srbije protiv eksploatacije litijuma, velika je podrška udruženju Ne damo Jadar i oni se polako afirmišu kao vodeća politička struja protiv Aleksandra Vučića. Međutim, mislim da je istovremeno evidentno da je njegova vlast značajno ojačala. Podsetiću da pre 2-3 godine, kada smo imali velike proteste protiv litijuma, nije reagovao. Sada je vlast reagovala hapšenjem aktivista Ne damo Jadar, tako da to pokazuje da se Vučić oseća da ima sada veću snagu, sigurniji je u svoju vlast i može i da hapsi“, kaže ona.
Uz sve to, kako smatra Biševac, u priču o litijumu se polako uključuje i treća strana, to jest međunarodna zajednica, koja daje dodatni vetar u jedra Aleksandra Vučića i učvršćuje njegovu poziciju u Srbiji.
„On je u poslednje vreme dobio apsolutnu podršku Zapada za eksploataciju litijuma, što takođe njemu daje političku snagu. Znači, na jednoj strani Vučić je uspeo da rasturi opoziciju, čija se delatnost svela na udruženja građana, a na drugoj strani dobio je podršku Zapada, čiji su mu političari u potpunosti oprostili izborne mahinacije i malverzacije u decembru i u junu, tako da je on sada jači nego ikada, čini mi se“, ističe sagovornica Glasa Amerike.
Na pitanje šta će se dešavati u četvrtak ispred zgrade Ustavnog suda u Beogradu, Marijana Petković kaže da to najviše zavisi od toga šta će sud da odluči. Mada, kako dodaje, meštani Jadra više ništa ne očekuju od države i nadaju se da će se „narod opametiti“ i shvatiti šta se dešava i šta ih čeka ukoliko rudnik bude otvoren.
„Osećanje koje preovladava među građanima koji žive u dolini Jadra je pre svega bes. Bes zbog izneverenih obećanja. Atmosfera je veoma naelektirana jer vidimo da vlast radi u korist kompanije. Sve što se sada dešava ide iz kuhinje Rio Tinta. Mi smo meštani na čijim njivama treba da se otvori rudnik i pored čijih kuća treba da prolaze kamioni. Imamo pravo da kažemo „ne“ i mi smo odlučili da to i uradimo. Mislim da su svi u ovim jadarskim selima shvatili da nama nema života ako se Rio Tinto ovde doseli“.
Kao i mnogo puta do sada, i ova "vruća litijumska tema" pala je u sred leta, što su vlasti u Srbiji znale da iskoriste i završe priču onako kako njima odgovara, kaže Safeta Biševac.
„To je taktika koja daje rezultate i on će sa tom taktikom nastaviti. Ono što ja mislim da je u ovom slučaju vrlo važno - ranije je on barem bio izložen nekim blagim kritikama zapadnih država, a sada su sve zapadne zemlje svoj ekonomski interes, tj eksploataciju litijuma stavile ispred politike i jednostavno oni su svi stali iza Vučića. Tako da pitanje na koga sada opozicija i udruženje građana koja su opoziciono nastrojena - na koga oni mogu da računaju“.
Marijana Petković veruje da je ponašanje predsednika Srbije i drugih državnih zvaničnika odraz njihove nemoći, a u odsustvu argumenata koriste napade i uvrede na račun žitelja Jadra i njihovih predvodnika.
Umesto svega što sada radi, predsednik Srbije bi, po njenom mišljenju "mogao da vidi gde curi iz bušotina, kako se ponaša kompanija Rio Tinto ili gde su u slučaju iskopavanja litijuma povređeni zakoni Srbije".
„Ovako je najlakše svoju odgovornost prebacivati na narod koji je ostavljen na milost i nemilost baš toj kompaniji. To je u stvari dokaz da mi živimo u privatnoj kompaniji, a ne u Republici Srbiji“, kaže Petković i dodaje:
„Rudnik litijuma će sprečiti ovaj narod. Ali ne kroz referendum ili državne institucije koje ne funkcionišu. Sprečiće tako što će izaći na ulice. Projekat sa Rio Tintom je zaustavljen, ta priča je završena i oni mogu samo da kupe svoje stvari i da idu odavde. A ovo zemljište što su kupili mogu da izdaju pod rentu i da se na njemu gaje paprike i paradajz. Ova tema je tema iznad svih ostalih i ono što je nama važno je to što ona ne ispada iz fokusa u odnosu na neke druge teme.“
Bar četiri države u Evropi imaju veću koncentraciju litijuma u rudama od Srbije: Ovo je objašnjenje zašto Rio Tinto hoće da ga kopa kod nas
Koncentracije litijuma u rudama mnogo su veće, recimo u pojedinim područjima Austrije, Nemačke, Španije ili Francuske, nego što je to u Srbiji. Međutim, pitanje je zašto se u tim oblastima ne rudari ovaj laki metal ako je on, kako predstavljaju vlasti u Srbiji, belo zlato 21. veka.
Na više portala koje se bave pregledom prirodnih sirovina širom sveta i u više naučnih radova pojavljuje se mapa distribucije litijuma u rudama širom Evropske unije, koja prosečnog čitaoca u Srbiji, koji je ovih dana zainteresovan za pitanje litijuma, može dodatno da začudi.
Naime, uz mapu postoji legenda koja pokazuje koncentraciju litijuma u rudama na određenom području, pa su belom bojom označeni prostori gde je jako niska koncentracija, zelenom gde je niska, žutom gde je srednja, narandžastom visoka i crvenom izuzetno visoka.
Područje Srbije na toj i takvoj karti je pretežno zeleno i žuto, znači sa niskom ili srednjom koncentracijom, dok je crvenih tačaka mnogo više, u recimo, jednoj Austriji, Francuskoj, Španiji, Nemačkoj i Portugalu.
Litijum nadomak Beča
Da mi kao laici dobro čitamo mapu potvrdila nam je i Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
“U pitanju su mape koje pokazuju distribuciju litijuma u rudama Evropske unije. Kao što se vidi, najveća koncentracija litijuma u rudama je u Austriji na potezu Beč – Grac – Strazbur. To ne znači da su tamo ukupno najviše zalihe te rude, već da se u tamošnjim rudama po mernoj jedinici nalazi veći procenat litijuma nego kod recimo nas u Srbiji”, objašnjava Dragana Đorđević.
Tragom pomenute mape dodaje da su rude bogatije litijumom i u Nemačkoj, određenim delovima francuske Provanse, u pojedinim krajevima Španije i Portugala, dok se pojedini delovi Skandinavije “žute” na isti način kao naša dolina Jadra.
“Međutim, svaki ozbiljan naučni rad vam kaže da se ruda vadi ne tamo gde je ima najviše, već gde je najjeftinija eksploatacija. Najjeftinije je tamo gde je jeftina radna snaga, niska rudna renta i gde ne postoji razvijena ekološka svest o svim opasnostima rudarenja i neophodnim merama zaštite životne sredine, pa je moguće skladištiti otpad u dolinama reka. To sve imate u Srbiji”, objašnjava Dragana Đorđević.
Otrovna jalovišta
Primećuje da, recimo, u pojasu jezera Balaton, u Mađarskoj, prema ovoj mapi, slične su koncentracije litijuma, kao i u dolini Jadra, ali da nije primetila da se Mađari pričaju o otvaranju rudnika.
Kao dodatnu opasnost kada je u pitanje litijuma u dolini Jadra, Dragana Đorđević navodi što se na ovom području uz njega nalaze i velike količine bora, koji pri ovakvom načinu rudarenja ostaje u jalovištu, što je jako toksično i za tlo i za vodu u veoma širokoj oblasti oko jalovišta.
Vlada Srbije je, da podsetimo, januara 2022. godine stopirala projekat “Jadar”, koji podrazumeva otvaranje rudnika litijuma u dolini reke Jadar, i to nakon višemesečnih protesta građana i blokada puteva sa zahtevom da se ne dozvoli iskopavanje litijuma u Srbiji.
Međutim, početkom ove godine predsednik Srbije svojim izjavama da država ne sme da propusti mogućnost tehnološkog napretka, koji bi, prema njegovim rečima, doneo litijum, ponovo u igru vraća kompaniju “Rio Tinto” i njihov projekat. Tokom vikenda aktivisti iz Udruženja „Ne damo Jadar“ privedeni su jer u blokirali pruge na dva sata, kao znak upozorenja da neće dozvoliti aktiviranje projekta „Jadar“. Pokret „Kreni-Promeni“ saopštio je juče da će Ustavni sud u četvrtak ukinuti odluku Vlade Srbije kojom je ukinut prostorni plan Jadar.
Da li je Rio Tinto podneo inicijativu Ustavnom sudu za poništavanje Odluke o Jadru?
Na pitanje da li su podneli inicijativu Ustavnom sudu o poništavanju Odluke o ukidanju prostornog plana Jadar, iz Rio Tinta nismo dobili konkretan odgovor, ali navode da koriste sva raspoloživa pravna sredstva u skladu sa propisima u Srbiji.
„Nakon što je Vlada Srbije stavila van snage prostorni plan posebne namene Projekta „Jadar“, kompanija Rio Sava Eksplorejšn je iskoristila raspoloživa pravna sredstva u skladu sa propisima Republike Srbije. Nemamo nikakvih saznanja niti smo informisani o odlukama Ustavnog suda Srbije kojima se menja status Projekta Jadar“, naveli su odgovoru na upit N1.
Podsetimo, direktor kampanja pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović saopštio je da će Ustavni sud u četvrtak navodno usvojiti “ inicijativu Rio Tinta i poništiti Odluku o ukidanju prostornog plana Jadar čime će se vratiti stvari u stanje pre blokada“.
„Ustavni sud donosi odluku tajno, bez javne rasprave, na sednici u duboko leto kako bi prošla bez pobune javnosti. Vlada (Ana Brnabić) je namerno Prostorni plan Jadar ukinula na neispravan način kako bi omogućila Rio Tintu da sa Ustavnim sudom odigra dupli pas, što smo bili najavili 22. januara 2022. godine“, istakao je Manojlović.
Manojlović je podsetio da Ustavni sud već drugu godinu zaredom nije odlučio o ustavnoj žalbi Kreni – Promeni zbog toga što Narodna skupština nije stavila na glasanje narodnu inicijativu o zabrani ekspolatacije bora i litijuma.
Nakon ove vesti, u nedelju uveče meštani Gornjih Nedeljica i aktivisti su blokirali prugu kod Loznice.
Aktivistkinja Udruženja „Ne damo Jadar“ Marijana Petković rekla je u nedelju uveče za N1 da je privedeno sedmoro aktivista ovog udruženja. Tokom večeri ispred lozničkog SUP-a okupili su se aktivisti i građani, a policajci su blokirali ulaz u zgradu. Protiv sedmoro ekoloških aktivista iz organizacije „Ne damo Jadar“ policija je podnela krivične prijave zbog „ometanja u radu policijskih službenika“ i „napada na policijske službenike“.
Svih sedmoro aktivista pušteni su jutros da se brane sa slobode i protiv njih će biti podnete krivične prijave u redovnom postupku, izjavio je advokat uhapšenih Dušan Filipović.
Kako je Filipović rekao za N1, sinoć posle ponoći je završeno saslušanje svih uhapšenih koji su saslušani u svojstvu osumnjičenih.
Zlatko Kokanović saslušan je u svojstvu osumnjičenog, satavljaju mu se na teret dva krivična dela – ugrožavanje javnog saobraćaja opasnom radnjom i napad na službeno lice. Nebojši Petkoviću stavlja se na teret napad na službeno lice, rekao je Filipović.
Ostalih petoro osumnjičeni su za sprečavanje službenog lica u vršenju službene rednje, naveo je.
Kako je kazao, protest je bio pri kraju i tada su krenula privođenja.
Loznica je juče bila tužan grad, velika je odgovornost na onima koje su stanovnike ovog kraja doveli u situaciju da rade to što su radili, istakao je Filipović.
"Rio Tinto nema iskustva sa rudnicima litijuma": Projekti u Argentini i Srbiji neuporedivi
Kompanija Rio Tinto nema iskustva sa rudnicima litijuma, a projekti u Argentini i Srbiji su neuporedivi, objavio je kragujevački portal Prvi Prvi Na Skali (PPNS).
Taj portal je to objavio analizirajući odgovore Rio Tinto na pitanja o projektu Jadar.
Portal je od korporacije zatražio da navede primer u svetu gde je rudnik litijuma otvoren na plodnoj i naseljenoj zemlji, kao što je predviđeno projektom Jadar u Srbiji, ali "konkretan odgovor" nisu dobili.
"Podzemni rudnik litijuma ni na koji način se ne razlikuje od bilo kog drugog vida podzemnog rudarenja. Postoje brojni primeri u svetu koji pokazuju da je suživot rudarstva i poljoprivrede moguć. Kompanija može sa sigurnošću tvrditi da poljoprivreda može nesmetano da se nastavi paralelno sa podzemnim rudarenjem i preradom rude", naveli su iz kompanije Rio Tinto.
Ocenili su da je moguće sprovesti tehnološke procese sa minimalnim uticajem na okolinu, pod uslovom da se postupci sprovode po visokim standardima, uz kvalitetan nadzor, i da kompanija koja upravlja procesima ima dovoljno resursa za ulaganje u efikasne mere zaštite.
"Rešeni smo da ispunimo oba ta uslova", stoji u odgovoru kompanije na pitanja portala.
Upitani koliko godina iskustva ima u poslovanju sa litijumom i gde još u svetu ima rudnike litijuma, Rio Tinto je odgovorio da "razvija" projekat ’Rinkon’ u Argentini gde grade pilot postrojenje koje će početi sa radom do kraja godine.
"Rio Tinto nema iskustva, a rudnik iz pruženog odgovora je solana u Argentini, na pustoj i nenaseljenoj lokaciji, pa je neuporediv sa projektom ’Jadar’ na naseljenoj i plodnoj teritoriji", ocenio je portal na osnovu odgovora kompanije.
Na pitanje da li je postrojenje namenjeno Srbiji pušteno u rad negde u svetu, portal je dobio odgovor da postrojenje nigde nije u funkciji, da se radi o "testiranju", "pilot postrojenju", "probnoj kampanji".
"Prerada jadarita u finalne proizvode obuhvatila bi procese koji su dobro poznati i temeljno testirani. Testiranje tehnologije procesa započelo je 2013. godine u rudniku Boron u Kaliforniji, SAD, a nastavljeno je 2017. godine u namenski izgrađenom pilot postrojenju u Centru za tehnički razvoj u Bundori u Australiji. Između 2017. i 2019. godine sprovedeno je pet probnih kampanja kojima su dokazane izvodljivost i bezbednost tehnologije", odgovorio je Rio Tinto kragujevačkom portalu.
Kompanija je navela i da je pored toga, projektni tim sproveo "sveobuhvatne analize izvodljivosti i sigurnosti procesa prerade u saradnji sa domaćim i međunarodnim, nezavisnim stručnjacima i akademskim institucijama".
"Savremena tehnologija, hidrometalurški proces i oprema koju planiramo da koristimo za preradu koncentata jadarita u skladu su sa svim domaćim i evropskim standardima i smatraju se najboljim u klasi sa aspekta bezbednosti i upravljanja rizicima na globalnom nivou. Metod proizvodnje borne kiseline koji nameravamo da primenimo je isti onaj koji već preko 50 godina koristimo u našim fabrikama za proizvodnju bora u Kaliforniji", piše u odgovoru kompanije na pitanja portala.
Plodovi gneva i predsednikovi jadi: Kako će se artikulisati otpor Rio Tintu
Mada je situacija izazovnija nego kada je projekat Jadar prvi put zaustavljen, pre svega zbog očekivanja Zapada, građani i dalje nisu manje željni opstanka nego što je SNS ostanka na vlasti
Koliko god ustaljena fraza da je „tačka“ stavljena na Rio Tinto bila samo zarez sugeriše da se vraćamo na poznat teren, na kome će država ponovo početi da redom povlači proceduralne korake koji vode ka konačnom otvaranju rudnika litijuma, a građani se uporedo organizovati da to spreče, nekoliko stvari se promenilo u odnosu na pre tri godine kada je otpor projektu Jadar bio u punom jeku. Pre svega, sudeći po protestu održanom 28. juna u Loznici, bes u narodu ovoga puta ide mnogo ispred pravnih koraka i možda je već na višem nivou od onoga iz 2021. godine. Uporedo sa iznošenjem jedinog zahteva organizatora – da se zakonski zabrane geološka istraživanja i eksploatacija litijuma i bora u Srbiji – poslata je poruka da će se tog dana održati poslednja šetnja i da će već sledeće okupljanje biti znatno radikalnije.
Blokade pruga
„Ja sam spreman sa ljudima iz SEOS-a da idem i ići ćemo do kraja. Ako ne budu u narednom periodu naše zahteve ispunili, znajte ljudi kad vas budemo drugi put pozvali, đecu kod kuće ostavite. Četiri godine pokušavamo kroz razne institucije, na razne načine da se branimo i kad vas budemo pozvali sledeći put, ponesite motku. Da se branimo od okupatora! Ko svi normalni ljudi kumili smo, molili smo, pisali smo, nije vređelo. Drugi način ne postoji“, saopštio je sa govornice Dragan Simović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), dok je Marijana Trbović Petković najavila blokadu pruga koje koristi postojeća rudarska industrija.
Uzrok takvog revolta sigurno leži i u činjenici da je predsednik Aleksandar Vučić pre bilo kakvog formalnog akta najavio otvaranje rudnika već 2028. godine i to u razgovoru za jedan strani medij (Fajnenšl tajms), kao da veruje da će time uspeti i da odobrovolji zapadne partnere i da je to istovremeno uradio iza leđa naroda koji neće saznati šta je uradio. Što je ili potpuno detinje (mnoga deca do četvrte godine starosti veruju da ih ne vidite ako zažmure, pa ona ne vide vas) ili samo simptom uobičajenog prezira prema građanima koji se ispoljava u brojnim oblicima.
Vučićev „previd“
Ipak, prva mogućnost je dobila na težini predsednikovim gostovanjem na TV Prva u nedelju, kada je govorio o tome da nam strane sile ne daju da dignemo glavu i budemo svoj na svome i da mu je 2022. promakla „neverovatna šahovska minijatura“ dve zapadne obaveštajne službe.
„Igrali su na mnogo višem nivou politički šah nego ja, sprečio bih ja i Anu i Vladu i poslušali bi me. Ja nisam video da iza svega oko litijuma se kriju određene službe koje su želele da spreče brži napredak Srbije. To su tako lukavo odigrali, bio sam slep kod očiju, kako to naš narod kaže, i jednostavno nisam video. Kada sam to, čitajući hiljade i hiljade stranica i dokumenata, to vam je kao kad kibicer ponekad bolje vidi šahovski potez nekog jer ne možete da sagledate sve prosto – kada sam to video ja sebi nisam danima, noćima nisam mogao to sebi da oprostim“, izjadao se Vučić u jutarnjem programu.
Ono što nije rekao, a novinarka Prve ga nije podsetila, jeste da je zaključak za koji su mu trebale dve godine i čitanje na hiljade dokumenata, Ani Brnabić bio očigledan odmah. „Nakon nekog vremena sam kristalno jasno razumela šta se dešava“, rekla je Brnabić u januaru i objasnila da nikada nije mislila da je projekat Jadar loš, već ga je obustavila zato što je shvatila da stranci vode političke igre finansirajući ekološke proteste da bi oslabili Vučića (protesti su se dešavali preblizu predsedničkim izborima) i „slomili mu kičmu“.
Burnom reagovanju aktivista sigurno je doprineo i intenzitet PR kampanje Rio Tinta, čija je težište na demantovanju svake izgovorene reči o planovima kompanije (pa makar to bilo puko izražavanje mišljenja da je otvaranje rudnika „pitanje života i smrti“), uz uporno ponavljanje da samo žele da podstaknu javni dijalog, koji time pokušavaju da uguše – a tome nismo svedočili pre ukidanja pravnog osnova za realizaciju projekta. Ali dok mediji ranije nisu bili izloženi takvoj vrsti pritisaka, meštani Nedeljica jesu. Profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović ukazala je na efekat ruševina u okolini Loznice koje podsećaju na ratna razaranja.
„Zašto su kuće oštećene na tako groteskan način, a nisu do kraja srušene? Kakvu simboliku u tom prizoru možemo da učitamo, osim pretećeg nagoveštaja apokalipse koja treba da odvrati svakog od želje da tu ostane i opstane, da ulije sumorni osećaj bespomoćnosti i beznađa pred moćnom silom vođenom tuđim interesima i profitom. Utisak pojačava i naizgled besmisleno veliki broj tabli sa upozorenjima na opasnost od urušavanja građevina i zabrana pristupa posedima. Čemu toliki broj tabli, jednih pored drugih, sa istovetnim natpisima, ako ne da pojačavaju utisak pretnje i strepnje? Kako verovati onima koji se služe ovakvim psihološkim pritiscima da proizvedu turobna osećanja i obeshrabre meštane u borbi za opstanak“, upitala je Džamonja Ignjatović u tekstu objavljenom na sajtu ProGlasa, koji se pridružio apelima protiv realizacije projekta u sadašnjim društvenim okolnostima.
Naručena kampanja
Ipak, za predsednika sve ovo nije bilo dovoljno agresivno i zato je iskoristio svoju (redovnu ili vanrednu, teško je voditi evidenciju) konferenciju za štampu i da prekori kompaniju: „Užasnut sam načinom na koji Rio Tinto vodi svoju kampanju. Mnogo su uložili, mnogo plaćaju razne eksperte u našoj zemlji, a nisu u stanju da se bore nego im treba po pet i deset sati da reaguju negde saopštenjem“. Pre nego što smo saznali koliko je stotinki između verbalnog delikta protiv Rio Tinta i napisanog demantija prihvatljiva mera predsedniku, Vlada i kompanija su osmislile proaktivniji pristup. Prema saznanjima N1, provladinim medijima je prosleđen spisak od dvadesetak „podobnih“ profesora i analitičara koje valja zvati kao sagovornike u sklopu medijske kampanje čiji je cilj da podrži projekat Jadar, uz napomenu da je najbolje da se o gostovanjima dogovore sa konsultantkinjom Rio Tinta (valjda da im ne bi zakazivali gostovanja u istim terminima).
Slično razrađen plan opozicije još uvek nismo dobili, ali za sada postoji veći nagoveštaj saradnje nego što je bilo očekivano nakon dubokog raskola izazvanog razilaženjem po pitanju bojkota ili izlaska na junske izbore. Iako još uvek nije ništa formalizovano, o predlogu Ekološkog ustanka za formiranje „Fronta za odbranu Srbije“ čiji je cilj sprečavanje rudarenja litijuma i bora, makar načelno pozitivno su se izjasnili i Novi DSS i stranke koje su činile Srbiju protiv nasilja i Kreni-promeni. Ipak, ponavljanje prethodnog uspeha je daleko od zagarantovanog.
„Opozicija se nalazi u nešto slabijoj poziciji nego što je bila pre tri godine jer se dosta toga izmenilo. Promenio se međunarodni okvir – tada nije dolazila ovako jasna podrška sa Zapada u vezi sa projektom, a rekao bih da je sada nedvosmislena. Mislim da prozapadno orijentisana opozicija to mora da faktoriše, dok ona antizapadno orijentisana može mnogo više da igra na kartu otpora zapadnom pokušaju eksploatacije dobara u Srbiji. Druga stvar je da su prošli put protesti bili vođeni od strane političkih organizacija koje još uvek nisu na ovaj način partijski organizovane: Kreni-promeni, Ekološki ustanak i Moramo koji se u tom periodu profilisao kao predizborna koalicija. I to je bio period rasta i osnaživanja zelenog pokreta i politika koje su mogle da imaju ujedinjujuću ulogu. Sad su stvari malo drugačije, naročito posle poslednjih izbora koji su u velikoj meri oštetili mogućnost opozicije da radi zajedno, i to umanjuje verovatnoću da će moći na isti način da povede mobilizaciju protiv projekta Jadar“, kaže politikolog Vujo Ilić. I ističe da ne treba smetnuti sa uma da ukoliko se projekat zaista pokreće, cela priča će trajati godinama i zato je potrebno razmišljati o dugoročnim strategijama okupljanja građana oko ovog pitanja.
Ulica kao institucija
Možda iz tih razloga za sada i nije plan da stranke budu glavni pokretači otpora. „Ono što je dogovor i sa predstavnicima SEOS-a je da su oni ti koji vode protest“, izjavila je Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka i dodala da je uloga političara u parlamentu da na zakonski način i političkim pritiskom izvrši pritisak na ovu vlast i evropske zvaničnike da ne dođe do realizacije projekta. Sa druge strane, predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović nije optimističan po pitanju dometa institucionalne borbe.
„Skupština služi kao nešto što treba da ojača legitimitet svih naših pozicija, ali verujem da će ta borba u krajnjem ishodu da se završi ne demokratski, nego nekim pritiskom ulice – da ne kažem nešto gore. Ne zato što ja to želim, ne zato što opozicija ili građani to žele – svi mi želimo da živimo u normalnoj, demokratskoj državi gde se stvar rešava na izborima – ali kada izbore više nemate, a kada vlast nastavlja da gura svoje privatne agende, gde se bogate i bahate, onda građani nemaju drugog izbora“, rekao je Jovanović.
Međutim, ostaje pitanje da li sama vlast ima izbora u ovom slučaju, imajući u vidu da veći deo opozicije (izjave u tom smeru su dali Savo Manojlović, Zdravko Ponoš, Borko Stefanović…) smatra da SNS rudnikom litijuma „kupuje“ od međunarodne zajednice ignorisanje izbornih mahinacija. Ako je zaista tako, da li je razmera građanskih otpora od ikakvog značaja za konačnu odluku?
„Ima nečega u tom viđenju, ali mislim i da je odabran trenutak kada se opozicija nalazi u najlošijem stanju, a kada vlast ima ispred sebe nekoliko godina u kojima ne mora da organizuje nikakve redovne izbore. Dakle, nema onog rizika koji je bio pred njima prošli put kada je buknula mobilizacija protiv Rio Tinta. Ali ne isključujem da se takođe na ovaj način popravljaju odnosi sa zapadnim zemljama. Pre neki dan smo čuli Tilmana Kubana koji je izvestilac u nemačkom parlamentu za Srbiju za CDU/CSU, a koji bi eksploataciju litijuma u Srbiji video kao poruku da ne želimo da izazivamo probleme. To je dosta direktna izjava, nije diplomatski upeglana i tako jasna poruka se retko čuje u medijima, ali je našim vlastima možda i na još direktniji način upućena. Tako da sigurno postoji takvo očekivanje, pre svega od Nemačke, ali mislim da je to pre svega pitanje naših unutrašnjih odnosa i da je ovaj trenutak izabran kao oportun“, kaže Ilić.
Opozicija bez izbora
Što se tiče opozicije, izbor da li će se uključiti u borbu protiv projekta Jadar svakako ne postoji, ali ostaje da se vidi kako.
„Mislim da se pitanje Rio Tinta dosta poklapa sa partijskim linijama podela – da su opozicioni glasači vrlo nastrojeni protiv projekta, dok većina glasača vlasti podržava, ali verovatno postoji i deo koji nije siguran šta da misli ili se protivi. Imajući to u vidu, mislim da ne postoje opozicioni akteri koji bi mogli da počnu da zagovaraju projekat i da opstanu – to bi ih potpuno marginalizovalo na ovako polarizovanoj političkoj sceni. Što se tiče opozicije koja želi integraciju Srbije sa EU, ono što mogu da urade je da ne stavljaju akcenat na zapadne aktere već na domaće. Dakle, da pitanje ne bude da li je najveći protivnik neko ko dolazi spolja da odnosi resurse Srbije, što bi bio narativ desne opozicije, već bi njihov narativ činila životna sredina i korupcija – da će najviše koristi imati domaće elite, a građani će zapravo imati samo štetu kroz ugrožavanje životne sredine. Tako da opozicija može da ima različite uglove u načinu na koji se odnosi prema ovome i ne vidim da moraju da biraju da li će biti protiv Zapada ili ne, već mogu da izaberu narativ koji najviše odgovara njihovim biračima“, zaključuje Ilić.
U narativu koji smo čuli na protestu u Loznici postoji neobično mnogo Kosova, a pomenula se i namera Nemaca da nas proglase za „genocidan narod“, ali činjenica je i da je na istom skupu govorio i Adi Selman koji je ranije u Tuzli organizovao obeležavanje genocida u Srebrenici. Ne samo da to nije predstavljalo prepreku da podeli binu sa ostalim govornicima, već su i njegove poruke jednako prihvaćene od učesnika protesta. Izgleda da će u otporu rudniku sve biti moguće uskladiti.
Komentara: 0