Glad za mineralima i rudarenje u zemljama trećeg sveta
Interesi EU i njeni pogledi na rudarenja u Srbiji
Mišljenje srpske nauke i stav srpskih vlasti
Prihodi i gubici
Hoće li rudnik zadovoljiti najviše standarde zaštite
Nepoverenje
Šta činiti
Glad za mineralima i rudarenje u zemljama trećeg sveta
Živimo u vreme rasta svetske populacije, uvećanja životnog standarda u mnogoljudnim zemljama i sve jačeg uticaja krupnog kapitala na upravljanje ljudima, državama i ratovima. Imperativ neprekidnog rasta proizvodnje i profita dovodi do nestašice pitke vode, obradive zemlje, hrane, energenata, tržišnog i životnog prostora. Primena zelene agende u razvoju energetike, promocija električnih vozila, digitalizacija i energetske potrebe veštačke inteligencije uzrok su rastućoj nestašici mineralnih resursa. Proizvodnja računara, vetroelektrana, solarnih panela, kućnih aparata, mobilnih telefona i drugih naprava troši sve veće količine kobalta, nikla, mangana, bora, hroma, molibdena, cinka, bakra, retkih zemalja i drugih minerala. Za proizvodnju električnog automobila potrebno je oko šest puta više kritičnih minerala, dok za solarnu elektranu treba oko sedam puta više minerala nego za termoelektranu. Do minerala se sve teže dolazi i oni postaju pokretač sukoba i ratova.
Dominacija velikih sila nad ostatkom sveta pružala im je vrlo jevtin pristup mineralima i energentima, po pravilu nauštrb vitalnih interesa lokalnog stanovništva. Hegemonija velikih zasnivala se na prisvajanju moralne superiornosti, na ekonomskoj premoći i na veštoj primeni sile, diplomatije i kontrole pomorskih puteva. Poslušnost kontrolisanih zemalja održavana je kroz uspostavljanje i uslovljavanje lokalnih vlasti, kroz uticaj na lokalnu elitu, nametanje alternativne realnosti, kreiranje novih istina i reviziju istorije. Lokalno stanovništvo je verovalo da velike sile donose civilizaciju, demokratiju, mir, ljudska prava i progres, ali je suočeno sa pohlepom, geopolitičkim nadmetanjem, suzbijanjem lokalnog suvereniteta, identitetskih vrednosti i predupređivanjem svakog artikulisanja autentičnih lokalnih interesa. Nažalost, velike sile su dolazile da vladaju, i brzo su naučile da je lakše vladati neorganizovanim i nerazvijenim zajednicama sa autokratskim režimima. Veliki su uspevali da potčine i pobede, ali nisu hteli da preuzmu odgovornost pobednika za sudbinu pobeđenog i potčinjenog.
Tragične posledice dolaska multinacionalnih rudarskih kompanija u male zemlje nerazvijenih institucija mogu se sagledati na primeru ostrva Papua - Nova Gvineja. Pored ogromnih deponija rudarskog otpada koje izlučuju otrovne sadržaje i uništavaju životnu sredinu, rudarenje je donelo i građanski rat tokom poslednje decenije 20. veka. Kada su protesti lokalnog stanovništva ugrozili interese investitora, lokalna vlada se stavila na stranu investitora i poslala vojsku na sopstvene građane, što je dovelo do dvadesetak hiljada mrtvih.
U utrobi Zemlje ima potrebnih ruda i toksičnih sadržaja koji tradicionalnim rudarenjem i preradom uz ispuštanje tečnosti u okolinu i stvaranje deponija jalovine zagađuju zemljište, vazduh i vodu na vrlo velikim udaljenostima. Ugrožava se biljni i životinjski svet i narušavaju uslovi za život ljudi, poljoprivredu i turizam. Ugrožene oblasti ostaju trajno zatrovane i beživotne, stvarajući neprocenjive štete, što dokazuje i primer deponija jalovine iz etrurskih rudnika koji već 25 vekova ispuštaju zagađenje. U Indoneziji, Gani, Mjanmaru, Venecueli, Kolumbiji, Brazilu, Tanzaniji, Kongu, Namibiji, Zimbabveu, Srbiji i drugde, rudarenje i prerada rude donose velike prihode investitorima. Po pravilu, raskošna obećanja lokalnom stanovništvu brzo se svode na zanemarivu sumu novca i trajno uništavanje životne sredine u velikim razmerama.
VIDEO PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? PROMOCIJA ZBORNIKA SANU U KRAGUJEVCU
00:00:01 akademik Bogdan Šolaja, jedan od urednika Zbornika
00:36:48 akademik Slobodan Vukosavić, jedan od recenzenata
01:08:01 dr Dragana Đorđević, jedan od moderatora skupa u SANU 2021.
01:34:35 prof. dr Ratko Ristić, jedan od autora sadržaja Zbornika
02:31:26 dr Jagoš Raičević, jedan od autora sadržaja Zbornika
03:25:38 advokat Sreten Đorđević, jedan od učesnika promocije Zbornika u SANU 2022.
Interesi EU i njeni pogledi na rudarenja u Srbiji
Više od 50% poznatih globalnih rezervi za 12 ključnih minerala je u rukama Kine. Nudeći zemljama trećeg sveta (ali ne i Srbiji) zeleno rudarenje bez deponija i bez ispuštanja tečnosti i štetnih gasova, Kina uspeva da dođe u posed novih rudnika, uvećavajući svoj monopol u polju mineralnih resursa i ugrožavajući interese Zapada. Radi pribavljanja neophodnih minerala, zemlje EU nastoje da eksploatišu rudnike na teritorijama koje mogu kontrolisati. Poželjne su lokacije u relativnoj blizini evropske industrije, ali ne i lokacije na teritoriji zemalja EU, gde bi primena propisa o zaštiti životne sredine otežala ili onemogućila rudarenje. Poželjno je rudarenje u Srbiji, gde je praksa drugačija. Ne treba očekivati da EU podrži uklanjanje prljavih tehnologija iz Srbije, jer postoji njen interes da nam preda svoj otpad nepodesan za recikliranje, čije bi odlaganje u zemljama EU bilo preskupo ili zabranjeno. Priželjkuje se gašenje naših elektrana, banaka i autohtone industrije kako bi Srbija zavisila od uvoza energije, kredita EU i niskotehnoloških fabrika. Stvara se privid značajne finansijske podrške, premda se mnogi krediti i donacije ne zadržavaju u Srbiji već u značajnom delu kruže i vraćaju se u zemlje kreditora i donatora. Predmetno rasuđivanje može biti nepotpuno bez uvažavanja političkih motiva, i zato treba uočiti da Brisel ne promoviše očuvanje celovitosti i suvereniteta Srbije i ne uzdiže naše identitetske vrednosti, već prečesto toleriše, pa čak i podstiče uskraćivanje elementarnih ljudskih prava našem narodu na delu teritorije Srbije koji kontrolišu strane trupe. Generalni direktorat EU za unutrašnje tržište ohrabruje ulaganja u jevtino rudarenje u Srbiji, navodeći da razmatrani projekti već imaju podršku srpskih vlasti. Ako stav Direktorata preraste u stav Unije, biće to veoma loša vest. Pored zagađenja i uništavanja prirode, pokazalo bi se da nas EU ne želi za ravnopravne partnere, već da želi jevtine minerale na štetu životne sredine i stanovništva, jednako kao i sve druge neokolonijalne sile.
U duhu saradnje sa EU, nacrt prostornog plana Republike predviđa otvaranje velikog broja rudnika i postrojenja za preradu rude širom Srbije, u nadi da bi prihodi od rudarenja mogli nadomestiti zapuštenu autohtonu industriju i poljoprivredu. Javnost je zbunjena brojnim različitim procenama finansijskih efekata. Litijum nazivaju naftom 21. veka i tvrde da je jadarski rudnik ulaznica za vrtoglavi razvoj i rast BDP za 17 milijardi evra. Umerenije procene obećavaju rast BDP od 10 milijardi evra i rast budžeta grada Loznice za 100 miliona evra. U proceni ekonomskog uticaja projekta Jadar, prikazanoj u Privrednoj komori, profesori Ekonomskog fakulteta navode rast BDP od 1,5 milijardi evra. Na zahtev investitora, engleska konsultanska kuća Ergo stratedži je krajem 2023. godine utvrdila da bi projekat Jadar donosio 185 miliona evra na ime rudne rente i poreza, od čega bi 25 miliona navodno dobio grad Loznica.
Rado korišćeni BDP može biti varljiv pokazatelj koristi od rudarenja u režiji stranih kompanija. U zemljama sa malom rudnom rentom i netransparentnim korišćenjem sredstava, rudarenje zaista uvećava BDP ali lokalno stanovništvo i dalje živi u bedi. U zemljama kakve su Gabon, Angola i Gvineja, BDP po glavi stanovnika veći je nego u vodećim zemljama BRIKS-a, ali to nije dovelo do suzbijanja siromaštva, gladi i bolesti, dok su osnovni uslovi za život i pokazatelji ljudskog razvoja ostali veoma niski. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi i sa nedovoljno transparentnom naplatom i raspodelom prihoda od rudarenja. Uprkos tome, srpski političari prizivaju strane rudarske kompanije, pripremaju javnost i ignorišu savet nezavisnih domaćih naučnika i stručnjaka.
Mišljenje srpske nauke i stav srpskih vlasti
Podroban i svestran uvid u projekat Jadar mogao se steći na naučnom skupu održanom 6-7. maja 2021. godine u organizaciji SANU. Okupljajući predstavnike investitora, javnih vlasti i relevantne naučnike i stručnjake, skup je pružio mogućnost objektivnog sagledavanja uticaja koji bi planirana ekploatacija rude jadarita imala na stanovništvo Srbije i životnu sredinu. U Zaključcima skupa navodi se da bi realizacija projekta Jadar vodila ka masovnoj devastaciji prostora, trajnoj promeni karaktera predela, degradaciji zemljišta, šuma, površinskih i podzemnih voda, raseljavanju stanovništva, prestanku poljoprivrednih aktivnosti i uspostavljanju scenarija permanentnog rizika po zdravlje stanovništva u širokim razmerama.
Akademija inženjerskih nauka Srbije u svojoj analizi od 4. novembra 2021. ukazuje na trajne negativne posledice realizacije projekta Jadar. Navodi se da podršci Vlade Srbije projektu Jadar i ulaganju značajnih sredstava u infrastrukturu nisu prethodile odgovarajuće analize, da će biti onemogućen razvoj poljoprivrede, da se ne radi samo o rudniku litijuma već i o proizvodnji borata, te da posebno zabrinjava dovođenje u pitanje suvereniteta Srbije, jer strani investitor već sprovodi Akcioni plan relokacije stanovništva uz prećutnu saglasnost grada i države. Navodi se da će doći do sleganja terena na 850 hektara, poremećaja režima podzemnih i površinskih voda, uvećanja rizika od erozije zemljišta i bujičnih poplava i do izumiranja biljnih i životinjskih vrsta. Ukazuje se da česte bujične poplave onemogućuju garantovanu zaštitu od razaranja deponija, u kojima će biti milioni tona jalovine i hiljade tona bora, arsena, nikla, kadmijuma i olova, što bi dovelo do zagađenja doline Jadra, transporta toksičnih materija do reke Save, Šapca i Beograda, uz nastanak stalnog rizika po sigurnost vodosnabdevanja većeg dela Srbije.
Uprkos navedenim nalazima, mnogi političari i medijske kuće i dalje pružaju nedvosmislenu podršku investitoru, nagoveštavaju finansijske efekte koji drastično premašuju procene stručnjaka, i ne pominjući značajna ulaganja u infrastrukturu u blizini rudnika o trošku građana. Stručnjaci koji ukazuju na probleme diskredituju se i nazivaju lažnim ekolozima koji uzbunjuju narod. Optužuju ih da imaju skrivene političke motive, da rade protiv odabranog a za račun drugih investitora i da šire eko-populizam i anti-rudarsku histeriju. Zaboravljajući zaklinjanja da će o rudarenju odlučivati narod, srpske vlasti smatraju da ih je narod na palamentarnim izborima od 17. decembra već ovlastio da stupe u pregovore o projektu Jadar. Tvrdilo se da ne postoje ugovori države sa investitorom, ali se danas sugeriše da moramo prihvatiti rudnik u Jadru ili ćemo platiti (vratiti? nadoknaditi?) velike novce, što podstiče brojna pitanja o odgovornosti i ovlašćenjima. Pod pritiskom javnosti, država je u januaru 2022. godine ukinula prostorni plan Jadar, ali je to učinjeno uredbom bez odgovarajućeg obrazloženja, što može pomoći investitoru u slučaju spora sa državom. Da su u decembru 2021. godine prihvaćeni predlog i obrazloženje stručnjaka SANU i AINS, rizici pravnog sporenja po naše interese bili bi mnogo manji.
Raspoloživi podaci sugerišu da bi planirani bruto godišnji prihod od prodaje jadarskog litijum-karbonata iznosio 754 miliona evra. Iste novce dale bi poljoprivredne površine opština Loznica, Šabac i Bogatić ako bi prihod po hektaru dostigao svega 1/5 iznosa koje ostvaruju vodeće zemlje EU, što jasno govori da projekat Jadar nije u interesu građana. Međutim, treba se upitati i šta to pokreće investitora da ulaže veoma značajno vreme i napor u otvaranje rudnika koji bi dao zanemarivo uvećanje njegovih godišnjih prihoda uz rizike koje donose deponije, veliki utrošak kiseline i izlučivanja otpadnih voda i gasova. Prema iskustvima iz zemalja trećeg sveta, saradnja obično počinje pilot projektom, guranjem noge u vrata, što olakšava otvaranje drugih rudnika gde bi investitori ostvarivali profit na račun uništavanja životne sredine. Radi podrobnijeg uvida u efekte projekta Jadar potrebno je uzeti olovku i papir, sprovesti račun i doneti zaključke, čemu je posvećen nastavak ovog teksta.
Prihodi i gubici
Prema važećim tržišnim cenama, godišnji bruto prihod od prodaje planiranih 58000 tona litijum-karbonata iznosio bi 754 miliona evra. Srbija bi dobila 1/4 navedene sume (188,5 miliona evra) na ime rudne rente i poreza, što odgovara proceni engleske konsultantske kuće Ergo stratedži (185 miliona), i što je neuporedivo manje od raskošnih obećanja kojima obiluju mediji. Autor ne raspolaže informacijama o uslovljavanju navedenih prihoda države profitom ili uspehom projekta Jadar.
Radi procene svih efekata projekta Jadar, treba sagledati i prekid poljoprivrednih aktivnosti i turizma na delu teritorije, raseljavanje stanovništva i ugrožavanje biljnog i životinjskog sveta. Postojeći rudnici litijuma nalaze se u nenaseljenim oblastima i pustinjama, daleko od ljudi, njiva, šuma i vodosnabdevanja, i zato nema pouzdanih iskustava o sigurnoj udaljenosti. Jadar je okružen njivama, selima i šumama, zapadna Srbija je pogodna za razvoj poljoprivrede i turizma, dok su vodotokovi i podzemne vode Loznice, Bogatića, Šapca i cele Mačve od neprocenjivog značaja za vodosnabdevanje. Srbija nije bogata vodom, koja će biti dragocenija od nafte, dok eksploatacija litijuma i bora po pravilu troši ili zagađuje značajan deo rezervi vode. Rudarenje u Nevadi ugrožava živi svet u rekama i do 240 km nizvodno. Zagađenja iz jadarskih istražnih bušotina dovela su do izumiranja biljaka u neposrednoj blizini. Premda će rudarenje imati nesagledivo veće posledice od istraživanja, indikativno je da su na udaljenosti od 20 km niz reku Jadar izmerene 8,9 puta veće koncentracije arsena i 17,1 veće koncentracije bora. U krugu sa uvećanim sadržajem toksičnih materija u zemljištu, vodi ili vazduhu ne može se organizovati profitabilna proizvodnja zdrave hrane. U sličnom krugu biće smanjen interes za razvoj seoskog, sportskog i banjskog turizma, kao i za druge aktivnosti ugrožene zagađenjem.
Premda u velikoj meri zanemarena i neiskorišćena, srpska poljoprivreda je doprinosila domaćem proizvodu preko 3,4 milijarde evra godišnje sa raspoloživih 5.734.000 hektara, uz prosečan doprinos od 593 evra po hektaru. Na osnovu procene kruga u kome bi zagađenje uticalo na proizvodnju zdrave hrane, njen plasman i prihode od prodaje, godišnji gubici u poljoprivredi dostigli bi 165 miliona evra. Doprinos od turizma je blizak 1/4 doprinosa od poljoprivrede, što okvirnu procenu gubitaka uvećava na 206 miliona. Uz navedene pretpostavke i na osnovu procena engleske kuće Ergo stratedži, država ne bi prihodovala od rada rudnika već bi gubila 21 milion evra godišnje.
Uz pomoć države, prihodi od poljoprivrede mogu biti višestruko veći. Jedan hektar poljoprivredne površine u Holandiji doprinosi domaćem proizvodu preko 40 puta više nego u Srbiji, koja ima 4,6 puta veće obradive površine. Uz relativno mala ulaganja, Srbija se može osloboditi prljavih tehnologija i postati značajan proizvođač hrane. Dok se litijumske baterije već zamenjuju natrijumskim a cena litijuma pada, rast potražnje za hranom i vodom neće prestati.
Hoće li rudnik zadovoljiti najviše standarde zaštite
Proizvodnja litijum-karbonata preradom rude emituje značajne količine CO2, podložne ugljeničnim taksama. Tehnologije skladištenja CO2 su još uvek skupe i ne mogu smanjiti troškove. Izdvajanje litijuma iz slanih ili podzemnih voda stvara neuporedivo manje emisije CO2. U gornjem toku Rajne moguće je ostvariti izdvajanje litijuma obradom podzemnih voda koje se potom vraćaju u dubinu zemlje, bez bilo kakvih deponija i bez ispuštanja vode i štetnih gasova u okruženje. U Boliviji i Argentini postoji mogućnost izdvajanja litijuma iz slanih voda, uz zamenu klasičnih procesa novim Direct Lithium Extraction metodom sa znatno manjim emisijama. Niža cena tako dobijenog litijuma dodatno će umanjiti prihode rudnika sa deponijama jalovine i ispuštanjem vode i CO2 u okolinu, na način ponuđen Srbiji.
Trenutno je nedostupan potpun, detaljan i dobro utemeljen materijalni bilans projekta Jadar. Postoje indicije da bi emisije CO2 bile uvećane zbog veoma značajne potrošnje prirodnog gasa, negašenog kreča, ali i upotrebe velikih količina eksploziva, goriva za rudnički i drumski transport, kao i neplanirane interakcije izlučevina iz jalovine i krečnjačkih stena. Trebalo bi finansirati i hidrološke funkcije u prevenciji erozije zemljišta, zaštitu vodnih tela od zagađenja, uobičajene ekosistemske usluge, kao i druge stavke navedene u analizama stručnjaka AINS, što bi uvećalo troškove investitora za oko 125 miliona evra.
Po izdvajanju troškova prevencije, zaštite, nadoknada, rudne rente i poreza iz bruto prihoda od 754 miliona evra, investitoru bi ostalo 444 miliona evra godišnje da otplati investicije, pokrije troškove finansijskih aranžmana i osiguranja, da plati operativne troškove i usluge i da ostvari profit. Premda zasnovan na oskudnim podacima, prikazani proračun jasno pokazuje da investitor nema prostora da primeni koncept zelenog rudarenja. Nažalost, to podrazumeva formiranje toksičnih deponija jalovine i ispuštanje vode i CO2 u okolinu, što niko ne negira, i što jalovim čini obećanja da će rudnik i postrojenje raditi u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine.
Nepoverenje
Pored neutemeljenih tvrdnji političara, nepoverenje u kontroverzne investitore uvećava i ignorisanje nalaza nezavisnih domaćih stručnjaka. Tvrdi se da je otpor rudarenju politički motivisan, da ekolozi rade za strane službe, te da je rudarenje u najboljem interesu građana. Medijska kampanja podrške i dalje se oslanja na tvrdnje o zelenim električnim automobilima sa litijumskim baterijama, uz prikrivanje namere da se na oltar zelene tranzicije polože šume, njive, sela, seoske škole i igrališta puna oštroumne dece bistrog pogleda. Nije tajna da su litijumske baterije sklone samozapaljenju, da stvaraju neugasive požare sa katastrofalnim posledicama, i da njihova proizvodnja traži značajne količine teško dostupnog kobalta i nikla. Već su raspoloživi automobili sa mnogo pouzdanijim i bezbednijim natrijumskim baterijama, koje ne traže kobalt i nikl već lako dostupne i jevtine natrijum i gvožđe.
Usled pada potražnje, cena litijum-karbonata je višestruko pala, što umanjuje uverljivost medijske promocije rudarenja. Neuverljive su i tvrdnje o zaštiti životne sredine dok se građani svakodnevno suočavaju sa zagađenjem koje im ugrožava zdravlje i život. U zonama planiranih rudnika izostaju odgovarajuće mere zaštite i sanacije, što pogoduje investitorima koji visok zatečeni nivo zagađenja mogu koristiti kao izgovor. Nepoverenje u vlast i institucije može imati trajne i veoma negativne posledice. Ako bi vlasti obradovale javnost odlukom da zabranjuju planiranje i otvaranje rudničkih deponija, da uvode obavezu recikliranja vode i zabranjuju ispuštanje vode iz rudnika u okruženje, deo javnosti bi i dalje sumnjao da će iza reči slediti i dela. Skorašnji događaji u fabrici Magma u Aleksincu ne ulivaju poverenje u sposobnost nadležnih. Grupa radnika je otrovana na radnom mestu, a potom je fabrika evakuisana. Posle uvida nadležnih i njihovih zaključaka i odluka, nova grupa radnika je ušla u fabriku i nastavila rad. Na užas zaposlenih i stanovništva, usledilo je novo trovanje. Na poverenje javnosti utiču i brojne nesreće sa prevrtanjem, iskliznućem, prosipanjem i curenjem cisterni sa sumpornom kiselinom i amonijakom. Rad postrojenja u Jadru trošio bi oko 1100 tona sumporne kiseline dnevno, što podrazumeva transport sa vrlo velikim brojem cisterni. Prema dosadašnjim iskustvima, mogu se očekivati veoma česti incidenti duž saobraćajnica, najverovatnije na liniji Prahovo-Loznica. Ogromne količine kiseline uticale bi na sastav deponija jalovine i na sastav drugih izlučevina rudnika. U datim uslovima, obećanja vlasti da će biti primenjeni najviši ekološki standardi i tvrdnje autora afirmativnih studija sačinjenih za račun investitora ne prolaze osnovne provere i nisu uverljive za pažljivijeg čitaoca.
Šta činiti
Srpsko društvo bi trebalo da se osloni na svoju pamet i savet svojih nezavisnih naučnika i stručnjaka. Nažalost, teško je ohrabriti i podstaći izradu analiza i studija koje bi dale kvalifikovan sud u skladu sa društvenim interesima i zarad sigurnije i zdravije budućnosti. Mnogi vičniji i pozvaniji od pisca ovih redova bave se takvim promišljanjima u svoje slobodno vreme i uz puno entuzijazma, ali oni nemaju blagovremeni pristup svim relevantnim informacijama i nemilosrdno su blaćeni i omalovažavani od vlasti, medija i užih grupa koje rade u svom, a ne u društvenom interesu. Vrsne naučnike nazivaju stranim plaćenicima, uprkos činjenici da su sredstva stranih investitora namenjena promoterima rudarenja. Država ulaže u nauku sramno mali deo svog budžeta, a čak i ti novci velikim delom odlaze na građevinske poduhvate i finansiranje istraživanja koja prate briselsku listu popularnih akronima. Deo naših profesora, naučnika i stručnjaka angažovan je i plaćen od strane investitora, za čiji račun izrađuju analize i studije o ekološkim i drugim efektima projekta Jadar. Dostupni nalazi, mišljenja i medijski nastupi podržavaju rudarenje. U slučaju gde ishod naručenih studija ne odgovara naručiocu i vlasniku studija, autori nemaju mogućnost da ih saopšte javnosti.
Promoteri rudarenja pozdravljaju dolazak stranih rudarskih kompanija, ali ne oglašavaju spremnost da sebe i svoje bližnje nasele u zonu rudnika. Oni nastoje da obezbede neophodne strateške procene o uticaju rudnika, očekujući da posle njihovog usvajanja neće postojati mogućnost da se spreči početak rada rudnika. Neutemeljeno i cinički se odbijaju kritike nezavisnih stručnjaka uz pojašnjenje da oni ne uvažavaju procene i studije koje im nisu ni dostupne. Mediji uglavnom nisu od pomoći, jer se ne mogu baviti objektivnim informisanjem javnosti, već moraju kreirati sadržaje koji pogoduju interesima sponzora i pokrovitelja, i zato je javnost zasuta medijskim sadržajima koji afirmišu rudarenje, što pomaže vlastima da odobre početak radova bez značajnijeg pada rejtinga.
Za devastirajuće efekte rudarenja na koje upozoravaju SANU i AINS objektivnu odgovornost snosili bi političari koji garantuju poštovanje najviših standarda zaštite, stručnjaci koji daju afirmativne studije, službenici koji potpisuju rešenja i dozvole, ali i promoteri koji svesno navode netačne informacije. Nije izvesno da bi iko snosio odgovarajuće sankcije, pa preostaje samo da sačuvamo trag o autorima i sadržaju svih sučeljenih stavova, tvrdnji i studija dostupnih javnosti, bez izuzetka. Pomoć neće stići ni od EU, koja ima potrebu za jevtinim, dostupnim i bliskim mineralima, koja po obodu EU instrumentalizuje političare i stručnjake spremne na moralne kompromise, i koja na raseljavanje našeg stanovništva i na druge posledice gleda iz ugla nepromenljive i nenaklone politike koju diktira vodeća zemlja EU.
Da bismo se izbavili iz nepovoljnih okolnosti, moramo uočavati, sumnjati, proveravati, promišljati, planirati i delovati. Dok čitamo nečiji projekat, studiju ili predlog, nije zgoreg proveriti ko je naručilac i ko je finansijer. U izradi strateških studija i procena treba se osloniti na domaće kvalifikovane stručnjake od integriteta koji rade za račun građana a ne za račun investitora. Potrebno je promeniti i regulativu u delu koji odgovara rudarskim kompanijama nauštrb interesa građana. Ako investitori sami dogovaraju i neposredno plaćaju izradu analiza i studija od kojih zavisi saglasnost države, opravdano je sumnjati u verodostojnost ishoda. Ako se istraživanje srpskih mineralnih resursa poveri strancima i njihovim lokalnim zastupnicima, oni će sticati preča prava eksploatacije i onemogućiće državi da odabere najboljeg partnera i najpovoljniju ponudu, a sve to zarad neznatnih troškova istraživanja. Iznad svega, trebalo bi skupiti pameti, snage i volje da se oslobodimo pogubnog stiska velikih kompanija koje su širom sveta ostavile zastrašujuće tragove.
Komentara: 0