U današnjem pregledu vesti na portalu PRVI PRVI NA SKALI o Rio Tintu i litijumu:
- novinske agencije;
- predsednik Republike Srpske Milorad Dodik;
- predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić;
- predsednik ekološkog udruženja "Ne damo Jadar" Zlatko Kokanović;
- potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič;
- donedavna poslanica Evropskog parlamenta i političarka nemačkih Zelenih Viola fon Kramon-Taubadel;
- predsednik Srbije Aleksandar Vučić;
- nemački kancelar Olaf Šolc;
- poslanik i predsednik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović;
- direktor kampanje pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović;
- koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković;
- univerzitetski profesor Slobodan Samardžić;
- politički analitičar Dragomir Anđelković;
- profesor FPN-a u penziji i nekadašnji ambasador u Nemačkoj Ivo Visković;
- Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovoljivu energiju i životnu sredinu;
- Inicijativa za Požegu;
- Slobodan Vukosavić, akademik, predsednik Odbora za energetiku SANU, redovni profesor Elektro-tehničkog fakulteta Univerzitata u Beogradu;
- Sreten Đorđević, advokat specijalizovan za ekološko pravo;
- Ratko Ristić, redovni profesor Šumarskog fakulteta, prorektor Univerziteta u Beogradu
Vodeće zapadne novinske agencije izvestile o sporazumu Srbije i EU
Vodeće zapadne novinske agencije izvestile su danas o potpisivanju Memoranduma o razumevanju između Srbije i EU o strateškom partnerstvu u oblasti održivih sirovina, navodeći da se time obezbeđuje da sirovine koje se eksploatišu u Evropi ostanu na evropskom tlu.
Agencija Rojters je navela da sporazum, potpisan u Beogradu na Samitu o kritičnim sirovinama, omogućava pristup Evropske unije sirovinama koje se iskopavaju u Srbiji i jača veze dve strane u proizvodnji baterija i električnih vozila.
Rojters prenosi izjavu nemačkog kancelara Olafa Šolca da je Memorandum "od ključnog značaja za nezavisnost Evrope", i potpredsednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča da bi Srbija mogla da bude prva evropska zemlja koja će upravljati celim lancem u proizvodnji električnih vozila, koji počinje iskopavanjem litijuma.
Srpska opozicija i zelene grupe najavile su blokade glavnih železničkih pruga i raskrsnica u avgustu ako vlada do tada ne obustavi projekat "Jadar" kompanije Rio Tinto, ukazuje američka agencija.
Agencija dodaje da je danas nekoliko desetina aktivista pokreta Kreni-promeni protestovalo ispred ogromnog kompleksa u kojem je bilo sedište vlade za vreme komunizma, i prenosi izjavu njegovog lidera Sava Manojlovića da se litijum ne iskopava tamo gde je velika gustina naseljenosti.
Dodik: RS zainteresovana za eksploataciju litijuma sa Srbijom, SDS: građani to ne žele
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da je RS spremna i zainteresovana da zajedno sa Srbijom učestvuje u eksploataciji minerala, posebno litijuma.
On je pozdravio današnje potpisivanje u Beogradu Memoranduma EU i Srbije o razumevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima i ocenio da je to "veoma značajan iskorak za dalji napredak i razvoj Srbije".
"To je sigurno jedan od strateških projekata za koje se borio predsednik Aleksandar Vučić i čiji rezultati će biti veoma vidljivi, a koji će mnogo značiti za dalji napredak i finansijski procvat Srbije", smatra Dodik.
"Kao što je Srbija, tako je i RS spremna da ide istim putem i sa istim ciljem koji vodi samo do jednog – ekonomskog procvata i razvoja, otvaranja novih fabrika, i što je najvažnije do otvaranja novih radnih mesta i zapošljavanja ljudi čime se garantuje njihov opstanak u RS", kazao je Dodik za novinsku agenciju Srna.
Po njegovim rečima, istraživanja su pokazala da Republika Srpska "obiluje značajnim količinama mineralnih sirovina" koje su danas veoma tražene u zemljama EU i širom sveta.
"Naše potencijale ćemo svakako pridružiti naporima Srbije i naših drugih prijatelja i partnera u Evropi i svetu, vodeći odgovornu politiku, pre svega u interesu RS i naših stanovnika, primarno vodeći računa o ekološkim pitanjima i pitanjima zaštite zdravlja, gdje će struka biti potpuno uvažena i uključena", najavio je Dodik.
Srpska demokratska stranka (SDS) ocenila je danas da je najava geoloških istraživanja, potom i rudarenja od Prijedora duž Republike Srpske, pokušaj da se nadomesti ono što je prethodnih godina entitetska vlast "opljačkala i devastirala".
"Nemamo poverenje u iskrenost aktuelnog rukovodstva RS po pitanju geoloških istraživanja. Vlast je pre mesec dana uskratila pravo lokalnim zajednicama da daju saglasnost za gelološka istraživanja na teritoriji opština na kojim se ruda nalazi. Na taj način su lokalne zajednice zaobiđene iz procesa geoloških istraživanja", rekao je novinarima u Banjaluci potpredsednik SDS-a Ognjen Bodiroga.
U Loparama na Majevici geološkim istraživanjem je utvrđeno da je to podrućje bogato litijumom, ali je načelnik te opštine Rado Savić izjavio je da su tamošnji građani rekli da ne žele rudnik litijuma jer je potencijalno loš, s obzirom na to da bi bio na samo nekoliko stotina metara od centra Lopara.
"Na 25 kvadratnih kilometara planiran je površinski kop čije otvaranje bi dovelo do raseljavanja tih ljudi. Prikupili smo potpise građana Lopara kroz građansku inicijativu i pokazali da se građani Lopara protive otvaranju rudnika", rekao je Savić.
Predsednica Skupštine Srbije spremna za TV-duel s protivnicima projekta ’Jadar’
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je danas na konferenciji za novinare rekla da je spremna za TV-duel s predstavnicima udruženja "Ne damo Jadar" o oprečnim stavovima o nameri za eksploataciju litijuma u tom kraju, ali je dodala da treba da vidi s kim iz tog udruženja.
Na pitanje novinarka televizije N1 da li je spremna na tako nešto, Ona odgovorila je da ne moraju novinari te televizije da joj ugovaraju duel.
Pošto je ponovila da je bivša vlast učestvovala u dovođenju kompanije "Rio Tinto" u Srbiju, Brnabić je pitala gde su svi protivnici projekta "Jadar" bili do 2022. godine i rekla da ih nije videla 2020. godine u Loznici kada je bila u najavljenoj poseti upravo povodom "Rio Tinta" i prethodno završene studije o izvodljivosti iskopavanja litijuma.
"Tada je već postojalo to udruženje odakle je Kokanović. Gde su bili? I kako je moguće da su 2021. godine oni koji su prodali imanja, uključujući porodicu Đedović, dali kandidatkinju za gradonačelnicu Loznice u ime ’Srbije protiv nasilja’ (SPN), a onda izašli sa Marinikom Tepić da se bore protiv rudnika litijuma?", pitala je Brnabić.
Pitala je i da li je SPN znala da je porodica njihove kandidatkinje prodala zemlju "Rio Tintu".
"Možda je znala Stranka slobode i pravde, ali je to sakrila od svojih koalicionih partnera", rekla je Brnabić i ponovila da bi volela da joj svi protivnici tog projekta objasne gde su bili svih godina do 2022.
Kokanović (Ne damo Jadar): Naša vlast potpisala kapitulaciju, prodaju Srbiju
Predsednik ekološkog udruženja "Ne damo Jadar" Zlatko Kokanović ocenio je danas povodom potpisivanja Memoranduma o kritičnim sirovinama između Srbije i EU da je aktuelna vlast kapitulirala i da su njeni predstavnici "prodali Srbiju".
On je gostujući na televiziji N1 rekao da u predizbornom programu niko nije pominjao rudnik litijuma i da je narod ogorčen i izneveren.
"Naša vlada i predsednik su potpisali kapitulaciju, mi ih više ne smatramo našom vladom. Oni treba da daju ostavke, raspišu izbore i ne mogu da raspolažu nama jer mi nismo njihovo vlasništvo", naveo je Kokanović.
On je pozvao građane da budu u pripravnosti da ako 25. jula bude stavljena na dnevni red tačka prostornog plana Loznice sa implementacijom projekta "Jadar", dođu ispred Gradske kuće.
Šefčovič: U Srbiji ćemo koristiti najbolje prakse za iskopavanje litijuma
Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič, zadužen za Evropski zeleni dogovor izjavio je danas u Beogradu da je sistem rudarenja litijuma dobro razmotren te da će i u Srbiji biti korišćene najbolje prakse.
Sa iskopavanjem litijuma počinje se, dodao je, u Srbiji jer je "najnaprednija u pripremama" iako se spremaju projekti i u Finskoj, Češkoj, Portugalu.
Šefčović je danas u ime EU potpisao sa Srbijom Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
"Današnje tehnike nude višeslojne mogućnosti kako da se rudari na ekološki održiv način. Govorimo o zatvorenim oknima, o mašinama na električni pogon, koristimo obnovljive izvore energije i učinićemo sve što možemo da izvori pijaće vode ne budu pogođeni", rekao je novinarima posle potpisivanja i ocenio da je danas "istorijski dan" za Srbiju i EU.
Odgovarajući na zabrinutosti građana Srbije zbig iskopavanja, rekao je da EU ima "najsveobuhvatniji regulatorni okvir na svetu" za kritičan materijal.
"Svaka baterija koja će izaći na tržište EU će imati digitalni pasoš, verovatno QR kod, gde će javnost moći da pristupi informacijama kakav je karbonski otisak te baterije, da li su ispunjeni najviši ekološki standardi, kakva je garancija za recikliranje, da li su ljudi u lancu vrednosti bili tretirani dostojanstveno", rekao je novinarima.
Rekao je da su strategijom o kritičnim sirovinama koji je usvojen prošle godine propisane i kazne, ali da do sada nije bilo problema.
Zaštita planete ide zajedno sa, naveo je, konkurentnošću i socijalnom pravdom, te čestitao Vučiću zbog inicijative da Srbija predvodi "po pitanju kritičnih sirovina, baterija i električnih vozila".
Iskopavanje litijuma će otvoriti vrata najvećim stranim investivijama u istoriji Srbije, procenio je on.
Šefčovič je dodao da će BDP Srbije biti povećan za 62 milijarde evra godišnje.
"Ovaj projekat će doneti kontinuiran uspeh. Sporazum će dovesti do dublje integracije privreda Srbije i EU i mi već dobro radimo u okviru četiri stuba Plana rasta za Zapadni Balkan", rekao je.
Istakao je još da će Srbija biti prva zemlja u Evropi koja će imati celokupan lanac vrednosti - rudarenje, preradu i proizvoidnju finalnih proizvoda od litijuma.
Fon Kramon: EU je potreban litijum, ali ne nauštrb vladavine prava i demokratije u Srbiji
Donedavna poslanica Evropskog parlamenta i političarka nemačkih Zelenih Viola fon Kramon-Taubadel (von Cramon), kritikovala je danas sporazum o partnerstvu EU i Srbije u oblasti održivih sirovina i ocenila da od toga neće imati koristi građani Srbije i regiona, nego samo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, "tajkuni" i Rio Tinto.
Ona je to izjavila pošto su predstavnici Srbije i EU danas u Beogradu potpisali Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima i Pismo o namerama o razvoju lanca vrednosti e-mobilnosti u Srbiji.
Centralna tačka sporazuma je eksploatacija litijuma u dolini Jadra kod Loznice.
"Da nam je u EU potreban litijum za prelazak na e-mobilnost je nesporno. Ali sam priželjkivala drugačija rešenja od ovog jačanja moći Vučića. Vladavina prava i demokratija su za Vučića nepoznati pojmovi. Mediji su gotovo sasvim pod njegovom kontrolom", napisala je Fon Kramon na platformi Iks (X).
Ona je rekla da je "malo verovatno da će profit od proizvodnje litijuma završiti u domaćinstvima ljudi iz regiona".
"Štaviše, novac će završiti kod prijateljskih tajkuna i preduzeća. Evropska unija mora pomno da kontroliše pitanja distribucije i ekologije, a ne da to delegira Vučiću i Rio Tintu", napisala je Fon Kramon.
Dodala je da je potreban transparentan proces učešća, a ne jednostran proces eksproprijacije koji vodi Rio Tinto.
"Potrebno je naći, između ostalog, i rešenja za poljoprivrednike. Država je poslednjih godina ostala dužna svojim građanima", zaključila je Fon Kramon.
Vučić: Neće biti iskopavanja litijuma bez pune zaštite ljudskih života i životne sredine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da bez pune zaštite ljudskih života i prirode neće biti iskopavanja litujuma u Zapadnoj Srbiji, u okolini Loznice.
On je na Samita o strateškim sirovinama u Beogradu kazao da zna da za projekat iskopavanja litijuma, koji bi trebalo da sprovede kompanija Rio Tinto, neće biti podrške široke javnosti u Srbiji, ali da je dobio garancije iz EU da će taj projekat "Jadar" biti sproveden po najvišim standardima.
Na Samitu učestvuju nemački kancelar Olaf Šolc, potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič, članovi Vlade Srbije, predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, nemačke razvojne banke KFW, Italijanske razvojne banke, Mercedes-Benca, proizvođača automobiila Stelantisa, Rio Tinta.
Vučić je istakao da je kancelar Šolc obećao podršku Nemačke da će Srbija imati veći vrednosni lanac proizvodnje litijuma, što će doneti milijarde investicija i neverovatan pomak za celu zemlju, a najveći za zapadnu Srbiju.
On je dodao da iskopavanje litijuma za Srbiju predstavlja veliku nadu i da tu šansu Srbija neće propustiti.
"Postoji kod nas nepodnošljiva lakoća propuštanja dobrih prilika i ovoga puta to ne smemo da dozvolimo. Mnogo je teže menjati stvari, sebe, zemlju, prihvatati izazove i donositi hrabre odluke", rekao je Vučić.
"Neretko sam se osećao usamljeno u borbi za ovaj veliki projekat. Video sam kako se svi sklanjaju gledajući kako da sebe sačuvaju. Bio sam uporan kao i kada sam predlagao najteže mere za Srbiju, od smanjenja plata i penzija, a danas smo najuspešnjiji na Balkanu. Kada nešto morate da uradite i gledate u budućnost onda donosite odluke u skladu sa tim", rekao je Vučić
Šolc: Potreban nam je litijum jer je važan za buduću mobilnost, kao nafta do sada
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas u Beogradu da je litijum važan za mobilnost u budućnosti, kao što je nafta bila do sada.
Na Samitu o kritičnim sirovinama Šolc je rekao da je današnje potpisivanje Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima "važan trenutak".
"Ovaj projekat (za iskopavanje jadarita) stvara nove potencijale lanca proizvodnje, radna mesta ne samo kada je reč o rudarstvu nego i u drugim koracima prerade", rekao je Šolc, dodajući da je to prekretnica za budućnost.Istakao je i da zaštitu životne sredine pri iskopavanju litijuma u Srbiji smatraju svojom obavezom i da će sve vreme biti aktivan partner te koristiti znanja inženjera.
"Potreban nam je litijum i ubeđen sam da je to važno za buduću mobilnsot", rekao je.
Samitu uz Šolca prisustvuje i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič, zadužen za Evropski zeleni dogovor koji će u ime EU potpisati Memorandum sa Srbijom.
U obraćanju je naglasio da je uveren da će ovim projektom Srbija napredovatii i postići važne ciljeve.
"Prvi cilj je da se ojača srpska privreda sa visokokvalitetnim radnim mestima u celom lancu snabdevanja", rekao je on.
Drugi cilj je, dodao je, da se poštuju ekološki standardi uz poptunu transprantnost i da se odgovri na zabrinutost lokalnog stanovništva uz potpunu transprentnost.
Održan Samit o kritičnim sirovinama Srbije
Samit o kritičnim sirovinama Srbije na kome je učestvovao njen predsednik Aleksandar Vučić, nemački kancelar Olaf Šolc i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič održan je danas u Beogradu.
Prethodno, Vučić se sastao odvojeno sa Šolcom pa i trilateralno sa Šefčovičem.
Tokom samita je potpisan Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Vučić je najavio da u Beogradu sa Šolcom razgovara o pitanjima od značaja za Srbiju, "uveren da ono što radi danas, postavlja čvrst temelj za budućnost".
"Važan radni dan je pred nama, dan koji će umnogome uticati na brojne aspekte budućnosti naše zemlje i koji će dati snažan zamah jačanju odnosa između Srbije i Nemačke", napisao je Vučić na Instagramu nakon što je u Palati Srbija na Novom Beogradu dočekao Šolca, koji je sinoć stigao u Beograd.
Među održivim (kritičnim) sirovinama, ključnim za zelenu i digitalnu tranziciju, nalazi se i litijum, čijim rezervama Srbija raspolaže.
Aktivisti koji se protive iskopavanju litijuma u Srbiji koje bi trebalo da sprovodi kompanija Rio Tinto održali su jutros konferenciju za novinare blizu Palate Srbija na Novom Beogradu.
Jovanović (Ekološki ustanak): Potpisivanje Memoranduma Vučića i Šolca smtrna kazna za Gorne Nedeljice
Poslanik i predesednik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović izjavio je da potpisivanje Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, znači "smrtnu kaznu" za Gornje Nedeljice i plan da se deo stanovništva u okolini Loznice raseli zbog rudnika litijuma.
On je agenciji Beta, u neposrednoj blizini Palate Srbije na Novom Beogradu, gde treba da počne Samit o kritičnim sirovinama, tokom kog će biti potpisan Memorandum, rekao je da sve što se bude dešavalo u vezi sa projektom "Jadar", koji se odnosi na iskopavanje litijuma u okolini Loznice, "lomiti na terenu", kao što je bio slučaj sa pokušajem gradnje mini hidroelektrana na Staroj planini.
Jovanović je upitao predsednika Srbije Aleksandra Vučića šta radi dok narod od njega očekuje zaštitu, navodeći da se u dokumentu projekta "Jadar" traži relokacija stanovništva iz okoline Loznice.
Jovanović je kazao i da da će narod i Ekološki ustanak braniti Gorne Nedeljice. Istakao je da Ekološki ustanak sprema "vojnu taktiku" za odbranu Gornjih Nedeljica, ali nije želeo da iznosi detalje.
Iako je konferencija za novinare Ekološkog ustanka bila najavljana ispred Palate Srbija, pripadnici antiterorističke jedinice nisu dozvolili da se priđe zgradi, pa je ona održana u neposrednoj blizini palate.
Na pitanje zbog čega mu je zabranjeno da bude ispred Palate Srbije, Jovanović je kazao da je to zato što je proglašen "ekološkim teroristom", kao i zato što se predsednik Srbije "plaši istine pa se zatvorio gore sa (nemačkim kancelarom Olafom) Šolcom da potpisuje smrtnu kaznu za Gornje Nedeljice".
Manojlović: Šolc da ostavi litijum i demokratiju srpskom narodu, a uzme Vučića i stabilokratiju
Direktor kampanje pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović poručio je danas nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da "ostavi litijum i demokratiju srpskom narodu", a da uzme predsednika Srbije Aleksandra Vučića i stabilokratiju.
Manojlović je na konferenciji blizu Palate Srbija na Novom Beogradu u kojoj će u 9.00 sati Vučić i Šolc prisustvovati Samitu o kritičnim sirovinama Srbije na kom će predstavnici Srbije i Evropske unije potpisati "Memorandum o razumevanju i strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima", kazao da se apsolutno ne slaže sa Memorandumom koji treba da bude potpisan.
Istakao je da kopanje litijuma predstavlja kršenje demokratije i ekoloških standarda.
Ocenio je i da su institucije korumpirane i da je građanska neposlušnost odgovor na to stanje.
Na ulicama blizu Palate Srbija prisutan je veliki broj policajaca i saobraćaj je privremeno zaustavljen u Bulevaru Mihaila Pupina.
Izvor: Beta
ARHIVA PPNS LITIJE NA LITICI LITIJUMIZACIJE SRBIJE - CVIJETIN MILIVOJEVIĆ
Velika šansa ili državni udar – protesti i reagovanja opozicije na Memorandum EU i Srbije
U Beogradu je danas potpisan Memorandum između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o strateškim sirovinama. Dok vlast i partneri iz EU ističu da je projekat "Jadar“ velika šansa za Srbiju, deo opozicije i ekološki aktivisti protestuju ističući da najavljeno iskopavanje litijuma "krši standarde demokratije i evropskih vrednosti".
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić izjavila je da je odluka o rudarenju litijuma strateška odluka za državu i njene građane i da su potrebni vanredni parlamentarni izbori na kojima bi se građani izjasnili da li su za takvu politiku.
Tepićeva je navela da Srpska napredna stranka nije pre izbora rekla da će se svim snagama založiti da se s tim krene, da je time prevarila glasače, te da zbog toga nema legitimitet za takvu odluku i politiku.
"Zbog toga je neophodno održati vanredne parlamentarne izbore na kojima bi se građani izjasnili da li su za takvu politiku ili podržavaju stav opozicionih stranaka i stručne javnosti koji se tome protive", naglasila je Marinika Tepić.
Vučić: Svako sme da iznese mišljenje, na početku "Beograd na vodi" imao 27 odsto podrške, danas 79 odsto
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su ljudima potrebni rezultati da bi neki projekat podržali, ali je naveo da u Srbiji svako sme da iznese svoje mišljenje o bilo čemu pa i o rudarenju litijuma i projektu Jadar.
"Podsetiću vas, kada smo počinjali projekat ’Beograd na vodi’ imali smo 27 odsto podrške građana, danas je 79 odsto podrške za taj projekat. Ljudi moraju da vide rezultate, da razumeju šta je ono što smo uradili i napravili za njih", rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje novinara kako ocenjuje negativnu reakciju dela građana na projekat Jadar i manji protest ispred Palate Srbija.
On je ponovio da je projekat Jadar put u budućnost i da Srbija ne sme da propusti ovu veliku šansu.
"U dokumentu (koji je danas potpisan) je njihova potreba da dobiju litijum i baterije odavde, a naša potreba da uzmemo što je moguće više u celom tom lancu proizvodnje, do konačne proizvodnje električne energije", naveo je Vučić.
Ponovio je da se na evropskom nivou ne zabranjuje u potpunosti izvoz sirovine, ali da Srbija zahteva da 85 odsto sirovina bude prerađeno ovde u Srbiji.
"Kako ćemo mi to da uskladimo sa svim – uskladićemo, zato smo i tražili tu vrstu podrške i dobili smo je", rekao je Vučić.
Savo Manojlović koji predstavlja Pokret "Kreni-promeni" je na konferenciji za novinare, uoči sastanka Vučić–Šolc u Palati Srbija, poručio da najavljeno iskopavanje litijuma u Srbiji "krši standarde demokratije i evropskih vrednosti".
Pokret "Kreni-promeni": Rudnici kraj poljoprivrede
“To je koncept protiv koga ustajemo i to je kršenje ustavnog poretka i pokušaj državnog udara”, izjavio je Manojlović.
On je predočio da će, ukoliko dođe do nemira i građanske neposlušnosti, to biti odgovornost vlasti, a današnje potpisivanje memoranduma “guranje prsta u oko” ljudima koji se bore da očuvaju reke jer je voda strateška sirovina koja bi mogla spase Srbiju.
Aleksandar Anđelković je naglasio da će ukoliko se, kako je najavio Vučić, otvori 40 rudnika u Srbiji, to značiti kraj poljoprivrede u zemlji.
Jovanović: "Potpisivanje smrtne kazne za Jadar"
Predstavnici Ekološkog ustanka pokušali su danas da dođu do Palate Srbija, gde se održava Samit o kritičnim sirovinama Srbije, ali im policija nije dozvolila, a lider pokreta Aleksandar Jovanović izjavio je da se u Palati "dešava nešto što se zove potpisivanje smrtne kazne za čarobnu dolinu Jadar".
Jovanović je rekao novinarima da im je dozvoljeno da se okupe "na livadi" preko puta Palate Srbija i da ne mogu dalje.
NDSS: Srbija u službi interesa nemačke automobilske industrije
Nova demokrstska stranka Srbije postavila je niz transparenata kojima je poručila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Nemačkoj i Evropskoj uniji da narod neće dozvoliti otvaranje rudnika litijuma u dolini Jadra, saopšteno je iz te stranke.
"Umesto da čuva životnu sredinu i zastupa interese Srbije i građana, režim poslušno služi interesima nemačke automobilske industrije, multinancionalnih kompanija i zapadnih centara moći", navodi Novi DSS.
"Bez obzira na medijsku propagandu i sve otvorenije pretnje građanima, otpor projektu Rio Tinta raste i poprima oblike širokog društvenog i fronta za odbranu života i slobode Srbije", istakli su u saopštenju.
Izvor: RTS
Memorandum o iskopavanju litijuma nije uslov za integracije, udaljava građane od EU
Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila potpisan je u Palati Srbija. On će dati pravni okvir u kome će Srbija snabdevati litijumom EU, posebno Nemačku, a koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković kaže za N1 da to nije jedan od uslova Srbije za članstvo u EU, kao i da bi se potpisivanje desilo i da Srbija nije kandidat.
„Memorandumi koje Evropska komisija potpisuje sa trećim zemljama, nešto je što bi se desilo ovako ili onako, i nema nikakve veze sa tim što se Srbija nalazi u fazi evropskih integracija. Takvi memorandumi su se prethodnih meseci potpisivali sa Kanadom, Argentinom, Čileom, Norveškom, Australijom. Čak i da nismo u fazi u kojoj jesmo, sigurno bi se ti pregovori vodili“, navodi Selaković.
Ona dodaje da je narativ koji je plasiran prethodnih dana išao u tom pravcu, kao da je to sad novi uslov u pogledu procesa evorpskih integracija.
„Ali to nema zaista nikakve veze, i biće veliki izazov u narednim mesecima to objasniti“, ističe sagovornica N1.
Univerzitetski profesor Slobodan Samardžić navodi da potpisivanje Memoranduma nije uslov za dalji proces evropskih integracija.
„Teško je uopšte govoriti o uslovima ulaska Srbije u Evropsku uniju, budući da u tome jako zaostaje, u pogledu ispunjavanja uslova. Ali, ti uslovi su često netransparentni, i pre svega, imajući u vidu da EU ne može više da se širi dok se ne reformiše. Ovaj dan je trebalo malo da osveži tu pesimističnu sliku i da pored Šolca bude i jedan potpresednik Evropske komisije. Nemačka tu ima svoj samostalni interes, tiče se iskopavanja litijuma za njihovu industriju automobila, koja je počela naglo da propada, zbog kineskog konkurenta, te su morali da podignu carine za 30 odsto. BMW i Folksvagen su odustali od pravljenja fabrika baterija litijumskih, i to se moralo nadomestiti nečim. Mislim da oni dugo razmišljaju o Srbiji. Podsetiću da je poslednja poruka Angele Merkel kada se povlačila bila – vi treba da kopate litijum“, ističe profesor.
Parada koja nas zavodi u dva pravca
Kaže da parada koju smo danas videli, treba da nas zavede u dva pravca.
„Jedan je da je to nešto što je dobro za naš put u EU. A druga parada je da cvetaju investicioni odnosi između Nemačke i Srbije, i da će se otvoriti epoha blagostanja i sreće. Interesantna mi je funkcija gospodina Šefčoviča, on je potpredsednik EK i komesar za saradnju i strateško prognoziranje, to je izmišljen resor. EK ima 27 članova, kao 27 članova vlade. Vlada danas ne može da funkcioniše dobro ukoliko nema više od 15 do 16 članova, jedino Srbija i EU imaju tako velike vlade. Hoću da kažem: došao je čovek koji nema mnogo veze sa svim ovim. To je simulacija prisustva EU. Ovo je jedna velika parada iza koje nema velikih očekivanja. Stvara se iluzija da će Nemačka biti naš favorit u međunarodnim, ali i investicionim odnosima“, navodi naš sagovornik.
Kako kaže, projekat iskopavanja litijuma nema nikakvih ozbiljnih garancija ni za ekološku zaštitu, ni za profit.
„Sve to ne deluje ozbiljno“, napominje profesor.
Bojana Selaković navodi da već dugo unazad postoji zastoj kada je proces pridruživanja uopšte, kada su u pitanju zemlje Zapadnog Balkana, što se dodatno zakomplikovalo zbog rata u Ukrajini.
„Unutrašnja situacija u samoj EU, od krize liderstva, krize odlučivanja, problema u funkcionisanju, i našeg napredovanja u oblasti vladavini prava… Zbog svega toga nije postojala strateška vizija šta EU hoće od procesa proširenja. Od početka rata u Ukrajini, to je postalo jasno. Proširenje ima za EU bezbednosni značaj. Poslednjih nekoliko godina svedočimo transformaciji EU iz suštinski mirovnog projekta u bezbednosni“, objašnjava naša sagovornica.
Dodaje i da se Srbija nije odmakla u oblasti poglavlja 27, koje se tiče životne sredine.
„Tu je potrebno izvršiti ogromna ulaganja. Čak i da je to poglavlje otvoreno, možda bismo na drugačiji način razgovarali o svemu ovome“, ističe Selaković.
Profesor Slobodan Samardžić kaže da je pitanje odustajanja od iskopavanja litijuma stvar stručnjaka, vlasti i javnosti, a mi imamo samo – vlast.
„Niko se ovde ništa ne pita, samo jedan čovek. Sve dok je tako, Srbiji nema izlaza. I ja sam kivan na EU, zato što podržava takav diktatorski režim. Ne možemo da se izvučemo iz zagrljaja te vlasti i takvog načina vođenja javnog poslovanja, a da EU neće ni najmanje da pripomogne“, ističe Samardžić.
„Sve ide naopako od 2017“
Samardžić je bio je savetnik predsednika države, i predsednika Vlade, u periodu kada je Rio Tinto dolazio u Srbiju.
„Tada sam bio efemerna ličnost. Moji poslovi su bili potpuno drugi. Ali, ono što znam je da se jesu tada ispitivale mogućnosti raznih investicija. Znalo se da su aranžmani koji su pravljeni, aranžmani za ispitivanje i istraživanje, i nisu podrazumevali garanciju eksploatacije onog koji istražuje. I zakon koji je donet je davao eventualni prioritet onome koji istražuje, ukoliko vlada odluči o tome da se eksploatiše. To je sofisticiran i jasan mehanizam. Prvi sporazum sa Rio Tintom je napravljen 2017. godine i tu stvar ide naopako, jer je javnost isključena, i u smislu da je to bio neki dil visokoh predstavnika Vlade u Srbiji i visokih funkcionera Rio Tinta. On ide iza leđa naroda. Iselio je veliki broj stanovnika na pokvaren način, idući od kuće do kuće, a ne pravljenjem koncepta za iseljavanje“, napominje naš sagovornik.
Kaže da se tu radi o golom profiterskom interesu, koji u sklopu sa korumpiranom vladom daje jako lošu perspektivu.
„Danas je upravo to gospodin Šolc podržao“, ističe Samardžić.
Preko litijuma iz Srbije do nemačkih glasača
Upravo se partija nemačkog kancelara Olafa Šolca kritički izražavala o stanju demokratije u Srbiji i vladavini prava, navodi Bojana Selaković.
„Njegova politička pozicija sada nije baš sjajna, a Šolc zato čini korake koji će mu obezbediti poene onih koji za njega treba da glasaju. Potezi političkih lidera ne razlikuju se mnogo od onoga što mi ovde možemo da vidimo. Problem je način na koji se pristupalo projektu svih ovih godsina, načinom na koji je kompanija razgovarala sa lokalnim stanovništvom“, ističe naša sagovornica.
Iskopavanje litijuma i opadanje podrške EU
Naši sagovornici mišljenja su da bi iskopavanje litijuma moglo da udalji građane Srbije od Evropske unije, odnosno evropskih intregracija. Prema poslednjim istraživanjima, podrška za EU je pala na 40 odsto. Takođe, više od 50 odsto građana je protiv projekta iskopavanja litijuma.
„Pitanje rudarenja litijuma nije više problem jedne lokalne zajednice koja ne želi rudnik na svojoj teritoriji, što je potpuno legitimno. To je sada geopolitičko pitanje. Ovde postoji određeni broj struktura koje u kopanju litijuma za potrebe EU od strane kompanije koja se percipira kao deo političkog Zapada, koriste to da suštinski Srbiju odvoje od procesa evropskih integracija“, napominje Selaković.
Profesor Samardžić kaže da će projekat rudarenja litijuma imati dodatni negativni uticaj na stav građana prema EU.
„Ovo je zaista pogrešan potez, ukoliko želite da popularišete EU u Srbiji, i uverava ljude da to i nije baš neka perspektiva. Bode oči činjenica da nekoliko zemalja EU imaju mnogo veća ležišta litijuma – Češka, Nemačka, Portugalija, gde je vlada pala zbog toga. Ali, tamo je javno mnenje mnogo zainteresovano za to. Ovde javno mnenje nema priliku da dođe do informacija. Nema vladavine prava, nema demokratije, to je naš sistem“, zaključuje profesor Slobodan Samardžić.
Izvor: N1
ARHIVA PPNS BUDUĆNOST ZEMLJE PRIKAZUJE MAPA VOĆNE SRBIJE ILI KARTA MINERALNIH SIROVINA SRBIJE?
Šolc i Šefčović garantuju najviše ekološke standarde za eksploataciju litijuma u Srbiji
Nemački kancelar Olaf Šolc i potpredsednik evropske komisije Maroš Šefčović izjavili su 19. jula u Beogradu da će iskopavanje litijuma u Srbiji biti vršeno u skladu sa najvišim svetskim ekološkim standardima i da će joj doneti velike strane investicije, ekonomske perspektive i veliki broj novih radnih mesta.
Pošto su u Beogradu potpisani Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima, kao i Pismo o namerama o razvoju lanca vrednosti e-mobilnosti u Srbiji, Šolc je na konferenciji za novinare sa Šefčovičem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao da će ti sporazumi doprineti smanjenju zavisnosti Evrope od drugih zemalja u oblasti održivih sirovina.
"Ti sporazumi će jačati saradnju u snabdevanju sirovinama, oni su od neprocenjive vrednosti. To je važan evropski projekat koji će doprineti da Evropa ostane suverena u svetu koji se menja, da ne bude zavisna od drugih. Moramo smanjiti našu zavisnost, moramo imati otpornu strukturu u lancima snabdevanja", kazao je Šolc.
Šolc je naveo da je Srbija donela odluku da potpiše sporazume "u važnom trenutku" i da će EU zahvaljujući kopanju litijuma u Srbiji postići postavljene klimatske ciljeve.
On je zahvalio Vučiću na pokretanju "važnog projekata i za EU i za Srbiju" i ponovio da je projekat iskopavanja litijuma "Jadar" kompanije Rio Tinto "dobar za Srbiju" i da "donosi perpsektivu razvoja za celu zemlju, ali i za ceo region".
"Rudarstvo mora da se ostvaruje uz poštovanje najviših standarda životne sredine i mi ćemo dati svoj doprinos da tako i bude. Taj projekat će stvoriti radna mesta i prosperitet, ali posle rudarstva moraju uslediti i drugi koraci u povezanim lancima proizvodnje u Srbiji, možda ne sve, ali nešto od toga", naveo je Šolc.
Navodeći da Nemačka ima stogodišnju industrijsku i rudarsku tradiciju, i da su u njenim zakonima defnisani najviši standardi u oblasti životne sredine, Šolc je rekao da će njegova zemlja svojim iskustvom, stručnjacima i ekspertizom pobrinuti da se i u Srbiji poštuju ti standardi.
O tome je, kako je rekao, razgovarao i sa šefom Rio Tinta i sa predstavnicima drugih kompanija koje su prisustvovale skupu u Berogradu. Dodao je da finansijske ustanove koje su učesnice projekta i same postavljaju kao uslov najviše ekološke standarde.
Nemački kancelar je ukazao da je reč o "evropskom projektu" i da "evropski duh ima veliki značaj za budućnost".
"Moja ambicija je da se pobrinem da države Zapadnog Balkana postanu članice EU u doglednoj budućnosti. To je proces zasnovan na zaslugama, ali mi želimo da pomognemo da uspete u tome. To će doprineti unapređenju mira i prosperiteta u celom regionu", kazao je Šolc.
Naveo je da su potrebni dobrosusedski odnosi u celom regionu i da je važna normalizacija odnosa Srbije i Kosova, dodajući da će "učiniti sve kako bi svako od aktera doprineo da evropska perspektiva što pre postane stvarnost". "Tesna saradnja na Zapadnom Balkanu je ključ stabilnosti i blagostanja celukupnog regiona, i to je cilj koji Nemačka već više od deset godina pokušava da postigne kroz Berlinski proces", rekao je Šolc.
Šefčovič: Rudarenje litijuma otvara vrata za velike investicije
Potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič, zadužen za Evropski zeleni dogovor rerkao je da sporazum predstavlja korak Srbije u pravcu EU, a da će iskopavanje litijuma će otvoriti vrata najvećim stranim investicijama u istoriji Srbije.
Sa iskopavanjem litijuma počinje se, dodao je, u Srbiji jer je "najnaprednija u pripremama" iako se spremaju projekti i u Finskoj, Češkoj, Portugalu.
On je rekao da je sistem rudarenja litijuma dobro razmotren te da će i u Srbiji biti korišćene najbolje prakse.
"Današnje tehnike nude višeslojne mogućnosti kako da se rudari na ekološki održiv način. Govorimo o zatvorenim oknima, o mašinama na električni pogon, koristimo obnovljive izvore energije i učinićemo sve što možemo da izvori pijaće vode ne budu pogođeni", rekao je Šefčovič.
Odgovarajući na zabrinutosti građana Srbije u vezi iskopavanja rekao je da EU ima najsveobuhvatniji regulatorni okvir na svetu kada je reč o kritičnim materijama.
Šefčovič je rekao će BDP Srbije biti znatno povećan i da će sporazum "dovesti do dublje integracije privreda Srbije i EU".
Istakao je još da će Srbija biti prva zemlja u Evropi koja će imati celokupan lanac vrednosti - rudarenje, preradu i proizvodnju finalnih proizvoda od litijuma.
Vučić: EU i Nemačka najbolji garant za poštovanje ekoloških standarda
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Evropska unija (EU) i Nemačka omogućavaju Srbiji najbolje garancije da će se projekat eksploatacije litijuma u okolini Loznice sprovesti po najvišim ekološkim standardima.
"Moj zadata je da štitim interese Srbije. Ako mislite da postoji bilo ko u svetu ko može nešto više ili bolje da nam garantuje, a ja ne mislim da postoji bilo ko u svetu ko je bolji od EU i Nemačke po tom pitanju. Posebno kada dobijete ovako čvrste garancije", kazao je on na konferenciji za niovinare nakon potpisivanja Memoranduma o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima između Srbije i EU.
Istakao je i da će se u svakom trenutku videti da li je dostignuti nivo zaštite životne sredine zadovoljavajući, za reke, šume i njive.
"Da li treba da ne dozvolimo šansu za razvoj Zapadnoj Srbiji? U Zapadnoj Srbiji kada pogledate od Loznice, Malog Zvornika, Krupnja, čitave Azbukovice, Ljubovije, Bajine Bašte, nemamo formalno 130.000 ljudi", kazao je on navodeći da je taj deo zemlje prazan jer nije bilo dovoljno industrije.
On je rekao da će projekat eksploatacija sporazumi koji su potpisani za Srbiju u ekonomskom smislu značiti "prekretnicu i kvantni skok u budućnost" kakav se nije mogao ni zamisliti.
Naveo je da je u potpisanom dokumentu navedena potreba EU da dobije litijum i baterije iz Srbije, "a naša da uzmemo što je moguće više u tom lancu proizvodnje do konačne proizvodnje automobila".
"Vlada Srbije i ja smo jasno rekli da najmanje 85 odsto sirovine mora da bude prerađeno u Srbiji, što znači oko 50.000 tona od 58.000 koliko je godišnje procenjeno da će se proizvoditi", kazao je on navodeći da je za to tražena i dobijena podrška
Vučić je poručio i da će Srbija po pitanju mineralnih sirovina biti pouzdan partner EU i Nemačkoj i da je u vezi sa tim poštovala sve pravne procedure.
Na pitanje da li EU može, zbog odnosa koje Srbija ima sa Kinom, da se pouzda u ono što je dogovoreno po pitanju sirovina, kao i kada je reč o drugim metalima, Vučić je naveo da se to podrazumeva.
Predstavnici Srbije i EU su 19. jula u Beogradu potpisali Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Taj dokument su potpisali ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović i potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič, u prisustvu predsednika Vučića i kancelara Šolca.
Odmah zatim potpisano je i Pismo o namerama o razvoju lanca vrednosti e-mobilnosti u Srbiji, na koji su potpis stavili ministarka privrede Adrijana Mesarović, predsednica Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso, član Izvršnog odbora KfW Group Kristijane Lajbah, direktor Međunarodne razvojne saradnje Caša Depositi e Prestiti Paolo Lombardo, izvršni direktor kompanije Mercedes-Benz Ola Kalenius i izvršni direktor kompanije Rio Tinto Group Jakob Stausholm.
Pismo o namerama su potpisali i izvršni direktor kompanije “EIT InnoEnergy” Dijego Pavia, izvršni direktor kompanije “InoBat” - Marian Boček i generalni direktor kompanije ElevenEs Nemanja Mikač. Pre potpisivanja tih dokumenata održan je Samit o kritičnim sirovinama.
Izvor: Dnevni evropski servis/Beta
ARHIVA PPNS "SVA REŠENJA" IZDATA ZA ISTRAŽIVANJE LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE (2004-2022) - IZ MINISTARSTVA ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI
Rio Tinto: Hoće li Nemci da utiču na „zelenije" iskopavanje litijuma u Srbiji
Od naizgled zaustavljenog projekta do „ovakva šansa se ne propušta" i „pružene su garancije da će životna sredina Srbije biti potpuno zaštićena".
Za samo nekoliko nedelja, projekat kopanja litijuma koji je u Srbiji izazvao velike proteste pre dve, tri godine, ponovo je zaživeo i postao jedna od udarnih tema.
Toliko velika da je i nemački kancelar Olaf Šolc u zgusnuti raspored dodao i nekoliko sati boravka u Beogradu da bi saopštio da „ima mnogo razloga da ovaj projekat (kopanje litijuma) bude urađen", da je to je „dobro za Srbiju" i da će sve će biti urađeno po najvišim ekološkim standardima.
Njegov domaćin, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao je da to „prilika koja se ne propušta", mada je primetio i da „smo mi Srbi smo poznati po tome što najveći broj prilika propustimo".
Uveren sam da ovu nećemo, jer to sebi ne smemo da dozvolimo, rekao je Vučić.
Ogradio se da ne znači da će se u Srbiji kopati litijum i da „do najvišeg stepena moraju da se poštuju standardi zaštite životne sredine", ali je dodao: „Naše je da budemo pouzdan partner Nemačkoj i EU u lancu proizvodnje litijuma i baterija".
Dok je Vučić dočekivao Šolca u zdanju iz socijalističkog života Beograda i Srbije, ispred Palate Srbija bio je organizovan protest političke stranke Kreni-promeni i ekoloških aktivista koji se žestoko protive projektu kopanja litijuma, tvrdeći da će to zagaditi zemlju i reke.
Bila je ovo prva poseta nemačkog kancelara Beogradu posle dve godine.
Razlika je bila očigledna.
Dok je 2022. na stolu bio zahtev da Srbija uvede sankcije Rusiji - Srbija je, uz Belorusiju, jedina evropska zemlja koja nije uvela nikakav oblik sankcija Rusima - ovog puta Šolc je došao da sa Vučićem utanači dogovor oko litijuma.
Dvojica lidera učestvovala su na Samitu o kritičnim sirovinama, zajedno sa zvaničnicima iz Brisela.
„Ovaj projekat će obezbediti nova radna mesta, ne samo kada je reč o rudarstvu, nego i u drugim delovima prerade, povezuje Srbiju sa budućnošću mobilnosti i oslobađa je rada štetne emisije ugljen-dioksida", rekao je Šolc na samitu u Beogradu, koji je direktno prenosila Radio-televizija Srbije.
Samitu su prisustvovali i predstavnici rudarske kompanije Rio Tinto, koja je već godinama u Srbiji i koja želi da otvori rudnik na zapadu Srbije gde bi se iskopavao litijum.
Tokom posete Šolca i drugih evropskih predstavnika, potpisani su memorandum o razumevanju između Srbije i Evropske komisije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima.
Evropa zavisi od Kine kada je reč o litijumu, a ta sirovina je neophodna da bi prešli na zeleniju industriju i napredovali u proizvodnji baterija.
Održive sirovine su minerali koje bi Srbija mogla da izvozi na evropsko tržište, poput litijuma.
„Nije baš za fanfare kada ne potpisujete ugovor, već pismo o namerama i memorandum o razumevanju, ali je važno za nas", rekao je Vučić uoči sastanka.
’Srbija kakvu ne poznajemo’
„Dug je put do otvaranja rudnika i proizvodnje celog vrednosnog lanca, ali ništa nećemo da tajimo od ljudi, a ja ću se lično boriti i za životnu sredinu i život naroda u Jadru i Rađevini, da im voda, vazduh i zemlja ostanu čisti", rekao je predsednik Srbije posle potpisivanja sporazuma.
Tvrdi i da će rudarenje i prerada litijuma dovesti do uvećanja BDP od 0,7 milijardi evra.
„To neće biti Srbija kakvu poznajemo", kaže on.
Šolc je rekao da je „dobio garancije Rio Tinta da će ispuniti sve ekološke standarde", kao i da je srpskoj vladi obećao da će nemački stručnjaci pomoći da se „kontroliše ceo proces zaštite životne sredine i biodiverziteta".
„Kopanjem litijuma u Srbiji možemo postići naše klimatske ciljeve.
„Uz to, Evropi pomaže da ostane suverena u svetu koji se menja", rekao je Šolc.
Dodao je i da se moraju otkriti novi izvori sirovina, pre svega u evropskim zemljama, kojima su „sudbina" i „sreća" omogućile da ih imaju.
Sporazum će, rekao je nemački kancelar, ojačati saradnju EU i Srbije.
Najavljeno je i potpisivanje sa nekoliko vodećih evropskih automobilskih koncerna, finansijskih institucija i proizvođača baterija, kao i srpskih preduzeća.
U Beogradu su i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, banke KFV, Italijanske razvojne banke, kao i iz automobilskih kompanija Stelantis i Mercedes Benc.
Ulazeći u zgradu Palate Srbije, Šolc i Vučić su prošli kroz špalir parkiranih automobila mercedes, a na podu je je bila laserska animacija ovog vozila, popularnog u u Srbiji.
Iznenadna poseta Šolca, koja je najavljena zvanično tek dva dana pred put, poklopila se sa pravno birokratskim zavrzlamama u Srbiji u vezi sa kompanijom Rio Tintom.
U utorak je Vlada Srbije usvojila uredbu o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju Projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar" koji realizuje kompanija Rio Tinto.
Uredba je usledila pošto je Ustavni sud Srbije 11. jula ocenio da prethodna odluka Vlade Srbije, kojom je 2022, usled masovnih protesta, suspendovan projekat „Jadar", nije bila u skladu sa Ustavom ili zakonom.
Uoči dolaska Šolca, njegov portparol je rekao da je „u pozadini svega projekat održive eksploatacije litijuma u Srbiji".
Vučić tvrdi i da Srbija neće dozvoliti izvoz velikih količina litijuma, kao i da ne donosi nikakva odluka ni o iskopavanju, ni o kopanju, ni o eksploataciji.
„Tek kada se uverimo da je sve čisto, da time nećemo ugroziti ostanak i opstanak naših ljudi, onda u to možemo da krenemo i da to iskoristimo kao strašnu prednost, kao kvantni, ogromni skok napred za našu zemlju". rekao je Vučić dan pre dolaska Šolca.
Zašto je to važno Nemcima?
Sporazum EU i Srbije je važan korak da se „evropski resursi koriste na evropski način i smanji zavisnost evropske industrije od Kine", u čemu bi značajan doprinos mogle da daju rezerve litijuma iz Srbije, rekla je Franciska Bratner, državna sekretarka u nemačkom Ministarstvu privrede za Rojters.
Ona je dodala i da eksploatacija uvek ima uticaja na okolinu, ali da, ipak, treba koristiti i rezerve u Nemačkoj i Češkoj.
Nemačka ambasadorka u Srbiji Anke Konrad izjavila je da je prošlog meseca izdata građevinska dozvola za postrojenje, na osnovu geotermalnih voda u tehnološkom rovu Gornje Rajne, koja će, kako kaže, obezbediti i zelenu energiju i litijum.
Projekat Rio Tinta u dolini Jadar navodno je vredan 2,4 milijarde dolara.
Ako se projekat realizuje, mogao bi da pokrije 90 odsto trenutnih evropskih potreba za litijumom i pomogne da se razvije vodeće kompanija za proizvodnju litijuma, prenosi Rojters.
Ipak, ekološki aktivisti, stručnjaci i opozicija upozoravaju na razorne posledice po životnu sredinu i ponovo najavljuju protestne akcije.
Uoči zvaničnog početka razgovora srpskih i nemačkih zvaničnika, opoziciona politička stranka Kreni-promeni i ekološki aktivisti organizovali su protest ispred Palate Srbija.
Udruženje „Zaštitimo Jadar i Rađevinu" upozorilo je predstavnike vlasti da će se „sve što dalje potpišu" u vezi sa projektom Jadar morati da plate iz sopstvenog džepa.
Nataša Anđelković
Izvor: BBC
ARHIVA PPNS RIO TINTO NEMA ISKUSTVA SA RUDNICIMA LITIJUMA, PROJEKTI U ARGENTINI I SRBIJI SU NEUPOREDIVI - ZAKLJUČCI IZ ODGOVORA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI
Dogovor o litijumu u senci uz apstraktne ekološke garancije
Memorandum Evropske unije i Srbije o strateškim sirovinama je potpisan. Da li to vlast u Beogradu „sada koristi litijum kao novi način plaćanja reketa EU“, kako smatraju neki analitičari?
Ako je neko pomislio da je Srbija pre dve godine, suočena s masovnim protestima, zaista odustala od iskopavanja litijuma – ili je naivan, ili pogrešno percepira način vladavine Aleksandra Vučića. Verbalna gimnastika koja se tom prilikom upotrebljava ne predstavlja veliko iznenađenje.
Naprednjačka vlast koristi čitav arsenal opravdanja zašto je taj projekat neizbežan, od toga da je kompaniju Rio Tinto dovela bivša vlast i da će Srbija platiti milijarde dolara penala ako na to ne pristane, pa do bajkovitih brojki o milijardama dolara profita, u vreme kada sam Rio Tinto govori o daleko skromnijem doprinosu srpskom budžetu.
Govori se i o nekim zapadnim službama koje žele da spreče taj projekat, jer su ljubomorne na napredak Srbije, ali je ostalo nejasno zašto zemlje koje su zainteresovane za srpski litijum žele upravo da miniraju iskopavanje litijuma.
Povratak na početak
Nakon što je Ustavni sud Srbije 11. jula proglasio neustavnom odluku Vlade iz 2022. godine o zaustavljanju projekta Jadar, Vlada Srbije u vreme paklenih temperatura i godišnjih odmora vraća na snagu Uredbu o utvrđivanju prostornog plana za realizaciju projekta Jadar koji podrazumeva eksploataciju jadarita na Zapadu Srbije. U isto vreme na režimskim medijima kreće nezapamćena promocija projekta litijum, u koju je uključen veliki broj državnih činovnika.
Iskopavanje litijuma se tako predstavlja kao istorijska šansa, vraćanje Srbije u centar svetskih zbivanja, ali se istovremeno ponovo minimiziraju ekološke posledice ili se one ponovo uvijaju u oblande mutnih obećanja da se ništa neće raditi ukoliko se proceni da to ugrožava životnu sredinu. A izradu studije o uticaju na životnu sredinu radi Rio Tinto, jer, kako objašnjava ministarka rudarstva i energetike Dubravka Handanović Đedović, „ne može država da novcem građana finansira studije za privatne kompanije“.
Šolc: „Litijum je nezamenjiva sirovina, potreban nam je“
Paralelno s tim letnjim oživljavanjem projekta litijum, do građana dopiru saznanja da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sve vreme od masovnih protesta upotrebio da van svake javne diskusije iza scene dogovara kopanje litijuma. Kao potvrda toga je upravo i ova poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca i komesara EU Maroša Šefčoviča, koji su sa Vučićem prisustvovali potpisivanju Memoranduma o razumevanju EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama.
Predsednik Srbije smatra da će zbog litijuma Srbija doživeti kvantni skok u ekonomiji, ali i da će najbolji stručnjaci EU biti garancija da će taj projekat biti bezbedan po životnu sredinu. „Uveren sam da tu šansu nećemo propustiti“, rekao je Vučić, iako je naglasio da za ovo neće imati podršku javnosti, ali se nada da će se to promeniti.
Nemački kancelar Olaf Šolc ističe da je „naša želja više prosperiteta, mobilnosti i bez posledica na životnu sredinu. Litijum je nezamenjiva sirovina, potreban nam je, to je prva poruka za ovu tranziciju mobilnosti i ubeđen sam da je to jako važno za buduću mobilnost. u tome Srbija igra ključnu ulogu kao naš partner. Mi smatramo našom obavezom da unapredimo projekat i uspemo u tome“, istakao je gost iz Nemačke.
Maroš Šefčovič kaže da „danas Srbija postaje zemlja koja pravi korake napred da zauzme centralnu ulogu u ekonomiji. Zauzeće centralno mesto u lancu strateških vrednosti. Ubeđen sam da će Srbija napredovati, da će se ojačati srpska privreda sa visoko-kvalitetnim radnim mestima, drugi cilj je da se poštuju ekološki standardi i da se odgovori na zabrinutost stanovništva u transparentnost“, rekao je potpredsednik Evropske komisije.
„Lobistički interes vlasti“
Stavljanje tačke na ovaj projekat bila je samo varka, kaže za DW politički analitičar Dragomir Anđelković, koji ističe da je „Vučić majstor za sukcesivno nametanje svoje volje – to smo videli i na primeru Kosova. Najpre nešto započne, pa popusti kada naiđe na otpor, a onda nastavi to da radi dok se otpor ne obesmisli.“
„Ovde se pre svega radi o lobističkom interesu vrha vlasti“, dodaje Anđelković, „a svi dobro znamo kakvu korist u svetu ovakvi projekti donose vlastodršcima koji rade sa velikim multinacionalnim kompanijama“.
Kada je reč o takozvanim ekološkim garancijama EU za bezbedno iskopavanje litijuma u Srbiji, Dragomir Anđelković podseća da „na teritoriji EU takođe postoje velike zalihe litijuma, i da bi one prve trebalo da započnu njegovu eksploataciju. Kada vidimo kako se to radi u Nemačkoj i drugim zemljama EU, onda i mi možemo da se u to uključimo. Apstraktne garancije ništa ne znače“, kaže sagovornik DW.
Ozbiljne pretnje silom
Nesumnjivo je takođe da se vlast ovoga puta daleko ozbiljnije priprema za eventualni otpor i narodne proteste. Visoki zvaničnici vlasti sada već otvoreno prete aktivistima i opoziciji da se slučaj litijum neće rešavati na ulici i da će biti sprečen svaki pokušaj blokiranja puteva i pruga u Srbiji. To verovatno znači da eventualni protesti neće moći da podsećaju na one pre dve godine, kada je vlast prilično pasivno reagovala na blokade širom Srbije.
Litijumski „reket“
Agresivan nastup vlasti pokazuje da Vučić već ima neke čvrste obaveze prema inostranim kompanijama, smatra Dragomir Anđelković: „Mislim da je spreman da zbog tih dilova ide na masovnu primenu represije. Građani s druge strane moraju da shvate da, ako to prođe, onda će proći bilo šta, i da Vučić može da se proglasi za doživotnog predsednika. Vlast sada koristi litijum kao novi način plaćanja reketa EU. Do sada je plaćala reket Kosovom, sada je na redu litijum, kako bi se autoritarizam u Srbiji podigao na viši nivo“, ocenjuje Anđelković.
Pojedini aktivisti i opozicionari pisali su nemačkom kancelaru Šolcu i upozorili ga da ovakvo nametanje kopanja litijuma ugrožava demokratiju u Srbiji. Anđelković smatra da je to „dobar pristup. Postoje mnogi u EU koji imaju razlog da okreću glavu, ali EU nisu samo vlastodršci. To je dubinski sistem sa jakim nevladinim sektorom, slobodnim medijima i opozicijom. Srpska opozicija mora široko da deluje unutar EU i upozorava da Srbija tone u novi stadijum autoritarizma što ugrožava i Evropu u celini“, zaključuje Anđelković za DW.
Ivica Petrović
Izvor: Dojče vele
ARHIVA PPNS RIO TINTO IZBEGAVAO OBRAČUN POREZA U SRBIJI - TRANSKRIPT POLEMIKE SRETENA ĐORĐEVIĆA I MARIJANTI BABIĆ
Visković: Trebalo je dobiti saglasnost građana, sve potpisano sa Šolcom i EU sada je međunarodna obaveza
"Dogovor EU i Srbije u vezi sa litijumom je međunarodna obaveza Srbije. Međunarodni ugled zemlje i ekonomska saradnja sa partnerima zavisili bi od toga da li se njihovo poverenje izigralo”, izjavio je profesor FPN-a u penziji i nekadašnji ambasador u Nemačkoj, Ivo Visković, ali je i dodao da je o pitanju litijuma najpre trebalo dobiti saglasnost građana Srbije.
U Beogradu je danas potpisan Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila. Predstavnici vlasti u Srbiji najavljivali su dijalog o pitanju iskopavanja litijuma, ali je nemački kancelar Olaf Šolc izjavio da je odluka o tome već doneta.
“U međunarodnom pravu važi jedan princip da ono što kažu predsednik države, predsednik vlade i ministar spoljnih poslova obavezuje državu i da partneri nisu dužni da proveravaju da li su oni za to ovlašćeni ili ne. U tom pogledu ovo je već međunarodna obaveza Srbije i mislim da ovo treba uzeti veoma ozbiiljno”, rekao je za N1 Ivo Visković.
Dodao je da bi “sa naše strane bilo jako neodgovorno ako bi se to zanemarilo”.
“Međunarodni ugled zemlje i ekonomska saradnja sa partnerima veoma bi zavisili od toga da li bi se u ovom slučaju njihovo poverenje izigralo”, ocenio je Visković.
On je kazao da je jasno da je pitanje litijuma i sporazumi koji su danas potpisani od velikog značaja za Nemačku.
„Kao diplomata sam uočio da je to od velikog značaja, jer se nemački kancelar ne upućuje bilo gde, a pogotovo ne ovako hitno, ako to nije od prvenstvenog interesa za Nemačku. Za mene je to razumljivo, jer znam da je autoindustrija jedna od ključnih grana, ako ne i najvažnija u industriji Nemačke tj. ukupnog društvenog proizvoda“, rekao je za N1 Ivo Visković.
On je objasnio će autonidustrija u budućnosti zavisiti od električnih automobila.
“U tom pogledu litijum je danas još uvek bitna komponenta, jer nema boljih rešenja, iako se stalno piše da su bolja rešenje na vidiku“, rekao je Visković.
Dodao je da mu se kao građaninu ne dopada kako se u Srbiji odvijao proces u vezi sa litiijumom i da je za dogovore koji su danas postignuti najpre trebalo tražiti saglasnost građana Srbije.
“Ono što mi nije drago, to mislim kao građanin, je što je to urađeno inicijativom predsednika Srbije, bez prethodne saglasnosti unutar zemlje. Jer, kao što vidimo, u ovom trenutku značajan deo javnosti protestuje, plaši se zagađenja i posledica toga. Mislim da je najpre trebalo da se o tom pitanju postigne saglasnost na unutrašnjem planu, pa tek onda da se traži saglasnost međunarodnih partnera. Ovako ispada kao da je sve ovo jedan veliki PR u korist projekta i onda ljudi sumnjaju da iza toga stoji korupcija, novac, ali to ne mora da bude tako, već može da bude pitanje ubeđenja samog predsednika“, naglasio je Visković.
On je rekao da je neophodno da se o pitanju litijuma u Srbiji pokrene „konstruktivni društveni dijalog“, jer bi u suprotnom moglo da dođe do „sukobljavanja unutar društva“.
EU nije odustala od Srbije
Visković je ocenio da EU nije odustala od Srbije i da je za spor tok evropskih integracija odgovorna pre svega Srbija.
“Mislim da EU nije odustala, pogotovo imajući u vidu da su to rekli političari kao što su nemački kancelar ili potpredsedik Evropske komisije; nisu došli ovde da nas lažu. Obojica su rekli da će podržavati put Srbije ka EU. Ali, to zavisi i od nas…Tako da mislim da ovom trenutku mi kao društvo treba da se između sebe razumemo da li želimo u EU. Mi smo do sada više nego EU bili krivi što taj proces ide sporo“, naveo je Visković.
Moguće da će Vučić dobiti većinsku podršku
Ivo Visković je kazao da veruje da će, i u slučaju da građani Srbije ne promene stav u vezi sa iskopavanjem litijuma, a rudnik bude otvoren, Aleksandar Vučić to uspeti da reši, pošto se i ranije, u sličnim situacijama, pokazalo da je za to sposoban.
“Pokazao se ranije kao veoma sposoban da i najosetljivija pitanja preokrene u svoju korist, na načine koji po meni nisu uvek prihvatljivi. Ali naravno, u politici se smatra da cilj opravdava sredstva i on se time itekako služi. Mislim da je važno kako će se ponašati opozicija. Razjedinjena neće uspeti da mu se suprotstavi i mislim da će u tom slučaju on uspeti da dobije većinsku podršku za ovaj projekat“, zaključio je za N1 profesor FPN-a u penziji i nekadašnji ambasador u Nemačkoj, Ivo Visković.
Izvor: N1
Popović (RERI): Šefčovič pre 10 godina pohvalno govorio o Vučiću, hvalio se kako deca u Obrenovcu dišu čist vazduh
"Potpisivanje Memoranduma o kritičnim sirovinama nije prvi korak jer ovaj projekat ima svoju dugu istoriju, i ceo proces koji je prethodio potpisivanju Memoranduma imao je svoju dinamiku i podršku EU. Ono što mene najviše zabrinjava da se danas niko nije osvrnuo na stanje ljudskih prava i vladavinu prava u Srbiji, a što onemogućava da se o projektu diskutuje na kritički način, kao i da se primene standardi koje je država usvojila", rekao je za N1 Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovoljivu energiju i životnu sredinu.
„Šefčovič je još pre 10 godina pohvalno govorio o Vučiću u borbi protiv klimatskih promena, a vidimo gde smo, kao što se i 2015. godine hvalio time da deca u Obrenovcu udišu čist vazduh. A to nednostavno nije tako, govori o QR kodu na proizvodima, a zapravo je u srpsko društvo utisnut QR kod bezakonja, korupcije, kršenja zakona, nepoštovanja vladavine prava i zbog toga što je stanje tako, ovaj projekat vađenja litijuma nema perspektivu. Takođe, ni standardi koji će biti primenjivani u zaštiti životne sredine ne mogu biti isti kao u EU, izjavio je u emisiji Dan uživo Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovoljivu energiju i životnu sredinu.
On je naveo da Srbija ima svoje zakone i da svaki investitor koji posluje u Srbiji mora da se pridržava naših zakona.
„Ukoliko se investitor ne pridržava tih zakona, naše institucije moraju da ga prvo kontrolišu, a onda moraju da ga nateraju da se pridržava zakona. To ne mogu umesto naših da rade institucije Evropske unije jer one ne mogu sprovoditi u Srbiji politiku životne sredine, politiku ljudskih prava. Tako da je suštinski problem u domaćim institucijama koje ne rade svoj posao. Mi u RERi imamo na desetine takvih primera. Pitate ko će garantovati da će se zakoni poštovati – pa da li će ministarka Irena Vujovć koja se fotografiše ispred nelegalnog objekta, ili Goran Vesić, da neće možda ministarka energetike Dubravka Đedović da garantuje? Pa zašto Đedović ne garantuje da termoelektrane posluju u skladu sa zakonima koje krše? I sada mi treba da verujemo da će odjednom sa Rio Tintom da bude sve uredu? Država je glavni generator problema, Srbija je problem“, istakao je Popović.
Popović je podvukao da je „jasno da EU i zemlje Eu žele da dođu do kritičkih sirovina“.
„Jednu stvar mi moramo sami, a za to su pre svega odgovorne institucije i njihov zadatak će biti da sprovedu naše zakone. To ne znači da institucije EU nisu bez odgovornosti. One treba da institraju na ekološkim standardima, ali ono što me brine je da među porukama koje su danas poslate nisam čuo poruku o tome da mora da se uspostaviti sistem vladavine prava. Čuo sam samo šta će to doneti litijum. E to je zabrinjavajuće i ovaj Memorandum neće ubrzati evropsku integraciju Srbije, već naprotiv, osnažiće nedemokratske snage u društvu, dati veću moć insititucijama i ljudima u njima,a koji tu moć zloupotrebljavaju. Mi godinama stagniramo na putu ka EU“, istakao je Popović.
U prilog tome da Srbija ne poštuje sopstvene zakone, navodi Popović, govore i podaci da u poslednje dve godine svedočimo da je izgradnja objekata bez dozvole postala „više pravilo nego izuzetak“, da svaki „veći zagađivač svoj projekat rasporedi na više manjih kako bi i navodno zagađenje bilo manje“.
„I institucije sistema to podržavaju, a bojim se i da ih podučavaju kako to da čine. Isti je slučaj i sa studijom Rio Tinta kroz koju je takođe prikazano, navodno, više odvojenih projekata i to zapravo govori o tome u kakvoj se situaciji nalazimo“, rekao je Popović i dodao:
„Potpisivanjem Memoranduma i onoga što bi trebalo da usledi ni energetska tranzicija neće biti ubrzana u Srbiji. Mi smo, kada je reč o tom procesu, u najranijoj fazi i taj proces stagnira. Pa u ovom trenutku nezakonito posluju termoelektrane Elektroprivrede Srbije, a ministarka energetike je potpisala dana Memorandum i mi sada treba da verujemo u primenu zakona. Srbija treba, kako je predviđeno energetskom tranzicijom, da prestane da koristi ugalj do 2050. godine ali se bojim da je ovo danas zapravo ulog Srbije da zbog nepoštovanja Ugovora o osnivanju energetske zajednice, a koji Srbija ne poštuje, pritisak na aktuelnu vlast popusti“, zaključio je Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovoljivu energiju i životnu sredinu.
Podsećamo, u Palati Srbija danas je održan Samit o kritičnim sirovinama Vlade Srbije i predstavnika Nemačke i EU. Nakon samita, na kojem su, između ostalih bili i nemački kancelar Olaf Šolc i potredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič potpisan je i Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.
Izvor: N1
Inicijativa za Požegu:Dobili smo bitku ,dobićemo i rat protiv Jadar litijuma
Inicijativa za Požegu saopštila je da Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nije produžilo dozvolu kompaniji ,,Balkan istraživanja“ doo Beograd (nekadašnji „Jadar lithium“) za dalja geološka istraživanja potencijalne mineralizacije bora i litijuma na području Dobrinje, pošto u prethodnom periodu nije izvršila istraživanja u obimu propisanom zakonom.
„Drugim rečima, zahvaljujući blagovremenom alarmiranju javnosti i zajedničkoj aktivnosti meštana Dobrinje, okolnih sela i drugih Požežana i Požežanki, kao i organizacija koje su pratile ceo proces, zaustavili smo dalja geološka instraživanja ove kompanije.
Ovo je jedna važna dobijena bitka, ali ostaje nam da pratimo dalji tok – sve dok ne vidimo leđa korporacijama koje bi da iscede našu prirodu za svoj profit, kao i domaćim pomagačima iz vlasti – republičke i lokalne!
Zajedno možemo pobediti u svakoj borbi“ ,navodi se u saopštenju Inicijative za Požegu.
Izvor: Zoom UE
GeoPolitički Puls, 17. jul (VIDEO, 1:26:54)
Tema: Realizacija projekta Jadar koji je vezan za eksploataciju litijuma
Učesnici:
- Slobodan Vukosavić, akademik, predsednik Odbora za energetiku SANU, redovni profesor Elektro-tehničkog fakulteta Univerzitata u Beogradu
- Sreten Đorđević, advokat specijalizovan za ekološko pravo
- Ratko Ristić, redovni profesor Šumarskog fakulteta, prorektor Univerziteta u Beogradu
"Spoljni neprijatelj ovog naroda su multinacionalne kompanije udružene sa multinacionalnim političkim organizacijama"
USKORO SNIMAK...
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0