Tim naučnika: Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije zbog ekoloških rizika
Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije zbog ekoloških rizika jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji, tvrdi tim naučnika u danas objavljenoj analizi.
Naučnici Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja objavili su rad „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ u časopisu iz grupe „Nature“, a koji je objavio portal Prvi prvi na skali.
Oni u tom radu navode da bi iskopavanje rude litijuma u oblasti Jadar u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju bio bi prvi i jedinstven slučaj u svetu.
„Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice koji već dobro zarađuju“, pokazalo je analiza tima naučnika.
Kako su ukazali, preduzeće Rio Tinto planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, a takođe i jalovište između dve bujične reke koje svakih par godina plave polje.
„Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi posledično stvorila ogromne količine otpadnih voda koje bi predstavljale veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda“, navodi se u analizi.
Istaknuto je i da, iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), ogromna količina energije iz fosilnih goriva se troši u procesu proizvodnje litijum karbonata iz ruda i emisije ugljen dioksida (CO“) su značajne.
„Ekstrakcija litijuma iz rudnika i proizvodnja litijum karbonata ne doprinose smanjenju emisije CO2“, navodi se u analizi i dodaje da ležište u Srbiji sa oko jedan odsto globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena. Naučnici su posle detaljne analize upozorili da je dosadašnje istraživačko bušenje ležišta litijum/borata, koje je obavila kompanija Rio Tinto, već izazvalo štetu po životnu sredinu, pri čemu je voda iz rudnika koja sadrži visoke nivoe bora curila iz istražnih bušotina i uzrokovala sušenje useva.
„Štaviše, naša istraživanja otkrivaju značajno povišene nizvodne koncentracije bora, arsena i litijuma u obližnjim rekama u poređenju sa uzvodnim regionima. Otvaranjem rudnika, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu“, navodi se u njihovoj analizi.Ističe se i da „nekontrolisana konkurencija za resurse može imati dugoročne posledice po životnu sredinu i buduće generacije“.
„Važno je uzeti u obzir perspektive različitih zainteresovanih strana, uključujući rudarske kompanije, aktiviste i vladine zvaničnike kada se donose odluke o rudarstvu i korišćenju resursa. Istina je da se ekonomske koristi povezane sa rudarskim projektima mogu pojaviti, ključno je dati prioritet zaštiti životne sredine i javnom zdravlju kako bi se osigurala održiva budućnost“, poručio je tim naučnika.
Za 24 dana reč „litijum“ pomenuta 809 puta na televizijama sa nacionalnom frekvencijom
Kampanja zagovaranja kopanja litijuma u Srbiji je u zenitu, ako se uzme podatak do kojih je došao BIRODI.
Biro za društvena istraživanja je objavio podatak da je za svega 24 dana, od 01. jula do 24 jula reč „litijum“ pomenuta čak 809 puta na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
To znači da je na dnevnom nivou reč „litijum“ pomenuta preko 37 puta.
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović za Danas kaže da ova brojka ukazuje prisutnost zagovaranja otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra.
„Ovaj nalaz je rezultat izjava pre svega državnih funkcionera i analitičara koji zagovaraju kopanje litijuma. I dalje imamo tren izostanka dijaloga, a prisutnosti zagovaranja otvaranja litijuma. Izostaje dijalog, a bez njega se postojeći rovovi i stereotipi neće ukinuti što stvara toksičan ambijent koji nikome ne ide na ruku. Odgovornost za ovu situaciju snosi pre svega Rio Tinto, koji nije imao adekvatnu komunikacionu strategiju prema građanima, a bez koje neće moći lako da dobije sredstva koja namerava da traži za svoje projekte od strane EBRD-a i Svetske banke. Zato i imamo ovo ‘uskakanje’ državnih funkcionera koji ‘peglaju’ negativan stav građana prema Rio Tintu“, kaže za Danas Zoran Gavrilović.
Početkom ovog meseca BIRODI je izneo podatak da je prvih osam dana jula reč „litijum“ pomenut 313 puta, dok je tokom celog juna ista tema pomenuta ukupno 330 puta.
Gavrilović je tada za televiziju N1 rekao da se kampanja o pozitivnim efektima iskopavanja litijuma u medijima naklonjenim vlasti „zahuktala“ posle protesta protivnika projekta „Jadar“ u Loznici.
Po njegovim rečima, podaci iz monitoringa Biroa za društvena istraživanja pokazuju da je kampanja zagovaranja iskopavanja litijuma putem medija intenzivno počela 2. juna, jer je u maju mesecu, pre junskih izbora „litijum“ u medijima sa nacionalnom frekvencijom pomenut svega 37 puta, a danas se toliko puta pomene na dnevnom nivou.
Rio Tinto nudio milione klubu, navijači Zvezde rekli NE MOŽE
Sport Klub iz pouzdanih izvora saznaje da su navijači Crvene zvezde, oni čija se reč poštuje na severnoj tribini "Marakane", stopirali uveliko dogovoreno sponzorstvo između najtrofejnijeg srpskog kluba i kompanije "Rio Tinto", vredno oko 15.000.000 evra po sezoni.
Kompanija koja želi da u Srbiji kopa litijum i tom namerom izaziva već duže vreme proteste građana, došla na ideju da se reklamira u najtrofejnijem srpskom fudbalskom klubu i na taj način dođe do eventualnog popravljanja imidža u javnosti.
Ispostavilo se da je pokušaj zapravo bila greška u koracima, pošto su navijači koji imaju jak uticaj na rukovodstvo odmah reagovali i stopirali potpis ugovora. U suprotnom, „Rio Tinto“ bi se našao na Zvezdinom dresu.
Prema saznanjima Sport kluba, kompletna priča ima dublje korene, a odnosi se na probleme u pregovorima oko novog ugovora između dugogodišnjeg generalnog sponzora velikana sa Marakane „Gasproma“ i uprave Crvene zvezde.
Zahtev iz Ljutice Bogdana da se sponzorstvvo poveća na 8.000.000 evra nije dobro prihvaćen u Rusiji, pa su pregovori došli u ćorsokak. Generalni sponzor je ponudio 5.000.000, a odgovor sa Marakane bio je da imaju daleko bolju ponudu.
Generalni direktor Zvezdan Terzić izvestio je Upravni odbor da je „Rio Tinto“ spreman da za generalno sponzorstvo ponudi 12.000.000 do 15.000.000 evra godišnje i kad je sve bilo spremno na najvišem nivou kluba da se prihvati aranžman, umešali su se navijači.
Zbog nezadovoljstva pregovrima sa ruskom kompanijom, Terzić je već prelomio da se „udari kontra“ imenovanjem drugog sponzora i dođe do veće zarade. Naređena je i akcija početka skidanja banera „Gasproma“ sa stadiona, ali sve je brzo obustavljeno.
Crvena zvezda i „Gasprom“ će nastaviti pregovore o novom ugovoru, od dolaska „Rio Tinta“ na „Marakanu“ nema ništa.
Razvili transparent kako bi iskazali protivljenje, građani ih pozdravili: „Rio Tinto marš sa Drine, ustani Srbijo“
Četvoro mladih ljudi je sa mosta za pešake kod Beogradske arene, iznad auto-puta na Novom Beogradu, razvilo je transparent protiv kompanije Rio Tinto, iskazujući protivljenje kopanju litijuma u Srbiji. Na transparentu je pisalo "Rio Tinto marš sa Drine, ustani Srbijo". Milica i Darko, dvoje od četvoro mladih koji su učestvovali u toj akciji, kažu da su to uradili kako bi pozvali i druge građane da iskažu protivljenje, jer se boje "da bi Srbiju mogao da zadesi katastrofični scenario".
Danas oko podneva, četvoro mladih i jedan transparent. Na transparentu jasna poruka „Rio Tinto marš sa Drine, Srbijo probudi se“.
Milica, jedna od četvoro mladih ljudi koji su razvili transparent iznad auto-puta na Novom Beogradu, kaže da nisu imali „razrađen plan“, već su samo želeli nešto da urade kako bi iskazali svoje neslaganje sa namerom države da se iskopava litijum, a u vreme dok je u Loznici trajao protest građana koji se protive projektu „Jadar“.
„Nismo mogli da odemo u Loznicu pa smo odlučili da nešto uradimo ovde u Beogradu. Kada smo razvili transparent ljudi su reagovali više od onog što smo očekivali. Mi smo im sa pasarele „slali“ srca, mahali, a oni su nas pozdravljali tako što su svirali iz automobila, mahali nam. Rekacija je bila mnogo lepa, pozitivna i opet kažem, više nego što smo očekivali“, kaže Milica.
Ona navodi i da su kao mladi ljudi zabrinuti za čist vazduh, vodu, i zemlju, koji bi mogli da budu uništeni najavljenim iskopavanjem litijuma.
„Zemlja, vazduh, voda, su razlozi zašto ovo radimo. Ovo je naš način da pokažemo zabrinutost za to šta će se u Srbiji desiti, kakav će biti vazduh, zemlja i hrana ukoliko dođe do kopanja litijuma. Mladi su uključeni i prate, ne mogu svi da sve isprate, a ja bih volela da se i mladi i stariji, da se svi uključe jer je ovo jako važna tema. Bojim se da ova zemlja neće biti za život ako se to desi i da svako treba makar nešto minimalno da uradi i tako pokaže svoje nezadovoljstvo i neslaganje. To je naše građansko pravo“, istakla je Milica.
I Milicin prijatelj Darko kaže da su građani veoma pozitivno reagovali na današnju akciju.
„Na transparentu je pisalo – Rio Rinto marš sa Drine, ustani Srbijo. Građani su prvo gledali šta to piše i većina je sa odobravanjem pozdravila našu akciju. Neki ljudi su prilazili, pitali, ali je reakcija bila pozitivna. Mi smo jako zabrinuti je smo obavešteni da je upitanju niz lokacija gde bi se kopao litijum u Srbiji i to su najlepše lokacije u našoj zemlji. Bojimo se katastrofičnog scenarija koji bi mogao da se desi u našoj zemlji“, rekao je Darko.
On dodaje i da je stekao utisak da se narod bio „malo uspavao pošto je država rekla da litijum neće da se kopa“.
„Ljudi da nisu bili ni dovoljno obavešteni, ali da se sada ponovo širi svest o tome šta može da se desi. Narod se budi, ljudi se osvešćuju i nadamo se da do toga (iskopavanja litijuma) neće doći zbog svih nas, zbog naše sadašnjosti ali i budućnosti i naše dece, unuka, svih nas“, rekao je Darko.
Ova grupa mladih najavljuje i nove akcije, a prvu za dan kada je zakazan protest protiv iskopavanja litijuma u Šapcu.
„Ako ne budemo mogli da odemo u Šabac ponovićemo današnju akciju u Beogradu i pozivamo sve ljude, svi su dobrodošli da se priključe“, rekla je Milica.
Vujović: Uzbunjivanje javnosti povodom projekta "Jadar" vođeno je ličnim interesima
Pokušaji uzbunjivanja javnosti povodom projekta "Jadar" neodgovornih i nedovoljno upućenih pojedinaca, u čije vreme je kompanija Rio Tinto i dovedena u Srbiju, vođena je očigledno njihovim ličnim interesima i nije u duhu istinske brige o narodu, izjavila je danas potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.
Ministarka je navela da strani lobisti, u želji da zaštite svoje resurse i tržišta, često nalaze glasnogovornike među domaćom opozicijom ili privrednicima čiji su biznisi "cvetali u vreme DS-a", a danas ne prezaju ni od toga da, iako ne raspolažu činjenicama i dokazima, iznose beskrupulozne laži, saopšteno je iz ministarstva.
"Neobjašnjivo je da čak i oni koji su svojevremeno glasno isticali korist projekta `Jadar`, danas daju sebi za pravo da bez argumenata uzbunjuju deo građana i osporavaju ga. U kreiranju dimnih zavesa ipak prednjače propali političari, a njihovi sledbenici idu još dalje, pa uz urlike i povike, prete ubistvima, proganjaju članove porodica i satanizuju predstavnike aktuelne vlasti i projekat koji, ako se realizuje uz najviše ekološke standarde, može da donese bolju budućnost za Srbiju", navela je Vujović.
Naglasila je da je upravo sada istorijski momenat da se Srbija probudi i digne protiv takvih sramotnih pojava.
"Jer, dok se u Srbiji vode uzavrele debate i dok se blate predstavnici aktuelne vlasti koji i nisu učestvovali u dovođenju kompanije Rio Tinto, u drugim evropskim državama marljivo se radi na korišćenju rudnih bogatstava", rekla je ministarka.
Srećom, dodala je, slobodoumni građani prozreli su namere ove skupine i odavno znaju da su to samo pokušaji da se za strani interes Srbija drži u zapećku.
Vujović je rekla da će za razliku od njih (opozicionih predstavnika), ova vlast ostati odgovorna.
Istakla je da će se sagledati svi argumenti o bezbednoj eksploataciji jadarita, i da vlast neće dozvoliti dalju realizaciju projekta bez apsolutnog i beskompromisnog poštovanja visokih standarda zaštite životne sredine.
"Kada čujemo reč struke, konačnu reč će dati građani. Građani će odlučiti o potencijalnom ubrzanom ekonomskom razvoju Srbije, a time i o svojoj budućnosti", poručila je ministarka.
Trostruki ključ za sagledavanje litijumske kontroverze
U vreme dok sam vodio Centar za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija pri našoj pomesnoj Crkvi, stručnoj javnosti sam, na osnovu višegodišnjeg proučavanja uticaja tehnologije na čoveka i društvo, predložio upotrebu metodologije trostrukog ključa za „otključavanje“ složenih tehnoloških dilema 21. veka. Osnovna ideja tog pristupa bila je da se savremeni tehnološki izazovi posmatraju u tri različita uzastopna prolaza – kritičkom, kontekstualnom i konceptualnom – da bi odgovor bio celovit i adekvatan. U narednim redovima ću primenom te metodologije pružiti skromni doprinos otvorenoj javnoj debati koja se tiče predloga projekta iskopavanja rude litijuma (preciznije: minerala jadarita koji u sebi sadrži litijum) u dolini Jadra.
Prvi nivo metodologije trostrukog ključa zahteva nepristrasnu kritičku analizu primene određene tehnologije u praksi. Ta analiza se izvodi u pro et contra formi i tiče se studioznog odmeravanja utvrđenih dobrih i loših strana konkretnog tehnološkog rešenja. U dosadašnjoj polemici u vezi sa iskopavanjem litijuma sasvim jasno su se profilisale pozicije „za“ i „protiv“. U prvoj se ističe prihod koji bi rudarenjem litijuma u dolini Jadra bio ostvaren i ubrzan industrijski razvoj naše zemlje. Suprotna pozicija napominje veliku verovatnoću ozbiljnog ugrožavanja životne sredine, uzevši u obzir lokaciju potencijalnog rudnika i ranija gorka iskustva nekih država. Na polju sučeljavanja ova dva argumenta narednih meseci se očekuje još intenzivnija rasprava srpskih stručnjakâ, pogotovo iz oblasti hidrogeologije, biologije, ekologije i ekonomije.
Načelno gledano, ovaj početni, kritički nivo opservacije je potreban, ali ne i dovoljan, no tema iskopavanja litijuma u Srbiji je krajnje specifična. Naime, veoma lako se može desiti da nivo kritičke opservacije ujedno bude i završni ukoliko stručna javnost i dalje bude izrazito podeljena. Razlog je jednostavan: u cost-benefit analizi ne postoje finansijske dobiti, ma kolike bile, koje mogu pokriti štetu eventualnog ugrožavanja životnog prostora, a podeljenost stručnjakâ automatski znači i neizvesnost koja u domenu zaštite životne sredine nije pametna.
U narednom periodu će se, najverovatnije, dobar deo težišta polemike preneti i na samu mogućnost davanja punih garancija očuvanja prirodnog okruženja, što će posredno otvoriti temu lične odgovornosti. Podsetimo, s tim u vezi, da u svoje vreme uopšte nije predviđen nastanak globalne ekološke krize, a da za nju danas niko ne odgovara uprkos očiglednim posledicama koje svi osećamo na svojoj koži. Stoga se već na prvom nivou kritičkog ispitivanja postavljaju dva suvisla pitanja. Prvo glasi: ko uopšte može dati stabilne i odgovorne garancije za upotrebu tehnologije koja je već pokazivala negativan uticaj na ekosistem? Drugo je: na koji način bilo ko lično može odgovarati za eventualnu štetu koja bi mogla nastati decenijama kasnije, kroz kumulativni efekat primene te tehnologije?
Drugi nivo ispitivanja u okviru metodologije trostrukog ključa je kontekstualni. Njime se apostrofira značaj proučavanja društvenog okvira primene određene tehnologije. To je jako važna tema jer je primećeno da korišćenje identične tehnologije u različitom društvenom kontekstu često ne daje slične rezultate. Stoga je u razmatranje ove teme neophodno uključiti pravnike, politikologe i sociologe. Na ovom nivou ispitivanja jasno primećujemo da je predlog projekta iskopavanja litijuma u Srbiji od samog početka par excellence političko pitanje koje ima širi geopolitički kontekst u koji smo, hteli – ne hteli, uvučeni od strane moćnih globalnih korporacija i svetskih sila. Pritisak (neko bi rekao: podrška) dve vodeće zapadnoevropske države u pogledu iskopavanja litijuma u dolini Jadra samo su jasan odraz pragmatičnih geostrateških interesâ, a ne brige za našu zemlju. Sve navedeno implicira potrebu formiranja preciznih mehanizama koji bi nas štitili od pretvaranja Srbije u rudarsku koloniju. To, međutim, nije ni jedina ni glavna tema koju treba razmatrati u domenu kontekstualne opservacije. Glavni izazov je oštra polarizacija u srpskom društvu, koja može dovesti čak i do građanskih nemira, kojima bi se radovali samo srpski neprijatelji. Stoga je rešavanje litijumske zagonetke bez uzimanja u obzir složenog društvenog konteksta čist avanturizam koji može imati nesagledive posledice.
I na kraju, preostaje nam konceptualni nivo sagledavanja ovog tehnološkog projekta, koji je vezan za proučavanje konceptualne dubine i tehnološke konvergencije. Tehnologija litijum-jonskih baterija je relativno brzo potisnula prethodnu, nikl-kadmijumsku, a već sada postoje naznake o njenoj konvergenciji ka budućim rešenjima koja će izvršiti novu smenu tehnoloških generacija. Ipak, ovo su samo procene koje se zasnivaju na određenom stepenu verovatnoće. Postoji, međutim, tema o kojoj na ovom nivou analize možemo razgovarati sa potpunom izvesnošću. Ona se tiče komplementarnosti koncepcije projekta rudarenja litijuma sa ranije donetim strateškim dokumentima Republike Srbije vezanim za društveni interes koji se tiče esencijalnih resursa – zdravog vazduha, čiste vode, plodnog zemljišta i kvalitetne hrane. Odgovor na pitanje u kojoj meri postoji sudar koncepcija na ovom polju ostavljam za razmatranje stručnjacima iz datih oblasti.
Lični stav autora teksta je da aktuelni predlog iskopavanja litijuma u dolini Jadra ne može izdržati temeljnu kritiku. Jednostavno govoreći, na osnovu svega što smo do sada čuli u javnoj debati, zdravorazumsko rasuđivanje ukazuje na to da je rizik prevelik za teritorijalno malu zemlju poput naše, pogotovo stoga što bi eventualne posledice bile praktično neotklonjive. Kod teritorijalno velikih i industrijski razvijenih zemalja (poput onih koje nam sugerišu iskopavanje jadarita) situacija je, reklo bi se, značajno drugačija jer zbog veličine svoje teritorije one mogu da eksploatišu rudu litijuma na lokalitetima koji nose neuporedivo manji rizik od nastanka ekološke katastrofe. Stoga je mudro da velikim državama ustupimo avangardnu poziciju u domenu tehnologije rudarenja litijuma, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji, a da mi, koji smo teritorijalno mali, pomno pratimo njihove aktivnosti i učimo na njihovom iskustvu.
Uostalom, čemu tolika žurba? Litijum neće pobeći iz doline Jadra i strpljivo će čekati podno Cera sve dok tehnologija njegovog iskopavanja ne postane potpuno bezbedna. Tačnije – ako to ikada postane.
Prezviter dr Oliver Subotić, upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke
Izvor: SPC/Politika od 25. jula 2024. godine, str. 19
Da li je Rio Tinto samo prva domina: U Srbiji izdato 69 rešenja za istraživanje litijuma
Oživljavanje projekta „Jadar“ izazvalo je pitanje – da li je Rio Tinto jedini koji je bacio oko na srpski litijum? Na koliko lokacija se ovaj metal istražuje u Srbiji i koje su firme zainteresovane
Oživljavanje projekta „Jadar“, nakon što je dolazak kompanije Rio Tinto u Srbiju prvobitno obustavljen 2022. posle masovnih protesta, izazvalo je među građanima burne reakcije, pitanja i dileme. Isto tako, uzrokovalo je i pitanje – da li je Rio Tinto jedini koji je bacio oko na litijum?
Odgovor je – ne. U Srbiji se litijum istražuje na više od 60 lokacija, piše „Danas“ . Zbog toga se, s pravom, otvorilo pitanje da li će reaktivacija projekta „Jadar“ podstaći i druge kompanije koje su se bavile ili se bave istraživanjem litijuma da se uključe i da zatraže svoj „deo kolača“.
Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) kaže za portal „Danas“ da podaci o istraživanju litijuma sa kojima oni raspolažu datiraju od 2003. godine.
„U periodu od 2003. godine, zaključno sa 2024, izdato je 69 rešenja koja se odnose na istraživanje litijuma i pratećih elemenata“, pokazuju podaci MRE dostavljeni ovom mediju.
U periodu od 2003. do 2012. godine izdato je 40 osnovnih rešenja gde se istražuje i litijum kao jedan od elemenata. U periodu od 2013. do 2024. godine izdato je još 29 rešenja, dok od 2021. godine nije izdato nijedno.
Od 2003, zaključno sa 2024. godinom odobreno je 514 osnovnih rešenja za istraživanje metala na 389 lokaliteta. Od svih tih lokaliteta, otvoren je jedino rudnik Čukaru Peki kod Bora.
Sve je počelo sa Rio Savom
Prema informacijama Ministarstva rudarstva i energetike, ukupno 138 kompanija dobilo je odobrenja za istraživanje metala u Srbiji.
Kada se govori o litijumu, prvo rešenje izdato je preduzeću „Rio Sava eksplorejšn“ 8. juna 2004. godine za izvođenje geoloških istraživanja evaporita u području Jadarskog neogenog basena, na području Loznice, kako je objavilo Udruženje „Prvi prvi na skali“ (PPNS) na osnovu podataka dobijenih od MRE.
Ovo preduzeće, koje je ćerka firma korporacije „Rio Tinto“, bilo je jedino koje je dobijalo dozvole države do 2010. godine, piše PPNS.
Različita rešenja u vezi sa litijumom dobijala su sledeća preduzeća: „Rio Sava Exploration“, „LithiumLi Balkan“, „Ultra Balkans“, „Balkan Gold“, „LithiumLi Exploration“, „Rare Mineral Resources“, „GeoMin Consulting“ (danas Euro lithium Balkan), „Nova Centauri metals“ (danas Balkan istraživanja), „Centurion metals“ (bivša „Nova Centauri Metals“), „Euro lithium Balkan“, „Jadar Lithium“ (danas Balkan Istraživanja) i „Sermetco“.
Radošević: Rudnici litijuma se planiraju na 30 lokacija u Srbiji
Ekološki analitičar Igor Radošević kaže za „Danas“ da, kada se pominje litijum, svi misle samo na kompaniju Rio Sava.
„Rio Tinto nije jedina kompanija koja planira da kopa litijum u Srbiji. Pored Rio Tinta na teritoriji Srbije svoje rudnike litijuma planiraju i kompanije ‘Euro Litijum’ koja svoj prvi rudnik planira u Valjevu, Ubu i Mionici, dok kompanija ‘Balkan istraživanja’ (Balkan Research) planira rudnike litijuma u okolini Jagodine, Gornjeg Milanovca, Rekovca, Požege i slično“, tvrdi on.
Rudnici litijuma se, prema njegovim rečima, planiraju na 30 lokacija po Srbiji u trouglu Loznica – Valjevo – Bor, piše „Danas“.
„To je teritorija od preko 22.000 km2 na kojoj živi oko dva miliona ljudi“, ističe Radošević i naglašava da je rudnik litijuma u dolini Jadra prvi od 30 planiranih rudnika litijuma.
„On ima zadatak da probije barijere u vidu ispunjavanja dobijanja svih potrebnih dozvola i studija, a pogotovo Studije o uticaju na životnu sredinu koja je krucijalan dokument. U slučaju da prođe rudnik Rio Tinta u Loznici, nastaće domino efekat gde neće biti moguće sprečiti otvaranje i drugih planiranih rudnika litijuma u Srbiji“, smatra Radošević.
Rio Tinto: Nema planova za razvoj bilo kog drugog projekta
Iz kompanije Rio Tinto navode da je „Jadar“ jedini litijumski projekat koji ta kompanija razvija u Srbiji i da nema planova za razvoj bilo kog drugog litijumskog projekta.
Međutim, oni potvrđuju da istraživanja jesu vršena.
„Osim istražnih radova u dolini Jadra, kompanija Rio Sava je od 2002. do 2015. godine vršila osnovna geološka istraživanja, prvenstveno borata, na teritorijama opština Užice (zlatiborski basen), Gornji Milanovac (Pranjani), Raška (mesta Baljevac na Ibru i Gradac) i Kraljevo (mesto Konarevo). Osim toga, u periodu od 2010. do 2015. godine vršena su i istraživanja prisustva litijuma i borata na teritorijama opština Valjevo (valjevski basen, Osladić i Dobrinja) i Požega (mesto Ježevica)“, navode iz Rio Tinta za „Danas“.
Objašnjavaju i zašto se od daljeg procesa odustalo.
„Na osnovu svih dobijenih rezultata, a u saradnji sa ekspertima kompanije Rio Tinto, ocenjeno je da pomenuta geološka istraživanja ne treba nastaviti, jer se utvrđeni geološki potencijal ne uklapa u poslovne planove kompanije“, pojašnjavaju iz Rio Tinta.
Oni podsećaju da su nakon 2015. godine istraživanja nastavljena samo u Jadarskom basenu.
„Svi radovi realizovani su u skladu sa odobrenom projektnom dokumentacijom i odgovarajućim odobrenjima nadležnog ministarstva, a svi rezultati istraživanja dostavljeni nadležnom ministarstvu kroz godišnje izveštaje“, poručuju iz Rio Tinta.
Gde su do sada vršena istraživanja litijuma?
Kako je Udruženje PPNS objavilo na osnovu podataka dobijenih od MRE i drugih institucija, u razdoblju od 2004. do 2024. godine, zahtevima za istraživanje litijuma bilo je zahvaćeno ukupno 63 područja na teritoriji Srbije, što obuhvata i gradove, opštine i sela, odnosno naselja.
Prema pisanju ovog udruženja, to obuhvata i tri basena: Jadarski basen, Rekovački neogeni basen i Valjevsko-mionički basen.
Međutim, Ministarstvo rudarstva i energetike tvrdi da su od ove 63 lokacije odobrena istraživanja za 49, što znači da za 14 lokacija koje su bile predmet interesovanja kompanija, istraživanja nisu dozvoljena.
Koliko u Srbiji ima litijuma
Prema studiji projekta Frejm (Frame) i njihovoj mapi litijuma u Evropi, iza koje, prema pisanju N1, stoji 55 stručnjaka iz više zemalja, od nekadašnjih navodnih 10 odsto svetskih rezervi, u Srbiji postoji samo jedna tačka koja je bogatija ovom rudom.
Verodstojnost ove mape za ovaj medij potvrdili su i geolog Branislav Božović, kao i naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević.
„Ovde su u pitanju samo zalihe u rudama, a ne sve zalihe. Nema razloga da se sumnja u ovu mapu“, rekla je Đorđević za N1.
Međutim, prema tim podacima, ta tačka koja je bogatija litijumom nije u Jadru.
Geolog Branislav Božović ranije je za N1 rekao se rudnik u Jadru i dalje tretira kao veoma značajan iako je tamo niska koncentracija rude.
Prema ovoj mapi, Srbija spada u zemlje sa manjim i srednjim potencijalima, a najveće nalazište je na istoku zemlje, u predelu Bora i Majdanpeka.
Prošlog petka Aleksandar Vučić najavio je dolazak Mercedesa u Srbiju. „Ovo je veliki dan za nas. Mercedes se posle 17 godina vratio u Srbiju“. Ovako je njegove reči preneo Kurir. Doduše ne 19. jula 2024, već 9. marta 2014. Pa, što onda dolazi kad se već vratio? Ili ni sada neće doći, kao što nije došao ni kad je Vučić obećavao da će se u Ikarbusu proizvoditi autobusi Mercedesa
Od nemačkog kancelara Olafa Šolca saznali smo da je litijum dobar za Srbiju. Nismo saznali zašto nije dobar za Nemačku, koja ima dva i po puta veće rezerve. Nije li litijum onda za Nemačku dva i po puta bolji nego za Srbiju? To Šolca niko nije pitao, a i da jeste plašim se da ćemo odgovor saznati kad već bude kasno
Na dve najveće neistine o ekonomskim efektima iskopavanja litijuma u Srbiji Rio Tinto nije reagovao. Nije ih demantovao. Sasvim razumljivo, ako se ima u vidu da su ih izrekli Aleksandar Vučić i Siniša Mali
Prošlog petka još jednom smo se uverili da reč ovdašnjih zvaničnika ne vredi ni po lule duvana, ni pišljiva boba. I sad bi na reč trebalo da poverujemo najvećem od svih barona Minhauzena da on lično neće dozvoliti iskopavanje litijuma ako to bude moglo da ugrozi ljude i životnu sredinu.
Prošlog petka saznali smo od nemačkog kancelara Olafa Šolca da je litijum dobar za Srbiju. Nismo saznali zašto nije dobar za Nemačku, koja ima dva i po puta veće rezerve. Nije li litijum onda za Nemačku dva i po puta bolji nego za Srbiju? To Šolca niko nije pitao, a i da jeste plašim se da ćemo odgovor saznati kad već bude kasno.
Vratiće se Mercedes, ali pre deset godina
Prošlog petka Aleksandar Vučić najavio je dolazak Mercedesa u Srbiju: „Ovo je veliki dan za nas. Mercedes se posle 17 godina vratio u Srbiju.“ Ovako je njegove reči preneo Kurir. Doduše ne 19. jula 2024, već 9. marta 2014. Pa, što onda dolazi kad se već vratio? Ili ni sada neće doći? Kao što nije došao ni kad je Vučić obećavao da će se u Ikarbusu proizvoditi autobusi Mercedesa. U međuvremenu je neko i Ikaru iz Zemuna skresao krila, jer firma sada ima samo 15 zaposlenih i pravi neto gubitak tri puta veći od ukupnih prihoda.
Prošlog petka Vučić nije Šolcu predao ono „pismeno“, kojim je pretio zbog mešanja u izborni proces. Biće da ga još piše, pa je ministarka Dubravka Đedović Handanović potpisala papir kojim Srbija obećava da će snabdevati EU kritičnim sirovinama. Kao što je onomad Zorana Mihajlović svoj potpis stavila na ugovor o Beogradu na vodi, Ivica Dačić na Briselski sporazum… Samo Vučić ništa ne potpisuje. Ne zato što mu „trne ruka“, već to niko od njega neće ni tražiti sve dok strancima isporučuje ono što je usmeno obećao. Do tada će da mu veruju na reč.
Prošlog petka ni Vučić od Šolca nije tražio nikakve garancije. Ionako zna da je Šolc u Beograd došao, kao i bivša kancelarka Angela Merkel u oproštajnu posetu, samo zbog litijuma i ničeg više.
Prećutkivanje neistina
Prošlog petka, možda i nesvesno, uveren da je još jednom uspeo sve da nasamari, Vučić je rekao da je on sam u prethodnom periodu, dok je vlast tvrdila da je na projekat Jadar stavljena tačka, imao više od 40-45 sastanaka o litijumu. I očekuje da mu posle ovog bilo ko bilo šta poveruje? A i šta ga briga, mnogima u svetu litijum je važniji od ljudskih prava, sloboda, demokratije, pravne države, fer izbora, ma bilo čega u Srbiji. I da ni mnogima iz EU ne bi odgovaralo da na vlast dođe neko ko će se, za razliku od srpskog barona Minhauzena, stvarno boriti za opšte interese.
Prošlog petka uverili smo se i da Rio Tintu nije stalo do istine, kao što nastoji da stvori utisak, reagujući na svaki kritički stav o projektu Jadar. Jednostavno su prećutali dve najveće neistine. Prva je Vučićeva, da bi otvaranje rudnika budžet Loznice povećalo sa 30 na 200 miliona evra, a druga je Siniše Malog, da bi prerada litijuma mogla da poveća srpski BDP za 10 do 12 milijardi evra ili za 16 odsto.
Sam Rio Tinto se u reagovanju na tekst akademika Blagoja Šolaje za Radar pohvalio da bi njihov rudnik duplirao budžet Loznice, sa 25 na 50 miliona evra, a „očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana procenjuje se na 1,9 milijardi evra, što je više od tri odsto trenutnog BDP-a Srbije“. Prvi put da je neko preterao više od Vučića, on za 300 odsto, a Siniša Mali za 400-500 procenata. Rio Tinto ih, ipak, nije demantovao. A bilo bi i glupo, jer predsednik njihove interese zastupa bolje od svih plaćenih lobista i pi-arova. Smeta mi samo ako to ljudi iz vrha vlasti rade džabe. Šteta da se od moguće katastrofe baš niko od njih ne ovajdi.
Milan Ćulibrk, urednik rubrike ekonomija Izvor: Radar, izdanje 20
Vesna Rakić Vodinelić: Šolc je došao da zbog „čiste“ energije obavi prljavi posao u Srbiji
Na osnovu onoga što mi je poznato – uglavnom iz izveštaja istraživačkih novinara širom sveta, a u manjoj meri iz sudskih postupaka – teško da postoji iko ko danas može pružiti efektivne pravne garancije ozbiljne zaštite životne sredine kada rudarenje preduzima kompanija sa reputacijom koju ima Rio Tinto – kaže u razgovoru za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, komentarišući tvrdnje velikog dela domaće i inostrane javnosti da Nemačka i EU ne mogu da garantuju da će se u Srbiji poštovati ekološki standardi prilikom iskopavanja litijuma.
O čemu je onda reč?
– Ono što je javno saopšteno je da su se Srbija i EU sporazumele o memorandumu za eksploataciju krucijalnih minerala koji postoje na tlu Srbije. Dakle, ako je verovati zvaničnim saopštenjima, još nema, tim povodom, ugovora između Srbije i EU. Ne znamo da li ima između Srbije i rudarske kompanije. Nemački kancelar je izjavio da garantuje da će biti primenjeni “najviši evropski standardi zaštite životne sredine” u Srbiji prilikom najavljenog rudarenja litijuma. To je politička izjava, namenjena javnosti Srbije, a ne pravna garancija. Ne može se garantovati ako se ne zna za šta se garantuje. A ne zna se, ako kancelar nije imao uvid u utvrđene ili najavljene ugovorne obaveze izmedju Srbije i Ria Tinta – za koje se tvrdi da ne postoje. Postoje, navodno istražne dozvole i nacrt dokumenta Rio Tinta o uticaju rudarenja litijuma na životnu sredinu. Budući da je u pitanju tek nacrt, teško je verovati da je bio podvrgnut ozbiljnoj ekspertskoj analizi u telima EU. A ako takve analiza nema, za šta bi Olaf Šolc da garantuje? Zbog toga je ova “garancija” samo jedno olako dato političko obećanje.
„Čak i u Americi lokalno stanovišta ima gorka iskustva nakon iskopavanja litijuma“
Sama istorija Rio Tinta još više umanjuje vrednost ove garancije. Nisu to bili samo slučajevi devastacije životne sredine u slabim, nedemokratskim ili nestabilnim državama, kao sto su Papua – Nova Gvineja, Indonezija ili Južnoafrička Republika u vreme aparthejda. Rio Tinto je rudario i u SAD. Ni tamo, uprkos tome što se posao odvijao u jednoj od najmoćnijih država sveta, u okruženju relativno snažne vladavine prava, lokalno stanovništvo i zaposleni imali su i imaju gorka iskustva.
U gradu Boronu u Kaliforniji, vlasnik rudnika bora, Rio Tinto se 2010. godine odlučio na lok-aut, kao odmazdu prema radnicima koji su se protivili pogoršanju uslova rada. Kompanija je zatražila od radnika da prihvate zamenu njihovih čvrstih radnih ugovora u nesigurne povremene poslove. Porodice rudara koji su izgubili posao i bili zamenjeni drugim radnicima koji su angažovani preko jedne agencije za poslove obezbeđenja, platili su visoku cenu siromašenja. Žive od osiguranja za slučaj gubitka posla i drugih vidova državne pomoći. Razlog nezadrživog ekonomskog razvoja (koji propoveda i predsednik Republike Srbije), tamo se izjalovio na brutalan način.
Rio Tinto je počeo izgradnju rudnika Igl (Eagl Mine) u Mičigenu 2010, na osnovu sudske odluke kojom je prvi put dopuštena ekstrakcija metala iz sulfida u toj saveznoj državi. Prodao je rudnik 2013. godine kompaniji Lundun pošto su lokalni starosedelački Indijanci uputili Ujedinjenim nacijama zahtev da se spreči rudarenje zbog neadekvatne zaštite okoline, pozvavši se na Deklaraciju UN o pravima starosedelačkog stanovništva. 2015. godine podneta je, tim povodom, žalba protiv sudske odluke o dozvoli rudarenja, zbog toga što projekat rudnika ne obezbeđuje zaštitu od zagađenja vode i vazduha prilikom ekstrakcije nikla. Lokalni upravni organi, međutim “nisu utvrdili povredu dozvole rudarenja ili zakona”. Slično je bilo i sa rudnikom u Viskonsinu, koji je kompanija Flambo Majning kupila od firme Kennecott, inače u vlasništvu Rio Tinta. Dakle, ni tamo nisu važile ni zakonske ni sudske garancije jedne snažne države.
Da li je EU, kako tvrdi deo javnosti, odustala od svojih principa, kada je reč o vladavini prava u Srbiji, normalizaciji odnosa sa Kosovom zbog ekonomskih interesa Unije? Kako vam se čine takva tvrđenja?
– Otvoreno rečeno – ne znam. Ako EU odustane od jednog od temelja na kojima je nastala, a to jeste vladavina prava bez koje nema demokratske države, jer suprotno tome je vladavina nadmoćne volje, tj. autokratija, pitanje je šta onda ostaje od njenih temelja. Sama EU je stavili princip izvesnosti državne teritorije i priznanje Kosova iznad vladavine prava i demokratije. A sada je litijum, ta brza prečica prema zelenoj energiji, pitanje iznad svih. Evropa vapi za litijumom, bez obzira na cenu devastacije životne sredine na njenom geografskom – još ne i političkom – tlu. To novo zlato treba da zameni naftu, koja je prljav energent i već je ugrozio planetu Zemlju. Ne mogu, a da ne po mislim na jednu misao izrečenu pre nekoliko godina: “Novi zahtevi za čistu energiju mogu proizvesti veliku štetu, iako je njihov cilj da dovedu do dobra.” To je zapravo parafraza poslovičnog puta u pakao popločanog dobrim namerama. Doista, da li protiviti se otvaranju rudnika litijuma znači protiviti se neminovnom progresu, koji će pregaziti slabačke lokalne zajednice? Ne, verujem da ne. Litijum i litijumske baterije nisu progres sam po sebi. Električni automobili i obnovljivi izvori energije nisu uvek zeleni kao što izgledaju. Proizvodnja sirovina kakav je litijum redovno uništava zemljište, vazduh, vodu, zdravlje i život ljudi, životinja, biljaka, biodiverzitet kao vrednost po sebi. Uverena sam da je tehnologija na dobrom putu da pronađe izvore čistije energije od ovog prljavog i uništavajućeg koji nam preti. Samo, ovoj našoj vlasti ovi su potrebniji, politički upotrebljiviji i u skladu sa predatorskim nagonima. A za EU su jeftiniji, bliži i izvodljiviji, jer imaju posla sa autokratijom, a ne demokratijom. Goli ljudski životi, ne samo način života i navike, su uračunati rizik, samo jedna uzgredna žrtva.
Kako vidite činjenicu da je Olaf Šolc maltene tajno došao u Srbiju da potpiše sporazum o iskopavanju litijuma? Javnost je obaveštena bukvalno dan ranije da će biti takav slučaj?
– Iako sam daleko od psihologije, to mi liči na ponašanje nekog ko je još uvek svestan da je zbog ideje “čiste” energije došao da obavi prljav posao. Ali, odista, za nas u Srbiji, on je sporedna figura. U fokusu nam moraju biti oni koji daju ono što nije njihovo- Vučić i njegova družina – otimajući od nas već dugo vazduh, vodu, a sada i tlo.
Šta nam to govori o EU?
– Mnogi među nama zagovaraju napuštanje ideje integracije Srbije u EU. Ta ideja bi nas neminovno, u sadašnjem odnosu snaga u svetu, odvela, sigurno za nekoliko budućih generacija, u još gore autokratsko okruženje od onog u kome smo sada. Jer, EU nije samo pokret ka nezadrživom, umesto prema održivom razvoju. Ona je nastala na vrednostima koje su danas važne gotovo kao u vreme u kojem je prva ideja evropskih integracija nastala, još kao Zajednica za ugalj i čelik, kasnije kao Evropska ekonomska zajednica – na antifašizmu, demokratiji, miru i težnji ka socijalnim državama u svom sastavu. Danas je EU fragilna kad je reč o održavanju mira , a njeni gradjani sve su manje imuni na fašizam. Demokratija se kojekako održava. Samo mali broj država u sastavu EU jesu i socijalne države. Malo od originalnih temelja je ostalo. Ali ono što je ostalo i dalje je bolje od neslobode na kojoj stoje autokratije. Ostaje nam da se nadamo da će se EU vratiti izvornoj sebi. Tu postoji opasnost da se vrati Zajednici za ugalj i čelik, sad samo u novom ruhu, kao zajednica za litijum, bitno sužena u odnosu na EU danas.
“Litijum je državni projekat Vučiča a ne građana Srbije“
Bodo Veber je nedavno izjavio da jurnjava za litijumom podseća na „zlatnu groznicu“. Kako vidite takve konstatacije?
– Mislim da takve paralele zvuče atraktivno, ali da ne objašnjavaju mnogo. Koliko znam, “zlatna groznica” nije bila državni projekt . Litijum je utoliko opasniji i teže mu je stati na put, baš zato što je on državni projekt predsednika Srbije, ne i njenih građana, ali i međunarodni projekt u isto vreme.
Verujete li da u Srbiji postoji takav otpor i snaga građanki i građana koji se protive ovom projektu da ga zaista i zaustave?
– Građanski otpor je uspeo na nekim mestima u Portugaliji i Španiji, neizvesno je da li privremenoj ili trajno. Ove države su demokratske, a građanima su se pridruživale i lokalne vlasti. Mi ta preimuċstva nemamo. Ostaje nam da se oslonimo na potrebu samoodržanja. Kažu oni koji bolje znaju, da te potrebe, zapravo nagona niko nije lišen. Ono što građanski pokret tek treba da pronadje u sebi, verujem da je dobra organizacija i iskrena povezanost svih pokreta koji ovde postoje. Pored toga što je političko, jadarit je za nas u Srbiji egzistencijalno pitanje. Način eksploatacije, razdvajanje litijuma i bora sumpornom kiselinom, a drugog načina za tu operaciju nema, uz uništenje plodnog područja, pa najavljena proizvodnja baterija sa toliko pitanja na koja nema odgovora, to nije rudarenje, to je put bez povratka. Moramo se osvestiti ako još nismo.
Da li je odluka o iskopavanju litijuma može da poljulja Vučićev režim?
– Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, kojeg je dva puta izabrala većina birača, ma kakvi da su izbori, izgovorio je pre nekoliko godina jednu misao, koja je možda i bila u glavama nekih predsednika, ali ne znam ni jednog , ni jednu, ko ju je izgovorio glasno i javno. Glasila je: “Kada preduzimate nešto ne možete uvek da zadovoljite sve interese, ali nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planovima“. Postojao je, a i dalje postoji, dakle plan da se “unište životi” jednog “broja ljudi”. Ne znamo taj broj. Planirani za uništavanje su tad zaćutali, jer se prividno odustalo od rudnika litijuma u Jadru. Sad znamo da se izgradnja rudnika ubrzano planira. Jedan broj ljudi, verovatno “planiran” diže svoje glasove protiv. Kad shvatimo da skoro svi spadamo u planirane za uništenje, valjda ćemo imati snage bar da ga uzdrmamo makar u onoj neprimerenoj ozarenosti i očaranosti vizijom rudnika, fabrike baterija, električnih automobila….
Profesor Cvetković: Garancije Rio Tinta u pravnom smislu ne znače ništa
Pre svega pet dana građani Srbije čuli su od nemačkog kancelara Olafa Šolca da je lično tražio od kompanije Rio Tinto da ispuni sve ekološke standarde pri eksploataciji rude i da je od njih dobio garancije da će tako i biti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pre malo više od mesec dana, u intervjuu za britanski Fajnenšel tajms izrazio je uverenje da će dobiti garancije lidera Evropske unije za investicije u Srbiji povezane sa projektom "Jadar“, ali da zahteva da "ceo lanac vrednosti prati savršena zaštita životne sredine“. Ipak, u formalno – pravnom smislu, to što su rekli ne znači ništa, kaže za Insajder profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, Predrag Cvetković.
"To je u stvari jedan politički gest koji pokazuje postojanje volje da se o tom poslu razgovara sa naklonošću. Ne tvrdim da tih garancija neće biti, ali ovo što je sada rečeno je samo jedna vrsta izjave, političke saglasnosti da se o tom poslu razgovara. Ne čak ni da se pregovara. Ulazak u pregovore nosi jednu veću težinu jer kada ste ušli u pregovore, onda postoji pretpostavka da ste u pregovore ušli da bi se posao zaključio", objašnjava Cvetković.
U Beogradu je 19. jula održan Samit o kritičnim sirovinama Srbije, na kojem su učestvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc i potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Maroš Šefčovič. Potpisan je i Memorandum Evropske unije i Srbije o strateškim sirovinama.
I dok se nižu optužbe ekoloških aktivista i opozicije po pitanju rudarske kompanije Rio Tinto, vlast i iz skupštinske sale uverava da je litijum odlična šansa za Srbiju.
Vučić ocenjuje da će zbog litijuma Srbija doživeti kvantni skok u ekonomiji, ali i da će najbolji stručnjaci EU biti garancija da će taj projekat biti bezbedan po životnu sredinu.
"Uveren sam da tu šansu nećemo propustiti“, rekao je Vučić, iako smatra da neće imati podršku javnosti, ali se nada da će se to promeniti.
Gost iz Nemačke je, između ostalog rekao da je njihova želja više prosperiteta, mobilnosti i bez posledica na životnu sredinu.
"Litijum je nezamenjiva sirovina, potreban nam je, to je prva poruka za ovu tranziciju mobilnosti i ubeđen sam da je to jako važno za buduću mobilnost. U tome Srbija igra ključnu ulogu kao naš partner. Mi smatramo našom obavezom da unapredimo projekat i uspemo u tome“, istakao je Šolc.
A Maroš Šefčovič Srbiju vidi kao zemlju koja pravi korake napred da zauzme centralnu ulogu u ekonomiji.
"Zauzeće centralno mesto u lancu strateških vrednosti. Ubeđen sam da će Srbija napredovati, da će se ojačati srpska privreda sa visoko-kvalitetnim radnim mestima, drugi cilj je da se poštuju ekološki standardi i da se odgovori na zabrinutost stanovništva u transparentnost“, rekao je potpredsednik Evropske komisije.
Sagovornik Insajdera izjave zvaničnika vidi kao političke gestove koji pokazuju volju da se razgovara, ali pravne obaveze u svemu onome što je dostupno javnosti - ne vidi. Zato se i postavlja pitanje ko bi trebalo da da garancije građanima Srbije i šta bi one tačno podrazumevele.
"Prvo je pitanje ko treba da da garancije. Da li treba da da garancije Rio Tinto ili Nemačka?! Svaka garancija bi morala da ima neku vrstu ugovorne forme, po mom mišljenju. Da li bi to bio ugovor između države i Rio Tinta, da li bi to bio neki mogući ugovor stranih investitora... Pre svega to mora biti ugovor između države i investitora. Mislim da on mora da postoji. To je pravna garancija. Sve ostalo je ništa manje legitimno, ali ne toliko pravno važna politička priča", jasan je profesor Pravnog fakulteta.
Da će sve biti u redu uveravaju predstavnici kompanije Rio Tinto. Nacrt studije o rudniku litijuma pokazuje da je moguće poštovanje svih standarda, srpskih i evropskih, tvrdi Čad Blevit, direktor projekta Jadar u Rio Tintu. Tvrdi da rudnik donosi geopolitičke prednosti Srbiji, kao i da se širi mnogo laži o iskopavanju litijuma.
Šta znači za građane Srbije kada kompanija Rio Tinto kaže da će raditi sve u skladu sa ekološkim propisima i standardima EU?
"Za građane Srbije je lepo da to čuju i važno je da to čuju, ali to nije pravno obavezujuća izjava. A svakako je dobro, te izjave mogu da prave jednu dobru atmosferu za projekat "Jadar" i dobro je da ih ima. Takve izjave su dobrodošle, ali samo ukoliko su predvorje pravne obaveze", jasan je Cvetković.
Podvlači da, kako ističe, ne treba oduzimati snagu izjava Rio Tinta i mišljenja je da te izjave nisu bez značaja, ali nisu ni svakako ključne.
Britanski ambasador za Euronews Srbija: Litijum dobra prilika za Srbiju, u Engleskoj jedan rudnik u procesu otvaranja
Svako rudarenje sa sobom nosi rizik, pa tako i rudarenje litijumom, ali je isto tako moguće i upravljati tim rizicima koji su pre svega ekološki, rekao je za Euronews Srbija ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson koji je dodao takođe i da je Velika Britanija u procesu otvaranja svog prvog rudnika litijuma u Kornvolu, koji je, kako je objasnio, jedan od najlepših i najživopisnijih krajeva jugozapadne Engleske.
On je naveo da je litijum ključ svake buduće ekonomije kao i da je ovo šansa za Srbiju, ali i da uz sve to je važno da se ljudima objasni da je reč o jednom komplikovanom projektu koji zahteva još dosta posla i ulaganja, kao i da nije jedini u Evropi.
"Apsolutno je moguće vaditi litijum na ekološki bezbedan način. Postoje takvi projekti i u Nemačkoj, i u Francuskoj, i u Španiji, i u Portugalu, i u Finskoj. Međutim, prednost Srbije je u tome da ima jedan od najnaprednijih projekata", rekao je on.
Na konstataciju da stručnjaci upozoravaju da postoje određeni, pre svega ekološki rizici, kada je u pitanju vađenje litijuma, Ferguson kaže da u to ne sumnja ali napominje da treba sagledati širu sliku, jer pre svega niko od Srbije ne želi da pravi rudarsku koloniju.
"Ovo je prilika da se Srbija pozicionira u srce Evrope kada je u pitanju zelena tranzicija. Naravno da postoje rizici kojima treba upravljati, ekološki, ali ovo je šansa za Srbiju da postane lider u zelenoj tranziciji i da se nađe u centru evropskih napora da obezbedi izvore litijuma za zelenu tranziciju", rekao je.
Kaže da je u petak bio prisutan kada je bio potpisan Memorandum o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila navodeći da je taj dan bio važan za sve zemlje.
"Ovaj odgađaj može da se tumači iz više aspekata. Pre svega ekonomski. Pomažemo Srbiji da dobije više od samog litijuma. Tačnije gledamo kako da izgradimo jedan lanac vrednosti. Dakle, osim litijuma koji će izaći iz zemlje, bavimo se i obradom litijuma, pretvaranjem litijuma u katode koje će onda ući u baterije koje će nakon toga pokrenuti novu generaciju električnih automobila", rekao je on.
Kako je naglasio, postoji zapravo čitav lanac koji strani partneri žele da obezbede kako bi Srbija postala jedna platforma za ovu oblasti i izvukla, kaže, maksimalnu korist iz toga, a ne da se doživljava kao neko ko samo želi da izvuče prirodne resurse.
"Pored ekonomije, tu je i ekološki deo. Znam da su mnogi ljudi zabrinuti za ekološke rizike. Kao i u svakom rudarskom projektu postoje mnogi ekološki rizici kojima treba upravljati. U petak je rečeno i Rio Tintu i drugim kompanijama da obezbede najviše moguće ekološke standarde. Kancelar Šolc i EU su ponudili da obezbede tehnološku podršku, da vlada Srbije bude u stanju da efektivno nadzire i vodi taj projekt", kazao je.
Kako je je naveo, razume da je litijum ovih dana glavna tema u Srbiji, kao i da o tome mora dosta da se govori.
"Događaj u petak je bio vrlo pozitivan. Ima mnogo pitanja i mnogo informacija, ali mislim da ima i mnogo dezinformacija o ovom projektu. Treba razdvojiti činjenice od fikcije i shvatiti šta su pravi ekološki problemi kojima treba upravljati, ali i šta su ekonomske mogućnosti za Srbiju. To je debata koja treba da se nastavi", smatra on.
Na konstataciju da reputacija Rio Tinta u Srbiji nije slavna, kao i u Australiji i Novoj Gvineji, gde se litijum uveliko iskopava, ali da i da postoje analize koje govre da bi ovaj projekat Dolinu Jadra pretvorio u devastiranu teritoriju, Ferguson odgovara potvrdno navodeći da je čuo razne priče o mogućim rizicima kao i navodima da postoji ideja da je u pitanju namera da se Srbiji namete nekakav neokolonijalni projekat.
"Čuo sam mnoge takve priče o rizicima. Suverena je odluka vlade Srbije šta će da radi i oni su o tome vrlo naporno i dugo razmišljali i odlučili su da podrže taj projekat. Mislim da je to važno. Takođe, mnogi ljudi kažu zbog čega kopamo u Srbiji, a ne u drugim zemljama? Međutim, ima mnogo litijumskih projekata koji se pojavljuju po čitavu Evropi, uključujući Britaniju. Radimo sada i na otvaranju našeg prvog litijumskog rudnika u Kornvolu, koji je vrlo lep kraj i ekološki osetljiv deo Velike Britanije", rekao je on.
Stoga je, kaže, za Srbiju dobro ako može da iskoristi taj potencijal.
"Litijum će biti u centru buduće zelene ekonomije na globalnom nivou i mislim da je Srbija srećna što ima tu sirovinu", rekao je.
O Kosovu
Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, Ferguson kaže da je činjenica da se stavovi Srbije i Velike Britanije mimoilaze kada je u pitanju status Kosova, ali navodi da ima i stvari oko kojih postoji isto mišljenje.
"Mi Kosovo priznajemo kao suverenu i nezavisnu državu. I to je očigledno i jasno nešto oko čega se ne slažemo. Ali slažemo se na primer oko toga da je potrebno da vidimo napredak u normalizaciji odnosa između Beograda. Rešavanju nekih od problema koji mogu da dovedu do eskalacije i tenzije i koji mogu da oštete stabilnost, političku reputaciju, ekonomsku putanju Srbije", kaže on.
Ferguson kaže da Velika Britanija takođe deli veliku zabrinutost za srpsku zajednicu koja živi na Kosovu.
"Ja sam ih posetio u novembru, bio sam u severnoj Mitrovici, u Gračanici i sreo sam zajednicu koja je pod pritiskom, osjećaju stres i mi hoćemo da nađemo načine da se smanje tenzije, da se unapredi dijalog", kaže.
Kako dodaje, Velika Britanija uvek jasno stavlja do znanja da ne želi nikakve unilateralne poteze bilo koje strane, ili Beograda ili Prištine, koji mogu da dovedu do eskalacije. Međutim, dodaje, situacija na terenu je drugačija.
"Mi jasno kažemo da nismo srećni i zadovoljni zbog nekih stvari koje su vlasti u Prištini preduzele, kao što je eksproprijacija, kao što su druge neke stvari za koje smo mi jasno rekli da nismo zadovoljni i da se ne uklapaju čak ni u kosovski pravni sistem. Mi smo videli i incidente poput napada u Banjskoj, kada je u septembru grupa ljudi sa nelegalnim naoružanjem ubila policajca, započela pucnjavu... Dakle, obe strane bi trebalo da stalno ulažu napore, da nađu način da smanje tenzije, da se svi vrate dijalogu", rekao je.
Odnosi Velike Britanije i Srbije
Pre dvadesetak dana je izabrana nova laburistička vlada u Velikoj Britaniji, a na pitanje kako će se to odraziti na Evropu i Srbiju, Ferguson kaže da ne očekuje velike i značajnije promene.
"Realno gledano ono što vidimo u Velikoj Britaniji sada, jeste da se posveti tom odnosu sa Evropom da redefiniše britanski ulogu u kontinentu. Vlada želi da radi na barijerama u trgovini, dakle postoji nova energija u odnosima Britanije i Evrope i mislim da će se to odnositi i na ovaj deo Evrope, na Zapad i Balkan", rekao je.
Kaže da u suštini nećemo videti neke velike promene u interesu Velike Britanije u regionu Zapadnog Balkana.
"Što se Srbije tiče, hteli bismo da radimo i na izgradnji modernih relevantnih odnosa u trgovini, u bezbednosnoj saradnji, u odnosima između ljudi, dakle uvek pokušavamo da unapredimo odnose sa Srbijom i to očekujem i od ove vlade", rekao je.
Kako kaže, mnoga pitanja su otvorena ali svima je zajedničko to da se radi na tome da se grade bolji odnosi kako u regionu tako i u čitavoj Evropi.
"Što se tiče trgovine, ali i političkih odnosa, naša ključna zainteresovanost je za stabilnost i prosperitet. Imamo dovoljno bezbednosnih problema u Evropi, i bez nečega što bi se desilo ovde u regionu, tako da naš specijalni izaslanik u ovom regionu je bio vrlo aktivan, posetio je Srbiju nekoliko puta i druge zemlje u regionu, došao je da sasluša i da razume, ali i da podstakne i ohrabri dialog za rešavanje već dugoročnih problema koji ovde postoje" rekao je.
Bujanovac, 25. jul 2024. Akademik Slobodan Vukosavić smatra da je cilj priče o litijumu da se skrene pažnja sa toga da Zapad hoće naše minerale, ali ne i litujum, čija cena je u poslednje dve godine strmoglavo pala i razvijaju se nove vrste baterija koje nemaju opasnosti koje nose litijumske baterije. Među opštinama i gradovima za koje je Ministarstvo rudarstva izdalo rešenja za geološka istraživanja nalazi se i Bujanovac.
On je u sredu u N1 Studio Live istakao da je u toku rudarski desant na Srbiju, kao i da se „dogodilo da popušta hegemonija Zapada koju je imao u svetu i teško je sada dobijati kineske, ruske, indijske, brazilske resurse“.
Bujanovačke su još pre tri godine pisale o otkriću litijuma kod sela Klinovac u opštini Bujanovac.
Akademik je podsetio da su do sada izdata rešenja Ministarstvo rudarstva za geološka istraživanja i u Bujanovcu i Vranju, kao i u Aranđelovcu, Badanji, Baljevcu, Beloj Crkvi, Belanovici, Blacu, Brajkovcu, Bukulji, Ceru, Čačku, Divcima, Dobrinji, Dudovici, Gornjem Milanovcu, Gorobilji, Jadarskom basenu, Jagodini, Jaloviku, Janoku, Ježevici, Kamenici Šabačkoj, Kniću, Koceljevi, Kosjeriću, Kragujevcu, Krajkovcu, Kraljevu, Krupnju, Lađevcima, Lajkovacu, Lazarevcu, Loznici, Lukavcu, Ljigu, Merošini, Mionici, Mrovski, Nišu, Osečini, Osladiću, Petlovači, Piskanji, Požegi, Preljini, Rači, Radušu, Raški, Rekovcu, Rekovačkom neogenom basenu, Siokovcu, Šapcu, Šatornji, Topoli, Trgovištu, Trnavi, Ubu, Ursulama, Valjevu, Valjevsko-mioničkom basenu, Varvarinu, Vladimircima.
Dodaje da na Zlatiboru ima mangana, oko Valjeva hroma, u Mačkatici molibdena, u Stragarima nikla, na Rudniku kobalt, u Kučevu volfram, u Raški kadmijum, u Rađevini antimon, platina oko Vrnjačke banje, oko Gornjeg Milanovca magnezit, a oko Čačka grafita, koji je, kako kaže, jako važan za savremenu industriju.
- Praktično, pokrivena je cela Srbija – istakao je akademik.
Dodaje da je namera „da se dođe do naših minerala, zašto baš kod nas, jer ih praktično predajemo budzašto, to je bila dosadašnja praksa“.
Navodi i da je SANU imala naučni skup 2021, gde su razmotreni svi aspekti rudarenja litijuma i nedvosmisleno je zaključeno da „nemamo nikakav interes da iskopavamo litijum i da te planove treba saseći u korenu“.
Takođe, ukazuje i da ćemo teško moći da budemo konkurencija Kinezima, koji su najveći svetski proizvođači električnih automobila, kao i da se u našoj zemlji ključni ugovori čuvaju kao najstroža tajna, te se ne zna koliko će se električnih automobila proizvoditi u Kragujevcu i koliko ćemo od toga zarađivati.
„Velike i ozbiljne zemlje, kao što je Kina, žele da izvoze svoje veoma jeftine električne automobile u Evropu. Uspevaju da nađu način da zaobiđu administrativna ograničenja koja uvodi EU. Oni upravo prave fabriku u Turskoj, koja će proizvoditi 150.000 automobila“, kaže Vukosavić.
Misli da je drugi razlog za rudarski desant na Srbiju i to, što su najpoštenije rekli Nemci, „da se njima ne sviđa naše prisutstvo na Balkanu, naša brojnost, površina koju pokrivamo, naši interesi, naša posebnost, naša sklonost da budemo savremeni“.
„Šta bi vi onda želeli da uradite u Srbiji, da bi rasrbili Balkan. Najefikasnije što možete da uradite, to je da pravite rudnike, da srpskog seljaka terate sa njegove njive, da ljude koji imaju po petoro dece, terate odatle gde žive sa njihove dedovine, da deca više ne mogu da idu tu u školu, da zagadite životnu sredinu“, ocenjuje.
Ističe da je rudarstvo veoma važno Srbiji, ali da je neophodno razviti koncept rudarenja bez deponija i ispuštanja vode u okolinu.
Kaže da već postoje rudnici koji funkcionišu na tom principu, ali je to nešto skuplje.
Insistira da mi treba da formiramo rudarske kompanije u Srbiji, pa će onda naše rudarske kompanije ići u druge zemlje da tamo kopaju.
„Nisam za to da postanemo rudarska kolonija, zato što sudbina rudarskih kolonija, zemalja koje imaju najveći udeo rudarenja u BDP, jako je mračna, oni žive po 10-15 godina kraće od nas, imaju mnogo manje prihode i društvo se u potpunosti dezintegriše, ne postoje institucije“, ukazuje.
Kako su se interesi velikih sila ukrstili nad Jadrom
Pitanje zaštite životne sredine, u slučaju otvaranja rudnika litijuma i fabrike za njegovu preradu u dolini Jadra, zanima samo Srbiju, odnosno njene građane. Sve ostale, koji se na ovaj ili onaj način pominju u vezi sa ovim projektom, zanimaju isključivo vlastiti interesi – novac, litijum, baterije ili da se Evropa „razveže“ od Kine. Ekonomista Džefri Saks je u jednom intervjuu izneo tezu da je ekonomija oružje geopolitike, što je stanoviše sa kog se može posmatrati i projekat „Jadar“ u kojem su svoje interese pronašli različiti veliki igrači, s tim što je u ovom slučaju ekonomska računica takva da se ekonomija ne može posmatrati samo kao alat u ostvarivanju geopolitičkih interesa.
Potpisivanje „Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu Srbije i Evropske unije u oblasti održivih sirovina, lanca vrednosti baterija i električnih vozila“ je korak bliže ka ostvarenju svih tih različitih interesa.
Nemački interes je litijum, a nije važno odakle, kaže za N1 novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.
Nije bitno odakle, sve dok nije kineski, jer Evropa, pa i Nemačka, pokušavaju da smanje svoju zavisnost od Kine kada je reč o litijumu i diverzifikuju izvore ove sirovine.
„Prečica“ do litijuma
Stvari trenutno stoje tako da nemački proizvođači baterija ne mogu bez Kine, jer iako se litijum vadi u Brazilu, Argentini ili Čileu, Kina je odredište u kojem se ruda konačno prerađuje i vraća nemačkim kompanijama u obliku pogodnom za izradu baterija.
Zbog toga nemački „AMG litijum“ planira da u Biterfeldu na istoku zemlje napravi najveću evropsku rafineriju za preradu litijuma.
Dojče vele piše da prerada litijuma u toj firmi počinje u Brazilu, iskopavanjem spodumena, vrste kamena koji sadrži litijum, a koji se u Brazilu drobi i prerađuje.
„U prvoj fazi, brodom šaljemo spodumen-koncentrat u Kinu. Razlog za to je što za sada nema druge rafinerije koja može da preradi taj materijal“, rekao je za DW Štefan Šreder predsednik upravnog odbora firme „AMG litijum“.
Dodaje da se zatim iz Kine tehnički nedovršen proizvod vraća nazad u nemački Biterfeld, gde se prerađuje do konačnog kvaliteta potrebnog za baterije.
Rio Tinto planira da u Srbiji uz rudnik napravi i fabriku za preradu litijuma, koja bi kao konačni proizvod imala litijum karbonat. Kako su iz ove kompanije rekli za N1, litijum karbonat iz Jadra bio bi odgovarajućeg kvaliteta za upotrebu u baterijama i ne bi mu bila potrebna dodatna obrada bilo gde u svetu.
To bi spasilo Nemačku da litijum prevozi preko pola sveta i nazad da bi konačno njene fabrike mogle da proizvedu baterije potrebne za električna vozila.
„To je ogoljeni ekonomski interes Nemaca, Mercedesa i na to se svodi“, istakao je Jakšić za N1.
A uz prerađenu rudu idu i fabrike za proizvodnju baterija, što Mihailo Gajić iz Libeka upoređuje sa termoelektranama koje su se nekada gradile uz kopove uglja.
Kome je srpski litijum obećan?
Fajnenšl tajms je objavio da je Srbija obećala da neće prodavati litijum kineskim proizvođačima automobila i da će prednost imati evropske automobilske kompanije kao što su Mercedes-Benc, Folksvagen i Stelantis.
Aleksandar Vučić je u intervjuu za Handelsblat, uoči dolaska nemačkog kancelara Olafa Šolca u Beograd, kazao da su kineski proizvođači automobila izrazili interesovanje za kupovinu litijuma.
„Ali mi smo im rekli da o tome razgovaramo sa Evropljanima. Mi smo lojalni Evropi… EU je potreban litijum i mi želimo da ojačamo našu vezu sa EU“, dodao je. Takođe je kazao da Srbija želi da zadrži ceo lanac vrednosti u Srbiji, ali da mora da pravi ustupke i da će „manje količine ići u Nemačku“.
Gajić ocenjuje da je ova izjava „malo deo političke retorike“.
On objašnjava da su u pitanju dugoročni projekti i da ukoliko počne da proizvodi litijum, Rio Tinto će se vezati za isporuku poznatim kompanijama, sa kojima već imaju ugovore.
Na pitanje koje su to „manje količine“, koje bi izvozili u Nemačku, iz kompanije Rio Tinto kažu da bi godišnji kapacitet proizvodnje bio oko 58.000 tona litijum karbonata.
„Nastojali bismo da prioritetno prodajemo litijum domaćim kompanijama po tržišnim uslovima, ukoliko njihova potražnja bude na nivou naše ukupne proizvodnje, koja bi trebalo da bude dovoljna za napajanje oko milion električnih vozila godišnje“, odgovor je kompanije.
„Kinezi nisu izbačeni iz igre“
Iako predsednik Srbije kaže da je kineskim kompanijama rekao „ne, hvala“, Boško Jakšić ocenjuje da Kina nije izbačena iz igre kada je u pitanju litijum iz Srbije.
On podseća da je kineski Činalko ili Čalko (Aluminijumska korporacija Kine) najveći pojedinačni akcionar u Rio Tinto sa 11 odsto akcija, i da će na taj način ostvarivati profit. Nešto manji vlasnici su američki investicioni fondovi BlackRock (8,7 odsto) i Capital Research and Management (5,2 odsto).
„Apsolutno nisu izbačeni jer se Vučić ne bi usudio da ih eliminiše nekom jednostranom odlukom. Vođeni su ozbiljni razgovori s Pekingom. Ubeđivao ih je da mu puste da to uradi, jer je to u korist stabilnosti, a to koristi Kini. Odluka je doneta uz aminovanje Kine, a ne uz nos“, smatra Jakšić.
Mihailo Gajić iz Libeka se slaže da „ne postoji aktivno protivljenje Kine“ potpisivanju Memoranduma EU i Srbije i ambicijama Rio Tinta da ovde otvori rudnik litijuma. On dodaje da je litijum potreban i kineskim proizvođačima baterija.
Fabrike baterija svuda oko nas
A kineske fabrike niču po Evropi. Najveći svetski proizvođač električnih vozila, kineski BYD, u Segedinu gradi najmoderniju fabriku električnih automobila. Prema pisanju medija, u trci za fabriku bio je i Beograd, ali je izgubio za osam bodova. Naime, kako je Nedeljnik objavio, Beograd se pozicionirao na drugom mestu kineskog investitora sa 508 bodova, dok je Segedin imao 511.
Najveći svetski proizvođač baterija – kineski CATL, takođe je izabrao je Mađarsku kao mesto za investiciju. Mađarska državna agencija za promociju investicija je na svom sajtu navela da je CATL ovu zemlju izabrao zbog blizine velikih proizvođača kao što su Mercedes, BMW, Stelantis i Folksvagen. A Stelantis je baš u Srbiji 22. jula započeo proizvodnju električnog „fijata pande“.
Ova fabrika niče u saradnji sa Mercedes-Bencom, koji će novu generaciju svojih automobila puniti baterijama iz Debrecina. To je biti druga fabrika CATL-a u Evropi, posle one u Nemačkoj.
Kada je u pitanju Srbija, kod nas već posluje „Eleven Es“, fabrika za proizvodnju litijum-gvozdeno-fosfatnih baterija. Upravo njihovu bateriju je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić držala u rukama na konferenciji za medije na dan potpisivanja Memoranduma.
Kineski Minth, koji već ima pogone u Loznici i Šapcu, potpisao je sa Vladom Srbije Memorandum o razumevanju o gradnji i trećeg pogona – u Inđiji. Minth je proizvođač električnih vozila i proizvoda vezanih za auto industriju, a prema pisanju Nove ekonomije od Međunarodne finansijske korporacije (IFC), koja je deo Svetske banke, očekuje podršku za uspostavljanje pogona za proizvodnju električnih baterija u Srbiji i Poljskoj.
Minth i Inobat su, takođe, potpisali Memorandum o razumevanju o kompletnom lancu vrednosti baterija u Evropi, koji počinje u Srbiji, navodi Nova ekonomija.
Međutim, mnogo zvučnije ime je Inobat, slovački proizvođač baterija koji je sa Vladom Srbije potpisao Memorandum o razumevanju za izgradnju baterija za električna vozila. Jedan od investitora u Inobatu je Rio Tinto.
U vreme kada je Prostorni plan za projekat Jadar bio obustavljen, ekolozi su govorili da je Inobat način da Rio Tinto uđe u Srbiju „na mala vrata“. Posle potpisivanja Memoranduma između Srbije i EU iz Rio Tinta za N1 kažu da kompanija podržava „želju Vlade Srbije da se u Srbiji kreira lokalni lanac snabdevanja za električna vozila“.
„To je važno i za Srbiju i Evropu. Ponosni smo što smo jedan od potpisnika pisma o namerama, kojim se podržava razvoj lanca vrednosti e-mobilnosti u Srbiji“, navode iz Rio Tinta u odgovoru za N1.
Kada se u obzir uzme ova zamršena sprega investicija između evropskih i kineskih kompanija, jasno je da Kina nije u potpunosti izašla iz igre za litijum. Iz Ambasade Kine nisu odgovorili na pitanja N1 o potpisanom Memorandumu, kao ni da li kineski proizvođači baterija računaju na litijum iz Srbije. Ista pitanja uputili smo i BYD u Evropi, ali ni od njih nismo dobili odgovore do objavljivanja ovog teksta.
SAD – istiskivanje Kine preko litijuma
Iako nema direktne veze sa proizvodnjom litijuma u Srbiji, poslednje dve godine sticao se utisak da Sjedninjene Američke Države podržavaju projekat „Jadar“. Ambasador Kristofer Hil je u više navrata isticao prednosti otvaranja rudnika, uz ogradu da će o tome na kraju odlučiti građani Srbije.
Boško Jakšić kaže da je američki interes u tome da se Evropa što više odvoji od istoka, prvo od Rusije, a sada od Kine.
„Jasno je da Amerikanci pritiskaju Evropljane da se udalje od Pekinga. Mesecima su se Evropljani opirali, ali ove godine su popustili i zauzeli oštar stav prema Kini“, kazao je Jakšić i dodao da će se trgovinski rat sa Kinom proširiti uz pomoć SAD.
Evropska komisija je početkom jula uvela carine na uvoz kineskih električnih vozila, koje iznose od 17,4 do čak 37,6 odsto. Ekspanzija kineskih električnih automobila je bila tolika da je BYD sopstvenim teretnim brodovima dopremao hiljade autmobila direktno u Nemačku.
I Mihailo Gajić interes SAD u projektu Jadar vidi pre svega kao politički. On objašnjava da kada se Evropska unija „razveže“ ekonomski od Kine, biće u mogućnosti i da se politički razveže. To praktično znači da će moći da prema Pekingu zauzme tvrđi politički stav, bez bojazni po svoje ekonomske interese.
Međutim, kada se pogleda kako su Kina i evropske kompanije ukrstile investicije u sektoru električnih vozila, jasno je da potpunog razvezivanja nema. Gajić kaže je u pitanju siva zona i da između dve strane postoje različiti nivoi i saradnje i konkurentnosti, zavisno od potreba.
Srbija usred svega
A šta dobija Srbija? Osim rudnika litijuma, koji Nemačka za sada ne želi da otvori na svojoj teritoriji, i Vučićevih obećanja o milijardama evra, moguće je da na naplatu stigne i račun. I to od Kineza, za koje Boško Jakšić kaže da su sve samo ne braća.
„Pitam se koju drugu cenu će Srbija morati da plati za saglasnost“, kaže Jakšić i dodaje da će morati da se izvedu neki „kompenzacioni radovi“ koji će se više ticati politike nego ekonomije.
„Da podržavamo Kinu, da uđemo u BRIKS“, navodi Jakšić moguće političke ustupke koje bi Srbija morala da učini u slučaju da Rio Tinto pokrene proizvodnju litijuma u Jadru.
Na pitanje kako je moguć istovremeni ulazak u BRIKS i ubrzani put u EU, koji obećava nemački kancelar Olaf Šolc posle potpisivanja Memoranduma, Jakšić kaže – moguće je kao i ulazak u EU i neuvođenje sankcija Rusiji.
Sve je to, zaključuje, Vučićeva „politika lelujanja“.
Lozničani o projektu Jadar: Od "što bismo čuvali zelenu Evropu, a uništili zelenu Srbiju" do "nemam ništa protiv države" (VIDEO)
Dok je danas deo aktivista protestovao ispred zgrade Opštine Loznica zbog najave da bi na dnevnom redu mogao da se nađe Prostorni plan posebne namene za projekat "Jadar“, pitali smo Lozničane šta oni misle o ovom projektu, kome i u šta veruju kao i šta kažu na najave predstavnika vlasti da bi eksploatacija litijuma za dolinu Jadar značila prosperitet.
Podsetimo, ranije danas aktivisti Udruženja "Ne damo Jadar" okupili su se ispred Gradske uprave u Loznici gde je za 10 časova bila zakazana sednica Skupštine na kojoj zvanično na dnevnom redu nije bilo Prostornog plana posebne namene za projekat "Jadar".
Mišljenja Lozničana su podeljena od apsolutnih protivnika i tvrdnji da se "pare ne mogu jesti" i pitanja "što bismo čuvali zelenu Evropu, a uništili zelenu Srbiju", do "nemam ništa protiv države, ali trebalo bi da to shvate ozbiljno", ali i sumnjičavosti i konstatacije da nema nikakvih garancija za životnu sredinu.
Oni su strahovali da bi plan kojim će se omogućila izgradnja rudnika litijuma mogao naći dopunom dnevnog reda. U međuvremenu, novinarka Insajder televizije sa lica mesta javila je da ni nakon dopune dnevnog reda današnje sednice nije se našao Prostorni plan posebne namene.
Priča o rudniku u dolini Jadar koji planira da gradi kompanija Rio Tinto zaustavljena je pre dve godine kada je Vlada Uredbom ukinula Prostorni plan posebne namene za projekat „Jadar“. Predstavnici vlasti poručivali su da je na taj način stavljena tačka na rudnik litijuma u Srbiji. U međuvremenu, na ovakvu odluku Vlade kompanija Rio Tinto uložila je žalbu koju je nedavno Ustavni sud usvojio.
Usledila je i nova odluka nove Vlade na čelu sa Milošem Vučevićem koja je ponovo aktivirala projekat.
Inače, Rio Tinto u Srbiji posluje od 2001. godine kada su dobili prve dozvole za istraživanje borata. 2004. pronašli su rudu kakva ne postoji nigde u svetu i po lokalnoj reci u tom području projekat dobija naziv Jadar. U sebi je sadržao tri važna elementa-litijum, bor, natrijum.
Foto: Sa utakmice 
Komentara: 0