U toku polemike advokata Sretena Đorđevića i glavne zastupnice kompanije Rio Tinto Marijanti Babić 12. jula u studiju TV N1, čulo se da je ova rudarska korporacija izbegavala da obračunava porez na dodatnu vrednost u Srbiji. Bio je to razlog da finansijska policija naloži Rio Tintu plaćanje neiskazanog, a tako i neobračunatog poreza koji iznosio više desetina miliona dinara.
Ova činjenica je važna za razumevanje poslovanja Rio Tinta u Srbiji jer je upravou periodu važenja rešenja Poreske uprave Rio Tinto dobio više rešenja Ministarstva rudarstva o primenjenim geološkim istraživanjima na području Jadar. To je omogućeno, kako je naglasio Đorđević, iako Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima reguliše da ne može da dobije rešenje o primenjenim i geološkim istraživanjima ono preduzeće koje nije platilo poresku obavezu. Advokat je objasnio da je Rio Tinto dobio rešenja jer jeprikrivao poresku obavezu, nije je iskazivao u poslovnim knjigama, što je utvrđeno naknadno.
Na ove činjenice, Babić je uzvraćala upornim ponavljanjem da ne zna o čemu se govori.
Tema iz TV-duela je nedovoljno poznata javnosti, pa portal PRVI PRVI NA SKALI objavljuje transkript tog dela gostovanja.
Đorđević: Hoću da ukažem na još jednu stvar. Zbog čega imate negativno mišljenje javnosti o vama?
Babić: Aha...
Đorđević: Zbog toga što kršite propise.
Babić: Nije tačno. Molim vas, gospodine Đorđeviću, vi ste advokat...
Đorđević: Samo mi dozvolite...
Babić: Svi koji krše propise dostave dokumentaciju...
Đorđević: Evo sad ću vam dostaviti dokumentaciju...
Babić: U samom postupku to reše, ne rešavaju to na televiziji.
Đorđević: Prema podacima kojima mi raspolažemo...
Babić: Mhmm...
Đorđević: Od 2012. naovamo...
Babić: Mhmm...
Đorđević: Vi ste izbegavali da obračunavate porez na dodatnu vrednost. Povodom toga je Poreska uprava, odnosno finansijska policija donela više rešenja kojima je naloženo da uplatite neobračunati, neiskazani porez u više desetina miliona dinara.
Babić: Mhmm...
Đorđević: Radi se o ugovorima koje ste prikrivali i niste obračunavali porez na ugovore zaključene u inostranstvu sa nerezidentnim, svojim povezanim firmama, kao i za neka domaća pravna lica koja su za vaše potrebe radila neke građevinske radove. To je jedan segment, činjenice...
Babić: Je l’ vi imate dokaze?
Đorđević: Kako da ne!
Babić: Ja ne znam o čemu govorite, da budem vrlo iskrena.
Đorđević: To je jedan segment. Drugi segment, koji je mnogo bitniji..
Babić: Ne, ne, da se vratimo na ovaj prvi segment...
Đorđević: To jeste prvi segment...
Babić: Vi ste advokat, da vidim koji je dokaz jer ja ne znamo o čemu vi pričate.
Đorđević: Tako je, evo sad ću vam reći. Evo, ovo su prvostepena rešenja Poreske uprave...
Babić: Mhmm...
Đorđević: ...kojim je utvrđena neprijavljena obaveza poreza na dodatnu vrednost od milion 998 hiljada i nešto dinara...
Babić: Mhmm... Za koji period?
Đorđević: Za period 1. 1. 2018. do 31. 3. 2018.
Babić: Mhmm...
Đorđević: Takvih rešenja ima još nekoliko, da ih ne čitam sve, imam ih u tri grupe rešenja. Zašto je to važno? Poreska obaveza se proteže od 1. januara 2018. godine, pa sve do 17. decembra 2018. godine, a kasnije i do 19. 11. 2019. godine. U tom periodu, prema istraživanjima koja su javno dostupna i koja smo mi radili, samo smo ukrstili podatke, kompanija Rio Sava eksplorejšn je dobila šest rešenja o primenjenim geološkim istraživanjima na području Jadar. Zašto je to bitno?
Babić: Da vidim...
Đorđević: Zato što prema Članu 7 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, u vezi sa Članom 35, ko ima neplaćenu poresku obavezu ne može da dobije rešenje o primenjenim i geološkim istraživanjima. Zašto je kompanija dobila? Zato što su prikrivali poresku obavezu i nisu je iskazivali u poslovnim knjigama, to je naknadno utvrđeno.
Babić: Molim vas, nismo ništa prikrivali. Ja ne znam o čemu gospodin priča.
Đorđević: Evo, jedno rešenje od 10. jula 2018...
Babić: Ja bih morala da pogledam ta rešenja i da vidim...
Đorđević: Drugo rešenje je...
Babić: ..,o čemu se tu radi.
Đorđević: Pa, vi ste direktorka firme, vi morate da znate za postupke koji se vode protiv vas.
Babić: To je period... iz 2018.
Đorđević: Hoćete da kažete da ne odgovarate za firmu za taj period?
Babić: Ne kažem da ne odgovaram, nego kažem da ne znam šta se dešavalo 2018. godine.
Đorđević: Čudno je da ne znate...
Babić: Nisam radila u kompaniji...
Đorđević: Ono što vas duboko optužuje za kršenje propisa ove države.
Babić: Ko nas optužuje? Izvinite, molim vas.
Đorđević: Rećiću vam još jednu stvar.
Voditeljka: Molim vas da pustimo gospođu Babić da odgovori.
Đorđević: Pa gospođa Babić je pričala 20 minuta, ja sam ćutao, a sad ne mogu da kažem tri rečenice, ona mi se meša u reč.
Babić: Kao i uvek, gospodine Đorđeviću, iznosite podatke, ukrštavate neka svoja mišljenja, o tome kako funkcionišu geološka istraživanja, da li je nešto opasno, nije opasno, kao advokat - super, odlično.
Voditeljka: Hajde da konkretno odgovorite na optužbe koje je izneo gospodin Đorđević.
Babić: Ja ne znam o čemu priča.
Đorđević: To nisu optužbe, to su činjenice iz dokumentacije do koje smo mi došli, a radi se o postupcima pred Poreskom upravom...
Babić: Ja ne znam o čemu priča. Ja stvarno ne znam o čemu priča...
Voditeljka: Kako Rio Tinto nije obavešten o tim postupcima, kako vi ne znate o čemu govori?
Babić: Ja, lično, ne znam o čemu gospodin Đorđević priča.
Đorđević: Evo, ja ću vam reći o čemu pričam. Rešenje od 10. jula 2018. - utvrđena neprijavljena obaveza poreza na dodatnu vrednost u iznosi od milion i 998 hiljada i tako dalje. Rešenje 12. 9. 2018. - utvrđena neprijavljena obaveza poreza od 4.640.000. Znate zašto znate? Zato što ste se žalili na sva ova rešenja.
Babić: Sve je u redu, moguće je da smo se žalili...
Đorđević: I pokrenuli ste pred Upravnim sudom.
Voditeljka: Sad kažete ne znate, a sad...
Babić: Ja u ovom trenutku...
Đorđević: Evo ga treće rešenje iz 2018...
Babić: Ne znam da postoji...
Đorđević: To je loše za vas, kao direktorku firme, da ne znate koji se postupci vode pred Upravni sudom, po vašim tužbama.
Babić: Prema mojim saznanjima, u ovom trenutku, se ne vode postupci pred Upravnim sudom u vezi sa rešenjima o kojima gospodin Đorđević priča.
Voditeljka: Za koje postupke se vodi?
Babić: Vodi se za druge postupke koje nećemo komentarisati.
Voditeljka: Koliko?
Babić: Gde se ne govori o porezima, doprinosima ili bilo čemu drugom o čemu ja ne želim da komentarišem, ali prema mojim saznanjima...
Voditeljka: Da li ste spremni, kada se upoznate sa ovim informacija, da odgovorite javnosti?
Babić: Naravno.
Đorđević: Morate da budete svesni da vi uopšte niste transparentni.
Đorđević: Da u vašoj dokumentaciji koju dostavljate nadležnim ministarstvima...
Babić: Mhmm...
Đorđević: Izričito zabranjujete da bude objavljena bilo koja informacija o projektu Jadar.
Babić: Mhmm... Dobro. Šta vam fali od tih informacija?
Đorđević: Ovo je vaš dopis od 14. jula 2023. godine, piše Rio Tinto, dostavili ste to Ministarstvu rudarstva i energetike.
Babić: Dobro.
Đorđević: Kažete ovako: "Dajemo dodatno obrazloženje zašto je neophodno uskratiti pristup bilo kojim informacijama koje se odnose na bilo koje podatke ili dokumentaciju sačinjenu ili pribavljenu od strane društva u vezi sa: izvođenjem geoloških istraživanja, nameravanom eksploatacijom i svim drugim aktivnostima preduzetim u cilju razvoja projekta Jadar". Dakle, kompanija, kao što to radi na Madagaskaru, kao što to radi na Papua Novoj Gvineji, kao što to radi na Afričkoj Gvineiji, kao što to radi na pustinji Gobi...
Babić: Mhmm...
Đorđević: ...ne dozvoljava pristup informaciji o bilo kakvom poslovanju u Srbiji.
Babić: To je netačno.
Đorđević: To je tačno.
Babić: To se odnosi na... to je naš dopis...
Voditeljka: A zašto ne dozvoljavate?
Babić: Nije da ne dozvoljavam.
Đorđević: Molim vas, ovo je potpisala Marijanti Babić.
Babić: Tako je. Ja sam potpisala. Ja znam tačno šta piše u tom dokumentu.
Đorđević: Ima još jedno rešenje...
Babić: I znam tačno zašto je taj dkument takav.
Đorđević: Ima još jedno rešenje...
Voditeljka: Samo da čujemo objašnjenje za ovo, pa ćete to.
Babić: Molim vas, dokumenta koja se tiču zaštite životne sredine i zahtevi za informacije od javnog značaja koja se tiču zaštite životne sredine su jedno pitanje. Pitanja koja se tiču geoloških istraživanja, u smislu gde se ležište nalazi, koji su podaci... To je naš "nou hau". To je ono u čemu smo uložili sredstva.
Voditeljka: Ali pitanja su od javnog interesa?
Babić: Jeste, samo još jednom...
Đorđević: Vi se niste ograničili na te informacije, vi ste rekli da zabranjujete objavljivanje svih informacija.
Babić: Vidite, vi sad ponovo iznosite informacije, kao i do sada što ste iznosili.
Đorđević: Ja sam samo pročitao kako ste vi napisali.
Babić: Više puta ste do sada objavili...
Đorđević: Vi ste ovo napisali, gospođo.
Babić: Više puta ste do sada izjavili da Rio Tinto...
Voditeljka: Mogu li da dobijem...?
Đorđević: Naravno, izvolite.
Babić: ...krije svoje bušotine i neće da vam da informaciju.
Đorđević: To je tačno.
Babić: E, nije tačno, gospodine Đorđeviću.
Voditeljka: Evo ja ću da pročitam...
Babić: Ne izvinite, samo sekund, ovo što kaže da je tačno. Gospodin Đorđević konstantno iznosi netačne informacije i konstantno ih predstavlja kao činjenice.
Voditeljka: Evo ja ću da pročitam...
Babić: Ne izvinite, samo da odgovorim na ove netačne informacije.
Đorđević: Ne možete da odgovorite kad tu piše zašto zabranjujete lokacije istražnih bušotina.
Babić: Ne možete da tumačite delove nekog dokumenta onako kako vama odgovara. Na sudu vam to ne bi prošlo svakako, ali vi ste više na televiziji nego u sudu u zadnje vreme.
Đorđević: Tu piše da je jedan od zahteva dostavljanje lokacija bušotina.
Babić: Evo ga, gospodine Đorđeviću.
Đorđević: Pa koje su to katastarske parcele?
Babić: Gospodine Đorđeviću, sa koordinatama, objavljenim u februaru 2021. godine.
Đorđević: A zašto ste sad zabranili?
Babić: Od tada stoje na našem sajtu.
Voditeljka: Evo ja ću sad da pročitam da bi ljudi znali o čemu pričamo. Dakle: "Neophodno je uskratiti pristup bilo kojim informacijama koje se odnose na bilo koje podatke ili dokumentaciju sačinjenu ili pribavljenu od strane društva u vezi sa: izvođenjem geoloških istraživanja, nameravanom eksploatacijom i svim drugim aktivnostima preduzetim u cilju razvoja projekta Jadar". Ovo su informacije od javnog interesa, zašto ste tražili da...
Babić: Vidite, nisu sve informacije koje se tiču geoloških instraživanja od javnog interesa.
Đorđević: Vi ste sve zabranili.
* * *
Završne reči advokata Đorđevića
Sve što pravna struka radi u zadnjih nekoliko godina tek će od danas doći na naplatu. Ako možemo da kažemo da ste odlukom Ustavnog suda dobili jedan gem, onda vam kažem da je ovo zemlja Novaka Đokovića koja igra u pet setova. Sigurno ćete otići odavde, ovaj narod neće dozvoliti da prođe kao narod u Madagaskaru, u Papui Novoj Gvineji.
Ovo nije bio prvi put da advokat Đorđević poslovanje Rio Tinta ilustruje dokumentacijom, dokazima. Tako je i prošlog meseca izdvojio bitan detalj koji je zapazio u dokumentu korporacije:
"U dokumentaciji sam video da je pojedine analize za potrebe ove studije radila kompanija Anahem. Imam dokaze da je Anahem krivotvorio analize na području valjevskog kraja, za potrebe kompanije Evro litijum. Konkretno: istraživanje voda iz istražnih bušotina na području Valjevsko-mioničkog basena, pokazalo je oko deset hiljada puta veću koncentraciju bora od dozvoljene.
Znate šta je uradio Anahem? Iako je koncentracija maksimalno dozvoljena bila 0,3 miligrama po litru, izmerena je 2.710mg, a obrisan je podatak o maksimalno dozvoljenoj koncentraciji. Na kraju dokumenta pokazano je da ne postoje nikakva prekoračenja. Istu analizu je na susednoj parceli radio Gradski zavod za zaštitu zdravlja Beograd i našao oko 3.000 puta veću koncentraciju. Utvrdio je da je voda potpuno neispravna".
Đorđević je tada zaključio:
"Iz moje perspektive, to je esencija tog dokumenta, kojom se kompanija Rio Tinto, odnosno Rio Sava eksplorejšn, ograđuje od odgovornosti za istinitost bilo kog podatka koji je objavljen u dokumentu. Ja kao advokat, kao građanin, nemam ni jedan razlog da verujem u istinitost podataka koje objavljuje ova kompanija, pogotovo što ona sistemski odbija da dostavi relevantne podatke o svom poslovanju.
Kod sebe imam bezbroj dokaza o tome, na primer: kompanija odbija da dostavi podatke o lokacijama bušotina. U obrazloženju zašto odbija kaže da bi to moglo da dovede do teških i neotklonjivih posledica po kompaniju i gubitka prava na dobijanje drugih dozvola. Parafraziram, ali ovde imam integralno kako to piše, znate kako to ja gledam: ne dozvoljavaju podatke, iako meštani i stručna javnost ukazuju da iz brojnih bušotina cure opasne rudarske materije i zagađuju okolno zemljište. Odbijaju jer bi mogli da dođu pod udar zakona. Imaju nešto što je nezakonito i ne dozvoljavaju da javnost dođe do tih dokumenata. Tvrde da nisu odgovorni, ali ne daju ni jedan dokaz koji bi to mogao da potvrdi".
"U osnovi, korporacije – kako strane tako i domaće – prijavljuju lažne cene na svojim trgovinskim fakturama kako bi izvukle novac iz zemalja u razvoju direktno u poreske rajeve i jurisdikcije tajne, što je praksa poznata kao ’pogrešno fakturisanje trgovine’. Obično je cilj utaja poreza, ali ponekad se ova praksa koristi za pranje novca ili zaobilaženje kontrole kapitala. U 2012, zemlje u razvoju izgubile su 700 milijardi dolara kroz trgovinsko pogrešno fakturisanje, što je za pet puta više od primljene pomoći te godine.
Multinacionalne kompanije takođe kradu novac iz zemalja u razvoju kroz ’falsifikovanje istih faktura’, ilegalno prebacujući profit između svojih filijala međusobno lažirajući cene trgovinskih faktura na obe strane. Na primer, filijala u Nigeriji bi mogla da izbegne lokalne poreze prebacivanjem novca u srodnu filijalu na Britanskim Devičanskim ostrvima, gde je poreska stopa praktično nula i gde se ukradenim sredstvima ne može ući u trag".
Komentara: 0