U cilju dobijanja nepristrasnih odgovora na dileme otvaranja rudnika litijuma "Jadar", portal PRVI PRVI NA SKALI (PPNS) objavljuje nekoliko pitanja i odgovore koje je uputila veštačka inteligencija. Ovaj detaljan "razgovor" vodio je mr Borivoje Popović (diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu, gde je i magistrirao 1981).  

- Trudio sam se da svojim pitanjima pružim što tačnije podatke sa ciljem da dobijem što precizniji i nepristrasan odgovor. Dostavljam sa ciljem informisanosti o stručnim pitanjima otvaranja rudnika. Oblast prerade rude nije tretirana ovim materijalom. Cilj ovog "razgovora" je da se shvati pogubnost otvaranja rudnika, pojasnio je za PPNS mr Popović.

ARHIVA PPNS OTVARANJE RUDNIKA RIO TINTA DOVEŠĆE DO PRESUŠIVANJA SVIH BUNARA I IZVORA KOJI SE NALAZE IZNAD RUDNOG TELA - MR BORO POPOVIĆ

Evo dvanaest pitanja i odgovora - u celosti.

Pitanje

Jedno pitanje iz oblasti rudarstva; U rudnom telu se nalazi voda pod pritiskom, što se pokazuje njenim slobodnim izlaskom na površinu kriz bušotinu. Voda sadrži teške metale, litijum i bor. Da bi se ušlo u rudno telo, potrebno je da se urade tri okna. Kako je moguće uraditi okno u ovim uslovima?

Odgovor

Izvođenje rudarskih radova u uslovima gde je rudno telo zasićeno vodom pod pritiskom, koja sadrži teške metale, litijum i bor, predstavlja značajan izazov. U ovakvim situacijama potrebno je primeniti specifične tehnike i tehnologije kako bi se bezbedno i efikasno izveli radovi. Evo nekoliko koraka i metoda koje se mogu koristiti:

1. Hidrogeološke studije

Pre nego što se započne sa radovima, potrebno je izvršiti detaljne hidrogeološke studije kako bi se precizno odredili izvori, količina i pritisak vode u rudnom telu.

2. Iscrpljivanje vode

• Bunari za isušivanje (dewatering wells): Bušenje bunara oko rudnog tela radi smanjenja nivoa podzemnih voda pre početka glavnih radova.
• Drenažni sistemi: Instalacija drenažnih kanala i pumpnih sistema kako bi se kontinuirano uklanjala voda iz područja radova.

3. Zamrzavanje tla (Ground Freezing)

• Privremeno zamrzavanje: Primena tehnike zamrzavanja tla oko okna pomoću sistema cijevi kroz koje cirkuliše rashladni fluid. Ovo stvara privremeni ledni zid koji sprečava prodor vode.
• Kontinuirano zamrzavanje: U nekim slučajevima, zamrzavanje može biti neophodno tokom celog trajanja radova.

4. Cementacija (Grouting)

• Cementni začep (grout curtain): Ubrizgavanje cementnih smeša u tlo oko okna kako bi se stvorila nepropusna barijera koja sprečava prodor vode.

5. Hidroizolacija okna

• Koristiti vodonepropusne materijale: Tokom izgradnje okna koristiti specijalne vodonepropusne betone i obloge.
• Dva omotača (double lining): Ugradnja dvostrukih zidova sa prostorom između njih koji omogućava drenažu i dodatnu hidroizolaciju.

6. Specijalizovana oprema

• Visokopritisne pumpe: Koristiti pumpe koje mogu efikasno ukloniti vodu pod visokim pritiskom.
• Hidraulične brtve: Upotreba specijalnih brtvi koje sprečavaju prodor vode u okno.

7. Sigurnosne mere

• Praćenje pritiska vode: Kontinuirano praćenje pritiska vode i nivoa teških metala, litijuma i bora u vodi.
• Hitne procedure: Priprema planova za hitne intervencije u slučaju nepredviđenih situacija.

Primena ovih metoda zahteva detaljno planiranje, stručno vođenje i korišćenje savremene tehnologije kako bi se osigurala sigurnost radnika i zaštita okoline. Svaka situacija može zahtevati specifične prilagodbe ovih tehnika, pa je neophodno konsultovati se sa stručnjacima iz oblasti rudarstva i hidrogeologije.

ARHIVA PPNS RIO TINTO PRED TUŽBOM ZBOG TROVANJA VODE NA MADAGASKARU

Pitanje

1. Kako je moguće u ovim uslovima da rudnik nastavi rad i nakon izgradnje okna?
2. Kako je moguće obezbediti podzemni radni prostor od prodiruće vode?

Odgovor

Nastavak rudarskih radova i osiguranje podzemnog radnog prostora od prodiruće vode nakon izgradnje okna zahteva stalnu implementaciju specifičnih tehnologija i procedura. Evo nekoliko metoda koje mogu pomoći u osiguravanju bezbednog i suhog radnog prostora:

1. Kontinuirano iscrpljivanje vode

• Pumpne stanice: Instaliranje pumpnih stanica unutar rudnika koje će kontinuirano odstranjivati vodu. Ovo može uključivati visokoefikasne pumpe sposobne da rade u uslovima visokog pritiska.
• Sistem za drenažu: Dizajniranje i implementacija efektivnog sistema drenažnih kanala unutar rudnika koji će sakupljati i odvlačiti vodu ka pumpnim stanicama.

2. Vodonepropusne barijere

• Cementacija (grouting): Ubrizgavanje specijalnih cementnih smeša ili drugih hemijskih supstanci u tlo i stene oko radnog prostora kako bi se stvorile nepropusne barijere.
• Membrane i obloge: Korišćenje vodonepropusnih membrana i obloga na zidovima i podovima radnog prostora kako bi se sprečio prodor vode.

3. Zamrzavanje tla (Ground Freezing)

• Produženo zamrzavanje: U nekim slučajevima, tehnologija zamrzavanja tla može se koristiti i tokom radova kako bi se održao ledni zid koji sprečava prodiranje vode.

4. Upotreba tehnike zamrzavanja podzemnih voda

• Barijere za zamrzavanje: Koristiti tehnologiju zamrzavanja tla oko ključnih radnih prostora kako bi se stvorile privremene ledne barijere koje sprečavaju prodor vode u radni prostor.

5. Kontrola pritiska vode

• Sistemi za kontrolu pritiska: Implementirati sisteme koji omogućavaju kontrolu pritiska podzemnih voda, kao što su ventili za regulaciju pritiska i monitoring sistemi za nadzor pritiska vode u realnom vremenu.

6. Redovno održavanje i monitoring

• Kontinuirani monitoring: Postaviti senzore i monitoring sisteme koji kontinuirano prate nivo vode, pritisak i prisustvo teških metala u vodi.
• Planovi za održavanje: Usvojiti rigorozne planove za održavanje pumpnih sistema, drenažnih kanala i hidroizolacionih barijera kako bi se osigurala njihova efikasnost.

7. Sigurnosne i hitne mere

• Evakuacioni planovi: Razviti detaljne planove evakuacije i obuke za sve radnike u slučaju iznenadnog proboja vode.
• Zalihe i oprema za hitne slučajeve: Obezbediti odgovarajuće zalihe i opremu za hitne slučajeve, uključujući dodatne pumpe, materijale za brzo zaptivanje proboja i opremu za ličnu zaštitu radnika.

8. Napredne tehnologije i inovacije

• Upotreba naprednih materijala: Razvijanje i primena novih materijala koji imaju bolje vodonepropusne karakteristike.
• Tehnologija daljinskog nadzora: Koristiti dronove i robote za inspekciju teško dostupnih delova rudnika i za otkrivanje potencijalnih problema sa prodiranjem vode.

Implementacija ovih mera zahteva detaljno planiranje, stalno prilagođavanje i praćenje, kao i korišćenje napredne tehnologije. Saradnja sa stručnjacima iz različitih oblasti, kao što su inženjeri, hidrogeolozi i specijalisti za rudarske operacije, ključna je za uspešno i sigurno upravljanje rudnikom u ovakvim uslovima.

ARHIVA PPNS "SVA REŠENJA" IZDATA ZA ISTRAŽIVANJE LITIJUMA NA TERITORIJI SRBIJE (2004-2022) - IZ MINISTARSTVA ZA UDRUŽENJE PRVI PRVI NA SKALI 

Pitanje

Ako voda koja se nalazi u rudnom telu sadrži teške metale, litijum i bor, da li će se i u rudničkim isparenjima naći pomenuti štetni sadržaji. Kako je moguće to preduprediti i da li je to uopšte moguće?

Odgovor

Da, voda koja sadrži teške metale, litijum i bor može isparavanjem osloboditi ove štetne materije u vazduh unutar rudnika. Isparenja mogu predstavljati ozbiljan zdravstveni rizik za rudare i potencijalno negativno uticati na okolinu. Srećom, postoje mere koje se mogu preduzeti kako bi se smanjio rizik i zaštitili radnici:

1. Ventilacioni sistemi

• Efikasna ventilacija: Instalacija i održavanje efikasnih ventilacionih sistema koji obezbeđuju konstantan protok svežeg vazduha i uklanjanje isparenja iz radnih prostora.
• Lokalni ventilacioni uređaji: Korišćenje lokalnih ventilacionih uređaja u blizini izvora isparenja kako bi se što pre uklonila štetna isparenja.

2. Monitoring kvaliteta vazduha

• Senzori za detekciju gasova: Postavljanje senzora za kontinuirani monitoring prisustva teških metala, litijuma, bora i drugih štetnih supstanci u vazduhu.
• Redovno testiranje: Redovno uzimanje uzoraka vazduha i analiziranje prisustva štetnih materija kako bi se brzo reagovalo na bilo kakve promene.

3. Upotreba lične zaštitne opreme (LZO)

• Maske sa filterima: Obavezno nošenje maski sa odgovarajućim filterima koji mogu zadržati štetne čestice i gasove.
• Zaštitna odeća: Nošenje zaštitne odeće koja smanjuje direktnu izloženost štetnim materijama.

4. Kontrola i upravljanje vodom

• Prečišćavanje vode: Instalacija sistema za prečišćavanje vode koji uklanjaju teške metale, litijum i bor pre nego što voda ispari ili se ispumpa iz rudnika.
• Isparivači sa filtrima: Upotreba isparivača koji imaju specijalne filtere za zadržavanje štetnih materija pre nego što se voda pretvori u paru.

5. Zamena i održavanje opreme

• Redovno održavanje: Redovno održavanje ventilacionih sistema, filtera i prečišćivača kako bi se osigurala njihova efikasnost.
• Modernizacija opreme: Uvođenje nove tehnologije i opreme koja je efikasnija u prečišćavanju i uklanjanju štetnih materija iz vazduha i vode.

6. Obuka i svest radnika

• Obuka: Obuka radnika o opasnostima od štetnih isparenja i načinu korišćenja zaštitne opreme i sigurnosnih mera.
• Svest: Povećanje svesti među radnicima o važnosti pravilne ventilacije i upotrebe zaštitne opreme.

7. Upravljanje otpadom

• Sigurno odlaganje otpada: Implementacija procedura za sigurno odlaganje i tretiranje otpada koji sadrži teške metale, litijum i bor kako bi se smanjila mogućnost zagađenja.
• Reciklaža: Gde god je moguće, recikliranje materijala kako bi se smanjila ukupna količina otpada.

8. Zdravstvena zaštita i monitoring

• Redovni zdravstveni pregledi: Redovni zdravstveni pregledi radnika kako bi se otkrile eventualne zdravstvene probleme uzrokovane izloženosti štetnim materijama.
• Nadzor i praćenje: Kontinuirani nadzor zdravstvenog stanja radnika i primena preventivnih mera u skladu sa nalazima.

Preduzimanje ovih mera može značajno smanjiti rizike povezane sa štetnim isparenjima u rudnicima i osigurati sigurnije radno okruženje za rudare.

ARHIVA PPNS AGRESIVNO PROLITIJUMSKO LOBIRANJE - BORIS JAŠOVIĆ

Pitanje

Da li vazduh koji izađe kao produkt rudničke ventilacije utiče na ekologiju okoline i kako to sprečiti?

Odgovor

Da, vazduh koji izlazi iz rudnika putem ventilacionih sistema može negativno uticati na ekologiju okoline, naročito ako sadrži štetne materije kao što su teški metali, litijum i bor. Da bi se sprečilo zagađenje životne sredine, potrebno je preduzeti niz mera i primeniti odgovarajuće tehnologije. Evo nekoliko pristupa za minimizaciju ekološkog uticaja rudničke ventilacije:

1. Prečišćavanje izlaznog vazduha

• Filteri za vazduh: Instaliranje filtera visoke efikasnosti (HEPA filteri, aktivni ugljeni filteri) na ventilacionim otvorima kako bi se uklonile čestice i gasovi pre nego što vazduh izađe u okolinu.
• Elektrostatički precipitatori: Korišćenje elektrostatičkih precipitatora za uklanjanje prašine i čestica teških metala iz izlaznog vazduha.
• Scrubberi (ispirači vazduha): Ugradnja scrubbera koji koriste tečnost za uklanjanje zagađivača iz izlaznog vazduha.

2. Kontinuirani monitoring i kontrola kvaliteta vazduha

• Senzori i monitoring sistemi: Instalacija senzora za kontinuirani nadzor kvaliteta izlaznog vazduha kako bi se detektovalo prisustvo štetnih materija.
• Automatski kontrolni sistemi: Korišćenje automatskih sistema za kontrolu i prilagođavanje ventilacije u zavisnosti od nivoa zagađenja.

3. Smanjenje generacije zagađivača na izvoru

• Prečišćavanje vode: Prečišćavanje vode unutar rudnika kako bi se smanjila koncentracija teških metala i drugih zagađivača pre nego što voda ispari.
• Kontrola prašine: Korišćenje sredstava za kontrolu prašine (npr. navodnjavanje, primena sredstva za vezivanje prašine) kako bi se smanjila emisija prašine.

4. Zeleno okruženje oko rudnika

• Zasadi zaštitne pojaseve: Sadnja drveća i vegetacije oko rudnika može pomoći u apsorpciji zagađivača i poboljšanju kvaliteta vazduha.
• Bioremedijacija: Primena tehnika bioremedijacije koje koriste biljke i mikroorganizme za uklanjanje zagađivača iz okoline.

5. Regulatorne mere i standardi

• Primena propisa: Poštovanje zakonskih regulativa i standarda za kvalitet vazduha i emisije zagađivača.
• Saradnja sa nadležnim organima: Redovna komunikacija i saradnja sa ekološkim inspekcijama i drugim nadležnim organima kako bi se osiguralo poštovanje propisa i brzo rešavanje problema.

6. Obuka i svest

• Edukacija zaposlenih: Obuka zaposlenih o značaju smanjenja emisija i procedurama za prečišćavanje izlaznog vazduha.
• Povećanje svesti: Kampanje za povećanje svesti među radnicima i lokalnom zajednicom o važnosti zaštite životne sredine.

7. Tehnološke inovacije

• Istraživanje i razvoj: Ulaganje u istraživanje i razvoj novih tehnologija za prečišćavanje vazduha i smanjenje emisija zagađivača.
• Primena novih tehnologija: Implementacija najnovijih tehnologija koje su efikasne u uklanjanju štetnih materija iz vazduha.

Preduzimanje ovih mera može značajno smanjiti negativne uticaje rudničke ventilacije na okolinu, štiteći tako ekosistem i zdravlje lokalne zajednice.

ARHIVA PPNS BROJ ANGAŽOVANIH RUDARSKIH INSPEKTORA MRE: U 2020. I 2021. PO DVA, U 2022. SAMO JEDAN, U 2023. I 2024. TEK PO TRI

Pitanje

U odgovoru je navedeno da bi se mogli primeniti filtri za prečišćavanje vazduha. A šta će se raditi sa sadržajem koji je zadržan na navedenim filtrima i da li taj sadržaj utiče na ekologiju okoline? Kako to sprečiti?

Odgovor

Sadržaj zadržan na filtrima za prečišćavanje vazduha može sadržati teške metale, litijum, bor i druge štetne materije, što može predstavljati rizik za životnu sredinu ako se ne upravlja pravilno. Da bi se ovaj rizik minimizirao, potrebno je sprovesti odgovarajuće postupke za rukovanje, skladištenje i odlaganje zadržanih materijala. Evo koraka koji se mogu preduzeti:

1. Sigurno rukovanje zadržanim materijalom

• Obuka radnika: Obučavanje radnika o sigurnom rukovanju zagađivačima i opasnim materijalima.
• Zaštitna oprema: Korišćenje lične zaštitne opreme (LZO), uključujući rukavice, maske i zaštitnu odeću, pri rukovanju filtrima i zadržanim materijalom.

2. Sakupljanje i skladištenje

• Zatvoreni kontejneri: Zadržani materijal treba sakupljati u specijalne, hermetički zatvorene kontejnere kako bi se sprečilo ispuštanje prašine i gasova.
• Označavanje: Jasno označavanje kontejnera sa informacijama o vrsti i količini zagađivača, kao i datumom sakupljanja.

3. Prečišćavanje i reciklaža

• Prečišćavanje: Kada je moguće, prečišćavanje zadržanog materijala kako bi se izdvojile korisne komponente (npr. litijum) za reciklažu.
• Reciklaža: Recikliranje materijala gde god je moguće kako bi se smanjila količina otpada i ponovo iskoristile vredne supstance.

4. Odlaganje opasnog otpada

• Pravilno odlaganje: Zadržani materijal koji ne može biti prečišćen ili recikliran treba odlagati kao opasan otpad u skladu sa lokalnim i međunarodnim propisima.
• Specijalizovana odlagališta: Korišćenje specijalizovanih odlagališta za opasan otpad koja su dizajnirana za sigurno skladištenje i tretman ovakvih materijala.

5. Praćenje i kontrola

• Redovni inspekcijski pregledi: Redovni inspekcijski pregledi skladišnih i odlagališnih lokacija kako bi se osiguralo da ne dolazi do curenja ili kontaminacije okoline.
• Kontrola emisija: Praćenje emisija iz skladišnih kontejnera i odlagališta kako bi se osiguralo da zagađivači ne dospevaju u vazduh ili vodu.

6. Izveštavanje i dokumentacija

• Detaljna evidencija: Vođenje detaljnih evidencija o količinama i vrstama zagađivača sakupljenih na filtrima, kao i o metodama tretmana i odlaganja.
• Izveštavanje nadležnim organima: Redovno izveštavanje nadležnim regulatornim organima o postupcima za rukovanje i odlaganje opasnog otpada.

7. Tehnološke inovacije i istraživanja

• Razvoj novih tehnologija: Ulaganje u istraživanje i razvoj novih tehnologija za efikasnije prečišćavanje i reciklažu zagađivača.
• Primena naprednih metoda: Implementacija najnovijih metoda i tehnologija koje minimiziraju generisanje otpada i maksimiziraju bezbednost rukovanja zagađivačima.

Primena ovih koraka omogućava sigurno rukovanje, skladištenje i odlaganje zadržanih materijala sa filtera, čime se minimiziraju rizici po ekologiju okoline.

ARHIVA PPNS PROTEST PROTIV RUDNIKA LITIJUMA ODRŽAN U VALJEVU (VIDEO)

Pitanje

Da li se voda koja sadrži teške metale, litijum i bor, a nalazi se pod pritiskom u rudnom telu u toku izgradnje rudarskih prostorija i redovne eksploatacije može bez ikakvog njenog tretiranja ispuštati u okolinu i kakav je njen uticaj na ekologiju okoline?

Odgovor

Ispuštanje vode koja sadrži teške metale, litijum i bor, a nalazi se pod pritiskom u rudnom telu, bez ikakvog tretmana u okolinu, može imati ozbiljne negativne posledice na životnu sredinu. Evo zašto je to problematično i kakve mere treba preduzeti:

Negativni uticaji na životnu sredinu

1. Zagađenje vodnih resursa

• Teški metali: Teški metali kao što su olovo, živa, kadmijum i arsen mogu kontaminirati podzemne i površinske vode, čineći ih neupotrebljivim za piće, navodnjavanje ili rekreaciju.
• Litijum i bor: Visoke koncentracije litijuma i bora mogu biti toksične za biljke, životinje i mikroorganizme u vodnim ekosistemima.

2. Tlo i biljni svet

• Akumulacija u tlu: Teški metali mogu se akumulirati u tlu, smanjujući plodnost zemljišta i kontaminirajući poljoprivredne useve.
• Fitotoksičnost: Visoke koncentracije bora i litijuma mogu biti toksične za biljke, ometajući njihov rast i razvoj.

3. Zdravlje ljudi i životinja

• Zdravstveni rizici: Ljudi i životinje izloženi zagađenoj vodi mogu patiti od akutnih i hroničnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti bubrega, nervnog sistema i drugih organa.
• Bioakumulacija: Teški metali se mogu bioakumulirati u organizmima, što znači da se njihove koncentracije povećavaju duž lanca ishrane, dodatno povećavajući rizik za vršne predatore, uključujući ljude.

Mere za smanjenje negativnog uticaja

1. Prečišćavanje vode

• Hemijski tretman: Korišćenje hemikalija za taloženje i uklanjanje teških metala i drugih zagađivača.
• Filtracija: Upotreba različitih filtracionih sistema (aktivni ugalj, membranske filtracije) za uklanjanje zagađivača iz vode.
• Biološki tretman: Korišćenje mikroorganizama za razgradnju i uklanjanje zagađivača.

2. Zadržavanje i skladištenje

• Zatvoreni bazeni: Izgradnja zatvorenih bazena ili rezervoara za privremeno skladištenje kontaminirane vode dok se ne prečisti.
• Sistemi za reciklažu vode: Instalacija sistema za reciklažu i ponovnu upotrebu vode u rudarskim procesima.

3. Kontrola ispuštanja

• Regulacija ispuštanja: Stroga kontrola i regulacija ispuštanja vode u okolinu u skladu sa ekološkim standardima i propisima.
• Monitoring kvaliteta vode: Kontinuirani monitoring kvaliteta vode koja se ispušta u okolinu kako bi se osigurala usklađenost sa standardima.

Primeri tehnologija za prečišćavanje vode

• Reverzna osmoza: Visoko efikasna metoda za uklanjanje različitih zagađivača, uključujući teške metale i litijum.
• Ionizacija i elektrodijaliza: Tehnologije koje koriste električnu energiju za uklanjanje zagađivača iz vode.
• Adsorpcija: Korišćenje materijala kao što su aktivni ugalj i zeoliti za adsorpciju i uklanjanje zagađivača.

Implementacija ovih mera može značajno smanjiti negativne uticaje ispuštanja kontaminirane vode na životnu sredinu, štiteći ekosisteme i zdravlje ljudi. Bez odgovarajućeg tretmana, ispuštanje kontaminirane vode može imati dugoročne i ozbiljne posledice po okolinu.

ARHIVA PPNS SADRŽAJ MEMORANDUM O RAZUMEVANJU IZMEĐU EU I SRBIJE O STRATEŠКOM PARTNERSTVU NA ODRŽIVIM SIROVINAMA, VREDNOSTI BATERIJA I ELEКTRIČNIH VOZILA

Pitanje

U odgovoru je pomenuta tehnologija prečišćavanja vode. Šta uraditi sa sadržajem koji ostane na filtrima i kako taj sadržaj utiče na ekologiju okoline?

Odgovor

Sadržaj koji ostane na filtrima nakon prečišćavanja vode, poznat kao filterni mulj ili talog, može sadržati visoke koncentracije teških metala, litijuma, bora i drugih zagađivača. Ovaj materijal mora se pravilno tretirati i odložiti kako bi se minimizirali negativni uticaji na životnu sredinu. Evo koraka koje treba preduzeti za upravljanje ovim materijalom:

1. Sigurno rukovanje i skladištenje

• Hermetički zatvoreni kontejneri: Sakupljanje i skladištenje filternog mulja u hermetički zatvorenim kontejnerima kako bi se sprečilo isparavanje i curenje zagađivača.
• Označavanje: Jasno označavanje kontejnera sa informacijama o sadržaju, opasnim materijama i datumom sakupljanja.

2. Prečišćavanje i stabilizacija

• Kemijska stabilizacija: Dodavanje kemikalija koje vezuju teške metale i druge zagađivače, čineći ih manje pokretnim i manje toksičnim.
• Solidifikacija: Mešanje mulja sa materijalima koji ga učvršćuju, smanjujući rizik od curenja zagađivača.

3. Reciklaža i ponovna upotreba

• Reciklaža metala: Gde god je moguće, izdvajanje i reciklaža metala iz mulja za ponovnu upotrebu u industriji.
• Korišćenje u građevinskoj industriji: Korišćenje stabilizovanog mulja kao materijala za izgradnju puteva ili kao dodatak u betonskim mešavinama, uz uslov da ne postoji rizik od ispuštanja zagađivača.

4. Sigurno odlaganje opasnog otpada

• Specijalizovana odlagališta: Odlaganje mulja na specijalizovanim odlagalištima za opasan otpad koja su dizajnirana za sigurno skladištenje i sprečavanje curenja zagađivača u životnu sredinu.
• Pratnja propisa: Osiguranje da svi postupci odlaganja prate lokalne, nacionalne i međunarodne regulative i standarde za odlaganje opasnog otpada.

5. Praćenje i kontrola

• Monitoring odlagališta: Redovno praćenje odlagališta kako bi se osiguralo da ne dolazi do curenja ili kontaminacije okolnog tla i voda.
• Kontrola emisija: Kontinuirani nadzor emisija iz skladišnih kontejnera i odlagališta kako bi se osiguralo da zagađivači ne dospevaju u vazduh ili vodu.

6. Obuka i svest

• Edukacija radnika: Obuka radnika o sigurnom rukovanju, skladištenju i odlaganju filternog mulja i opasnog otpada.
• Povećanje svesti: Kampanje za povećanje svesti među radnicima i lokalnom zajednicom o značaju pravilnog upravljanja opasnim otpadom.

7. Tehnološke inovacije i istraživanja

• Razvoj novih tehnologija: Ulaganje u istraživanje i razvoj novih tehnologija za efikasnije prečišćavanje i tretman filternog mulja.
• Primena naprednih metoda: Implementacija najnovijih metoda i tehnologija koje minimiziraju generisanje otpada i maksimiziraju bezbednost rukovanja zagađivačima.

Ekološki uticaji i prevencija

• Zagađenje vode: Bez pravilnog tretmana i odlaganja, zagađivači iz filternog mulja mogu kontaminirati podzemne i površinske vode, ugrožavajući kvalitet vode za piće i ekosisteme.
• Zagađenje tla: Teški metali i drugi zagađivači mogu se akumulirati u tlu, smanjujući plodnost i ugrožavajući poljoprivredne useve.
• Zdravstveni rizici: Izloženost zagađivačima može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kod ljudi i životinja, uključujući bolesti bubrega, nervnog sistema i drugih organa.

Pravilno upravljanje filternim muljem i njegovim sadržajem je ključno za minimizaciju negativnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Preduzimanje ovih koraka može osigurati sigurno i održivo rukovanje opasnim materijalima.

ARHIVA PPNS RIO TINTO IZBEGAVAO OBRAČUN POREZA U SRBIJI - TRANSKRIPT POLEMIKE SRETENA ĐORĐEVIĆA I MARIJANTI BABIĆ


Pitanje

U odgovoru je pomenut ekološki uticaj postojanja filterskog mulja. Koliki je uticaj ljudskog faktora na primenu svih mera i kolika je osetljivostnemara ili propusta na trajno zagađenje okoline?

Odgovor

Ljudski faktor igra ključnu ulogu u primeni svih mera zaštite životne sredine prilikom upravljanja filterskim muljem. Njegova prisutnost može imati značajan uticaj na

efikasnost i uspeh tih mera. Evo kako ljudski faktor može uticati na sprovođenje mera i kolika je osetljivost nemara ili propusta na trajno zagađenje okoline:

Uticaj ljudskog faktora

1. Obuka i edukacija

• Znanje i svest: Kvalitetna obuka i edukacija zaposlenih o procedurama za rukovanje i odlaganje filterskog mulja je presudna. Nedovoljna obuka može dovesti do propusta i grešaka u primeni mera.
• Svesnost o posledicama: Zaposleni moraju biti svesni ekoloških i zdravstvenih posledica nepravilnog rukovanja opasnim materijalima kako bi bili motivisani da poštuju propisane mere.

2. Primena procedura

• Doslednost u primeni: Dosledna primena procedura za rukovanje, skladištenje i odlaganje filterskog mulja je ključna. Svaki propust ili nepoštovanje procedura može dovesti do zagađenja.
• Inspekcija i nadzor: Redovne inspekcije i nadzor mogu pomoći u otkrivanju i ispravljanju grešaka pre nego što dovedu do ozbiljnih posledica.

3. Organizaciona kultura

• Kultura bezbednosti: Organizacija koja promoviše kulturu bezbednosti i zaštite životne sredine može značajno smanjiti rizik od propusta i nemara.
• Podrška menadžmenta: Podrška i posvećenost menadžmenta primeni ekoloških mera ohrabruje zaposlenike da poštuju pravila i standarde.

Osetljivost na nemar ili propuste

1. Propusti u skladištenju i rukovanju

• Curanje i kontaminacija: Neadekvatno skladištenje i rukovanje filterskim muljem može dovesti do curenja zagađivača u tlo i vodu, uzrokujući dugotrajnu kontaminaciju.
• Izloženost radnika: Nemar u korišćenju lične zaštitne opreme može povećati rizik od zdravstvenih problema kod radnika.

2. Nepravilno odlaganje otpada

• Zagađenje okoline: Nepravilno odlaganje filterskog mulja na neodgovarajućim mestima može dovesti do trajnog zagađenja tla i vode, što može imati ozbiljne posledice po lokalne ekosisteme i zdravlje ljudi.
• Legalne posledice: Kršenje ekoloških propisa može rezultirati pravnim posledicama, kaznama i gubitkom dozvola za rad.

3. Neadekvatno prečišćavanje

• Ostaci zagađivača: Neadekvatno prečišćavanje vode može ostaviti zagađivače koji se kasnije mogu osloboditi u okolinu, izazivajući kontaminaciju.
• Eskalacija problema: Manji propusti mogu se akumulirati tokom vremena, pretvarajući se u ozbiljne ekološke probleme koji zahtevaju skupa i kompleksna rešenja.

Kako smanjiti rizik od nemara i propusta

1. Obuka i razvoj veština

• Redovna i temeljna obuka zaposlenih o procedurama, rizicima i merama zaštite životne sredine.
• Simulacije i vežbe koje pomažu zaposlenima da praktično primene stečeno znanje.

2. Unapređenje procedura

• Razvijanje i stalno unapređivanje procedura za rukovanje, skladištenje i odlaganje filterskog mulja.
• Uvođenje jasnih protokola i smernica koji su lako dostupni i razumljivi svim zaposlenima.

3. Nadzor i inspekcija

• Redovne inspekcije i nadzor kako bi se osiguralo pridržavanje propisa i procedura.
• Uvođenje sistema za praćenje i prijavljivanje propusta i nepravilnosti.

4. Podsticanje odgovornosti

• Podsticanje odgovornosti među zaposlenima kroz nagrade za pridržavanje procedura i kažnjavanje za nemar.
• Transparentnost u poslovanju i redovno izveštavanje o ekološkim performansama.

Zaključak

Ljudski faktor je ključan za uspešnu primenu mera zaštite životne sredine prilikom upravljanja filterskim muljem. Nemar ili propusti u sprovođenju tih mera mogu imati dugotrajne i ozbiljne posledice po životnu sredinu. Stoga, ulaganje u obuku, razvoj procedura, nadzor i podsticanje odgovornosti među zaposlenima su kritični za minimizaciju rizika i zaštitu okoline.

ARHIVA PPNS KOPATI ILI NE KOPATI - AKADEMIK SLOBODAN VUKOSAVIĆ


Pitanje

Logično je da sprovođenje svih mera u postupanju sa rudničkom vodom koja sadrži teške metale, litijum i bor povećava troškove proizvodnje, a nepotpuna primena tih mera povećava profit akcionara ili vlasnika. Očigledno je da postoji interes vlasnika da se sve mere ili ne sprovode ili se smanje na najmanju meru. Da li je to tačno i kako to prevazići?

Odgovor

Vaše razmišljanje ima smisla. U mnogim industrijama, pa tako i u rudarstvu, postoji izazov u balansiranju između ekoloških i ekonomskih interesa. Sprovođenje svih mera za zaštitu životne sredine može povećati troškove proizvodnje, dok njihovo nepotpuno sprovođenje može povećati profit. Međutim, dugoročno gledano, nepravilno rukovanje zagađivačima može dovesti do ozbiljnih ekoloških problema, što može imati negativne posledice i po samu industriju.

Kako prevazići ove izazove?

1. Regulativa i zakonodavstvo

• Stroga pravila: Uvođenje i sprovođenje stroge regulative koja propisuje standarde za zaštitu životne sredine i kazne za njihovo kršenje.
• Incentivi: Pravljenje ekonomskih incentiva za kompanije koje primenjuju visoke ekološke standarde, poput poreskih olakšica ili subvencija.

2. Transparentnost i odgovornost

• Izveštavanje: Zahtevanje od kompanija da redovno izveštavaju o svojim ekološkim performansama i merama koje preduzimaju za zaštitu životne sredine.
• Odgovornost menadžmenta: Postavljanje odgovornosti na menadžment da sprovodi mere zaštite životne sredine i da odgovara za propuste.

3. Inovacije u tehnologiji

• Efikasnije tehnologije: Razvoj i primena tehnologija koje omogućavaju efikasnije prečišćavanje vode i smanjenje zagađenja.
• Reciklaža i ponovna upotreba: Razvoj tehnologija za reciklažu i ponovnu upotrebu zagađivača, što može smanjiti troškove i uticaj na životnu sredinu.

4. Ekološki svesniji pristup poslovanju

• Investicije u ekologiju: Podsticanje kompanija da investiraju u ekološki prihvatljive tehnologije i prakse.
• Dugoročno planiranje: Razmatranje dugoročnih ekoloških posledica prilikom donošenja poslovnih odluka, umesto fokusiranja samo na kratkoročni profit.

5. Saradnja sa zainteresovanim stranama

• Saradnja sa zajednicom: Uključivanje lokalne zajednice i ekoloških organizacija u planiranje i sprovođenje mera zaštite životne sredine.
• Dijalog sa vladom: Saradnja sa vladom kako bi se osiguralo da se postavljaju adekvatni standardi i da se njihovo sprovođenje strogo kontrolira.

Kombinacija ovih pristupa može pomoći u prevazilaženju izazova u balansiranju između ekoloških i ekonomskih interesa u rudarstvu, osiguravajući da se zaštita životne sredine tretira kao prioritet bez ugrožavanja poslovnih interesa.

ARHIVA PPNS PROF. IMRE KRIZMANIĆ (BIOLOŠKI FAKULTET): PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET

Pitanje

Ako je vlasnik rudnika stranac koji je došao i otvorio rudnik sa ciljem ostvarivanja profita, ako je menadžment stimulisan da ostvaruje što veći profit, ako je vlasnik multinacionalna kompanija sa finansijskom snagom koja možda prevazilazi finansijsku snagu zemlje u kojoj je otvoren rudnik, ako je reputacija vlasnika u dosadašnjem njegovom angažovanju veoma problematična, kakva mogućnost postoji da se vlasnik natera da poštuje sve mere zaštite i koja je verovatnoća da ih neće eskivirati u svakom trenutku jer mu svako zanemarivanje ekologije donosi profit?

Odgovor

Situacija u kojoj vlasnik rudnika ima primarni interes u ostvarivanju profita, bez obzira na ekološke posledice, može predstavljati ozbiljan izazov za primenu svih mera

zaštite životne sredine. Međutim, postoje neki mehanizmi i pristupi koji se mogu primeniti kako bi se povećala verovatnoća da vlasnik poštuje ekološke standarde:

Regulativa i zakonodavstvo

• Stroga zakonska regulativa: Važno je da zemlja u kojoj se nalazi rudnik ima stroge zakone i propise koji se odnose na zaštitu životne sredine.
• Kaznene mere: Propisivanje visokih kazni za kršenje ekoloških propisa može biti odvraćajuće za kompanije koje ne poštuju standarde.

Transparentnost i odgovornost

• Javno izveštavanje: Zahtevanje od kompanija da javno izveštavaju o svojim ekološkim aktivnostima i performansama može povećati odgovornost.
• Saradnja sa nevladinim organizacijama: Nevladine organizacije mogu pratiti aktivnosti kompanija i izveštavati o eventualnim kršenjima.

Investitori i tržište

• Etički investitori: Etički investitori mogu odlučiti da ne ulažu u kompanije koje ne poštuju ekološke standarde, što može uticati na finansijsku stabilnost kompanije.
• Potrošački pritisak: Potrošači mogu birati proizvode kompanija koje poštuju ekološke standarde, što može uticati na profitabilnost kompanije.

Međunarodna regulativa

• Globalne organizacije: Organizacije poput Ujedinjenih nacija mogu postaviti globalne standarde za zaštitu životne sredine koje kompanije moraju da poštuju.
• Međunarodni pritisak: Međunarodni pritisak može dovesti do toga da kompanije koje posluju u različitim zemljama poštuju visoke ekološke standarde u svim svojim operacijama.

Društvena odgovornost kompanije (CSR)

• Dobrovoljne inicijative: Kompanije mogu preduzeti dobrovoljne inicijative u okviru svoje društvene odgovornosti, uključujući ekološke projekte i inicijative.

Mogućnosti za prevazilaženje problema

• Dijalog i pregovori: Otvoren dijalog sa vlasnikom kompanije može pomoći u razumevanju njegovih interesa i motivacija, što može dovesti do sporazumnih rešenja.
• Pravni pritisak: Ukoliko kompanija krši zakone, mogu se preduzeti pravne mere protiv nje, uključujući tužbe i sudski postupak.

Uprkos izazovima, postoje mehanizmi i pristupi koji mogu pomoći u naterivanju vlasnika rudnika da poštuje sve mere zaštite životne sredine. Ključno je da se primene odgovarajuće strategije i da se koriste svi dostupni resursi kako bi se osiguralo da se ekološki standardi poštuju.

ARHIVA PPNS OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033


Pitanje

Odgovori mi uzimajući u obzir globalne uticaje vlasnika kao izuzetno velike multinacionalne kompanije i zemlje koja je po svojoj snazi veoma mala. Ako takav rudnik još nije otvoren, a imajući u vidu sve što je napred navedeno, da li treba ulaziti u posao kod ovakvog stanja stvari?

Odgovor

U situaciji u kojoj multinacionalna kompanija ima izuzetno veliki uticaj, a zemlja u kojoj se nalazi rudnik je po svojoj snazi veoma mala, ulazak u posao otvaranja rudnika može biti veoma kompleksan. Odluka o ulasku u posao treba da se zasniva na pažljivoj analizi svih relevantnih faktora. Evo nekoliko ključnih razmatranja:

1. Ekološki uticaj: Prvo treba proceniti potencijalni ekološki uticaj otvaranja rudnika na životnu sredinu. Ako su potencijalni negativni uticaji veliki i ako postoji visok rizik od nepridržavanja ekoloških standarda, može biti razumno razmotriti da li ulazak u posao vredi rizika.
2. Regulativa: Analiza ekološke regulative u zemlji može pružiti uvid u to koliko je verovatno da će se primenjivati strogi standardi zaštite životne sredine. Ako je regulativa slaba ili nedosledna, postoji veći rizik od negativnih ekoloških posledica.
3. Socijalni uticaj: Pored ekoloških faktora, treba razmotriti i socijalne uticaje otvaranja rudnika, uključujući uticaj na lokalnu zajednicu, radnike, kvalitet života i društvene tenzije.
4. Dugoročna održivost: Razmislite o dugoročnoj održivosti poslovanja rudnika u smislu ekoloških, socijalnih i ekonomskih faktora. Da li postoji dugoročni plan za očuvanje životne sredine i društvenu odgovornost kompanije?
5. Alternativne mogućnosti: Razmotrite alternative otvaranju rudnika, kao što su investicije u druge industrije koje su manje štetne po životnu sredinu, ili razvoj ekoloških projekata.

U svakom slučaju, važno je da se donese odluka koja će najbolje odgovarati interesima zemlje, lokalne zajednice i životne sredine. To može zahtevati pažljivu analizu svih faktora i konsultaciju sa stručnjacima iz različitih oblasti.

ARHIVA PPNS DRUŠTVO ZA ZAŠTITU I PROUČAVANJE PTICA SRBIJE: AFERA JADAR – KORIST ZA NEKE, ŠTETA I BEZAKONJE ZA SVE!

Pitanje

U cilju dobijanja tačnijeg odgovora, rudnik se treba otvoriti na prostoru plodnih oranica, na početku aluviona koji je ispunjen pitkom vodom, na prostoru koji ima sve uslove za normalan život. Rudnik treba da zaposli oko tristotine radnika, i to skoro u potpunosti su stranci, čime se ne rešavavaju bilo kakvi socijalni problemi lokalne zajednice. Rudna renta je 3% od profita. Aluvijon sa pitkom vodom je dužine oko 100 km i dužine oko 20-40 km. To je najveći rezervoar pitke vode u zemlji u kojoj bi se otvorio rudnik što ukazuje na važnost njegovog očuvanja. To su dodatni podaci koji treba da pomognu u davanju ocene da li treba ulaziti u taj projekat ili ne?

Odgovor

Na osnovu dodatnih podataka koje ste pružili, otvaranje rudnika na prostoru plodnih oranica, na početku aluviona koji je ispunjen pitkom vodom, donosi sa sobom niz dodatnih izazova i dilema.

1. Ekološki uticaj: Otvaranje rudnika na ovakvom prostoru može imati ozbiljne ekološke posledice. Eksploatacija rudnika može dovesti do zagađenja pitke vode, što bi ugrozilo životnu sredinu i kvalitet života lokalne zajednice. Očuvanje ovog resursa pitke vode, koji je najveći rezervoar pitke vode u zemlji, trebalo bi da bude prioritet.
2. Socijalni uticaj: Zapošljavanje velikog broja stranih radnika može negativno uticati na lokalnu zajednicu, jer se ne rešavaju bilo kakvi socijalni problemi ili nezaposlenost među lokalnim stanovništvom. Ovo može dovesti do tenzija i socijalnih problema.
3. Ekonomski faktori: Rudna renta od 3% od profita može biti niska u poređenju sa potencijalnim ekološkim i socijalnim troškovima koje otvaranje rudnika može imati. Treba pažljivo razmotriti da li su ovi prihodi dovoljni da pokriju potencijalne negativne posledice.
4. Alternativne mogućnosti: Treba razmotriti alternative otvaranju rudnika na ovom prostoru, kao što su investicije u očuvanje resursa pitke vode, razvoj ekoloških projekata ili investicije u druge oblasti koje ne ugrožavaju životnu sredinu i socijalnu stabilnost.

Na osnovu ovih dodatnih informacija, ulazak u ovaj projekat može biti veoma kontroverzan i zahtevaće pažljivu analizu svih faktora. Važno je da se pažljivo razmotre svi aspekti projekta kako bi se donela informisana odluka koja će najbolje odgovarati interesima životne sredine, lokalne zajednice i društva u celini.

Foto: Privatna arhiva; Infolk
Obrada: Prviprvinaskali.com 

ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU