Udruženje PRVI PRVI NA SKALI dostavilo je 18 predloga za budžet grada Kragujevca u 2025. godini, shodno pozivu za Javnu raspravu o Nacrtu odluke o budžetu grada Kragujevca za 2025. godinu, a nakon konsultacija na predstavljanju Nacrta, uključujući predloge za rebalans budžeta 2024. godine.
Jedan od predloga je unapređenje sistema monitoringa kvaliteta vazduha.
U obrazloženju smo najpre naveli da je ovo unapređenje tačka 4.2.5. Plana razvoja grada (2023-2033) - na predlog našeg udruženja kroz javnu raspravu 2021. godine, nalazi se među prioritetima (br. 4) Plana, gde je navedeno:
"U cilju što kvalitetnijeg monitoringa kvaliteta vazduha u Kragujevcu i mogućnosti blagovremenog informisanja javnosti neophodna je nabavka adekvatnih instrumenata (opreme) i njihovo povezivanje sa centralnim softverom radi prijema, obrade i prikaza rezultata, za korišćenje automatske metode i prikazivanje rezultata merenja kvaliteta vazduha na teritoriji Kragujevca u realnom vremenu". Procenjena vrednost je 100.000 evra, a rok realizacije pet godina, piše u Planu.
PRILOG PLAN RAZVOJA GRADA KRAGUJEVCA ZA PERIOD 2021-2031
U Kragujevcu redovnu kontrolu vazduha sprovodi Institut za javno zdravlje od 1975. godine, ali sem što je nedovoljan broj mernih mesta za grad ove veličine - za 2025. godinu planirano je i dalje pet lokacija (Institut za javno zdravlje, OŠ Mirko Jovanović, bivša Čistoća-Autobuska stanica, zdravstvena stanica br. 3-Pivara i OŠ Stanislav Sremčević), problem je što su rezultati naknadno dostupni javnosti - u mesečnim izveštajima Instituta na sajtu grada, kada je već otrpela posledice zagađenja, a ne u realnom vremenu sa više lokacija kada bi bilo moguće da se građanstvo sačuva od zagađenja vazduha, ako do njega dođe. Unapređenje omogućava preko potrebnu meru informisanja javnosti - kao prevenciju, tiče se budžetom predviđenog "podizanja svesti javnosti".
PRILOG AEROZAGAĐENJE NA TERITORIJI GRADA KRAGUJEVCA U SEPTEMBRU 2024.
Istakli smo da se Kragujevac tokom 2023. godine, kao i dve prethode godine, našao među gradovima i opštinama u kojima je vazduh bio prekomerno zagađen, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10, kako piše u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine. Vazduh u Kragujevcu bio je treće kategorije, a glavni uzrok zagađenja su suspendovane čestice PM10 - njihova srednja godišnja vrednost iznosila je 30μg/m3, zvanična statistika pokazuje da je 48 dana vrednost bila veća od 50μg⁄m3 (dozvoljeno je 35 dana), a maksimalna dnevna bila je tri puta iznad godišnje vrednosti - 90μg/m3.
ARHIVA PPNS U KRAGUJEVCU JE TOKOM 2023. VAZDUH BIO PREKOMERNO ZAGAĐEN USLED PREKORAČENJA GRANIČNE VREDNOSTI SUSPENDOVANIH ČESTICA PM10
Ovi zvanični podaci opovrgavaju neutemeljene tvrdnje da je kvalitet vazduha poboljšan u celini na teritoriji grada samim prelaskom Energetike sa uglja na gas kao energent. Podsećamo, Energetika nije sanirala deponiju sa 40.000 tona pepela na matičnoj adresi, iako joj je omogućen kredit EBRD-a od 18 miliona evra u dve tranše (14.000.000e + 4.000.000e).
Uz dostavljanje predloga uputili smo i poziv gradu da se to hitno izvrši, kao uklanjanje jednog od većih uzroka prekomernog zagađenja.
PRILOG PPNS PROJEKAT UNAPREĐENJA DALJINSKOG GREJANJA U KRAGUJEVCU
Uz to, pobrojali smo da su sugrađani u problemu jer postoji drastičan pad kvalitete ogreva (uglja naročito, upitna je i ponuda peleta), neodržavanje i loše održavanje dimnjaka domaćinstava - individualnih zagađivača, izostavljanje filtera na dimnjacima u industriji ili postavljanje nefunkcionalnih (upitno je i da li svi zagađivači poseduju izveštaje o merenju emisija zagađujućih materija u vazduh; primera radi, inspekcija je 2021. godine utvrdila nezakonitost u Energetici jer nije posedovala te izveštaje, pa je naloženo otklanjanje nepravilnosti u poslovanju), zatim požari na deponijama - bez kažnjavanja, nesanitarne deponije, pregust saobraćaj - što je preskupa cena višedecenijskog odlaganja izgradnje zaobilaznica, neobuzdana gradnja, posebno u centru sa sve zakrčenijim ulicama, dramatično nedostajanje zelenih površina kao vida samoodbrane...
Upozorili smo donosioce odluka u lokalnoj samoupravi Kragujevca kroz javnu raspravu o budžetu da zagađujuće materije dovode godišnje do oko 11.000 prevremenih smrti, 14.000 hospitalizacija, prouzrokuju višednevna pogoršanja astme kod dece u Srbiji – to su samo neki od podataka sadržanih u državnom Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine, strateškom dokumentu u kome je po prvi put na sveobuhvatan način mapiran uticaj aerozagađenja. Najpogubniji uticaj imaju PM2,5 čestice.
ARHIVA PPNS U SRBIJI HILJADE MRTVIH I HOSPITALIZOVANIH ZBOG VAZDUHA (PODATAK IZ DRŽAVNOG PROGRAMA ZAŠTITE VAZDUHA U SRBIJI, 2022-2030)
U vikendu pre dostave ovih predloga, državna Agencija beležila je indeks 300 za dnevne vrednosti čestica PM2,5 na teritoriji grada (Kragujevac je bio treći grad po zagađenju u nedelju u 8 časova). Rezultati merenja kvaliteta vazduha vide se na aplikaciji Iks-eko vazduh koja je instalirana na portalu PRVI PRVI NA SKALI 2021. godine.
Ukazali smo kroz ovaj predlog da je Savet Evropske unije usvojio Direktivu kojom se postavljaju stroža ograničenja za zagađujuće materije, a treba da budu postignuta do 2030. godine. Zakoni EU omogućavaju da građani traže odštetu ukoliko im zbog nepoštovanja propisa bude narušeno zdravlje. Tako je sud u Sofiji odlučio 2021. godine da je gradska vlast bila odgovorna za zagađenje vazduha.
Naša država je najavila reviziju postojeće Uredbe i usaglašavanje sa novom verzijom EU.
ARHIVA PPNS RTS: STROŽE KAZNE ZA ZAGAĐENJE VAZDUHA
Prateći predlozi
1. Vanredni monitoring požara
Uz gorenavedeno, dostavili smo predlog da se budžetom predvidi vanredni monitoring Instituta za javno zdravlje u slučaju akcidentnih situacija prouzrokovanih požarima i objavljivanje u realnom vremenu rezultata utvrđenih na licu mesta.
Obrazložili smo da tokom poslednjih požara (u fabrici peleta i briketa Dorado, mlekari Kuč i na deponiji Jovanovac), ni u jednom slučaju javnost, a posebno ona najzainteresovanija - iz neposrednog komšiluka, nije saznala kakav je bio kvalitet vazduha na mestu požara dok je trajao akcident, koliko je bilo zagađenje - a očito je da ga je bilo. U slučaju mlekare plasirani su podaci sa jedine državne merne stanice na sasvim drugom delu grada - iz Kosovske, i sa merne stanice u OŠ Mirko Jovanović.
Za Dorado je 2021. godine najavljeno da će pogon te fabrike biti zatvoren i preseljen upravo zbog zagađenja vazduha. To se ipak nije dogodilo, a ove godine je ta fabrika bila u plamenu. Zvaničnici grada izjavili su da "nema zagađenja vazduha nakon požara u fabrici Dorado", pozivajući se na rezultate merenja Instituta na više lokacija u gradu, prenela je RTK. Nije rečeno da li je meren kvalitet vazduha na licu mesta i ako jeste kakvi su rezultati.
2. Zeleni savet konačno
Kako bi se dalje unapređivao pristup zaštiti životne sredine, predložili smo da grad omogući funkcionisanja Saveta za zaštitu životne sredine (Zelenog saveta), ukoliko su za to potrebna i sredstva iz budžeta.
U ovom obrazloženju istakli smo da je Zeleni savet obrazovan još 2010. godine (Sl. list grada Kragujevca, br. 31/2010) kao radno telo za razmatranje pitanja, davanja mišljenja i predloga i obavljanja određenih zadataka iz oblasti unapređenja zaštite i očuvanja životne sredine na teritoriji grada. Obrazovan jeste, ali nikada nije profuncionisao.
Program zaštite životne sredine grada Kragujevca za period 2023-2033 (Sl. list, 16. 6. 2023) sadrži tačku 7.4.2. Mere za institucionalni okvir gde je navedeno, pored ostalog, "formirati savet za zaštitu životne sredine", kao i tačku 7.8. Informisanje u kojoj piše: "Aktiviranjem rada Savet za zaštitu životne sredine stanovnici grada Kragujevca se mogu informisati".
Skladne višemesečne aktivnosti Radne grupe za izradu Nacrta Programa zaštite životne sredine (2023-2033), kao neke vrste preteče Zelenog saveta, najbolji je primer dobre prakse i opravdanosti postojanja takvog tela u lokalnoj samoupravi za oblast zaštite životne sredine. Rad je bio bez nadoknade za članove Radne grupe.
U gradu funkcioniše Privredni savet, čiji su članovi imenovani 1. jula ove godine.
PRILOG REŠENJE O OBRAZOVANJU SAVETA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
3. Više sredstava za udruženja
U ovoj budžetskoj celini, predložili smo i da se uvećaju sredstava za realizaciju projekata i programa udruženja u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji grada Kragujevca na 6.000.000 dinara.
Predložili smo da ciljane vrednosti za broj sufinansiranih udruženja treba ograničiti na 20, u okviru kojih smatramo da treba uvesti deset stalnih programa ili projekata od značaja za Kragujevac - kojima se sprovode strateški dokumenti grada, a deset rangirati po kvalitetu prijavljenih projekata. Stalni programi, tj. manifestacije se finansiraju u oblasti kulture od značaja za grad Kragujevac, napomenuli smo na kraju.
Stava smo da ne treba forsirati uvećanje broja nosilaca projekata jer praksa poslednjih pet godina, koliko intenzivno pratimo realizaciju ovog dela budžeta, pokazuje da se usitnjavaju pojedinačna sredstva - što je destimulativno za udruženja, posebno ona koja angažuju i stručne saradnike u aktivnostima, da se pukim uvećanjem broja korisnika sredstava ne povećava kvalitet projekata (u kojima ima i preklapanja sa komunalnom delatnošću, pored ostalog).
Foto: Prviprvinaskali.com; Pixabay
D. M. M. - PPNS
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0