Prof. dr Tatjana Papić i Ministarstvo zaštite životne sredine

Radio Beograd 2 i Društvo za čistoću vazduha u Srbiji pre 40 godina pokrenuli su ekološki magazin "Čekajući vetar". U okviru ovog kultnog izdanja, Radio Beograd 2 zajedno sa Pokretom gorana Vojvodine već 14 godina organizuje akciju "Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine".

U akciji, kao predlagači učestvuju pojedinci, organizacije i institucije iz cele Srbije. Predlozima učestvuje i veliki novinarski žiri, sastavljen od novinara ekoloških rubrika štampanih, elektronskih i internet medija iz čitave Srbije.

Žiri dodeljuje deset godišnjih priznanja "Zeleni list" - organizacijama i pojedincima koji najviše brinu o zaštiti životne sredine i jedan "Crni list" - onome ko je pokazao najveću nebrigu o životnoj sredini.

Predlozi za 2022. godinu Dejana Miloševića, pokretača portala PRVI PRVI NA SKALI i zastupnika istoimenog udruženja iz Kragujevca.

I) Prof. dr Tatjana Brankov – kandidat za Zeleni list

Udruženje PRVI PRVI NA SKALI kandiduje profesorku Brankov, autora udžbenika "Inovacije u prehrambenom sistemu" objavljenog u 2022. godini, a predstavljenog premijerno kroz projekat "Kragujevac bez GMO" u oblasti zaštite životne sredine koji je sproveden uz podršku Grada.

Brankov kontinuirano, već 15 godina, obrađuje temu genetički modifikovanih organizama (GMO) – od odbrane doktorske disertacije "Ekonomske i etičke implikacije difuzije genetski modifikovane hrane" 2008. godine do objave najnovije knjige.

Pomenuti udžbenik je prvenstveno namenila studentima master akademskih studija za predmet Inovacije u prehrambenom sistemu, ali je pisala tako da ga mogu razumeti svi ostali kojima je ova oblast interesantna. To je navedeno u predgovoru i odista je tako – uverili smo se čitajući, ali i zapažajući reagovanja pratilaca naših sadržaja. Brankov osvešćuje i znatno širu javnost od ciljanih studenata. Pored ostalog piše: "U globalizovanom prehrambenom sistemu interakcije različitih aktera na različitim nivoima nameću potrebu sinergijskog spajanja svih socijalnih, ekoloških i ekonomskih uticaja u cilju iznalaženja rešenja za transformaciju aktuelnog, krajnje erodiranog sistema u novi, održivi sistem koji će zadovoljiti potrebe budućih generacija".

"Korporativna kontrola je produbljena plasmanom GM useva na tržište krajem XX veka" – zapisano je u poglavlju o poljoprivredi kao sektoru globalne industrijske ekonomije. Tu udžbenik prerasta u jak scenario za neki triler, nalik romanu "Seme" Frena Reja, a zapravo je ogoljena zbilja naše planete. Ima stranica koje su kao pokretne slike. Četiri citata:

"Farmerima koji pristanu na ovu vrstu proizvodnje, ugovorima je zabranjeno čuvanje semena za narednu setvu, te su prinuđeni da ga kupuju svake godine";
"Postoji sumnja da korporacije ne prezaju ni od ubistava onih koji im najviše smetaju" - u nastavku se iznose podaci iz izveštaja organizacije "Global vitnes";
"Aktivisti su poslednja linija odbrane u nefer borbi sa korporacijama. Uprkos višedecenijskom nasilju, nastavljaju da se zalažu za dobrobit svojih država i planete";
"Korporativnu glad za kontrolom i monopolizacijom kompletnog prehrambenog lanca dobro ilustruje stav iznet na Konferenciji biotehnološke industrije ’99, kada su predstavnici kompanije Monsanto predočili viziju idealnog sveta u kome je 100 odsto komercijalnog semena genetički modifikovano i patentirano".

Tokom 2022, prof. Brankov je objavila rad o mogućoj nestašici hrane na Zapadnom Balkanu u prestižom časopisu najviše kategorije Foods ("Is a Food Shortage Coming to the Western Balkans?"). Uz to, učestvovala je na panelu o bezbednosti hrane u organizaciji Društva za Jugoistočnu Evropu iz Minhena, osnovanog ’52 ("Food Security in the Western Balkans and the Republic of Moldova").

Brankov o GMO piše bez imalo ostrašćenosti. Iako je protivnik tog sistema, zadržava otmenu profesorsku notu, braneći prehrambeni suverenitet Srbije zdravim, ekonomsko-ekološkim i patriotskim tonom, kako napisanim delima, tako i u javnim nastupima i kontaktu sa građanima.

Kao vodeći stručni saradnik našeg udruženja u ovoj oblasti, održala je tribinu "Kako da o(p)stane Srbija bez GMO?" 2016. i predavanje "Kovid 19 – katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta" 2020.

"Inovacije u prehrambenom sistemu" je njena treća knjiga, prethodna je bila koautorska "GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj" ("GM Food Systems and their Economic Impact"), objavljena u Londonu 2019. (u Srbiji premijerno predstavljena takođe na našem portalu), a prvenac je "Hrana budućnosti ili bioterorizam" iz 2013.

Zaposlena je na Ekonomskom fakultetu u Subotici. U zvanju je vanrednog profesora (uža naučna oblast – agrarna ekonomija) i višeg naučnog saradnika (naučna oblast – ekonomija).

Za zvaničnu kandidaturu dostavljamo kompletnu biografiju prof. Brankov.

II) Primer dobre ekološke prakse u Kragujevcu: Predškolska ustanova "Vrabac"

"Vrabac" je predškolska ustanova i škola jezika koja je počela sa radom 2010. Misija i vizija ustanove baziraju se na načelima Montesori pedagogije koja je u praksi prilagođena našoj kulturi i nacionalnom kurikulumu.

"Vrabac" je učestvovao u rezlizaciji više projekata za decu predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta. Aktivnu saradnju ima sa kragujevačkom Botaničkom baštom, inače dobitnikom Zelenog lista, Planinarsko-ekološkim klubom "Gora" i drugim lokalnim udruženjima.

Ustanova je do sada realizovala dva Erazmus+ projekta. Izdvaja se projekat "Vrtić pod krošnjama - razvoj šumske pedagogije" sa partnerskim vrtićem Beltinci iz Slovenije. Koncept projekta podrazumevao je da deca što više vremena provedu u prirodi. Prostor prirodnog okruženja za rad pružila je Botanička bašta gde su "vrapčići" i roditelji napravili šumsku igraonicu dostupnu svim sugrađanima. Tokom 2022. godine deca su provela 22 radna dana u bašti od jutra do popodneva.

Tim "Vrapca" je u 2022. godine sproveo i Letnji kamp za decu predškolskog i mlađeg školskog uzrasta takođe u Botaničkoj bašti. Kamp je pokrenut 2021, a izvesno je da će ga biti i ove godine.

III) Ministarstvo zaštite životne sredine - kandidat za Crni list

Udruženje PRVI PRVI NA SKALI za Crni list izdvaja pojavu nepoštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, čime se javnosti uskraćuje praćenje odluka koje donose organi vlasti, a tako i uvid u potencijalno i već postojeće ugrožavanje živote sredine. Tim povodom, kandiduje Ministarstvo zaštite životne sredine.

Kao registrovani za bavljenje takvim informacijama i obaveštavanje građanstva, predstavljamo 19 meseci čekanja da pristupimo podacima, što je negativan "rekord" u iskustvu sa nadležnima. Nije scenario za triler, ali može da bude predložak.

Shodno navedenom zakonu, još 30. jula 2021. od Ministarstva smo zatražili radne biografije svih izabranih nezavisnih stručnjaka za rad u pet tehničkih komisija: 1) za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu; 2) za Stratešku procenu uticaja na životnu sredinu; 3) za ocenu uslova utvrđenih u nacrtu Integrisane dozvole; 4) za ocenu Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa i 5) za EKO znak - sa spiska objavljenog na sajtu Ministarstva tri dana ranije.

Od Ministarstva smo najpre dobili obaveštenje da produžava rok za odgovor na 40 dana zbog obima tražene dokumentacije. To je bilo 4. avgusta. Ali, tri meseca kasnije dostavljeno nam je Rešenje o odbijanju zahteva.

Zbog toga smo uputili žalbu Povereniku, uz poziv da omogući pristup. Slučaj je preuzet, pa smo od Poverenika dobili Rešenje 8. jula 2022. o poništavanju Rešenja Ministarstva. Poverenik je naložio da Ministarstvu da ukoliko poseduje tražene informacije dostavi kopije. O izvršenju rešenja Ministarstvo je bilo dužno da obavesti Poverenika. Poverenik je u obrazloženju naveo naš stav da javnost treba da zna koji su nezavisni stručnjaci izabrani za rad u komisijama i koje su njihove reference. Ministarstvu je imalo zakonsku obavezu da se izjasni.

Kao odgovor, Ministarstvo je navelo, pored ostalog, da radne biografije ne mogu potpasti pod pojam informacija o životnoj sredini, da bi objava negativno uticalo na poverljivost ličnih podataka koji se odnose na fizička lica…, da čak i ako postoji saglasnost, pošto lista nezavisnih stručnjaka broji 191 lice, eventualno prikupljanje i obrada biografija opteretilo bi rad Ministarstva!

Poverenik je u sledećem nalogu Ministarstvu pobrojao članove Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja (2, 5, 8, 13, i 14) i naveo da nalazi da je pogrešilo kada je odbilo naš zahtev. Objašnjeno je Ministarstvu da su tražene informacije u vezi sa radnim biografijama, a ne u vezi sa njihovim privatnim životom. Poverenik je naveo da se iz navedenih radnih biografija može utvrditi da li izabrana lica ispunjavaju uslove kako bi mogli da obavljaju rad u pomenutim komisijama, a koji su traženi javnim pozivom.

Poverenik je još rastumačio Ministarstvu da ni traženje velikog broja informacija ne može biti razlog za odbijanje zahteva, te da je moglo da dostavi u roku od 40 dana, što nije učinilo, već je odbilo zahtev. U "skladu sa merilima i standardima demokratskog društva", Poverenik je našao da je interes javnosti da zna pretežniji od interesa na koje se Ministarstvo pozvalo.

Ministarstvo je stoga bilo u obavezi da obavesti Poverenika o izvršenju rešenja protiv kojeg, inače, više nije dopuštena žalba. Ministarstvu je preostalo samo da pokrene upravni spor tužbom Upravnom sudu u roku od 30 dana, navedeno je u obaveštenju od pre sedam meseci koje smo dobili sa potpisom Poverenika Milana Marinovića. Slučaj je još otvoren.

Posle 19 meseci neodustajanja, imamo samo jedno pitanje: zašto Ministarstvo krije biografije?

Naposletku, par ekstremnih primera: 2017. smo se načekali, ali smo posle pola godine dočekali oko 300 stranica sa biografijama članova Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane u Srbiji. Informacije iz Agencije za zaštitu životne sredine čekali smo 11 meseci – i sačekali. Čekali smo i Ministarstvo rudarstva i energetike – pa dočekali gotovo 560 stranica. Sačekaćemo i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Prošle godine, prihvaćen je naš predlog da dobitnik Zelenog lista bude mr Dejan Lekić, autor aplikacije "Iks eko vazduh" - za istrajnu brigu o kvalitetu vazduha.

ARHIVA PPNS PROGLAŠENI NAJVEĆI ZAŠTITNICI ŽIVOTNE SREDINE I ZAGAĐIVAČI U 2021. GODINI

Pretprošle godine godine smo predložili, i takođe je prihvaćeno, da Zeleni list pripadne udruženju Ekomar za aktivnosti na unapređenju stanja životne sredine u Kragujevcu.

ARHIVA PPNS URUČENA PRIZNANJA ZELENI I CRNI LIST ZA 2020. GODINU

Uručena priznanja ’Zeleni’ i ’Crni list’ za 2020. godinu
Snimke izdanja "Čekajući vetar" mogu da preslušaju posetioci portalu PRVI PRVI NA SKALI, a nalaze se u odeljku Radion.

ARHIVA PPNS ČEKAJUĆI VETAR, 12. 2. 2023.