Protest protiv izgradnje MHE na Staroj planini 13. juna u Beogradu
Pokret Odbranimo reke Stare planine (ORSP) organizovaće 13. juna u Nemanjinoj ulici u Beogradu veliki protest pod sloganom "Naše reke, naše šume, naš vazduh, naša zemlja", najavio jedan od osnivača i lidera ORSP-a Aleksandar Jovanović.
On je za agenciju Beta rekao da će na protestu biti proglašena Deklaracija o ekološkoj autonomiji za Staru planinu, zbog toga što "država na tom prostoru ne sprovodi zakone" i nije poštovala dogovore o zabrani gradnje mini hidroelektrana.
Jovanović je podsetio da je na sastanku sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem i resornim ministrima, početkom 2019. godine, državni vrh preuzeo obavezu da u roku od deset dana Vlada donese Uredbu o zabrani gradnje MHE u zaštićenim područjima, a to, dodao je, još nije urađeno.
"Nije ispoštovan dogovor da predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično dođe u Rakitu i da taj ’simbol horora’ bude rešen na osnovu rešenja Ministarstva zaštite životne sredine o uklanjaju cevi iz Rakitske reke", kazao je Jovanović.
Nije poštovan ni dogovor, dodao je Jovanović, o formiranju mešovite komisije ORSP i vladinih predstavnika koja će utvrditi zakonitost svih izdatih dozvola za mini hidroelektrane i uporediti dozvole sa stanjem na terenu.
"S obzirom da nijedna od preuzetih obaveza nije ispunjena, a u međuvremenu je na desetak lokacija u Srbiji nastavljena gradnjom mini hidroelektrana, ORSP će 13. juna i zvanično proglastiti prekid svake dalje komunikacije sa institucijama Republike Srbije", istakao je Jovanović.
On je naglasio da je pokret Odbranimo reke Stare planine u protekle četiri godine vodio pravi rat na svim frontovima – u oblasti struke, pravno, u domaćim i stranim institucijama, i uspeo je da zaustavi svaki pokušaj gradnje mini hidroelektrana na Staroj planini.
Međutim, rekao je Jovanović, investitori i dalje ne odustaju od svog "plena".
"To su naše reke i zbog toga ćemo proglasiti ekološku autonomiju i prekinuti svaku komunikaciju sa institucijama Srbije. Sve dok se ne uspostavi pravna država građani će sami, neposredno sprovoditi zakon, s obzirom da im preti životna opasnost", izjavio je Jovanović.
ORSP će, dodao je, pozvati ljude da na svim mestima u Srbiji gde investitori "guraju reke u cevi, kasape šume i truju decu", da takođe proglase ekološku samostalnost i vanredno stanje.
Prema njegovim rečima od 2004. godine do danas u Srbiji je izgrađeno stotinak MHE, početak gradnje čeka 110 investitora kojima su "uredno" izdate građevinske dozvole, a medju njima se nalaze i moćne inostrane kompanije.
"Prvo su nestale Vlasina i reke Vlasinskog platoa, a zatim reke u Nacionalnom parku Kopaonik gde je samo u Jošanici, koja leži na termalnim izvorima, izgradjeno 17 mini hidroelektrana. Sravnjeno je sa zemljom 27 kilometara vodotokova dve rečice i pobijeno je sve što živi u njima", podsetio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, izgradnjom MHE bavile su se sve vlasti od 2007. godine do danas.
"Jedne od prvih MHE izgradjene su na Studenici i u reonu Prohora Pčinjskog u posedu Srpske pravoslavne crkve koja se kao investitor javlja na četiri lokacije. U ukupnom zbiru ovog epskog zločina udeo je pola pola kada govorimo bivšim vlastima i onima koji su na vlasti od 2012. godine", rekao je Jovanović.
Prema njegovim rečima radova na mini hidroelektranama bilo je i u vreme vanrednog stanja uvedenog zbog epidemije korona virusa.
"Za vreme vanrednog stanja investitor Goran Belić je u Rakiti nastavio sa uredjenjem prostora oko vodozahvata. Radovi na toj MHE praktično su završeni i pored zabrane gradnje i rešenja kojim je Ministarstvo zaštite životne sredine naložilo uklanjanje cevi iz korita Rakitske reke", podvukao je Jovanović.
On je kazao da se izgradnjom mini hidroelektrane u Rakiti bavi više domaćih sudova je je protiv institucija i investitora pokrenuto više tužbi i krivičnih postupaka, a slučaj "Rakita" dospeo je i pred Evropski sud za ljudska prava.
"Naš plan je da nakon protesta i proglašenja ekološke autonomije pozovemo gradjane na masovni odlazak u Rakitu kako bi sproveli ono što u rešenjima Ministarstva zaštite životne sredine stoji, a to je uklanjanje cevi iz korita Rakitske reke", istakao je Jovanović.
"Kad oni (Norvežani) grade tamo - reka nastavi da teče, a kad ove naše vodokradice grade MHE reka više nema"
"Ne postoji nijedna stranka koja je bila na vlasti da to nije radila - svi su to radili, ovi su to samo nastavili"
GOSTOVANJE NA N1: ALEKSANDAR JOVANOVIĆ-ĆUTA
ARHIVA PPNS
Mi branimo reke Stare planine
Nepoznate osobe, bez odgovarajućih dozvola, pomerili su Rudinjsku reku iz njenog prirodnog, vekovnog ležišta...
Sto metara dugo rečno korito je presušilo, živi organizmi zarobljeni u ostacima blata su ostavljeni da umru. Lokalno stanovništvo se pobunilo. Čuli su da je to početak građenja mini hidro-elektrana (MHE), zato što je Rudinjska reka bila na spisku onih reka koje je Vlada osudila na uništenje radi prljavog profita određenih pojedinaca.
Odgovorni su ćutali, držali su svoje oči zatvorene i pričali bajke. Ali slobodan narod Stare planine odbio je da ćuti! 25. avgusta 2018. počela je akcija spasavanja Rudinjske reke. Policija je poslata da zaustavi ovu akciju. Ali slobodan narod Stare Planine naoružan ljubavlju i strašću, i savesni policajci sa kojima su pričali, znali su da ništa ne može da zaustavi tok reke. Reke će nastaviti da teku zauvek.
Ovo je priča o pokretu Odbranimo reke Stare planine i našem pokušaju da sačuvamo i obnovimo život.
DAN UŽIVO, N1: PROFESOR RISTIĆ: MHE PRAVE MALO ENERGIJE, A PROUZROKUJU VELIKU ŠTETU
IZVEŠTAJ O PRIKUPLJENIM I ISPLAĆENIM NOVČANIM SREDSTVIMA ZA PODSTICAJ POVLAŠĆENIH PROIZVOĐAČA ELEKTRIČNE ENERGIJE ZA 2018. GODINU
HIDROELEKTRANE ZAPADNOG BALKANA: KO PLAĆA, KO PROFITIRA? (BENKVOČ, SEPTEMBAR 2019)
Ja sam obavio istraživanje na 46 objekata, od kojih je oko 40 izgrađeno. Proveli smo sate da bismo videli makar jednu jedinu ribu koja se kreće
Sa modulom oticaja od 5,7 litara u sekundi po kilometru kvadratnom, mi smo jedna od siromašnijih regija Evrope
Prema podacima Svetske banke, Srbija godišnje gubi oko 15 procenata električne energije u prenosno-distributivnoj mreži od mesta proizvodnje do potrošača
Martin Dojl, direktor Vodoprivrednog programa Univerziteta Djuk, nazvao je poblem velikog broja malih brana na istom slivnom području „smrću hiljadu rezova“
„Dobio sam sudske tužbe od ljudi koji prave male hidroelektrane. Neki od njih su se našli povređenima i smatraju da je to ugrožavanje njihovog ugleda i časti i traže materijalnu nadoknadu. Idem na sud zbog toga, ali meni to ne predstavlja nikakav problem: ja ću da ispričam ono što pričam svuda i što su činjenice“, kaže profesor Ristić. „Svestan sam da će biti svega i svačega, ali ja ću i na sudu pričati o ovome jer istina ne može da se zaustavi.“
ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
“Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti.
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno.
Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji, već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.”
- U Briselu kažu da pažljivo prate događanja u regionu oko izgradnje i uticaja hidrolektrana malog kapaciteta. Navode da je nedavna studija o ”Regionalnoj strategiji za održivu hidroenergiju na Zapadnom Balkanu” procenila da 50 najvećih hidroelektrana u regionu Zapadnog Balkana proizvodi 95 odsto hidroenergije, a da udeo 200 malih hidroelektrana obezbeđuje tek preostalih 5 procenata.
Evropska komisija zato smatra da bi regionalni projekti na Zapadnom Balkanu trebalo da se fokusiraju na obnavljanje već postojećih velikih hidroelektrana, a da se samo u ograničenom broju slučajeva razmotre velike grinfild opcije (investiranje u potpuno novu kooji tek treba da se preuređuje, bez korišćenja postojeće infrastrukture).
...”Preteruju", smatra Ulrih Ajhelman, „jednostavno preteruju u svemu. Način kako pišu procene uticaja i razgovaraju sa lokalnim zajednicama je tako primitivan da ga je na legalnoj osnovi lako oboriti. Ti procesi se već vode u slučajevima Severne Makedonije i BiH, a SRBIJA JE SLEDEĆA NA REDU”
Kako bi ispunila obećanje Energetskoj zajednici da će do 2020. godine proizvoditi 27% struje iz obnovljivih izvora, Srbija već godinama ulaže u čistu energiju – između ostalog u izgradnju i rad mini hidroelektrana (MHE).
Nakon što MHE počne sa radom, njen vlasnik postaje povlašćeni proizvođač električne energije pa za otkup struje od države dobija iznos veći od tržišne cene. Taj novac država sakuplja kroz račune za struju građana, koji su od 2013. godine opterećeni posebnom naknadom.
Prema podacima koje je Elektroprivreda Srbije (EPS) nedavno objavila, u 2018. godini za struju iz MHE izdvojeno je 24,9 miliona evra. Na spisku se nalaze i drugi obnovljivi izvori koje država finansira – solarna energija, energija iz biomase, vetra, prirodnog gasa i drugo.
Komentara: 0