Savetnik za etiku u Norveškom fondu suverenog bogatstva preneo je korporaciji Rio Tinto da je na proceni zbog navodne štete po životnu sredinu u brazilskom Amazonu
Zabrinutost da su operacije Rio Tinta u brazilskom Amazonu možda izazvale krčenje šuma, stoji iza ispitivanja od strane savetnika za etiku Norveškog državnog fonda.
Savetnik za etiku gigantskog državnog fonda ispituje da li da preporuči investitoru da proda svoj udeo vredan više milijardi dolara u rudarskoj korporaciji Rio Tinto zbog zabrinutosti za životnu sredinu, kažu ljudi upoznati sa ovim pitanjem.
Rečeno je Rio Tintu da se poslednjih meseci procenjuje šteta po životnu sredinu od njenih operacija u brazilskom Amazonu, navodi se u pismu koje je pregledao magazin Vol strit džurnal.
ARHIVA PPNS "PREVARA SRPSKOG NARODA NA DELU" - IZ STRUČNE ANALIZE FINANSIJA PREDUZEĆA RIO TINTA U SRBIJI (VIDEO)
U januarskom pismu, savet je od Rio Tinta zatražio komentar na nacrt preporuke da se kompanija isključi iz norveškog fonda od 1,6 biliona dolara. Od tada traje diskusija, ali konačna odluka nije doneta, saznaje VS.
Savet, koji je nezavisan, igra važnu ulogu za najveći svetski državni fond. Njegov posao je da pažljivo proverava ulaganja Norges Bank Investment Management (NBIM), operatera fonda, kako bi se osiguralo da su u skladu sa striktnim etičkim smernicama. Zatim može dati preporuke za isključenje kompanija iz fonda ili ih staviti na listu za posmatranje.
Norveška je pratila svaku preporuku u vezi sa životnom sredinom od 2015. godine, kaže savet.
NBIM drži, u proseku, 1,5% udela u svetskim kompanijama na berzi. Poslednjih godina je povećao prodaju u vezi sa faktorima životne sredine, socijalnim i korporativnim upravljanjem. Njegove poteze pomno prate drugi državni fondovi i veliki fondovi kapitala.
Stavljanje na crnu listu iz fonda bio bi udarac za Rio Tinto, drugog najvećeg rudara na svetu po tržišnoj vrednosti. Od 31. decembra, NBIM je bio jedan od najvećih akcionara kompanije, sa 2,24% udela vrednim oko 2,7 milijardi dolara.
ARHIVA PPNS RIO TINTO UGROŽAVA VODE ŠIROM SVETA - UKAZUJU MEĐUNARODNI AKTIVISTI
Prodaja deonica od strane NBIM mogla bi da bude prepreka za napore Rio Tinta da poboljša svoju reputaciju nakon što je digao u vazduh dva drevna skloništa u stenama u Australiji 2020. godine. Kompanija se izvinila i preduzela korake kako bi pokušala da povrati poverenje lokalnoj starosedelačkoj zajednici.
Zabrinutost Saveta u vezi sa Rio Tintom usredsređena je na krčenje šuma i njegovo delimično vlasništvo nad operacijom u severnom Brazilu pod nazivom Minerasao Rio do nort, ili MRN.
MRN kaže da je najveći brazilski proizvođač boksita, koji se koristi za proizvodnju aluminijuma, sa proizvodnjom od oko 12 miliona tona godišnje.
Rio Tinto poseduje 22% MRN-a. Njegovi ostali akcionari su: Glenkor, sa 45% udela, i australijska rudarska kompanija Saut 32, koja ima 33% udela.
Saut 32 je takođe u razgovorima sa savetnikom za etiku Norveškog fonda, kažu ljudi upoznati sa ovim pitanjem. Od 31. decembra, NBIM je posedovao 2,16% udela u Saut 32 vrednom 223 miliona dolara.
NBIM su 2020. godine odustale od Glenkora, zajedno sa ostalima, zbog zabrinutosti oko proizvodnje termalnog uglja.
Kjel Kristian Dorum, glavni savetnik u savetu, potvrdio je da su Rio Tinto i Saut 32 pod procenom, ali je odbio da dalje komentariše. NBIM je odbio da komentariše, kao i predstavnik Saut 32.
Portparol Rio Tinta rekao je da ne upravlja MRN-om, ali da potonji radi na poboljšanju svog ekološkog i društvenog učinka. Rio Tinto će nastaviti da podržava te napore, uključujući pružanje tehničke pomoći, dodao je portparol.
MRN je saopštio da rudarske aktivnosti u oblasti u kojoj posluje podležu rigoroznom okviru za izdavanje dozvola za zaštitu životne sredine i da radi u strogom skladu sa brazilskim zakonima i propisima. Kompanija sprovodi procedure za izbegavanje i ublažavanje uticaja na životnu sredinu i ima program za obnavljanje miniranih područja što je moguće bliže njihovom prvobitnom stanju, dodao je portparol MRN-a.
Ovo nije prvi put da se Rio Tinto našao na nišanu savetnika za etiku. NBIM je prodao svoj udeo u kompaniji 2008. godine, navodeći štetu po životnu sredinu koju je prouzrokovao rudnik Grasberg u Indoneziji, u kome je Rio Tinto imao udeo. Rio Tintu je dozvoljen povratak u fond 2019. godine nakon što je kompanija prodala svoj udeo u Grasbergu za 3,5 milijardi dolara.
Norveška ima svoju istoriju učešća u kompaniji Hidro za aluminijum i obnovljivu energiju koju podržava norveška država, nekada je delimično posedovala MRN i nastavlja da dobija boksit iz tih operacija. Portparoli Hidroa i norveškog Ministarstva trgovine, industrije i ribarstva, koje je vlasnik udela u kompaniji, odbili su da komentarišu.
Foto: Mining Brazil Deforestation; VFCO Brazilia/Trombetas Joao Paulo; MRN Mine Brazil
Izvor: VSJ
ARHIVA PPNS
- Norveški državni penzioni fond povukao je investicije (19 miliona dolara) iz Friporta 2006. godine, odnosno, 786 miliona dolara iz RT (2008. godine), zbog neetičkog poslovanja i kontinuirane ozbiljne štete po životnu sredinu i nespremnosti da poboljšaju upravljanje zaštitom životne sredine;
- Državni fond za starosno osiguranje Novog Zelanda povukao je investicije iz Friporta u septembru 2012. godine zbog kršenja ljudskih prava u rudniku, koja uključuju mučenje, ilegalna zatvaranja i ubistva od strane snaga bezbednosti koje štite rudnik;
- Švedski državni penzijski fondovi, po savetu svog etičkog savetodavnog veća, povukli su novac iz Friporta u oktobru 2013. godine zbog ozbiljnih negativnih uticaja na životnu sredinu koji su u suprotnosti sa Konvencijom UN o biodiverzitetu;
- Tom Albaneze, izvršni direktor RT (2010. godine zaradio bonus od 8,5 miliona dolara): „…RT mora da uradi bolji posao u borbi sa prokletstvom resursnog nacionalizma (managing the curse of resource nationalism)...“
ZABRINJAVAJUĆI PROJEKTI SPRAM "RUŽIČASTE PREZENTACIJE ISKUSTAVA RIO TINTA U SVETU" - IZ PREDAVANJA PROF. DR RATKA RISTIĆA U SANU (6. MAJ 2021)
Komentara: 0