Nakon uvida u sadržaj "Najčešća pitanja i odgovore o projektu: Uticaj na životnu sredinu i saglasnosti - Koje procene uticaja na životnu sredinu su izvršene?" objavljen na sajtu Rio Tinta, služeći se Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, udruženje PRVI PRVI NA SKALI* uputilo je prošle godine zahtev Institutu za vodoprivredu "Jaroslav Černi" da dostavi studije čiji je izrađivač, koga je označila ova rudarska koproracija, kao i ugovore o na osnovu kojih je angažovan na projektu "Jadar". 

Institut je izradio hidrološku studiju reke Jadar u zoni budućeg zahvata za vodosnabdevanje, studiju snabdevanja vodom, studiju o ispuštanju otpadnih voda, hidrotehničku studiju za zaštitu od poplava i plavne zone u dolini reke Jadar, hidrotehničku studiju relokacije reke Korenite i monitoring voda.

Zakonski zastupnik Instituta, generalni direktor Instituta prof. dr Dejan Divac, doneo je rešenje o odbijanju zahteva u celini, uz obrazloženje da je 29. novembra 2017. godine Institut potpisao ugovor o poverljivosti podataka sa preduzećem Rio Sava Eksplorejšn (RSE) čiji je osnivač Rio Tinto. Tačkom 2 tog ugovora utvrđeno je da se Institut obavezuje da poštuje i čuva poverljive podatke preduzeća Rio Sava, piše u rešenju. Dalje je navedeno: "Konkretno, Konsultantu (Institut "Jaroslav Černi") nije dozvoljeno da bez prethodnog pismenog odobrenja preduzeća RSE saopštava ili na bilo koji drugi način učini dostupnim bilo koji podatak koji je u vlasništvu RSE koji proizilazi iz ugovornih obaveza".

ARHIVA PPNS PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)


U rešenju Instituta još piše da mu je tokom 2020. godine RSE dostavio nekoliko dopuna ugovora koji se odnose na obavezu poštovanja i čuvanja poverljivih podataka: ugovor o neotkrivanju podataka od 24. januara 2020. godine i ugovor o poverljivosti podataka od 2. juna 2020. godine. Uz to, Institut je uslovljen i zapisnikom o potvrđivanju određenih podataka kao poslovna tajna, kojim je utvrđeno da dokumenta koja je pripremao Institut "Jaroslav Černi" AD, kao i svi podaci i informacije sadržani u tim dokumentima, na osnovu ugovornog odnosa sa RSE, predstavljaju poslovnu tajnu koju Institut "Jaroslav Černi" AD ne sme da obelodani trećim licima.

Na kraju dostavljenog rešenja naznačeno je da je kompletan predmet našeg "spornog zahteva" (sledi podebljanim slovima) "u vlasništvu, kao i da predstavlja poslovnu tajnu kompanije Rio Sava Exploration d.o.o.", pa je zahtev u celini odbijen kao "neosnovan, jer Institut nema ovlašćenja da na bilo koji način učini dostupnim poverljive podatke, a da zbog toga ne pretrpi štetne posledice zbog kršenja ugovora".

U uobičajenoj pouci o pravom leku zapisano je da protiv ovog rešenja može da se izjavi žalba Povereniku za informacije od javnog značaja, što je udruženje PRVI PRVI NA SKALI i učinilo u zakonskom roku.

Postupak Poverenika još traje.

Povezanost Instituta Jaroslav Černi i Rio Tinta

Podsećamo na podatak koji smo objavili 2022. godine: Institut Jaroslav Černi nalazio se na listi izvođača Studije izvodljivosti podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar korporacije Rio Tinto i pre ugovaranja poverljivosti podataka (2017), u periodu od 2015. do 2021. Povereno mu je sledećih devet studija - po redosledu iz dokumenta Rio Tinta:

Jedna od deset oblasti kojom se bavi Instutut je rudarstvo, a jedan od klijenata koji su predstavljeni na zvaničnom sajtu je Rio Tinto.

Eksplotacija rudnih bogatstava skopčana je sa brojnim problemima vezanim za vode, piše u tom odeljku, gde se dodaje: "Institut Jaroslav Černi pruža neprocenjivu pomoć kompanijama koje se bave eksploatacijom ovih sirovina rešavanjem širokog spektra problema: od problema zagađivanja podzemnih i površinskih voda, do regulisanja vodotoka u zoni velikih površinskih kopova. Institut poseduje multidisciplinarne timove koji omogućavaju rešavanje kompleksnih problema iz ove oblasti".

Među "najznačajnijim" klijentima izdvojeni su EPS (različiti problemi vezani za površinske kopove na prostoru Kolubarskog basena – izmeštanje vodotoka, izgradnja malih akumulacija, regulisanje reka i potoka, rešavanje problema zagađivanja podzemnih voda od odlagališta pepela – TENT i dr) i Rio Tinto (istraživanja vezana za otvaranje rudnika litijum-borata Jadar).

ARHIVA PPNS 2021 RIO SAVA (RIO TINTO) ZAHTEVA IZMENU LOKACIJSKIH USLOVA ZA PROJEKAT JADAR - SVIH 17 DOKUMENATA NA PPNS


Među javno predstavljenim projektima je i "Osmatranje površinskih i podzemnih voda", čiji je naručilac Rio Sava Exploration, a tiče se zaštite od poplava i uređenje reka i slivova, rudnika, snabdevanja vodom i zaštite životne sredine.

U opisu projekta piše da se monitoring voda na slivu reke Jadar u zoni nalazišta i budućeg jalovišta sprovodi u okviru istraživanja nalazišta bora i litijuma u Srbiji koja sprovodi kompanija Rio Tinto – Rio Sava pre formiranja rudnika i prateće infrastrukture.

Kao rezultat projekta navedeno je da se na području Jadar, u zoni nalazišta, količina i kvalitet površinskih voda prate na ukupno 19, a kvalitet podzemnih voda na 52 lokacije. Za praćenje vodostaja koriste se vodomerne letve i automatski uređaji (dajveri, radari). Količine površinskih voda se određuju na osnovu hidrometrijskih merenja, hidrauličkom metodom ili na mernim objektima (prelivima). Uzorkovanje površinskih i podzemnih voda (do dubine od 700m) radi se standardnim akreditovanim metodama u skladu sa SCS ISO 17025.

Na području budućeg jalovišta Rakovica količina i kvalitet površinskih voda se prati na šest mernih prelivnih pragova kombinovanog tipa. Pored toga prati se i kvalitet pet izvora i podzemnih voda iz 28 pijezometara. O svim merenjima se formiraju periodični izveštaji. Predviđena je i izrada završnog izveštaja sa analizom rezultata, stoji u još uvek dostupnoj objavi Instituta.

Jedna od šest delatnosti Instituta je istraživanje. „Različite vrste istraživanja u oblasti voda i životne sredine jedna su od ključnih delatnosti Instituta Jaroslav Černi. Nekoliko laboratorija i brojni stručnjaci uključeni u ove aktivnosti pružaju nezamenljivu podršku naučnim, studijskim, projektnim, konsultantskim i drugim delatnostima Instituta“ – stoji u opisu.

Institut navodi da je u novije vreme vršio izuzetno obimna i kompleksna istraživanja prilikom pokretanja veoma važnih investicija za Srbiju – gasovoda "Južni Tok", otvaranja rudnika litijum-borata "Jadar" i dr.

Institut "pod kapom" Milenijuma

Ovaj institutu je u međuvremenu postao deo privatnog kapitala - (ne)čuvenog Milenijuma. U bazi Agencije za privredne registre (APR) nalazi se Zabeležba 1 od 20. januara 2022. sledećeg sadržaja:

"Upisuje se u Registar privrednih subjekata Ugovor o prodaji kapitala privrednog društva INSTITUT ZA VODOPRIVREDU JAROSLAV ČERNI AD, BEOGRAD (VOŽDOVAC) MB: 07019971, Posl.br. 023-02-689/2021-05 – 1230/02-1101-1, sačinjen između Ministarstva privrede i Konzorcijuma koji čine pravno lice Društvo za inženjering, proizvodnju i usluge MILLENNIUM TEAM DOO Beograd i fizička lica kao članovi Konzorcijuma, potpisan 4. januara 2022. godine i overen istog dana pred Javnim beležnikom Miodragom Glišićem pod brojem UOP-T:1/2022".

Kao zakonski zastupnik upisan je ranije pomenuti generalni direktor Dejan Divac (1961), a ostali zastupnici su: Dušan Đurić (1967) - predsednik odbora direktora, Dejan Vučković (1960) - član odbora direktora, Vesna Jevtić (1970) i Marta Rokvić (1976).

Na ime članova upisan je akcijski kapital.


^{Foto: Krik.rs - Država Milenijum timu prošle godine dala poslove vredne gotovo 12 miliona evra, 2022.}
Studija koja je skupo koštala

Podsećamo, u decembru 2021. godine portal Nova S objavio je da je "Černi" pre prodaje ocenio da Rio Tinto ugrožava Jadar. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, koji je kupila firma Milenijum tim, početkom te godine je izradio studiju o otpadnim vodama za Rio Tinto, u kojoj se bavi potencijalnim uticajima izgradnje rudnika na površinske i podzemne vode u dolini Jadra. U dokumentu, do kog je došla Nova, navodi se da ova multinacionalna kompanija nije objasnila šta će učiniti sa planiranih 85 odsto otpadnih voda.

Imajući u vidu da Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi ima značajnu ulogu u određivanju dalje sudbine projekta Jadar, te da radi šest studija za Rio Tinto, u kojima, između ostalog, obrazlaže i šta je sporno u nameri ove kompanije da pokrene rudnik u dolini Jadra, nije iznenađujuće što je država odlučila da ga proda firmi bliskoj vlasti – Milenijum tim. Izmenama Zakona o eksprorijaciji i prodajom Černog vlast je praktično zaokružila planove za realizaciju projekta Jadar, zaključila je Nova.

Istorijat privatizovanog nacionalnog dobra

Današnje akcionarsko društvo "Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi" vodi se u APR kao osnovano 31. decembra 1997. godine. Njegova pretežna delatnost (šifra 7219) je istraživanje i razvoj u ostalim prirodnim i tehničko-tehnološkim naukama.

Istorijat Instituta počinje ipak pola veka ranije, 1947. godine, kada je u okviru Srpske akademije nauka osnovan Hidrološki institut. Iste godine je u okviru saveznog Ministarstva za elektroprivredu, u naselju Pinosava pod Avalom, osnovana Hidraulička laboratorija, iz koje je 1950. godine nastao Hidroenergetski zavod.

Vlada Srbije 1953. godine odlučila je da spoji Hidrološki institut i Hidroenergetski zavod i tako formira Hidrotehnički institut "Inž. Jaroslav Černi" Srpske akademije nauka. Finalna transformacija se dešava 1959. godine, kada se spajaju Hidrotehnički institut "Inž. Jaroslav Černi" i Institut za vodoprivredu NRS i osniva se Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi", navedeno je u istorijatu na zvaničnom sajtu.

^{Foto: Jaroslav Černi - galerija "Svečana akademija"}

Ima li korupcije u Institutu Jaroslav Černi?

Savet za borbu protiv korupcije dostavio je 18. februara 2022. godine Izveštaj o privatizaciji Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi" Vladi Srbije, Generalnom sekretarijatu Vlade i Tužilaštvu za organizovani kriminal.

U zaključku izveštaja piše da je Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije mišljenja da je privatizacija, odnosno prodaja Instituta "Jaroslav Černi" suprotna interesima građana Republike Srbije i protivzakonita iz više razloga i aspekata, te da kao takva ne može da opstane i mora biti poništena.

Dalje je Vlada obaveštena:

"Upravo zbog strateškog značaja koji Institut ima u sektoru upravljanja vodama, smatramo da ga nije trebalo privatizovati već upravo suprotno, istrajati u dominantnom državnom učešću u vlasničkoj strukturi Instituta, odupirajući se privatnim interesima, imajući u vidu loša, odnosno pogubna iskustva zemalja u tranziciji koja su na isti ili sličan način privatizovala vodoprivredna preduzeća i vodoprivredne institute. S obzirom na nadležnosti Instituta u obavljanju delatnosti za koju građani imaju interes, nije se smelo dozvoliti da Institut postane vlasništvo privatnika od kojih će zavisiti zdravlje, životi ljudi i njihova imovina, zaštita životne sredine i bezbednost države".

ARHIVA PPNS 2022 SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: IZVEŠTAJ O PRIVATIZACIJI INSTITUTA ZA VODOPRIVREDU JAROSLAV ČERNI


U aprilu iste 2022. godine, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je predstavio višemesečno istraživanje kao integrisani pravni slučaj pod nazivom "Crna Knjiga – slučaj privatizacije Jaroslav Černi", dokument i dokaz o (ne)postupanju nadležnih institucija u javnom interesu.

Protivzakonitosti privatizacije Instituta "Jaroslav Černi", obeležile su niz odluka, postupaka i ustupaka koje su počinili nosioci ovlašćenja u nadležnim institucijama, od samog početka procesa. Materijal dokumentovan u zvaničnoj komunikaciji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvom privrede, Agencijom za borbu protiv korupcije i drugim institucijama, čini osnovu analize postupka kojim je prodata najstručnija organizacija u oblasti vodoprivrede u regionu, saopštio je tada RERI.

PRILOG: KNJIGA (40 STRANA)


I pre privatizacije, Instutut je bio predmet istraživanja novinara. Pištaljka je u februaru 2017. godine objavila članak "Direktor Instituta „Jaroslav Černi“ u sukobu interesa" iz kojeg je javnost saznala da je direktor Milan Dimkić, čija je plata iznosila tri hiljade evra, u sukobu interesa jer je novcem ovog instituta finansirao rad udruženja "Srpsko društvo za zaštitu voda" čiji je predsednik. Predstavnici ovog instituta u većinskom državnom vlasništvu nisu štedeli novac instituta ni na telefonske račune koji su mesečno iznosili oko dve hiljade evra, pisala je Pištaljka.

Emeritus profesor o Institutu

Analizirajući program "Čista Srbija" 2021. godine, prof. dr Čedo Maksimović je naglasio da je to primer koji treba da pretrpi korenite, suštinske promene pre nego što počne da se primenjuje, a sa osvrtom na "širi društveni kontekst" dotakao se i Rio Tinta.

- Vidite, taj toksični sistem velikih razmera će, ako bi se primenio, a nadam se da neće, zagaditi desetak odsto teritorije. Program "Čista Srbija" treba da napravi 300-ak postrojenja za prečišćavanje voda. Ako se bude radilo po ovoj tehnologiji to su mali projekti Rio Tinto u svim gradovima, počev od Beograda.

Analiza je objavljena u serijalu od 14 video snimaka pod naslovom "Čista Srbija, a prljava tehnologija. Nešto smrdi", a Maksimović je govorio i o privatizaciji Instituta Jaroslav Černi.

- To je zakulisna radnja manjeg broja državnog vrha da stvori mehanizam projektanata, revidenata i naučnih institucija koje će da ih prate, da sprovode u delo, po mom mišljenju, stručno nekompetentne odluke i koncept. Mešaju se u nešto što im nije struka, ali dobro znaju da je to plen koji se teško ispušta... Jedna grupa je zloupotrebila struku, gurnula u stranu, urušila državu i ovakvu instituciju od ugleda svela na nivo poslušnog dvorskog paža. 

Profesor Maksimović je, pored ostalog, rukovodio radom Međunarodnog centra za urbano odvodnjavanje pod pokroviteljstvom Uneska. Od 2018. je emeritus profesor na univerzitetu Imperial Koledž u Londonu, gde je na Odseku za građevinarstvo i životnu sredinu formirao istraživačke grupe za urbane vode, pokrenuo izdavanje međunarodnog časopisa "Urban Water" i serije knjiga Urban Water Book Series čiji je glavni urednik. Počasni je doktor francuskog univerziteta Ecole Nationale des Ponts et Chausses (ENPC).

ARHIVA PPNS ČISTA SRBIJA, A PRLJAVA TEHNOLOGIJA. NEŠTO SMRDI - PROF. DR ČEDO MAKSIMOVIĆ (VIDEO)


* Udruženje PRVI PRVI NA SKALI registrovano je u ciju obaveštavanja građana o pitanjima od javnog značaja obezbeđivanjem informacija i proizvodnjom sadržaja na multimedijalnom magazinskom veb portalu - među kojima je jedna od ključnih oblasti zaštita životne sredine. Detaljnije u Statutu.

D. M. M. - PPNS

ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU