Preduzeće Rio Sava eksplorejšn, čiji je osnivač Rio Tinto, podnelo je zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar, objavilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

U obaveštenju ministarstva piše da je nosilac projekta podneo ovaj zahtev za katastarske parcele u okviru katastarskih opština Gornje Nedeljice, Brnjac, Veliko Selo, Jarebice, Slatina, Stupnica i Šurice, grad Loznica, u obuhvatu podzona 1A i 1B – zona rudarskih aktivnosti prema Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita u ležištu "Jadar" („Sl.Glasnik RS“, broj 26/2020).

Navedene su 23 koordinate prelomnih tačaka eksploatacionog polja "Jadar" - X, Y:

1. 7 369 701 4 932 812
2. 7 370 663 4 931 969
3. 7 371 083 4 932 172
4. 7 371 427 4 932 281
5. 7 371 719 4 932 321
6. 7 372 305 4 932 360
7. 7 372 999 4 932 112
8. 7 373 542 4 931 425
9. 7 373 508 4 930 483
10. 7 372 691 4 929 643
11. 7 371 181 4 929 745
12. 7 370 450 4 930 369
13. 7 370 123 4 930 508
14. 7 369 722 4 930 688
15. 7 369 572 4 931 128
16. 7 369 590 4 931 270
17. 7 369 699 4 931 301
18. 7 369 774 4 931 383
19. 7 369 784 4 931 643
20. 7 369 688 4 931 971
21. 7 369 884 4 932 140
22. 7 369 845 4 932 254
23. 7 369 580 4 932 660

Napomenuto je da zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana od 11 do 14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, ul. Omladinskih brigada 1, sala 320 i na vebsajtu ministarstva, u sali Skupštine Grada Loznice, ul. Karađorđeva 2 i na vebsajtu Grada Loznice, u sali Skupštine opštine Krupanj, ul. Maršala Tita br. 2 i na vebsajtu Opštine Krupanj i dostavi svoje mišljenje u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja u štampanim novinama i vebsajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

* * *

Kompanija Rio Sava je, kako se navodi, započela postupak otkupa parcela i objekata koju su potrebni za izvođenje građevinskih radova na izgradnji nadzemne infrastrukture.

Do momenta pisanja ovog zahteva kompanija Rio Sava, kako navode u svom vlasništvu ima ukupno 443 parcele u katastarskim opštinama Gornje Nedeljice i Slatina. U zoni planiranih nadzemnih radova u zonama 1A i 2A kompanija Rio Sava u svom vlasništvu ima ukupno 367 parcela, dok je za potrebe izvođenja nadzemnih radova potrebno u narednom periodu otkupiti još 209 parcela.

- Na pomenutim neotkupljenim parcelama trenutno ima jedno stalno naseljeno domaćinstvo kao i još četiri lokacije sa objektima koji nisu stalno naseljeni i za koje je potrebno rešiti imovinsko pravne odnose u narednom periodu - piše u dokumentu.

Projekat Jadar, sveobuhvatno posmatrano, obuhvata otvaranje podzemnog rudnika za eksploataciju rude jadarita i izgradnju procesnog postrojenja za preradu koncentrata. U okviru projekta planirani su:

• Podzemni rudnik, koji se sastoji od izvoznog okna, ventilacionog okna, podzemne i nadzemne infrastrukture za potrebe funkcionisanja rudnika, uključujući pripremu materijala za zapunjavanje otkopanog prostora, postrojenje za obogaćivanje rude na površini terena sa pratećom infrastrukturom kao i odlagalište rudničke jalovine;
• Procesno postrojenje za preradu koncentrata u cilju proizvodnje litijum-karbonata, borne kiseline i natrijum-sulfata;
• Odlagalište industrijskog otpada kao i
• Veze sa saobraćajnom i komunalnom infrastrukturom.

Zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu koji su sada podneli, odnosi se na jedan deo celokupnog projekta Jadar, tačnije na projekat podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar, sa pratećim objektima i infrastrukturom, kako pod zemljom tako i na površini terena.

U dokumentu koji je na uvidu javnosti se navodi da je na osnovu karakteristike ležišta, definisana proizvodnja rude budućeg rudnika, koja iznosi između 1,6 i 1,7 miliona tona godišnje, sa rezervama od 147 miliona tona.

- Eksploatacija jadarita u okviru projekta Jadar se odvija tehnologijom podzemne eksploatacije, uz učešće rudarske mehanizacije. Drugim rečima, veliki broj izvora emisija eventualnih zagađivača je lociran u podzemnom proizvodnom sistemu (PPS) i kao takvi, bar kada su u pitanju zagađivanje vazduha i zemljišta, buka i vibracije, svetlost, toplota itd, nemaju izrazitog uticaja na okolnu životnu sredinu. Potencijalni uticaj se može očekivati od emisija prašine emitovane iz pratećih objekata, kao što je postrojenje za obogaćivanje mineralne sirovine (PMS) i odlagalište rudničke jalovine. Takođe potencijalni uticaj se može očekivati i pri ispumpavanju vode iz podzemnog rudnika na površinu u sklopu redovnog procesa odvodnjavanja rudnika, na dalji tretman. U projektu se planira njena upotreba u najvećoj mogućoj meri, kako bi se smanjila potreba za zahvatanjem voda iz eksternih izvora - navodi se u zahtevu.

Kako se u dokumentu navodi, postor potreban za revitalizaciju projekta Jadar je podeljen na više zona i podzona.

Zona rudarskih aktivnosti - obuhvata prostor potreban za odvijanje rudarskih aktivnosti i prostor u kome će doći do uticaja tih aktivnosti na okolinu, površine oko 854,8 ha, koji je podeljen na dve podzone:

1. podzona pristupa rudniku (podzona 1A) obuhvata prostor i površine potrebne za pristup rudniku i izgradnju površinskih objekata rudnika, koji zauzima 140,24ha. U ovoj podzoni se planira i izgradnja pojedinih infrastrukturnih sistema i objekata.
2. podzona rudnika i uticaja rudarskih aktivnosti na okolinu (podzona 1B) obuhvata prostor u kome će se odvijati rudarske aktivnosti u užem smislu, odnosno prostor određen rudnim telom u kome će se formirati podzemni rudnik i vršiti iskopavanje i eksploatacija rude (minerala jadarita). Ova podzona obuhvata i površine iznad rudnika na kojima će doći do uticaja rudarskih aktivnosti, odnosno do mogućeg sleganja terena. U PPPPN su prikazana sleganja terena koja su bila proračunata prema nivou dokumentacije i dostupnim informacijama u fazi izrade prostornog plana. Optimizacijom tehničkog rešenja i recepture zapunskog materijala došlo se do novih rezultata odnosno smanjenja sleganja terena.

Slegenje terena je uslovljeno metodom eksploatacije i rezultati poslednje uradjenih modela pokazuju da se uticaj sleganja terena, na površini (iznad rudnog tela), očekuje do maksimalnih 20cm nakon 30 godina. Granicu ove podzone čini površina od 849,81 ha, određena horizontalnom projekcijom konture rudnog tela planiranog za eksploataciju i zonom uticaja rudnika na površini. U ovoj podzoni se zadržava postojeća namena površina (pretežno poljoprivredno zemljište). U pogledu režima korišćenja, uređenja i zaštite prostora, u ovoj podzoni se zabranjuje izgradnja novih objekata, izuzev objekata u funkciji posebne namene i pojedinih objekata u funkciji poljoprivrede.

Zona proizvodno-industrijskih aktivnosti – obuhvata prostor i površine potrebne za izgradnju i formiranje kompleksa u kome se vrši prerada rude i dalja proizvodnja, kao i prostor u kome će doći do uticaja tih aktivnosti na okolinu, ukupne površine od 646,54 ha. Ova zona je podeljena na dve podzone:

1. podzona proizvodno-industrijskih aktivnosti (podzona 2A) – obuhvata prostor i površine potrebne za izgradnju i formiranje kompleksa u kome se vrši prerada rude i dalja proizvodnja (litijum-karbonata, natrijum-sulfata i borne kiseline). Ova podzona je određena granicom kompleksa i zauzima površinu od 79,8 ha.
2. podzona uticaja proizvodno-industrijskih aktivnosti na okolinu (podzona 2B) – obuhvata zaštitnu zonu od 1000 m oko kompleksa u kojima se vrši prerade rude i dalja hemijska proizvodnja, odnosno površinu od 646,54 ha.

Zona deponovanja industrijskog otpada – obuhvata prostor potreban za deponovanje industrijskog otpada, kao i za izgradnju pristupnih saobraćajnica i prateće infrastrukture, površine od 358,57 ha. Sastoji se od dve podzone:

1. podzona deponije (Podzona 3A) obuhvata prostor potreban za formiranje deponije industrijskog otpada, izgradnju brane, servisnih saobraćajnica, infrastrukture i drugih pratećih objekata pored deponije, površine od 167,12 ha.
2. podzona uticaja deponije na okolinu (Podzona 3B) - obuhvata zaštitnu zonu od 500 m oko objekta deponije, odnosno površinu od 191,45 ha.

Podzone (1A, 2A, 3A) čine kompleks posebne namene u užem smislu, odnosno privredno-industrijski kompleks, koji obuhvata površinu od 387,16 ha, na kojoj se vrši trajna promena namene zemljišta za potrebe projekta "Jadar".

Za predmetni Zahtev o određivanju obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, od isključivog značaja su podzone 1A i 1B , koje obuhvataju prostor i površine potrebne za pristup podzemnom rudniku i izgradnju nadzemnih objekata, koji će biti u funkciji podzemnog rudnika, odnosno prostor u kojem će se odvijati rudarske aktivnosti u užem smislu, odnosno prostor određen rudnim telom u kome će se formirati podzemni rudnik i vršiti iskopavanje i eksploatacija rude (minerala jadarita).

Planirani radovi u rudniku će se odvijati na različitim lokacijama, pri čemu će se lokacije radilišta prostorno prilagođavati trenutnim proizvodnim potrebama. Osim toga, kako se navodi, potrebno je planirati da se jamskim transportom prevoze tri različite sirovine: rovna ruda, siromašna ruda i jalovina, i to tako da se one međusobno ne mešaju.

Sistem ventilacije rudarskih radova na eksploataciji ležišta litijuma i bora Jadar je planiran i projektovan kao depresiono provetravanje koje se ostvaruje setom glavnih rudničkih ventilatora u depresionom radu instaliranim na površini terena nad glavnim ventilacionim oknom. Osnovna koncepcija sistema razvođenja vazduha se sastoji u uvođenju sveže vazdušne struje u rudnik kroz izvozno okno do prostorija osnovne pripreme, kojima se krilno sveža vazdušna struja distribuira na dva nivoa do proizvodnih panela sa otkopima i prostorija pripreme u fazi izrade. Ukupna istrošena vazdušna struja se pomoću glavnih rudničkih ventilatora ispušta u atmosferu kroz ventilaciono okno. Provetravanje otkopnih hodnika i pripremnih radova vrši se separatno kompresionim načinom.

Voda koja se pojavljuje u podzemnim prostorijama rudnika po pravilu se sakuplja u privremenim vodosabirnicima, u prostorijama otkopne pripreme, ukoliko za tim ima potrebe. Tako sakupljena voda se potom usmerava ka obodnim vodosabirnicima, lociranim u prostorijama osnovne pripreme, a potom ka glavnom vodosabirniku, koji se po pravilu nalazi u blizini glavnih izvoznih prostorija, u ovom slučaju izvozno okno, primenom kanala, bušotina i cevovoda koji su postavljeni tako da spreče nakupljanje vode kao i da ograniče taloženje nečistoća (čvrstih čestica) u njoj. Objekti za upravljanje vodom su vodosabirnici (glavni, etažni i sl.) i/ili rezervoari, koji moraju biti dovoljnog kapaciteta kako bi u slučaju nestanka struje ili kvara pumpe sprečili potapanje rudnika ili njegovih delova.

Tretman voda koje će se ispumpavati iz podzemnog rudnika na površinu podrazumeva minimalno podzemno taloženje i ispumpavanje svih podzemnih dotoka na površinu u posebno projektovani vodosabirnik (sabirnu lagunu za rudnik, objekat 77) pomoću pumpi sposobnih za pumpanje voda sa većim sadržajem čvrstih primesa (mulja) i obradu vode na površini (izdvajanje taloga i postizanje određenog kvaliteta). Deo te rudničke vode će se tako pročišćen vraćati nazad u podzemni rudnik, radi potrošnje iste kao servisne vode. Veći deo rudničke vode će se dodatno prečišćavati.

U okviru Jadar projekta planirana su dva postrojenja za prikupljanje, prečišćavanje, ponovnu upotrebu i ispuštanje voda. Tretman otpadnih voda se sastoji od ultrafiltracije, reverzne osmoze (RO) i jonske izmene ispred bilo kakvog ispuštanja vode sa lokacije. Za prečišćavanje voda iz rudnika i nekih delova procesnog postrojenja koje su opterećene solima (pretežno hloridi i bor) koristi se isparivač sa nultim efluentom (Zero Efluent Evaporator – ZEE) koji prevodi te slane rastvore u prečišćenu vodu koja se koristi dalje u procesu i delimično osušene soli (sa približno 15% vlage). Postrojenje je locirano u procesnom delu komplekasa, zoni 2a. Dobijena so iz uparivača će se slati na dalju obradu.

Odlagalište rudničke jalovine predstavlja neophodan objekat u u rudarskom tehnološkom procesu, gde se odvaja i smešta stenski materijal koji se otkopava u procesu podzemne eksploatacije. Za potrebe odlaganja rudničke jalovine i siromašne rude iz podzemnog dela rudnika Jadar predviđeno je formiranje odlagališta, lociranog u neposrednoj blizini transportnih puteva i glavnih rudarskih infrastrukturnih objekata.

Tokom projektovanog veka rudnika, otkopaće se 3.750.161 m3 jalovine i 3.436.110 m3 siromašne rude odnosno ukupno 7.186.271 m3 materijala koji je potrebno odložiti na odlagalište. Shodno tome planirani kapacitet deponije je 7,5 Mm3 kako bi se osigurao rezervni prostor na odlagalištu.

Inače, kako je saopštilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sledeći korak donošenje Rešenja o obimu i sadržaju studije koji predstavlja detaljne smernice za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta, a ista procedura biće primenjena i na druga dva dela - procesni i deo koji se odnosi na upravljanje otpadom.

Izvori: Ministarstvo; Ekapija
Obrada: Prviprvinaskali.com

PRILOZI

1. 6. 2021: Ministarstvo rudarstva i energetike - Potvrda o rezervama

Jul 2024: RGF - Izvod SFS - Jadar
Za preuzimanje: https://www.ekologija.gov.rs/obavestenja/procena-uticaja-na-zivotnu-sredinu/zahtevi/zahtevi-za-odredjivanje-obima-i-sadrzaja/rio-sava-exploration-doo-beograd-zahtev-za-odredjivanje-obima-i-sadrzaja-studije-o-proceni-uticaja-na-zivotnu-sredinu-projekta-podzemne-eksploatacije-lezista

8. 8. 2024: Agencija za prostorno planiranje i urbanizam RS - Informacija o lokaciji - Podzona 1A - 498

8. 8. 2024: Agencija za prostorno planiranje i urbanizam RS: Informacija o lokaciji - Podzona 2A - 497

8. 8. 2024: Agencija za prostorno planiranje i urbanizam RS: Informacije o lokaciji 1B, 2B, 3B - 499

8. 8. 2024: Agencija za prostorno planiranje i urbanizam RS: Informacije o lokaciji - Podzona 3A - 496

19. 8. 2024: Uslovi Zavoda za zaštitu spomenika kulture Valjevo

22. 8. 2024: Uslovi Zavoda za zaštitu prirode Srbije

22. 8. 2024: Vodni uslovi - Republička direkcija za vode

ESPOO: Notification Jadar, Bosna i Hercegovina (sr)

ESPOO: Notification - Jadar, Bosna i Hercegovina (en)

Prilog 1

Prilog 2

Prilog 3

Prilog 4

Prilog 5

Prilog 6

Prilog 7

Prilog 8

Prilog 9

Prilog 10

ZOS SPU: Rudnik Jadar - Septembar 2024.

ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
PROMOCIJA ZBORNIKA SANU "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" U KRAGUJEVCU (AUDIO)	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS

PODRŽI PPNS!

• DONACIJE I SPONZORSTVA
• REKLAMNE USLUGE
• STATUT PPNS
• IMPRESUM
• O IMENU I SADRŽAJU

^{MIHAJLO PUPIN}

• ^{Borba koja dugo i bez prekida traje skrši čoveka slabog sastava. Jaku i zdravu građu ona preradi tako da se u njoj zaleže osećanje razdraženja koje stalno raste i koje, najzad, može da skrši i najjačeg čoveka. (SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA)}

^{ARČIBALD RAJS}

• ^{Ima ih čak koji su u jednom bednom cilju budžaklijske politike dovoljno neblagodarni da ostvaruju divno i definitivno delo poginulih... (ŠTA SAM VIDEO I PROŽIVEO U VELIKIM DANIMA)}