Od 2009. godine kada je usvojena prva Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije (Sl. glasnik RS 99/09) status povlašćenog proizvođača električne energije, proizvođača koji dobija državne podsticaje za proizvodnju električne energije, stekli su vlasnici oko sto malih hidroelektrana, pretežno instalisane snage manje od 1 MW.1 Neka od ovih hidroenergetskih postrojenja su izgrađena i puštena u rad pre 2009. godine. Ova postrojenja iznose 1,26% ukupnih kapaciteta.
ZAKLJUČAK: ZAROBLJAVANJE PRIRODNIH RESURSA U PRISUSTVU JAVNIH VLASTI
Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji može se opisati kao proces zarobljavanja prirodnih resursa u korist partikularnih interesa, dok ostvarenje ciljeva javne politike izostaje, pre svega zbog odsustva odgovornosti. Odgovornost u ovom slučaju predstavlja složen odnos brojnih uticaja i aktera. Problem dodatno čini složenost i nedovršenost propisa te nedostatak horizontalne i vertikalne koordinacije organa javnih vlasti.
Ipak, ključni problem nije nastao u procesu izgradnje MHE već u procesu planiranja i pripreme javne politike. Tačnije, nedostatak odgovornosti u procesu planiranja doveo je do problema u procesu realizacije. Žrtve ove neodgovornosti su građani i lokalne zajednice, organi javnih vlasti koji izdaju dozvole u neprihvatljivo lošim uslovima, kao i investitori. Najveću žtrvu ipak podnose reke i prirodni resursi čija degradacija počinje da poprima obrise nepovratnog procesa.
Zanemarivanje ekoloških i društvenih aspekata je ključno. Ako investicije postavite ispred zaštite životne rezultat je bespoštedni juriš na nezaštićene prirodne resurse, njihovo zarobljavanje i isključivanje loklane zajednice iz procesa odlučivanja. U tom začaranom krugu protesti građana predstavljaju posledicu loše politike. Međutim, do promene politike ne dolazi i izgradnja MHE se nastavlja u neodrživim pravnim i društvenim okolnostima. Ovakav zaključak potvrđuju i ishodi javne politike unapređenja upotrebe obnovljivih izvora energije i posledice tih javno-političkih ishoda.
U Srbiji nije došlo do energetske tranzicije koja bi omogućila približavanje ciljevima Evropske unije za smanjenje emisija gasova sa efektom stalene bašte do 2030. i 2050. Energetska tranzicija i dekarbonizacija se u Srbiji nije dogodila niti postoje pokazatelji koji govore u prilog tome da se ova transformacija energetskog sistema i društva može učekivati u narednim decenijama. Nakon deset godina od početka sprovođenja odredbi Ugovora sa Energetskom zajednicom Srbija nije uspela da poveća udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji već je udeo obnovljivih izvora u 2017. bio manji nego u 2009. kao baznoj godini.
Od planiranih 250 MW kapaciteta hidroelektrana snage veće od 10 MW nije izgrađena niti jedna dok je od planiranih 188 MW MHE ukupno izgrađeno 62,9MW*, odnosno 3% ukupne proizvodnje električne energije iz hidropotencijala.
* Ovaj podatak je preuzet iz Izveštaja Sekretarijatu Enegetske zajednce za 2017. godinu.
SIMPOZIJUM SANU: UTICAJ MALIH HIDROELEKTRANA NA ŽVOTNU SREDINU
PARKOVI ZA PRIRODU I LJUDE: ĐERDAP
VIŠE LASTA = MANJE KOMARACA I MUVA
POMOĆ PČELARIMA IZ KIKINDE
AMAZONSKO PLEME DOBILO TUŽBU PROTIV VLADE EKVADORA - SAČUVANI MILIONI HEKTARA ŠUME
MALEZIJA NEĆE DA BUDE DEPONIJA RAZVIJENIH ZEMALJA
RAZLOG GUBITKA BIOLOŠKE RAZNOLIKOSTI I IŠČEZAVANJA MNOGIH VRSTA
ODBRANIMO REKE STARE PLANINE: RECI NE BANKAMA!
PARAZITIRAJU NA ASTRONOMSKIM SILAMA PROMENE KLIME
ORGANSKA BAŠTA ZA DECU
ЕКОЛОШКА АЗБУКА - ДОБРИЦА ЕРИЋ
GORA PROKRČILA STAZU I OČISTILA DEPONIJU NA BEŠNJAJI
EPS I FIRME KUMA PREDSEDNIKA DOBILI NAJVIŠE NOVCA ZA MHE U 2018.
SMERNICE ZA ODRŽIVO PLANIRANJE I UPRAVLJANJE SLIVNIM PODRUČJIMA MALIH HIDROELEKTRANA U ZAŠTIĆENIM PRIRODNIM DOBRIMA - RUKOVODILAC IZRADE PROJEKTA DR RATKO RISTIĆ, REDOVNI PROFESOR (ZAVRŠNI STRUČNI IZVEŠTAJ)
JELKA CRNOBRNJA-ISAILOVIĆ: MHE - OPASNOST ZA VODOZEMCE I GMIZAVCE
AKADEMIJA INŽENJERSKIH NAUKA SRBIJE PROTIV STIHIJSKE I NEKONTROLISANE IZGRADNJE MHE SA DUGAČKIM CEVIMA
Komentara: 0