Naučno-popularno predavanje prof. Snežane Branković sa Prirodno-matematičkog fakulteta o Josifu Pančiću i Kragujevačkom slezu biće održano u subotu 28. septembra od 17 časova na Metinom Brdu - na početku "Staze Josifa Pančića", iznad ambulante u Čegarskoj. Na predavanju će biti reči, pored ostalog, o otkriću akademika Pančića koji je na Metinom Brdu pronašao Kragujevački slez pre vek i po - 1874. godine.
Predavanje je završni događaj projekta "Staza Josifa Pančića - od smetlišta do šetališta", a organizator je neformalna grupa "Četverac sa Metinog Brda".
Nakon predavanja planirana je kraća šetnja "Stazom Josifa Pančića" do spomenika Radoju Raki Ljutovcu (oko 500 metara) gde sledi nastup dečjeg folklora Srpskog ansambla "Smilje". Za kraj događaja biće priređena zakuska, uz poklone Sportskog saveza Kragujevca i zalazak Sunca.
"Staza Josifa Pančića" zvanično je predstavljena 31. avgusta.
Za učesnike su obezbeđene kese za smeće i rukavice.
Sažeci
Josif Pančić službovao i u Kragujevcu
Rođen podno severnih padina Velebita u ubogom selu Ugrine kod Bribira 1814. godine, Josif Pančić će preći dugačak i mukotrpan put do doktora na Medicinskom fakultetu u Pešti, profesora na Katedri jestastvenice i rektora na Velikoj školi, upravnika Botaničke bašte, narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine, dopisnog člana Mađarske akademije nauka, akademika i prvog predsednika Kraljevske srpske akademije nauka.
Godine 1847. Pančić biva postavljen za kontraktualnog gradskog lekara druge klase i privremenog fizikusa Okruga jagodinskog. Te iste 1847. godine 12. novembra Pančić je premešten u Kragujevac za privremenog okružnog fizikusa prve klase. U Kragujevcu ostaje i radi kao lekar do 1853. godine.
Pančić se za vreme svog boravka i službovanja u Kragujevcu 30. januara 1849. godine venčao sa Ljudmilom-Milkom, ćerkom barona Franca Kordona, inženjera koji je bio u službi "Visokog Praviteljstva Srbskog".
Kragujevački slez - iščezla vrsta
Prema „Crvenoj knjizi Flore Srbije 1 - iščezli i krajnje ugroženi taksoni“, sa područja grada Kragujevca iščezla je jedna vrsta sleza. Naš čuveni botaničar i akademik Josif Pančić je 1874. godine na Metinom Brdu (locus classicus) pronašao i opisao Kragujevački slez (Althaea kragujevacensis Panč., Fl. Princ. Serb. 200, 1874). Ova lokalno endemična vrsta centralnog dela Srbije je rasla u živicama, međama i šikarama, na obodima šumaraka, na vlažnom zemljištu i nadmorskoj visini između 200 i 300 metara.
Širenjem gradskog područja Kragujevca staništa ove vrste su uništena, a samim tim je i ona iščezla. Kragujevački slez i brojne biljne i životinjske vrste netragom nestaju sa naše planete Zemlje pod pritiskom sve jačeg i beskrupuloznijeg dejstva i uticaja čoveka.
Prof. Snežana Branković, Prirodno-matematički fakultet Univertiteta u Kragujevcu - za portal PRVI PRVI NA SKALI, 2023. O projektu "Staza Josifa Pančića - od smetlišta do šetališta"
Motivacija
Zajedničko odrastanje na Metinom Brdu prvi je pokretački motiv Četverca.
- Uz to, lokalitet ima slavne trenutke iz prošlosti zbog kojih danas zaslužuje mnogo pažljiviji odnos cele zajednice. Baš na ovom mestu, Josif Pančić je 1874. godine pronašao Kragujevački slez, lokalnu endemičnu vrstu, iščezlu u međuvremenu. Ovde je U Prvom svetskom ratu (1915) Radivoje Raka Ljutovac topom oborio neprijateljski avion, prvi put u svetu – zbog čega postoji spomen-obeležje od 1996. godine. Na istoj lokaciji su u Drugom svetskom ratu stradali rodoljubi u nacističkom logoru – u čiju čast je postavljen spomenik "Talac" 1987. godine, podsećaju "brđani".
Uprkos tome, poslednjih godina prisutan je nemar, naročito u vidu formiranja divljih deponija, paljenja tih smetlišta i zelenih površina. To je prvenstveno odraz neodgovornosti pojedinaca, nekažnjenih "povratnika", ali i nečinjenja nadležnih.
Problem
Nemar utiče na lokalnu zajednicu tako što živi u nezdravom prostoru.
- Metino Brdo je samo jedan od primera u gradu. To je u suprotnosti sa potrebom građana za zdravim životnim prostorom, ali i sa Ustavom koji Članom 74 predviđa zdravu životnu sredinu na koju svako ima pravo, a svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu. Važno je da trajno rešimo ovaj problem jer ćemo formiranjem staze i uređenjem Metinog Brda u celini poboljšati kvalitet života meštana ovog kraja Kragujevca, obogatiti ponudu za sve ostale sugrađane i goste grada koji žele da priušte sebi zelenu oazu, u ovom slučaju - pravi vidikovac. Sa vrha Metinog Brda pred očima posetilaca otvara se panorama celog grada, poručuje Četverac.
Cilj
Glavni cilj je da na Metinom Brdu postoji uređeno šetalište kao dobrobit za žitelja na tromeđi MZ Pivara, NH Filip Kljajić i Beloševac.
- Prateći cilj je krčenje celokupnog divljeg rastinja sa obe strane staze kako bi lokacija bila potpuno pristupačna i bezbedna za sve posetioce, a naročito za decu, trudnice i starije sugrađane. Naredni cilj je pokretanje dešavanja koja će u već urednijem prostoru da okupljaju Kragujevčane iz svih delova grada. Sve ovo morala bi da prati lokalna samouprava širenjem započetog drvoreda, daljom sadnjom i održavanjem sadnica, redovnim košenjem i čišćenjem, kao i sprovođenjem odluka, zakona i Ustava, uključujući kazne, za šta od avgusta postoji i video nadzor, kao i realizacijom Plana generalne regulacije ovog lokaliteta koji predviđa razvoj zelenila, reonski park, rekreativne i parkovske površine... Na ovaj način ružna prošlost postalo bi smetlište, a trajna vrednost i svakodnevica Metinog Brda bilo bi šetalište, zaključuje "Četverac sa Metinog Brda", koji čine: Goran Ilić, Saša Miladinović, Dejan Milošević i Bojan Nikolić.
Projekat je realizovan od maja do septembra 2024. godine uz podršku posredničke organizacije Razvojni biznis centar Kragujevac pod nazivom "Snaga lokalnih građanskih inicijativa" u okviru projekta "EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji" koga je podržavala Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodila Beogradska otvorena škola i partneri.
Misli Josifa Pančića
"Prirodne stvari moraju se očima videti i prstima opipati".
"Samo nekoliko evropskih flora, grčka, dalmatinska, flora južne Italije i južne Francuske i flora Iberijskog poluotoka bogatije su od naše".
"Čudna je doduše stvar zahtevati od vlade, koja na sve strane puno posla ima, da ona u svakoj sitnici prednjači i da se ona i u takove poslove meša, koji obštinama drugim kakim društvima ili pojedinim patriotima, u dužnost spadaju" ("Živi pesak u Srbiji i bilje što na njemu raste", 1863).
"U radu je život, a vršenje poslova je dužnost".
Poruka upućena srpskoj omladini: "Tek dubokim poznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazaćete koliko volite i poštujete svoju otadžbinu".
Promoter "Staze Josifa Pančića" je portal PRVI PRVI NA SKALI.
Foto: Dejan Milošević Miška i Mihajlo Milošević, Prviprvinaskali.com
Komentara: 0