Staza Josifa Pančića predstavljena je na Metinom Brdu u subotu 31. avgusta u prisustvu više od pedeset žitelja ovog kraja, njihovih sugrađana i gostiju. Formiranje ovog šetališta trajaće do kraja septembra u okviru projekta "Staza Josifa Pančića - od smetlišta do šetališta" koji sprovodi neformalna grupa "Četverac sa Metinog Brda", a čine je: Goran Ilić, Dejan Milošević, Saša Miladinović i Bojan Nikolić.
Motivi "Brđana"
U ime Četverca, okupljenima se najpre obratio Dejan Milošević, koordinator grupe koji je izneo motive za formiranje staze iz kojih se saznalo da se nazivom staze čuva sećanje na velikana i njegovo otkriće pre 150 godina na ovom lokalitetu.
- Prvi pokretački motiv je zajedničko odrastanje na Metinom Brdu. I danas smo u zajedništvu koje traje gotovo 50 godina. Lokalitet ima slavne trenutke iz prošlosti zbog kojih danas zaslužuje mnogo pažljiviji odnos cele zajednice. Baš na ovom mestu, Josif Pančić je 1874. godine pronašao Kragujevački slez, lokalnu endemičnu vrstu, na žalost iščezlu u međuvremenu.
Milošević je naglasio da je ovog meseca Prirodnjački muzej iz Beograda objavio da je posle 150 godina Kragujevački slez ponovo pronađen, ali u selu Vraćevšnica u podnožju Rudnika. Obiđeno je i Metino Brdo, međutim biljka nije pronađena, definitivno je iskorenjena, kako nauka kaže, intenzivnom urbanizacijom i degradacijom staništa.
- Ovde je u Prvom svetskom ratu (1915) Radivoje Raka Ljutovac topom oborio neprijateljski avion, prvi put u svetu – zbog čega postoji spomen-obeležje. Na istoj lokaciji su u Drugom svetskom ratu stradali rodoljubi u nacističkom logoru, u čiju čast je postavljen spomenik "Talac", dodao je Milošević.
Glavni cilj ovog poduhvata je da se na Metinom Brdu formira prohodna i bezbedna pešačka staza, uređeno šetalište na tromeđi mesnih zajednica Pivara, Narodni heroj Filip Kljajić i Beloševac. Cilj je i pokretanje dešavanja, otuda događaji u avgustu i septembru - na početku novformirane staze i na platou kod spomenika Raki Ljutovcu.
- Narednog meseca na istom mestu biće organizovano mini naučno-popularno predavanje o Josifu Pančiću i Kragujevačkom slezu – prof. Snežane Branković sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerzitata u Kragujevcu i nastup dečjeg folklora Srpskog ansambla "Smilje" koji uskoro obeležava 20 godina postojanja, jedno je od blaga koje grad ima na desnoj obali Lepenice, najavio je Milošević.
Zapostavljanje Metinog Brda
Uprkos navedenom, Metino Brdo je potpalo pod nemar, istakao je koordinator Četverca.
- Ovo naročito u vidu formiranja divljih deponija i paljenja tih smetlišta, ali i zelenih površina – bez posledica po počinioce. Za suzbijanje te pojave nadamo se da će da koristi video na početku staze, postavljen sredinom meseca.
- Očekujemo da će se Brdo, u celini, konačno naći u godišnjim Programima održavanja komunalne infrastrukture, što sada nije slučaj jer fali redovno košenje i čišćenje tih površina, krčenje samoniklog rastinja, nema dovoljno kontejnera itd.
Za Metino Brdo je 2022. objavljen strateški dokument "Izmene i dopune Plana generalne regulacije" koji predviđa razvoj zelenila (reonskog parka), zelene i rekreativne površine, uređenje tih površina, preraspodelu parkovskih površina kroz formiranje nove parkovske površine u bloku uz postojeći Dom zdravlja... Međutim, sve ovo nije sprovedeno u delo, podvukao je Milošević.
On je pročitao deo sadržaja Plana u kojem piše ono što se vidi na terenu: "prisutno je neuređeno visoko zelenilo i šumski kompleksi" kao i "nedostatak drvoreda duž saobraćajnica", u okviru zahvata "nema zaštićenih prirodnih dobara"...
Sve su to dodatni motivi da Četverac i po završetku projekta 30. septembra nastavi sa izgaranjem da Metino Brdo dobije značajniji status u Kragujevcu. Naravno, sve u uz podršku komšija, zaključio je Milošević.
Reči učesnika
Staza Josifa Pančića formira se pod okriljem Razvojnog biznis centra koji je na Brdu predstavljala direktorka Marija Stojadinović.
- Veliko hvala grupi "Četverac sa Metino Brda" za ovaj sjajni projekat i inicijativu. Četverac je primer kako građani mogu da se organizuju, udruže i pokrenu neke dobre stvari u svojim lokalnim zajednicama. To je i ideja celog projekta "Snaga lokalnih građanskih inicijativa" koji sprovodi Razvojni biznis centar Kragujevac u okviru šireg projekta EU resurs centra za civilno društvo koji u celoj Srbiji realizuju Beogradska otvorena škola i nekoliko partnera, uz podršku Evropske unije. Ideja je da se podrže neformalne grupe građana da sprovode različite inicijative poput ove "Četverca sa Metinog Brda", rekla je Stojadinović.
Razvojni biznis centar podržava deset ovakvih inicijativa u Kragujevcu, Beogradu i Podunavskom okrugu.
- Sjajno je videti ljude koji žele da naprave nekakve promene, dobre i vredne stvari u svojim sredinama. Voleli bismo da ovakve akcije budu poruka svima nama, uzor i model kako i šta možemo da uradimo ukoliko se svi potrudimo. Razvojni biznis centar je tu da podrži ovakve inicijative i grupe građana u planiranju i sprovođenju svojih ideja sa željom da se ovako dobre priče nastave i dalje. Tu smo i na raspolaganju smo svima koji žele nešto korisno da rade u svojim zajednicama. Veliki pozdrav i čestitke Dejanu i njegovoj ekipi, poručeno je iz RBC.
Formiranje Staze Josifa Pančića podržao je Sportski savez Kragujevca o čijim ciljevima je govorio generalni sekretar Borko Marinković.
- Dolazim iz sveta fudbala, nisam ekspert za staze, ali veliko hvala što radite ovako nešto za naš grad, svoje naselje. Pokrenuli ste inicijativu, zajednicu i sve što je dobro. Siguran sam da će da se multiplicira. Staza je sjajna! Dajemo vam reč, preuzimamo obavezu da neku aktivnost sprovedemo na Metinom Brdu jer ovaj prostor to zaslužuje, najavio je Marinković.
Generalni sekretar je rekao da Savez ima obavezu da pozitivno utiče na razvoj sporta u gradu.
- Jako nam je bitno da se sport čuva na ovaj plemenit način i da dobre inicijative budu podržane i od Sportskog saveza. Imamo veliki krug delovanja za grupe građana, entuzijaste, kolektivne i pojedinačne sportove i sve ono što je bitno za bolji kvalitet života građana i sporta u gradu. Sportski savez je predlagač svih redovnih i posebnih programa kojima se finansira sport, tako da je potrebno samo par formalnosti da biste postali član našeg saveza i da biste mogli svoje aktivnosti da sprovodite uz podršku Saveza, "produžene ruke" grada da iskoristite svoja prava i da neke poteškoće prevaziđete sa nama, pozvao je Marinković.
Okupljenima se zatim obratio član Četverca i Upravnog odbora Saveza Goran Ilić, jedan od najuspešnijih sportista Kragujevca, pojedinačno, ali i kao osnivač bodibilding kluba Olimpija. Osvajač je titula vicešampiona sveta, evropskog šampiona, ima višestruki status državnog prvaka, i pojedinačno i klupski, za sobom ima i niz reprezentativnih uspeha, a dobitnik je i Đurđevdanske nagrade grada Kragujevca u dva navrata.
- Reći ću prvo da sam veoma ponosan što sam stanovnik ovog kraja i da se pohvalim da sam potomak jedne od dve porodice koje su prve nastanile naše brdo, odnosno ovu stranu Lepenice. Ponosan što ste svi vi moje komšije, ponosan i na puno sportista. Pomenuću jedno anegdotu vezanu za Dejana. Nekoliko "jačih", čelnih ljudi pitalo je ko stoji iza njega. Rekao je: Niko. Današnje vreme je specifično po tom pitanju jer se uvek očekuje da neko stoji iza nekoga, za bilo koju veliku inicijativu, ideju za bilo koji poduhvat. Međutim, to stvarno nije slučaj kod Dejana koji je dao veliku ideju, a mi smo kao prijatelji to podržali. Ponosan sam i što sam deo tog Četverca, koji je nešto veliko započeo. Nadam se da će to u narednim vremenima da bude još intenzivnije, poručio je Ilić.
On se osvrnuo na rad sportista iz ovog kraja i podelio motivacione poruke.
- Njihovi rezultat prevazilaze okvire našeg regiona, grada, čak i Srbije. Među nama je juniorski reprezentativac u vaterpolu Jovan Tanasijević, kao i Milan i Aleksa Ilić, naši prvi pioniri reprezentativci u tekvonodu. Oni su svojim radom to zaslužili, prevashodno su imali podršku samo porodice, nisu imali "leđa", kako to svi očekuju. Ko god ima neku ideju - upornost se isplati. Biće tu u međuvremenu puno uspona i padova, ali rezultat uvek mora da bude pozitivan na kraju, što su oni i ostvarili. Upornost se odnosi na bilo koju sferu života - sport, obrazovanje, posao, bilo šta, samo budite uporni. Biće čak više lošijih stvari, ali zakon prirode je takav i ne znam još nijedan slučaj da je neko bio uporan do kraja, a da nagrada nije stigla, nadahnuto je govorio Ilić.
Jovan Tanasijević je u Vaterpolo klubu Radnički punih 13 godina – to je od samog početka rada zatvorenog bazena. Sa klubom je osvajao Kup i Prvenstvo Srbije, Regionalnu ligu – i to kao prvi klub iz Srbije, ima zlatnu medalju sa Svetskog prvenstva 2021. u Pragu sa juniorskom reprezentacijom Srbije i sve sa mlađim selekcijama što je moglo da se osvoji. Jovan je od onih Kragujevčana koji su sve malobrojniji u proslavljenom vaterpolu gde vlada oštra konkurencija za svaku poziciju.
Najpre je izneo utiske sa Olimpijskih igara, o osvojenom zlatu kojem su doprineli i članovi Radničkog, a zatim je govori o motivima koji su da odveli u vaterpolo i na kraju - o Brdu.
- Pre dva dana smo saznali da će kapiten reprezentacije Nikola Jakšić biti deo našeg kluba iz Kragujevca. Mislim da je bilo dosta sumnje za osvajanje bilo kakve medalje. Trener je glavni za uspeh. Sa njim sam proveo 12 godina u Radničkom, znam da je imao najveću zaslugu, da on nije vodio igrače mislim da ne bismo stigli do zlatne medalje. Igrači su verovali da mogu da ostvare uspeh. Zanimljivo je da je posle poraza od Australije Novak Đoković došao do igrača i održao je govor posle kojeg su svi izašli dignute glave i išli ka cilju, preneo je Tanasijević.
Pre vaterpola, Tanasijević je prošao kroz više sportova.
- Bilo je tu fudbala, rvanja, košarke. Nisam se pronašao, ali nisam hteo da stanem. Voda me je oduvek privlačila, svake godine smo porodično išli na more i u vodi sam se pronašao. Otac je dosta uticao da krenem na vaterpolo, poveo me i rekao da probamo. Tako je sve krenulo. Jako mi je drago da sam ostao u vaterpolu.
O Metinom Brdu kaže:
- Ovo mi je omiljeno mesto u Kragujevcu. Dosta vremena sam provodio i provodim. Jako mi je drago što se ovako nešto dešava baš na ovom mestu. Voleo bih da se proširi u pravcu sporta, da se naprave neki tereni. Ranije je bio teren za fudbal, ali je vremenom to sve zaraslo i vidimo sada kako je. Idemo u tom pravcu. O pogledu nemam šta da kažem, vidite i sami.
Aleksa Ilić je sa 12 godina prvak Evrope u tekvondou za najmlađi uzrast, zvanično je najbolji pionir Srbije u 2023. godine. Ponos je Metinog Brda, baš kao i njegov brat blizanac Milan, a zbog sportskog uspeha je dobitnik gradskog priznanja Ponos Kragujevca.
Aleksa je pričao šta ga motiviše da se bavi sportom, šta mu predstavlja najveće zadovoljstvo u sportu, a takođe je izneo utiske o Brdu.
- Na prvom mestu zato što je individualan sport. Ja sam sa samim sobom, nema ko da me ometa pre svakog meča. Sam razmišljam, niko nema da mi daje smernice šta bi trebalo da se desi - tako mi je lakše. Pre svakog meča u glavi imam vizuelno kako će sve to da izgleda. Skoro svaki put to tako i bude. Zadovoljnim me čine rezultati, to Evropsko prvenstvo prošle godine u Beogradu i brojna ostala takmičenja širom Balkana.
Ovo je mnogo lepo mesto. Promenilo se na bolje. Nadam se da će da postane neka lokalna atrakcija, da ljudi posete i vide kako je ovo lep kraj, rekao je Aleksa.
Nakon obraćanja sportista, na Brdu je usledio mini koncert Dragana Kojovića Koje, kragujevačkog kanautora, rođenog "Brđanina" takođe. Starijim poznavaocima kragujevačke rokenrol scene poznat je kao vođa rok sastava Argus iz ’80-ih. U daljoj karijeri postao je upečatljiv kao stvaralac muzike za decu, sredinom ’90-ih je stvorio himnu dece Kragujevca, bio je urednik u izdavačkoj kući.
Sa info table: Josif Pančić službovao i u Kragujevcu
"Rođen podno severnih padina Velebita u ubogom selu Ugrine kod Bribira 1814. godine, Josif Pančić će preći dugačak i mukotrpan put do doktora na Medicinskom fakultetu u Pešti, profesora na Katedri jestastvenice i rektora na Velikoj školi, upravnika Botaničke bašte, narodnog poslanika i potpredsednika Narodne skupštine, dopisnog člana Mađarske akademije nauka, akademika i prvog predsednika Kraljevske srpske akademije nauka.
Godine 1847. Pančić biva postavljen za kontraktualnog gradskog lekara druge klase i privremenog fizikusa Okruga jagodinskog. Te iste 1847. godine 12. novembra Pančić je premešten u Kragujevac za privremenog okružnog fizikusa prve klase. U Kragujevcu ostaje i radi kao lekar do 1853. godine.
Pančić se za vreme svog boravka i službovanja u Kragujevcu 30. januara 1849. godine venčao sa Ljudmilom-Milkom, ćerkom barona Franca Kordona, inženjera koji je bio u službi "Visokog Praviteljstva Srbskog".
Kragujevački slez - iščezla vrsta
Prema „Crvenoj knjizi Flore Srbije 1 - iščezli i krajnje ugroženi taksoni“, sa područja grada Kragujevca iščezla je jedna vrsta sleza. Naš čuveni botaničar i akademik Josif Pančić je 1874. godine na Metinom Brdu (locus classicus) pronašao i opisao Kragujevački slez (Althaea kragujevacensis Panč., Fl. Princ. Serb. 200, 1874). Ova lokalno endemična vrsta centralnog dela Srbije je rasla u živicama, međama i šikarama, na obodima šumaraka, na vlažnom zemljištu i nadmorskoj visini između 200 i 300 metara.
Širenjem gradskog područja Kragujevca staništa ove vrste su uništena, a samim tim je i ona iščezla. Kragujevački slez i brojne biljne i životinjske vrste netragom nestaju sa naše planete Zemlje pod pritiskom sve jačeg i beskrupuloznijeg dejstva i uticaja čoveka".
Doc. dr Snežana Branković, Prirodno-matematički fakultet Univertiteta u Kragujevcu - za portal PRVI PRVI NA SKALI, 2023.
Poruka Pančić upućena srpskoj omladini: "Tek dubokim poznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazaćete koliko volite i poštujete svoju otadžbinu".
Sledeći susret na Metinom Brdu zakazan je za poslednju subotu u mesecu, 28 septembara od 17 časova, opet se u skladu sa zalaskom Sunca – za ponovno uživanje na kragujevačkom vidikovcu.
Dan uoči predstavljanja Staze Josifa Pančića, meštani Metinog Brda sproveli su mini akciju - očistili su ceo plato kod spomenika Raki Ljutovcu i veći deo šetališta. Galerije PPNS prikazuju izgled lokacije pre i posle akcije.
Autor logotipa Kragujevački slez: Nikola Bogdanović; dizajn table: Vladimir Đorđević; tehnička podrška: Božidar Miladinović i Dragan Miladinović; koncept: Dejan Milošević
Foto: Mihajlo Milošević, Prviprvinaskali.com D. M. M. - PPNS
TONSKI SNIMAK (18:36)
0:00:00 Dejan Milošević, koordinator neformalne grupe Četverac sa Metinog Brda - uvodno obraćanje
0:00:18 Marija Stojadinović, direktorka Razvojnog biznis centra
0:03:42 Borko Marinković, generalni sekretar Sportskog saveza Kragujevca
0:06:50 Goran Ilić, član Upravnog odbora Sportskog saveza Kragujevca, član Četverca
0:11:00 Jovan Tanasijević, vaterpolista
0:15:18 Aleksa Ilić, tekvondista
0:17:02 Najava Dragana Kojovića Koje i mini koncerta "Pesme za decu i odrasle"
Komentara: 0