Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement
  • Advertisement

 
 

Ekologija

20.05.2020

Svetski dan pčela - 20. maj

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html https://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/dogadjaji/kalendar-dogadjaja-u-kragujevcu.html http://prviprvinaskali.https://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/uklonjena-divlja-deponija-ispod-nadvoznjaka-u-ul-jovana-ristica-spomenik-kulture-ostaje-ruglo.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kragujevac-bez-gmo.html

Danas je Svetski dan pčela. Obeležava se 20. maja, na dan kada je 1734. godine u Breznici (današnja Slovenija) rođen Anton Janša, slikar i pionir modernog pčelarstva.

Vredne pčele oprašuju stotine cvetova dnevno

Medonosna pčela (Apis mellifera) je najpoznatija vrsta pčela. U svetu postoji devet vrsta medonosnih pčela. Na to dolazi i 30.000 vrsta divljih pčela. One dnevno slete na hiljadu cvetova, medonosne pčele na oko 300. Pčele nose cvetni polen drugim biljkama i omogućavaju njihovo razmnožavanje. Osamdeset odsto svih cvetajućih biljaka oplode insekti.

Kompleksan sistem

Udomaćene medonosne pčele žive u svojoj „državi“. Svaka pčela ima određenu ulogu: pčele radilice čiste košnicu, vode brigu o potomstvu, sakupljaju nektar, polen, vodu. Njihov život je toliko iscrpljujući da umiru nakon 42 dana. Mužjaci trutovi, imaju samo jedan zadatak: oplodnju kraljice. Zahvaljujući velikim složenim očima prepoznaju ih u letu.

Paraliza - crne pčele

Kraljica bez kralja

Ona je znatno veća od svoje svite i zauzima centralno mesto. Njena jedina obaveza od marta do avgusta je da proizvodi potomstvo. Dnevno izleže i do 1.200 jajašca i živi tri do četiri godine. Pčele radilice koje podižu legla, od kraljice izaberu nekoliko jajašca i uzgajaju jedno koje će biti njen naslednik.

Tečno zlato

Med ima oko 200 sastojaka. Pčele skupljačice tokom proleća i leta neumorno lete do cvetova i lišća, prikupljaju nektar i cvetni polen. To cene i ljudi: oni uzgajaju pčele i sakupljaju med. A zauzvrat, insekti dobijaju šećerni sirup. Pčelinjoj koloniji je potrebna hrana tokom kriznih vremena.

Trovanje pčela

Sve popularnije gajenje pčela

Bez obzira da li je reč o Njujorku, Londonu, Berlinu ili Beogradu: mnogi ljudi se iz hobija bave pčelarstvom. I tako spasavaju pčele koje na poljima otrovanim pesticidima, na velikim monokulturama i živicama bez cveća, nalaze sve manje hrane. S druge strane, gradovi nude dovoljno hrane, jer u parkovima, baštama i na krovnim terasama uvek nešto cveta.

Ekonomski faktor

Cvetne biljke predstavljaju veliki deo biološke raznovrsnosti, a oprašivači, poput ovog bumbara, transportuju polen od jednog do drugog cveta i tako omogućavaju širenje i prinose mnogih vrsta voća i povrća. Zahvaljujući njima raste količina hrane čija je godišnja vrednost 235 milijardi dolara. Divlje pčele su pčele samice i one ne proizvode med.

Amebna bolest pčela

Stršljen i osa

Ose i stršljeni imaju vitka, jarka i žuta tela. Osa se prosto baca – bez da to utiče na njen struk – na kolače, slatka pića ili na meso sa roštilja. Skoro dvostruko veći stršljen napada druge insekte, poput komaraca i muva. Za razliku od pedantnih pčela, stršljeni, bumbari i ose oprašuju cvetove čak i po kiši, vetru i hladnom vremenu.

Zaposlen u plasteniku

Ova vrsta bumbara usisava tečnu hranu i raznosi je dalje. Ti vegetarijanci se čak koriste u staklenicima za širenje polena bobica i voća kao što su jabuke i kruške ili paradajz. Kad zagrizu cvet, njihovi mišići tako snažno vibriraju da se polen naokolo raspršuje. Bumbar je okrugliji od pčele – dlakav je smeđe i boje jantara.

Neonikotinoidi nisu opasnost samo za pčele

Ugrožene divlje pčele

Oko 40 odsto od 560 vrsta divljih vrsta pčela koje žive u Nemačkoj je ugroženo. Da bi opstale, potreban im je građevinski materijal, poput gline, peska, zemlje, iverice, ostataka biljaka... Gnezde se na peščanom tlu ili u drvetu, a obavezno na sunčanom i suvom mestu. Potreban im je i prilično veliki prostor sa cvećem, od marta do septembra.

Hotel za pčele - a šta je sa restoranom?

Sve je više ovakvih hotela za pčele i druge insekte. Ali takva staništa koja podižu ljudi nisu od koristi ukoliko u blizini nema odgovarajuće vegetacije. Takođe, pesticidi oštećuju nervni sistem pčela i smanjuju njihovu reproduktivnu sposobnost. Njima je pre svega potrebno - raznobojno cveće.

Neonikotinoid - za pčele koban let ’sa cveta na cvet’

Podrška pčelama

O domaćim pčelama se često priča i dosta zna. Malo se međutim govori o potrebama divljih pčela i o tome kakvi su im životni uslovi. Prema jednoj studiji o biodiverzitetu Ujedinjenih nacija, čak 40 odsto vrsta insekata je ugroženo i preti im izumiranje. A da nije njih, ljudi bi morali ručno da oprašuju biljke.

Svetski dan pčela, skoro 10 odsto preti izumiranje

Svetski dan pčela 20. maj obeležava se sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na njihov značaj za naš opstanak na planeti, ali i na potrebu da ih trebamo zaštititi. Srbija obeležava ovaj dan na inicijativu Slovenije od 2018. godine.

Slovenija aktivno ulaže napore da se zaštite pčele i njihove životne sredine. Kako kaže otpravnik poslova Ambasade Slovenije u Beogradu Roman Weixler, pčelarstvo u Srbiji je, slično kao u Sloveniji, na jako visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu. Zato raduje činjenica, da je Srbija među prvima prepoznala značaj međunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela.

U toj nameri se svake godine u mesecu maju odvijaju posebni događaji posvećeni obeležavanju Svetskog dana pčela, ali zbog epidemije COVID-19 ovogodišnje, treće obeležavanje biće pre svega u znaku virtuelnih događaja.

Zaštita pčela i očuvanje pčelarstva je od vitalnog značaja za našu budućnost. Uz pomoć Svetskog dana pčela svi zajedno se možemo ponovo podsetiti uloge svakog od nas za očuvanje pčela.

Pčele nam sa jedne strane obezbeđuju visoko kvalitetnu hranu (med, matični mleč, cvetni prah) i druge korisne proizvode kao što je pčelinji vosak, propolis i pčelinji otrov. Pčele oprašuju skoro tri četvrtine svih biljaka i od njih zavisi trećina proizvedene hrane na planeti.

Kao takve igraju važnu ulogu u obimu poljoprivredne proizvodnje. Efikasno oprašivanje povećava količinu poljoprivrednih kultura, poboljšava njihov kvalitet i otpornost na štetočine. Kulture koje zavise od oprašivanja su značajan izvor prihoda poljoprivrednika, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava. Milionima ljudi pčele obezbeđuju radna mesta i primanja.

Pčele su značajne i za očuvanje ekološke ravnoteže. Sa oprašivanjem vrše jednu od najprepoznatljivijih usluga ekosistema, zbog kog je prerada hrane uopšte moguća. Time čuvaju i brinu o opstanku životinjskih i biljnih vrsta.

Zašto baš 20. maj? 20. maja 1734. se rodio Anton Janša, slovenački pčelar, koji je bio poznat kao pionir savremenog pčelarstva i jedan od najvećih stručnjaka za pčele u svom vremenu. Bio je prvi moderni učitelj pčelarstva na svetu i Marija Terezija ga je imenovala za glavnog učitelja pčelarstva.

Istovremeno je maj na severnoj polulopti mesec bujnog razvoja pčela i prirode, a na južnoj polulopti to je jesen, kada se prikupljaju pčelinji proizvodi i počinje sezona upotrebe meda.

Zašto pčele odumiru

U zadnje vreme pčele su sve ugroženije. Zadnji izveštaj Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN) navodi da skoro 10 odsto pčela preti izumiranje, pet odsto ih je najverovatnije ugroženo, a za skoro 57 odsto vrsta nema podataka. Broj oprašivača po celom svetu opada, a sa druge strane rastu potrebe za oprašivanjem, posebno u državama u razvoju.

Glavni uzroci za odumiranje pčela su različite bolesti, komplikacije sa maticama i virusne zaraze. Istovremeno preti nestašica pčelinjih pašnjaka zbog sve brojnijih monokultura i intenzivne tehnologije prerade travnjaka. Problematična je i masovna upotreba proizvoda za zaštitu biljaka u savremenoj poljoprivredi i nove štetočine, koje se zbog globalizacije brže šire po svetu.

„Opstanak pčela zavisi od čiste vode, vazduha i životne sredine. Potrebna je dodatna aktivnost država, međunarodnih organizacija, lokalnih sredina i pojedinaca za očuvanje životne sredine do mere koja će omogućiti opstanak pčela“, navode iz ambasade Slovenije.

Ilustracija: Allindiaroundup
Izvori: Dojče vele; Danas, 20. 5. 2020. 


ARHIVA PPNS

KAKO POMOĆI PČELAMA DA POMOGNU NAMA?



Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM


PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar