Svetski dan pčela

Danas je Svetski dan pčela. Obeležava se 20. maja, na dan kada je 1734. godine u Breznici (današnja Slovenija) rođen Anton Janša, slikar i pionir modernog pčelarstva.

Vredne pčele oprašuju stotine cvetova dnevno

Medonosna pčela (Apis mellifera) je najpoznatija vrsta pčela. U svetu postoji devet vrsta medonosnih pčela. Na to dolazi i 30.000 vrsta divljih pčela. One dnevno slete na hiljadu cvetova, medonosne pčele na oko 300. Pčele nose cvetni polen drugim biljkama i omogućavaju njihovo razmnožavanje. Osamdeset odsto svih cvetajućih biljaka oplode insekti.

Kompleksan sistem

Udomaćene medonosne pčele žive u svojoj „državi“. Svaka pčela ima određenu ulogu: pčele radilice čiste košnicu, vode brigu o potomstvu, sakupljaju nektar, polen, vodu. Njihov život je toliko iscrpljujući da umiru nakon 42 dana. Mužjaci trutovi, imaju samo jedan zadatak: oplodnju kraljice. Zahvaljujući velikim složenim očima prepoznaju ih u letu.

Paraliza - crne pčele

Kraljica bez kralja

Ona je znatno veća od svoje svite i zauzima centralno mesto. Njena jedina obaveza od marta do avgusta je da proizvodi potomstvo. Dnevno izleže i do 1.200 jajašca i živi tri do četiri godine. Pčele radilice koje podižu legla, od kraljice izaberu nekoliko jajašca i uzgajaju jedno koje će biti njen naslednik.

Tečno zlato

Med ima oko 200 sastojaka. Pčele skupljačice tokom proleća i leta neumorno lete do cvetova i lišća, prikupljaju nektar i cvetni polen. To cene i ljudi: oni uzgajaju pčele i sakupljaju med. A zauzvrat, insekti dobijaju šećerni sirup. Pčelinjoj koloniji je potrebna hrana tokom kriznih vremena.

Trovanje pčela

Sve popularnije gajenje pčela

Bez obzira da li je reč o Njujorku, Londonu, Berlinu ili Beogradu: mnogi ljudi se iz hobija bave pčelarstvom. I tako spasavaju pčele koje na poljima otrovanim pesticidima, na velikim monokulturama i živicama bez cveća, nalaze sve manje hrane. S druge strane, gradovi nude dovoljno hrane, jer u parkovima, baštama i na krovnim terasama uvek nešto cveta.

Ekonomski faktor

Cvetne biljke predstavljaju veliki deo biološke raznovrsnosti, a oprašivači, poput ovog bumbara, transportuju polen od jednog do drugog cveta i tako omogućavaju širenje i prinose mnogih vrsta voća i povrća. Zahvaljujući njima raste količina hrane čija je godišnja vrednost 235 milijardi dolara. Divlje pčele su pčele samice i one ne proizvode med.

Amebna bolest pčela

Stršljen i osa

Ose i stršljeni imaju vitka, jarka i žuta tela. Osa se prosto baca – bez da to utiče na njen struk – na kolače, slatka pića ili na meso sa roštilja. Skoro dvostruko veći stršljen napada druge insekte, poput komaraca i muva. Za razliku od pedantnih pčela, stršljeni, bumbari i ose oprašuju cvetove čak i po kiši, vetru i hladnom vremenu.

Zaposlen u plasteniku

Ova vrsta bumbara usisava tečnu hranu i raznosi je dalje. Ti vegetarijanci se čak koriste u staklenicima za širenje polena bobica i voća kao što su jabuke i kruške ili paradajz. Kad zagrizu cvet, njihovi mišići tako snažno vibriraju da se polen naokolo raspršuje. Bumbar je okrugliji od pčele – dlakav je smeđe i boje jantara.

Neonikotinoidi nisu opasnost samo za pčele

Ugrožene divlje pčele

Oko 40 odsto od 560 vrsta divljih vrsta pčela koje žive u Nemačkoj je ugroženo. Da bi opstale, potreban im je građevinski materijal, poput gline, peska, zemlje, iverice, ostataka biljaka... Gnezde se na peščanom tlu ili u drvetu, a obavezno na sunčanom i suvom mestu. Potreban im je i prilično veliki prostor sa cvećem, od marta do septembra.

Hotel za pčele - a šta je sa restoranom?

Sve je više ovakvih hotela za pčele i druge insekte. Ali takva staništa koja podižu ljudi nisu od koristi ukoliko u blizini nema odgovarajuće vegetacije. Takođe, pesticidi oštećuju nervni sistem pčela i smanjuju njihovu reproduktivnu sposobnost. Njima je pre svega potrebno - raznobojno cveće.

Neonikotinoid - za pčele koban let ’sa cveta na cvet’

Podrška pčelama

O domaćim pčelama se često priča i dosta zna. Malo se međutim govori o potrebama divljih pčela i o tome kakvi su im životni uslovi. Prema jednoj studiji o biodiverzitetu Ujedinjenih nacija, čak 40 odsto vrsta insekata je ugroženo i preti im izumiranje. A da nije njih, ljudi bi morali ručno da oprašuju biljke.

Svetski dan pčela, skoro 10 odsto preti izumiranje

Svetski dan pčela 20. maj obeležava se sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na njihov značaj za naš opstanak na planeti, ali i na potrebu da ih trebamo zaštititi. Srbija obeležava ovaj dan na inicijativu Slovenije od 2018. godine.

Slovenija aktivno ulaže napore da se zaštite pčele i njihove životne sredine. Kako kaže otpravnik poslova Ambasade Slovenije u Beogradu Roman Weixler, pčelarstvo u Srbiji je, slično kao u Sloveniji, na jako visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu. Zato raduje činjenica, da je Srbija među prvima prepoznala značaj međunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela.

U toj nameri se svake godine u mesecu maju odvijaju posebni događaji posvećeni obeležavanju Svetskog dana pčela, ali zbog epidemije COVID-19 ovogodišnje, treće obeležavanje biće pre svega u znaku virtuelnih događaja.

Zaštita pčela i očuvanje pčelarstva je od vitalnog značaja za našu budućnost. Uz pomoć Svetskog dana pčela svi zajedno se možemo ponovo podsetiti uloge svakog od nas za očuvanje pčela.

Pčele nam sa jedne strane obezbeđuju visoko kvalitetnu hranu (med, matični mleč, cvetni prah) i druge korisne proizvode kao što je pčelinji vosak, propolis i pčelinji otrov. Pčele oprašuju skoro tri četvrtine svih biljaka i od njih zavisi trećina proizvedene hrane na planeti.

Kao takve igraju važnu ulogu u obimu poljoprivredne proizvodnje. Efikasno oprašivanje povećava količinu poljoprivrednih kultura, poboljšava njihov kvalitet i otpornost na štetočine. Kulture koje zavise od oprašivanja su značajan izvor prihoda poljoprivrednika, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava. Milionima ljudi pčele obezbeđuju radna mesta i primanja.

Pčele su značajne i za očuvanje ekološke ravnoteže. Sa oprašivanjem vrše jednu od najprepoznatljivijih usluga ekosistema, zbog kog je prerada hrane uopšte moguća. Time čuvaju i brinu o opstanku životinjskih i biljnih vrsta.

Zašto baš 20. maj? 20. maja 1734. se rodio Anton Janša, slovenački pčelar, koji je bio poznat kao pionir savremenog pčelarstva i jedan od najvećih stručnjaka za pčele u svom vremenu. Bio je prvi moderni učitelj pčelarstva na svetu i Marija Terezija ga je imenovala za glavnog učitelja pčelarstva.

Istovremeno je maj na severnoj polulopti mesec bujnog razvoja pčela i prirode, a na južnoj polulopti to je jesen, kada se prikupljaju pčelinji proizvodi i počinje sezona upotrebe meda.

Zašto pčele odumiru

U zadnje vreme pčele su sve ugroženije. Zadnji izveštaj Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN) navodi da skoro 10 odsto pčela preti izumiranje, pet odsto ih je najverovatnije ugroženo, a za skoro 57 odsto vrsta nema podataka. Broj oprašivača po celom svetu opada, a sa druge strane rastu potrebe za oprašivanjem, posebno u državama u razvoju.

Glavni uzroci za odumiranje pčela su različite bolesti, komplikacije sa maticama i virusne zaraze. Istovremeno preti nestašica pčelinjih pašnjaka zbog sve brojnijih monokultura i intenzivne tehnologije prerade travnjaka. Problematična je i masovna upotreba proizvoda za zaštitu biljaka u savremenoj poljoprivredi i nove štetočine, koje se zbog globalizacije brže šire po svetu.

„Opstanak pčela zavisi od čiste vode, vazduha i životne sredine. Potrebna je dodatna aktivnost država, međunarodnih organizacija, lokalnih sredina i pojedinaca za očuvanje životne sredine do mere koja će omogućiti opstanak pčela“, navode iz ambasade Slovenije.

Ilustracija: Allindiaroundup
Izvori: Dojče vele; Danas, 20. 5. 2020.

ARHIVA PPNS

KAKO POMOĆI PČELAMA DA POMOGNU NAMA?

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

MAJ

Zabrana vanpijačne prodaje - rešenje za divlju deponiju ispod nadvožnjaka, saglasni građani i JKP; na potezu je Grad
Mihajlović (18. 5): Istražne bušotine nisu bile predviđene u Topoli; Rešenje Ministarstva (26. 4): Istražni prostor nalazi se na teritoriji Ljiga, Gornjeg Mianovca i Topole
Zašto su kompanije Ziđin i Linglong iznad zakona Srbije
Energetikа prelazi na gas i sanira pepelište, konačno!
Ministarstvo odobrilo istraživanja PD Jadar litijum na pet područja: Rekovac, Ursule, Siokovac, Pranjani i Dobrinja
BIRN: Lepenski Vir - betonom na neolit
Dugorepi svračak (Lanius nubicus) - nova vrsta ptica u Srbiji
Peticija za trajno uklanjanje divlje deponije u ulici Jovana Ristića (ispod nadvožnjaka)
Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
Ekomar: Čuva se jezero od ’Kragujevca na vodi’, slede nove inicijative
Da iskopamo kompletnu Rađevinu i premestimo je negde drugde?
Vladimir Stevanović: Očuvana priroda je i lična karta Srbije, mora da bude prioritetna briga države
O ubijanju srpskih šuma - prof. Ratko Ristić i prof. Zdravko Popović
Prof. Ristić: Projekat Jadar vodi ka degradaciji predela; Neophodna stroga kontrola rada Ministarstva
U Rekovcu odobreno istraživanje litijuma još 2017, Rekovčani to saznali tek 2021. - i pobunili se
Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato?"
Pitanja iz Srbije i nemušti odgovori direktora Rio Tinta na skupštini akcionara (VIDEO)

APRIL (26)

Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma - saglasni Akademik Živorad Čeković i dr doc. Duško Brković
Nacionalna ekološka asocijacija pokrenula aplikaciju za praćenje kvaliteta vazduha
Inicijativa za Požegu: Nepotpuni odgovori Ministarstva o planiranim geološkim istraživanjima litijuma
Eksploatacija litijuma uzrokuje enormno uništavanje životne sredine
Čišćeno jezero Bubanj u akciji Zavrni rukave
O litijumu u Prostornom planu projekta Jadar iz 2019.
Dr Milica Tomašević: Rio Tinto nam nije potreban - ako Srbija ima novca neka uloži u poljoprivredu
Ukloni divlju deponiju - aplikacija za prijave nelegalno bačenog otpada
Kragujevac izdvaja pet miliona za ’energetsku tranziciju’ domaćinstava
Zavrni rukave 3: Akcija čišćenja jezera Bubanj
Lasta - dokumentarni film, RTV Vojvodina
Ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, 2010-2018
Siokovčani povodom dolaska Jadar litijumu: Branićemo svoju zemlju!
Ko to tamo buši, po Levču?
Ekomar i Energetika - kandidati za Zeleni i Crni list
Rio Tinto, Loznica i litijumska groznica
Litijum u Gornjem Jadru - belo zlato ili ekološka bomba
Sistematska deratizacija počinje 19. aprila
Projekat Rekovac - litijumska groznica, posred plodne zemlje
Nacrti planova za kvalitet vazduha u Kragujevcu na javnom uvidu do 4. maja
Ratko Ristić: Zaštita životne sredine mora da bude pitanje pozicije, opozicije i svih građana
Vrt u boci - zasađen ’60, zapečaćen ’72, nastavio da raste i 40 godina nakon poslednjeg zalivanja
Ne bacajte žar u kontejnere!
Za resetovanje koncepta zaštite prirode: identifikacija svih zagađivača, uzurpatora zaštite životne sredine, rigorozna kaznena politika, osnaživanje inspekcije, životvoran dijalog sa lokalnim stanovništvom
Ljubivoje Ršumović - Protest
Ekološki ustanak - Narodna skupština, 10. april

MART (26)

Zašto sam smenjen sa mesta načelnika u Agenciji za zaštitu životne sredine - Dejan Lekić za CINS
Zaštita jezera Bubanj - od projekta Ekomara do inicijative Grada
Zarada drvne industrije ispred prirodnih plavnih šuma
Prodaće i kišu (Even the Rain, Tambien La Lluvia)
Koka-kola godišnje proizvede 100 milijardi plastičnih flaša - petinu ukupnog broja u svetu
Takmičenje na Univerzitetu u cilju zaštite životne sredine
Energetika u Kragujevcu gasi kotlove na ugalj, priključuje se na gas
Grinpis: Valjevo treći najzagađeniji grad u Evropi, u prvih 20 u 2020. i Kosjerić, Niš, Užice, Čačak i Kragujevac
Registar izvora zagađivanja u Kragujevcu
FOTO: Ilićevsko groblje na Košutnjačkom brdu
Energetika Kragujevac, 12. 3. 2021. (16:00-16:30)
Privremena mera: Agencija da odmah vrati na posao Milenka Jovanovića
Dašić: Biće zatvoren i preseljen pogon Dorado koji zagađuje vazduh
Utisak nedelje, 7. 3. 2021: Aleksandar Jovanović Ćuta, Milenko Jovanović, Miroslav Mijatović
Kvalitet vazduha u Kragujevcu, 8. 3. 2021. (8:00)
Grošnica (Kragujevac), 6. mart 2021: Bacanje smeća gde ne treba
Sirovi lignit - jedan od ključnih uzročnika zagađenja vazduha u Srbiji
FOTO: Ispred groblja u Beloševcu nema kontejnera, ali uvek ima smeća
Loš kvalitet vazduha je jedan od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta
Otadžbina te zove - da očistiš reku Peštan (Rudovci)
Kragujevcu odobreno preko 2,4 miliona za smanjenja zagađenja poreklom iz individualnih izvora, a zahtev za pošumljavanje nije uzet u razmatranje
Iz budžeta Kragujevca 9,7 miliona dinara za zaštitu životne sredine
Zaustavljeno izlivanje fekalija iznad Šumaričkog jezera, nakon prijave građana
Skoro dva miliona evra za MHE povezane sa Nikolom Petrovićem
Deponija nastajе u ulici Nikole Vujačića (MZ Vinogradi)
Deponija u Kragujevcu - pre i posle čišćenja (februar 2021)

FEBRUAR (15)

Izlivanje fekalne kanalizacije u Šumaričko jezero!
Konkurs za finansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u Kragujevcu 2021.
Krčena nepotrebna vegetacija u Spomen-parku, saniran deo ograde oko Kreativnog parka
Ministarstvo kulture nema nameru da menja status Prirodnjačkog muzeja
Zbirku pliocenskih biljaka sa lokaliteta Ilina Voda 1930. sakupio i poklonio Prirodnjačkom muzeju dr Igor Rudski, profesor kragujevačke Gimnazije
Prirodnjački muzej uskoro gubi status značajne samostalne nacionalne ustanove kulture koji traje 125 godina
Đubre u blizini Lučnog mosta broj 2 - Kragujevac, 16. 2. 2021.
Pošumljavanje u Srbiji - Izveštaj DRI 2020
U Srbiji se seku i šume pod zaštitom države (FOTO, VIDEO)
RERI: Zagadi pa vladaj - Milenko Jovanović
Trg vojvode Putnika biće preuređen, deo Pešačke zone se transformiše
Zeleni pojas kod Grudnog odeljenja biće obnovljen novim sadnicama
Ekološki bilten Kragujevca (novembar-decembar 2020)
Molba savesnih: Ne hranite patke i labudove hlebom i pekarskim proizvodima
Godišnji plan inspekcijskog nadzora u Kragujevcu 2021.

JANUAR (25)

Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca, decembar 2020.
Zagađivač plaća. Zaista?
Ubijanje reke: Krivaja, Bačka Topola (20. 1. 2021)
Digitalni registar zagađivača u Kragujevcu: Prijave građana u 2020.
Kvalitet vazduha: Kragujevac, 21. 1. 2021. (21:00)
Povodom zagađenja Lepenice: MUP identifikovao počinioca, istraga u toku
Objavljen program istraživanja i kontrole životne sredine na teritoriji Kragujevca u 2021.
Most na reci Lepenici (Cvetojevac, Kragujevac), 18. 1. 2021.
Aerozagađenja na teritoriji Kragujevca - novembar 2020.
Republički inspektor podneo prijave zbog odlaganja otpadnog mulja u Lepenicu
Izručivanje otpada u Lepenicu pored mosta na ulasku u Cvetojevac (VIDEO)
Plan kvaliteta vazduha u Beogradu (2016-2020)
Kineski radnici u Rakiti štrajkоvali, pa odustali nakon pritisaka poslodavca
U Agenciji za zaštitu životne sredine smenjen i Dejan Lekić, načelnik od osnivanja
Klima 101: Istraživanje ’Kako građani vide problem zagađenog vazduha u Srbiji?’
Pogrešne koordinate merne stanice Kragujevac na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine
Prostor za automobile biće prepolovljen, a pešačke staze sa drvoredima prostiraće se na 1,9km - u Parizu
Energetika i Gradska uprava Kragujevac među 10 najvećih dužnika za struju
Udruženja građana - društveni uticaj bez dovoljno podrške
Srpski olimpijac Čaba Silađi čistio Divčibare od smeća
Međunarodni popis ptica vodenih staništa 2021.
Počelo čišćenje otpada na Drini, pomoći će i EPS
Otpad kao pretnja proizvodnji hidroelektrane Višegrad
Fotografski priručnik za raspoznavanje labudova (Cygnus sp) u Srbiji
Stara Planina, prvi deo (Sasvim prirodno)