Trenutno su u toku konsultacije o polaznim osnovama za izradu novog Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji je ključan za smanjenje zagađenja iz industrijskih izvora.
Ministarstvo nas u njima obaveštava da trenutno u Srbiji 163 operatera, među kojima su i najveći zagađivači, posluje nezakonito, bez integrisane dozvole.
Iako je prošlo više od 20 godina od njegovog donošenja, ovaj zakon ostaje prazno slovo na papiru. Njegova primena se odlaže već dva puta uz obrazloženje da pribavljanje neophodnih dozvola, poput upotrebnih i vodnih, predstavlja “opterećenje” za neke od najprofitabilnijih kompanija.
Mada još uvek nije došlo do novog produženja roka za pribavljanje dozvola, ne znači da će operateri zaista biti i sankcionisani jer sprovode aktivnosti bez dozvole.
Čini se da donosioci odluka, administracija koja zakon treba da sprovodi i operateri dele očekivanje da se usvojeni propisi ne moraju zaista i primenjivati, što dovodi u pitanje i svrsishodnost budućih izmena.
ARHIVA PPNS 2021
"Ponovno odlaganje primene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja je zapravo dozvola zagađivačima da bez limita ispuštaju štetne materije. Nijedan od njih nema odgovarajuću dozvolu kojom bi bio propisan limit za emisije na osnovu važećih domaćih propisa koji su, inače, usklađeni sa standardima EU" - mr Dejan Lekić, autor sajta i aplikacije xEco Odžak, član Stručnog saveta Nacionalne ekološke organizacije
NAJVEĆI ZAGAĐIVAČI U SRBIJI PM ČESTICAMA, ARSENOM, SUMPORNIM I AZOTNIM OKSIDIMA
Analiza u celini
Analizom primene Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja možemo uočiti i ključne probleme sa kojima se naše društvo suočava kada god se pokuša primeniti zakon u „zarobljenoj državi“ gde vladavina prava više ne postoji ni kao teorijski koncept. Tako, vidimo da se primena zakona dva puta odlaže zato što predstavlja ekonomsko opterećenje za investitore koji nemaju elementarne dozvole (poput npr. vodnih i upotrebnih dozvola). Pored činjenice da investitori ne bi trebalo ni da sprovode aktivnosti ukoliko ne mogu da obezbede osnovne uslove za funkcionisanje postrojenja, dolazimo do sledećeg pitanja: da li se nove investicije stimulišu tako što se privilegovanim kompanijama produžavaju rokovi za pribavljanje dozvola? I pre nego što se bilo ko uzbudi oko pretpostavke da će Srbija strožim ekološkim pravilima „oterati” investitore, treba se podsetiti da su u pitanju kompanije koje se godinama nalaze na listi najprofitabilnijih.
Da li je moguće da kompanije koje se svake godine nalaze na vrhu lista najprofitabilnijih nemaju kapaciteta (ni mogućnosti da angažuju dodatne kapacitete) za podnošenje potpunih zahteva za izdavanje integrisanih dozvola? Da li bi to uopšte trebalo da bude kriterijum kojim zakonodavac razmatra i ocenjuje primenu propisa i predlaže nova zakonska rešenja? Dakle, preduslov je da se odustane od prihvaćene paradigme da je funkcija državne službe da se kompanijama olakša poslovanje, po bilo koju cenu.
Nakon što je zakon dva puta menjan, samo u delu koji se odnosi na odlaganje obaveze za pribavljanje dozvola, Ministarstvo zaštite životne sredine je u junu 2024. godine objavilo javni poziv za članstvo u Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Cilj izrade nacrta zakona, kako navodi Ministarstvo, jeste „usaglašavanje zakona sa Direktivom o industrijskim emisijama“. Dakle, opravdano je očekivati da će se menjati još nešto osim rokova. Međutim, radna grupa se još uvek nije sastala.
Iako je nesporno da je zakon neophodno izmeniti, problem predstavlja činjenica da je prošlo više od 20 godina od njegovog donošenja, a da je primena i dalje neadekvatna, kao i da smo dočekali 2025. godinu bez izmena zakonskih odredbi koje bi omogućile efikasnije izdavanje dozvola i sankcionisanje zagađivača. Sporan je i sam obuhvat izmena Zakona. Naime, specifični plan implementacije Direktive o industrijskim emisijama koja je priložena uz pregovaračku poziciju Republike Srbije, identifikuje niz legislativnih aktivnosti čiji ishod treba da bude operacionalizacija postupaka izdavanja integrisanih dozvola, ojačavanje nadzornih mehanizama nad primenom zakona i pooštravanju kaznenih mera u slučaju kršenja propisa u ovoj oblasti. Međutim, nije jasno da li će novi zakon isključivo da proširi listu postojećih postrojenja koja moraju da pribave integrisanu dozvolu (očekuje se da će to biti oko 70 dodatnih postrojenja na ovoj listi) ili će se izmene fokusirati i na otklanjanje uočenih problema u postupku izdavanja dozvola.
Ako uzmemo u obzir podatke koji su predstavljeni u nacrtu Strategije zaštite životne sredine koja je bila izložena na javni uvid u decembru 2024, a u kojoj se navodi da je izdato 54 integrisane dozvole, od ukupno 220 postojećih postrojenja koja su dužna da je pribave dolazimo do toga da će, od prvog januara naredne godine, ukupno 166 postrojenja nezakonito sprovoditi aktivnosti bez integrisane dozvole. Poređenje možemo napraviti i u odnosu na broj izdatih dozvola u trenutku kada je zakon izmenjen poslednji put, i to tako što je rok produžen bez javne rasprave. Dakle ako znamo da je u trenutku izmene zakona 2021. godine bilo izdato ukupno 46 dozvola, a da ih je sada 54, jasno je da je za tri godine izdato ukupno 8 dozvola. Ukoliko se izdavanje dozvola nastavi ovom dinamikom, opravdano je očekivati da će nadležnim organima biti potrebno oko 70 godina da izdaju integrisane dozvole za postojeća postrojenja.
Sve navedeno predstavlja manir donosilaca odluka koji podrazumeva kratkoročne poglede na upravljanje javnim politikama i sam zakonodavni sistem, koji pristupa donošenju propisa bez ideje da će neko zaista da ih primenjuje. To očekivanje imaju i zakonodavac i administracija koja treba da sprovodi zakon, kao i investitori. Ukoliko se, pak, ispostavi da neko ipak očekuje da zakone i primenimo, pa nam to postavi kao uslov za nastavak pregovora o pristupanju EU, u oblasti zaštite životne sredine uvek postoje dve opcije – prva, da se pokuša sa odlaganjem obaveze do sledećeg upozorenja, odnosno dokle god to bude bilo moguće, dok druga podrazumeva da se ove dozvole izdaju čisto pro forme. Neko u administraciji Republike Srbije se dosetio i da ove opcije može da koristi paralelno. Tako, sada postoje i dozvole za npr. Železaru u Smederevu, TE Kostolac B i TE-TO Novi Sad koje ne ispunjavaju minimum zakonskih uslova i koje neće suštinski doprineti smanjenju zagađenja, a kojima se de facto „kupuje vreme” sa ciljem da se zadrži status quo, bez konkretnih efekata u smislu smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu. Dakle, u oba slučaja cilj je da se što je moguće duže odloži primena propisa koji bi naneli neke dodatne troškove privredi. Jer zašto bi se menjao oprobani mehanizam u kojem svi „profitiraju“. Svi, osim građana.
ARHIVA PPNS LITIJUM: STRUČNJACI GOVORE - PROF. DR VERA DONDUR
Studija slučaja: Termoelektrana Kostolac B
U avgustu 2024. godine izdata je druga (od ukupno sedam) integrisana dozvola za rad postrojenja kojima upravlja a.d. „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) i to za aktivnosti u termoelektrani Kostolac B. Međutim, kao i tokom prethodnih procesa, uočene su nezakonitosti zbog kojih je RERI pred Upravnim sudom zahtevao da se dozvola poništi. Naime, učešće javnosti je u velikoj meri ograničeno imajući u vidu da je EPS naknadno, suprotno propisanoj proceduri, prilagao ključnu dokumentaciju potrebnu za izdavanje dozvole, u koju javnost nije imala uvid. Tako, rešenje o upotrebnoj dozvoli i rešenje o vodnoj dozvoli za postrojenje za preradu otpadnih voda su dostavljeni tek nakon završetka javnog uvida u zahtev i nacrt integrisane dozvole. Navedeno je posebno važno imajući u vidu da funkcionisanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, prema relevantnim podacima ne dostiže željene rezultate prečišćavanja, a bez adekvatnog postrojenja za tretman otpadnih voda nije moguće obezbediti kontinuiran rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova.
Uvidom u dozvolu može se zaključiti da EPS planira da se uskladi sa najboljim dostupnim tehnikama tek 2030. godine, ali nije jasno na osnovu kojeg propisa imajući u vidu da za ovo postrojenje obaveza usaglašavanja sa zahtevima Direktive o industrijskim emisijama nastupa 2028. godine. Trenutno je ovo postrojenje obuhvaćeno Nacionalnim planom za smanjenje emisija iz velikih ložišta i višestruko prevazilazi pojedinačne doprinose i nakon ugradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, dok su emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana obuhvaćenih NERP-om u 2023. godini bile za 244.142,20 tona veće od dozvoljenih. Takođe, dozvola ne analizira da li se ovo staro postrojenje uopšte može usaglasiti sa zahtevima Direktive o industrijskim emisijama imajući u vidu da uvećanje sopstvene potrošnje energije u elektrani (usled puštanja u rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova) smanjuje neto energetsku efikasnost elektrane znatno ispod zatečenog nivoa energetske efikasnosti. EPS nije priložio izveštaje o tehničkom pregledu za sva postrojenja zbog čega je nemoguće ispravno proceniti da li će se najbolje dostupne tehnike primenjivati.
Nakon analizirane dokumentacije u upravnom postupku koji je prethodio izdavanju integrisane dozvole, ekspert odgovarajuće struke je izdao mišljenje da integrisanom dozvolom nisu obuhvaćane sve lokacije na kojima sa nalaze postrojenja i objekti i obavljaju sve aktivnosti, nije sagledano korišćenje vode, nisu propisani svi uslovi upravljanja tehnološkim procesima predviđenim najbolje raspoloživim tehnikama, kao ni emisije otpadnih gasova i voda, količine i upravljanja otpadom. Takođe, u ekspertskom mišljenju se navodi da zbog nedostatka navednih podataka nije moguće pravilno propisati minimum integrisane zaštite životne sredine predviđene domaćim zakonodavstvom kao i dodatni uslovi zaštite s obzirom na specifičnosti lokacije postrojenja, te da je neophodno propisati dodatne uslove upravljanja procesima i zaštitom životne sredne. Najzad, u mišljenju se zaključuje i da je očigledno nepravilno upravljanje otpadom i nije procenjen uticaj odlagališta na površinske i podzemne vode, zemljište i kvalitet životnih namirnica na prostoru koji je pod uticajem ili mogućim uticajem postojenja i odlagališta, kao i uticaji na zdravlje stanovništva.
Dakle, primenom ovako propisanih uslova u integrisanoj dozvoli neće se ostvariti osnovni ciljevi propisani Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, odnosno neće doći do neophodnog sprečavanja, izbegavanja ili smanjenja emisije na samom izvoru zagađivanja.
Jasno je da ne funkcionišu ni nadzorni mehanizmi, ukoliko znamo da su operateri nesmetano sprovodili aktivnosti bez dozvola 11 meseci tokom 2021. godine. Da ne funkcionišu ni kazneni mehanizmi potvrđuje činjenica da je Ziđin kažnjen sa samo 250.000 dinara zbog sprovođenja aktivnosti bez dozvole. Drugi operateri nisu ni kažnjeni, već su prijave odbačene zato što se zakon promenio.
Ako pokušamo da završimo u pozitivnom tonu, možemo se okrenuti tome da rokove za pribavljanje dozvola nisu produžili, po oprobanom receptu. Naravno, to ne znači i da će operateri zaista biti i sankcionisani jer sprovode aktivnosti bez dozvole. Niti garantuje da rok neće biti naknadno izmenjen. Bez javnosti, razume se.
Fluidna lista operatera postojećih postrojenja koja treba da pribave dozvolu
Spisak postrojenja koja podležu obavezi pribavljanja integrisane dozvole iz juna 2018. godine sadrži 227 operatera, a prema navodima iz Specifičnog plana implementacije Direktive o industrijskim emisijama 19 operatera ne obavlja aktivnosti jer su u stečaju ili zbog drugih finansijskih razloga. Predlog zakona iz 2021. godine potvrđuje da se radi o listi postojećih postrojenja, a da bi neko postrojenje moglo da se kvalifikuje kao postojeće, mora biti pušteno u rad do 29.12.2004. godine, kada je zakon stupio na snagu. Lista je revidirana u septembru 2022. godine i na njoj se sada nalazi 220 operatera. Međutim, na revidiranoj listi se nalaze i operateri koji su građevinsku dozvolu dobili 2019. godine i još uvek nisu pribavili upotrebnu dozvolu (Beo Čista Energija za postrojenje za upravljanje otpadom u Vinči), te se stoga u skladu sa zakonom smatraju novim postrojenjem, koje dozvolu mora pribaviti pre puštanja u rad, odnosno najkasnije po isteku 240 dana od isteka probnog rada. Sa druge strane, lista iz 2022. godine ne sadrži termoelektranu „Morava“ koja nesporno spada u postojeća postrojenja koja moraju pribaviti ovu dozvolu da bi mogla da sprovode aktivnosti. Isto tako nesporno sprovodi aktivnosti suprotno Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice.
ARHIVA PPNS PROCURELI MEJLOVI: RIO TINTU IZDATI USLOVI ZAŠTITE PRIRODE BEZ SAGLASNOSTI STRUČNJAKA (CINS)
Mere koje su nadležni organi zaštite životne sredine dužni da preduzmu bez odlaganja
Inspekcija (Ministarstva zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i JLS)
- bez odlaganja da sprovede vanredne inspekcijske nadzore nad svim operaterima koji nisu pribavili integrisane dozvole i utvrdi da nezakonito sprovode aktivnosti;
- nakon što utvrdi nezakonitosti pokrene postupke za privredni prestup protiv 166 operatera koji nezakoito sprovode aktivnosti bez dozvola;
Organi nadležni za izdavanje dozvola (Ministarstvo zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i organi JLS)
- odbace sve zahteve operatera postojećih potrojenja koji više od 10 godina nisu dostavili kompletnu dokumentaciju;
Ministarstvo zaštite životne sredine
- objavi registar koji je ažuran kako bi javnost mogla da se upozna sa informacijom koji operateri posluju nezakonito;
- pristupi izmeni zakona kako bi se operacionalizovalo izdavanje dozvola, ojačali nadzorni mehanizmi i pooštrile kaznene mere u slučaju kršenja propisa.
Izvor: RERI, 19. 2. 2025.
PRILOZI PPNS
ZAKON O INTEGRISANOM SPREČAVANJU I KONTROLI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE: 135/2004-23, 25/2015-6, 109/2021-14
Stupanje na snagu
Član 35.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije".
ODREDBE KOJE NISU UNETE U "PREČIŠĆEN TEKST" ZAKONA
Zakon o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine: „Službeni glasnik RS“, broj 109/2021-14
Član 2.
Za postojeća postrojenja i aktivnosti operater podnosi zahtev za izdavanje dozvole u skladu sa dinamikom podnošenja zahteva utvrđenom Programom usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona.
Za postojeća postrojenja i aktivnosti nadležni organ će izdati dozvolu najkasnije do 31. decembra 2024. godine.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ministarstvo zaštite životne sredine: Obaveštenje o početku izrade Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine
Na osnovu člana 77. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18 – dr. zakon i 47/18), kao i čl. 32, 34. i 41. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 30/18),
MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Objavljuje
Obaveštavamo zainteresovanu javnost o početku izrade Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. S tim u vezi, Ministarstvo zaštite životne sredine istovremeno objavljuje i Polazne osnove za izradu Nacrta zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Pozivamo zainteresovanu javnost da do 28. februara 2025. godine, dostavi pisane predloge i sugestije na Polazne osnove za izradu navedenog zakona, na priloženom obrascu za komentare. Popunjeni obrazac dostaviti na e-mail adresu: ippczakon@eko.gov.rs ili na adresu Ministarstva zaštite životne sredine, ul. Omladinskih brigada broj 1, 11070 Beograd, sa naznakom za Sektor za upravljanje životnom sredinom, Odeljenje za integrisane dozvole. Kontakt osoba, određena za koordinatora konsultacija je Sara Rvović, državni službenik u Odeljenju za integrisane dozvole (broj tel. 011/2691-692).
POLAZNE OSNOVE NACRTA ZAKONA O INTEGRISANOM SPREČAVANJU I KONTROLI ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE
OBRAZAC ZA KONSULTACIJE
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0