Kriza u rudarstvu koja je u Srbiji nastala devedesetih godina ne bi trebalo danas da se kompenzuje time što ćemo dovoditi inostrane kompanije, bez dovoljno profita za našu državu i iz uslova koji su nastali donošenjem zakona koje Srbiju stavljaju u položaj onih zemalja u kojima su kolonijalne sile upravljale i državom i rudarenjem.
Ovo je samo jedan od stavova koji se mogao čuti na akademskoj raspravi na Kopaonik biznis forumu, a u okviru panela posvećenom projektu „Jadar“. U raspravi su učestvovala četiri profesora i jedan predstavnik Instituta „Jaroslav Černi“, a mišljenja o rudarenju bila su podeljenja – i „za“ i „protiv“.
Stav sa početka teksta izneo je profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Zoran Stevanović koji je izjavio da je protiv iskopavanja litijuma u Srbiji zbog rizika po životnu sredinu, pre svega ugožavanja vodnih resursa.
Međutim, najpre je istakao da Srbija ne zaslužuje da ima regulativu koja je stavlja u položaj onih zemalja u kojima kolonijalne sile upravljaju rudarenjem i da joj takav status ne priliči.
„Zbog ovog projekta možemo biti u situaciji da upropastimo ono što nam je najdragocenije u ovoj državi za račun male dobiti i koristi iz ovakvih projekata“, rekao je Stevanović čije su izjave bile često propraćene aplauzom u punoj sali na Kopaonik biznis forumu.
Naglasio je da u kraju u kojem se planira iskopavanje litijuma leži izvorno blago Srbije i najveći rezervoar najkvalitetnije podzemne vode, o kojem su stručnjaci Instituta „Jaroslav Černi“ iznosili podatke da je to perspektiva snabdevanja Beograda i većeg dela Srbije.
„Tamo su rezerve vode na nivou onoga što trenutno trošimo, takvih izvora na prostoru Srbije više nemamo“, rekao je Stevanović.
Kao ostale rizike rudarenja jadarita, Stevanović je naveo da su mogući zemljotresi, zatim, pitanje je i da li će deponija biti dovoljno obezbeđena da spreči izlivanje, a izneo je i mogući problem klizišta.
Sledeći rizik je rizik od poplava koje su, kako je rekao, u dolini Jadra „prolećna obaveza“ i postavio pitanje da li će biti moguće na tom mestu izgraditi dovoljno veliki nasip.
ARHIVA PPNS PREDAVANJE "LITIJUM" NIKA LUCIĆA U SANU (VIDEO, 1:30:40)
„U projekat Jadar ne treba bezglavo da idemo“
I stav profesorke Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu Vere Dondur je protiv iskopavanja litijuma.
Ona je izjavila da je projekat Jadar prvo predstavljen kao velika prilika, ali da kada se začeprka može videti da to baš i nije tako velika prilika.
„Ovde se ne radi o rudniku, nego o vrlo velikom rudarskom-industrijskom kompleksu za iskopavanje jadarita, preradu jadarita u koncentrat i preradu u litijumove i borna jedinjenja. To bi bio prvi, apsolutno prvi, takav projekat na svetu koji spaja za sada nespojiva jedinjena“, rekla je profesorka.
Poručila je da se stalno pominju standardi za ta dva elementa i istakla da standardi za njih zapravo ne postoje.
„Znači ni Evropa ni svet nemaju standard za litijum. Zašto ga nemaju? Zato što se litijum tek poslednjih desetak godina masovno proizvodi, dok za bor postoje delimični standardi. I ono s čim bi trebalo da se suočimo, razmišljajući o budućnosti bilo koje vrste, jeste da bi započeli veliki projekat koji u svetu nije proveren i nije potvrđen sa dva elementa o kojima u smislu zaštite životne sredine vrlo malo znamo, naročito o litijumu“, ukazala je Dondur.
Kada je reč o boru, Dondur je objasnila da se njegova toksičnost prati već 70 do 80 godina, dodajući da je veoma poznato da je on esencijalni element za život i da ima vrlo malu razliku između blagotvornosti i toksičnosti.
„Toksičan je za sve živo, naročito za biljke. Bor u svetu proizvodi Turska i Rio Tinto u kalifornijskoj pustnji. To su dva najveća proizvođača. Oba lokaliteta su potpuno devastirana što se tiče biljnog sveta“, kazala je Dondur.
Navela je da su biljke koje su najosetljivije na bor malina, kupina, soja, kao i veliki broj useva, dodajući da će se jadar iskopavati u poljoprivrednoj sredini.
Zbog svega navednog, profesorka je istakla da ovaj projekat nije isplativ za Srbiju, ali da verovatno jeste za kompaniju.
„Stalno se govori da se može rudariti ako to pokaže studija o životnoj sredini. Ne može studija o životnoj sredini da da pouzdane podatke ako je radi kompanija i ako ne postoje standardi. Hoćemo da sačekamo posledice pa da kažemo „ups“. Zbog toga ne treba bezglavo da idemo u taj projekat“, poručila je profesorka.
ARHIVA PPNS IZ EKONOMSKE ANALIZE PROJEKTA JADAR: EFEKTI NEIZVESNI, RIZICI OGROMNI, TREBA GA OBUSTAVITI
Šta kažu ekonomisti?
Stav iz ekonomske perspektive izneo je profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Đuričin koji je rekao da bi njegov odgovor na pitanje da li treba kopati ltijum bio „možda da, možda ne, verovatno da, a još preciznije uslovno da“.
Najpre je istakao da bi Srbija u slučaju zabrane iskopavanja litijuma imala problem sa pravne strane i da bi zbog toga naša država platila odštetu Rio Tintu od 800 miliona evra.
„Mi imamo zakon koji onima koji su dobili pravo na istraživanje garanujemo pravo na eksploataciju ukoliko oni to žele. Za tu vrstu nepoštovanja investitora je dvostruka vrednost njihovih troškova uloženih u istraživanje. Koliko je meni poznato ti troškovi su oko 400 miliona evra, dvostruka vrednost je oko 800 miliona evra“, objasnio je Đuričin.
Istakao je da ne veruje da Srbija ima advokatsku kuću koja bi mogla da joj pomogne da dobije ovaj proces ukoliko bi jednostrano odbila eksploataciju litijuma.
Đuričin je poručio da Srbija ima šansu da ne dozvoli eksploataciju ukoliko je ekološka studija ispod evropskih standarda.
„Ta ekološka studija treba da bude kriterijum da li se ide ili se ne ide i to je preduslov za nastavak posla“, rekao je Đuričin.
Kada je reč o ekonomskim pozitivnim efektima za Srbiju, Đuričin je naveo da je direktan efekat vezan za rudnu rentu, ona je pet odsto od prihoda.
„Predviđeni godišnji prihod je oko 900 miliona evra. Međutim, tu su još efekti po osnovu plata, poreza, i to je sve vezano samo za aktivnost rudarenja“, rekao je Đuričin i dodao da bi ekonomska isplativost za Srbiju bila još veća ukoliko bi se ovde proizvodile i katode i baterije i električna vozila.
Prema njegovim rečima, ako bi Srbija proizvodila električne automobile onda bi doprinos celog ovog lanca bila oko 15 odsto domaćeg BDP-a dinamički. „Što je gotvo senzacionalna stvar“, izjavio je Đuričin.
ARHIVA PPNS LITIJUM: STRUČNJACI GOVORE - PROF. DR VERA DONDUR
„Srbija bi trebalo da iskoristi ovu šansu“
Profesor Rudarsko-geolškog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dinko Knežević pak smatra da bi Srbija trebalo da iskoristi ovu šansu koja joj se pružila i da se nakon krize koja je nastala u rudarstvu devedesetih godina konačno vrati na rudarsku mapu Evrope.
Takođe, on je odbacio tvrdnju profesora Stevanovića da Srbija ima zakone koji je stavljaju u položaj onih zemalja gde kolonijalne sile vode rudarstvo, dodajući da su svi srpski zakoni u oblasti rudarstva usklađeni sa evropskim.
Odbacio je i tvrdnju profesora Stevanovića o zemljotresu, dodajući da su se u Mionici i Valjevu očekivali mnogo veći zemljotresi zbog kopanja u Koloubari i da ih nije bilo.
Kada je reč o odbrani od poplava, Knežević je odgovorio da Rio Tinto planira nasip od oko četiri metara, navodeći da je izlivanje 2014. godine iznosilo dva metra.
„Ako je u Makišu zbog projekta metroa urađen nasip od četiri metara na površini od oko 600.000 hektara, zašto ne bi u Jadru na oko 400.000 hektara“, odgovorio je Knežević na još jednu izjavu profesora Stevanovića.
Savetnik direktora Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ Prvoslav Marjanović na pitanje da li je projekat Jadar dobra prilika za Srbiju rekao da to pre svega zavisi od toga kako Srbija štiti svoje interese i kako će ispregovarati uslove eksploatacije.
Suzana Peljto
Izvor: Danas, 4. 3. 2025.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0