Tridesetak volontera odazvalo se na poziv udruženja PRVI PRVI NA SKALI (PPNS) i očistilo deo Metinog Brda u okviru dvosatne nacionalne akcije "Zavrni rukave". Akcija je uspešno sprovedena iako je nakon subote i prolećne temperature od preko 20 stepeni usledila tmurna nedelja, sa zahlađenjem od desetak stepeni i kišom.
Sumiranje učinka
Učesnici svih generacija prikupili su sedamdesetak velikih džakova raznog smeća, uz veću količinu krupnog otpada - kućnih predmeta, automobilskih guma, kanti, plastike svih vrsta, za puna dva sata čišćenja. Među volonterima je bilo više porodica sa decom, profesionalnih sportista, planinara, umetnika, poslovnih ljudi, kao i maloletnih komšija koji su bili na terenu sve vreme.
Smeće je grupisano na dve lokacije odakle ih je ubrzo posle akcije preuzelo JKP Šumadija.
Sproveden je veći deo plana akcije, u skladu sa vremenskim (ne)prilikama: čišćena je padina Metinog Brda iznad ambulante, uzbrdo sa obe strane neasfaltirane ulice Raše Plaovića i nadalje stazom do šume i ka spomeniku Raki Ljutovcu, gde je akcija završena fotografisanjem najistrajnijih 16 učesnika.
Ispoštovan je međusobni dogovor da se usled klizavog terena niko ne izlaže bilo kakvim rizicima, nije uklanjan veći deo krupnog otpada, šuta, divljeg rastinja, niti veća količina stakla pobacanog na više mesta.
Izjave učesnika: motivi za dolazak i utisci o akciji
Časlav Mihajlović
- Rado se odazivam na akcije čišćenja jer se brzo vidi rezultat. Dobar je osećaj znati da si učinio nešto za svoju okolinu. Kragujevac je moj grad i imam osećaj svaki put da sam pružio jedan korak ka tome da on bude bolji. Zadovoljan sam akcijom, ljudi koji dođu po kišovitom vremenu su sa karakterom i širinom, tako da je milina sa njima deliti ovakve trenutke. Vreme je brzo prošlo. Zahvalnost udruženju PRVI PRVI NA SKALI koje je odlično organizovalo ovaj deo velike slagalice koja se sklapala širom Kragujevca i Srbije.
Bojana Maračić
- Učešće je tako malo od nas, a tako puno znači za lepšu i čistiju sredinu u kojoj živimo. Mi stariji moramo da budemo primer na delu. Moja deca su peta generacija stanovnika ovog naselja, pa smatram to i dužnošću. Fantastični su utisci! Uvek kada budem mogla učestvovaću u ovakvim akcijama.
Goran Ilić
- Dovoljan motiv mi je bio što smo se opet okupili mi koji smo zajedno i odrastali u ovom kraju. Sada smo pojačani svojom decom, a jako me raduje da se uvećava i broj komšija koje se ne mire sa neredom i nehigijenom, kojima je jednako stalo da Metino Brdo bude sređeno. Atmosfera je stvarno fenomenalna. Ovi ljudi su nepokolebljvi, iako pada kiša, iako je hladno, što je potvrda jake želje svih nas običnih smrtnika da živimo u lepšoj i zdravijoj sredni. Uskoro smo ponovo u akciji...
Foto: Pre akcije
Divna Ćuković Spasojević
- Odazvala sam se jer često planinarimo i šetamo kroz prirodu, mislim da joj dugujemo da je održavamo i da je ne ugrožavamo. Utiska sam da smo svi došli sa istim ciljem i uprkos kiši zajedno smo uspešno sproveli čišćenje. Bravo za organizaciju!
Stefan Taricić
- Glavni razlog da se odazovem na akciju je da očistimo prirodu od otpada za koje je poznato da se ne može razgraditi u prirodi tako brzo ili ne može uopšte i koji šteti prirodi i zdravlju ljudima. S obzirom da se na ovom prostoru (na kojem sam i ja odrastao) igra veliki broj dece ovo je dodatan motiv. Takođe ne bih želeo u budućnosti da se i moja deca igraju pored smeća. Posle akcije sam se osećao vrlo ispunjeno i zadovoljno kao i posle svakog dobrog dela. Veliki broj džakova sa otpadom dovoljno govori o tome.
Jelena Petrović Tomašević
- Odazvala sam se pozivu u svrhu solidarnosti i podrške inicijativi da zaštitimo životnu sredinu, probudimo svest pojedinca i, prvenstveno, dovedemo Metino brdo u red i vratimo prostoru prvobitnu funkciju - čisto i uredno mesto gde se okupljamo, rekreiramo, družimo. Akcija nam je uspela. Imali smo divne ljude koji su bili vredni, temeljni i odgovorili svim srcem na poziv. Bilo je zadovoljstvo biti deo ove akcije sa porodicom. Ponosna sam na moje ukućane, kao i na komsije. Da nas bude više!
Foto: Posle akcije
Metino Brdo je čišćeno u okviru velike nacionalne akcija "Zavrni rukave" koja je po 11. put organizovana u Srbiji, a ove godine je sprovedena na rekordne 304 lokacije u 100 gradova, opština i sela: bilo je 4.900 učesnika, prikupljeno je 10.700 džakova otpada - sto tona otpada, sa 2.500 dinara troškova kampanje i bez ijednog isplaćenog honorara. To je najveća akcija čišćenja Srbije u kontinuitetu čiji je pokretač UG "Eko straža".
"Eko stražari" su objavili da su u akciji učestvovali najmlađi i najstariji sugrađani, škole i fakulteti, sportska društva, grupe stanara, planinari, kajakaši, između ostalog i sledeće organizacije: Kreni-Promeni, Prvi prvi na skali, Casa Forte, Moj blok, Ekološki pokret Vrbasa, Inmold Group doo, Sačuvajmo zelenu Zvezdaru, Fit cleaner, Hiking Srbija, Moje naselje Ripanj, Rzav, Eco-machines, Eko Straža Novi Sad, Mladi u ruralu, Marš s Kolubare, Ekomar, Brest, Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade, Zdravo Deliblato, Zeleni rakovi, Naše Novo selo, Zajednička akcija blok 70 i 70a, Dražaj, Novotarijum, Korisnik ribarskog područja Ibar - Plus sport, Ne damo Jadar, Unija studenata Vršac, Divan, Naše stanište, Malci, Kinetrop teatar, Sovice mudrice, Udahni duboko, Čuvari Kablara, Dešavanja u našem gradu, roditelji OŠ Braća Baruh, Etno čarolija, Željin, KUD Dimitrije Katić, Tug of war Srbija, Pokreni se, Atv i Enduro, Kablar, Horeum Margi - žitnica Morave.
VIDEO: PRILOG RTS (2:01)
Akcija na Metinom Brdu bila je samo prva ovogodišnja prijavljena u Kragujevcu, a na teritoriji grada organizovano je još devet okupljanja - lokacije su bile: jezero Bubanj, Beloševac, Šumaričko jezero, Vinogradi, OŠ "Svetozar Marković", Erdoglija, Veliki park, Resnik i Železnička stanica. Kragujevčani su koordinirali i čišćenje Gružanskog jezera.
Popularne "brđane" podržalo je JKP Šumadija, sem preuzimanjem smeća, i obezbeđivanjem dela količine kesa za smeće, a ekološki partner bilo je i preduzeće Ekostar pak koje je doniralo džakove i rukavice. Osveženje za volontere bilo je i ove godine dar preduzeća "DTL Morava", a volonteri su imali zakusku i iz domaće kuhinje. Uz učesnike je sve vreme bio Crveni krst, preventive radi, ali pošto nije bilo nikakvih nezgoda i predstavnici te organizacije su zavrnuli rukave.
U dogovoru sa komšijama i ostalim učesnicima, udruženje PPNS je preuzelo obavezu da nadležnoj inspekciji i službama u gradu prijavi ponovno formiranje divlje deponije uz tzv. "baraka naselje" jer je bačena tolika količina krupnog otpada da je neophodna mehanizacija za uklanjanje.
Inače, iako su stanovnici tog dela naselja dobili pozivne letke kao i prošle godine, a uočavali su deset dana i postere na više mesta u kraju, za razliku o 2023. - kada su pohvaljeni za pridruživanje, ovoga puta se nisu odazvali na poziv. Ostali su u svojim toplim domovima dok su im ispred prozora sugrađani očistili veći deo đubreta, radeći po kiši.
Kao svakodnevna pozivnica/opomena da održavaju Metino brdo čistim, ostala je tabla postavljena prošle godine u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom na kojoj piše "Ne bacaj smeće - poštuj zemlju!" Poruka se istovremeno odnosi i na prolaznike koji dolaze iz drugih krajeva grada i najčešće iz vozila izručuju vlastito smeće na javnu površinu.
Budžetom do uređenja
Da bi se ovakav nemar trajno sprečio, PPNS je dostavio gradu predloge za budžet u 2024. među kojima je postavljanje javne rasvete uz neasfaltiranu ulicu Raše Plaovića, a potom i instaliranje video nadzora, za šta će nakon aktiviranja osvetljenja biti ispunjeni tehnički uslovi. Tako bi bili snimani, a potom i sankcionisani budući počinioci-"povratnici" u skladu sa gradskom Odlukom o održavanju čistoće(Član 41a - Novčane kazne) iz 2023. godine, ali i zakonima Srbije, pre svih Zakonom o komunalnim delatnostima(Član 43 - Prekršaji fizičkog lica), kao i Ustavom. U Članu 74. najvišeg pravnog akta u državi - Zdrava životna sredina, piše:
"Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu".
Do tada, "brđani" će nastaviti sa uređivanjem Metinog Brda. Tokom čišćenja je napravljen dogovor da se nastavi sa okupljanjima i mimo akcija na nivou Srbije, a neformalna grupa "Četverac sa Metinog Brda" je konkurisala za sredstva kojima bi bilo započeto krčenje divljeg rastinja sa ogromnog dela javne površine. To ovaj kragujevački vidikovac trenutno čini nepistupačnim, pa i odbojnim, a zapravo je jedna od najlepših lokakcija na teritoriji Kragujevca sa koje se pruža pogleda na čitav grad kao "na dlanu".
Podsećamo, PPNS je prošle godine koordinirao dve nacionalne akcije: u aprilu je bilo 70 volontera i 150 kesa sakupljenog smeća (GALERIJA: PRE I POSLE), a u maja je skoro 150 učesnika prikupilo preko dve tone raznoraznog otpada (GALERIJA: PRE I POSLE). Pre toga, u martu je inicirano JKP da ukloni divlju deponiju, pa je odneto 30 kubika smeća.
Kako bi Metino brdo postalo najpre uređenije, a potom i popularnije za sve Kragujevčane, PPNS je dostavio gradu predloge da budžetom za 2024. godinu i Programom komunalnog održavanja za ovu javnu površinu predvidi:
redovno košenje javne površine od Čegarske ulice, svuda oko ambulante Doma zdravlja "Bresnica 3" u podnožju Metinog Brda, zatim sa obe strane uz neasfaltiranu ulicu Raše Plaovića do spajanja sa ulicom Tihomira Vuksanovića i dalje desno od ulice Raše Plaovića sa obe strane trenutno teže prohodne staze koja uz plac JKP Vodovod vodi na sam vrh Metinog Brda - ka šumi levo, Teslinoj ulici pravo i spomeniku Raki Ljutovcu desno. Napomena: U Planu održavanja za 2023. (tabela 8 "Održavanje prilaza gradu", tačka 33), navedena je jedino ul. Radoja Ljutovca, uz koju piše da je površina za košenje (m2): 29.074;
krčenje divljeg rastinja na celokupnoj lokaciji (uz zahtev je priložena mapa);
sakupljanje papira/smeća dva puta nedeljno sa javne zelene površine kod ambulante u Čegarskoj, kao što je postojalo u Programu 2023. za ambulantu u Stanovu;
mašinsko čišćenje Čegarske ulice svakog utorka i subote, kao po Plana za 2023, uz produžavanje obuhvata od 520 metara na dužinu od spajanja sa ulicom Milića Radovanovića do OŠ Vuk Karadžić. Napomena: Redovno sprovoditi plan mašinskog čišćenja. S obzirom da je sedište udruženja u Čegarskoj, svedočimo da čišćenje nije bilo redovno u 2023;
sadnju 30 sadnica crvenoliste šljive uz levu stranu neasfaltirane ulice Raše Plaovića - od Čegarske do ulice Tihomira Vuksanovića;
sadnju još 10 sadnica crvenoliste šljive uz desnu stranu neasfaltirane ulice Raše Plaovića, u nastavku drvoreda sa 20 sadnica, formiranog prošle godine;
sadnju ispred ambulante u Čegarskoj istih sadnica crvenoliste šljive, celom dužinom trotoara - od parkinga sa leve strane uz ulicu Raše Plaovića do ulice Slavomira Lazarevića (nastavka ulice 26. oktobra gde ima stabala). Napomena: Ranije nije uspela sadnja "žive" ograde, ali u međuvremenu je u ambulanti instaliran video-nadzor, postavljeni su jaki reflektori, a video nadzor postoji i na marketu preko puta ambulante, pa je veća mogućnost da se sačuva drvored, a postojaće snimci ukoliko bude ugrožavanja;
redovno zalivanje novih sadnica i drvoreda iz prethodnih predloga kao deo poslova održavanja drvoreda i sadnica Sektora zelenila JKP Šumadija;
Upućen je i jedan komunalni zahtev: da se asfaltiraju ulice Raše Pavlovića i Tihomira Vuksanovića koje sem što žiteljima ne pružaju elementarni standard 21. veka, svakodnevnim podizanjem prašine dodatno ugrožavaju životnu sredinu i javno zdravlje (ambulanta i državna apoteka su tik uz ulicu, kao i više desetina privatnih kuća).
Cilj svih akcija i zahteva je da se Metino Brdo preobrazi – od smetliša do šetališta, završna je poruka PPNS.
Deo istorije Metinog Brda
Metino Brdo ima više slavnih trenutaka - iz prošlosti.
Na ovom kragujevačkom vidikovcu (252mnv) nalaze se dva bitna spomenika. Prvi je spomen-obeležje u čast Raki Ljutovcu, prvom čoveku na svetu koji je topom oborio neprijateljski avion - dogodilo se to u Prvom svetskom ratu. Drugi je "Talac", posvećen poginulim rodoljubima u Drugom svetskom ratu.
Uz to, novi učesnici akcije "Zavrni rukave" na Metinom Brdu saznali su da je istom ovom lokacijom hodao proslavljeni akademik Josif Pančić (17. 4. 1814. - 25. 2. 1888) kada je 1874. godine otkrio Kragujevački slez (Althaea kragujevacensis). Bila je to lokalno endemična vrsta koja je u međuvremenu iščezla iz prirode usled širenja gradskog naselja.
Komentara: 0