Evropska unija odobrila je 21. marta nemačkom konglomeratu Bajer (Bayer) kupovinu američkog Monsanta, giganta u proizvodnji pesticida, đubriva i genetski modifikovanih kultura, za 66 milijardi dolara. Uslov je da se Bajer oslobodi kompanija i prava u vrednosti od 7,4 milijarde dolara kako bi se obezbedila fer konkurencija na tržištu. Time će nastati najveća kompanija za pesticide i seme u svetu.
Akviziciju pažljivo prate rivalske kompanije iz agrohemijske industrije i ekološke organizacije, kao i strahovanja da će se smanjiti broj jakih kompanija u prodaji semena i pesticida i da će novonastala kompanija zagušti tržište, prenela je agencija AP.
Evropska komesarka za konkurenciju Margret Vestager rekla je da su se dve strane dogovorile o prodaji prava u vrednosti od preko šest milijardi evra i da su time odagnane brige Evropske komisije u vezi s konkurencijom.
Monsanto je u septembru 2017. prihvatio ponudu Bajera za kupovinu za 57 milijardi dolara akcionarima i preuzimanje devet milijardi dolara duga.
Vestager je rekla da bi bez dodatnih uslova dogovor Bajera i Monsanta značajno smanjio konkurenciju na tržištu i omeo inovacije.
"Osigurali smo da broj globalnih igrača koji se aktivno nadmeću na tim tržištima ostane isti", rekla je Vestager i dodala da je to potrebno kako bi poljoprivrednici imali raznovrstan izbor semena i pesticida po pristojnim cenama.
Direktor Bajera Verner Bauman je rekao da je odobrenje Evropske komisije "veliki uspeh" i dodao da kompanije i dalje rade s vlastima SAD oko dogovora za koji se nadaju da će biti zaključen u drugom kvartalu 2018.
Vestager je rekla da se prodajom nekih kompanija i prava uklanjaju sva preklapanja na tržištima semena i pesticida Bajera i Monsanta.
Ona je dodala da se Bajer obavezao da radi na tome da novo tržište digitalnih farmi, koje se oslanjaju na upotrebu podataka u poljoprivredi, bude otvoreno.
Bajer je predložio da BASF bude kompanija koja će preuzeti poslove koje treba da proda u tom sektoru.
Foto: Bloomber Ilustracije: Corporate Europe Izvor: Beta
2017.
- Umesto pitanja da li da dozvolimo promet, a neki kažu i gajenje GM poljoprivrednih kultura, mi treba da se pitamo koliko ulažemo u naše obrazovanje i nauku i zašto tako malo? Koliko ulažemo u srpsku poljoprivredu i zašto tako malo? Gde je srpska, nekada moćna, prehrambena industrija i kako da je obnovimo? Kako da "kupujemo domaće", ako to "domaće" ugušimo i satremo? Gradimo, snažimo, proizvodimo naše, živimo zdrav i slobodan život. GMO, ovakav kakav jeste, nije sredstvo da to ostvarimo. To je samo još jedna karika u lancu roba - prof. dr Miodrag Dimitrijević
- Oko 80 odsto lokalnih samouprava u Srbiji je protiv uvoza, uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama. To je brana GMO lobistima koji hoće da prodaju Srbiju proizvođačima genetski modifikovanih organizama - prof. dr Miladin M. Ševarlić
- Izbor ombudsmana za hranu, osnivanje Komisije za sprečavanje prevara u prehrambenom lancu, nacionalna strategija za ishranu dece, udruživanje farmera, alternativne mreže fer trgovina i ustavna zabrana GMO - rešenja su dileme kako da opstane Srbija bez GMO - docent dr Tatjana Brankov
Komentara: 0