"Toliko politizacije oko Zakona o genetski modifikovanim organizmima. Genetski modifikovani organizmi su, hteli mi to da priznamo ili ne, prisutni u Srbiji, kako na njivama tako i u uvoznoj sojinoj sačmi, uljanoj repici i mnogim prehrambenim proizvodima", kaže prof. dr Mirjana Milošević.
Ona dodaje da kontrola ni na granici ni na njivama nije adekvatna, ili bolje rečeno, porozna je, selektivna, bez obzira na zakonsku zabranu.
Prema njenim rečima, Zakon o genetski modifikovanim organizmima ne sme da zabranjuje, on treba da reguliše, određuje pravni okvir, a prateća zakonska regulativa određuje bliže zakonsku osnovu, odnosno njenu primenu.
Uslov Srbiji za članstvo u Svetsku trgovinsku organizaciju i Evropsku uniju jeste izmena člana 2. Zakona o genetski modifikovanim organizmima, ali preformulisati ga ne znači dozvoliti nekontrolisanu upotrebu ili gajenje tih organizama. Jedan prateći pravilnik, koji nikako da se sačini na odgovarajući način i primeni kako bi trebalo, bi mnogo više doprineo sređivanju stanja u zemlji vezanog za genetski modifikovane organizme, a to je Pravilnik o obaveznom obeležavanju proizvoda koji sadrže genetski modifikovane organizme, objašnjava Milošević.
Striktnom primenom odgovarajućeg Pravilnika, usklađenog sa Evropskom unijom, potrošač bi bio obavešten o tome da li proizvod sadrži genetski modifikovane organizme, znalo bi se u kojoj stočnoj hrani je prisutan GMO.... Za ovakvo rešenje treba da postoji jaka pravna država, dodaje ona.
Što se izjašnjavanja opština o zabrani gajenja genetski modifikovanih organizama tiče, Evropska unija dajemogućnost formiranja takozvanih Zona slobodnih od GMO, gde se na nivou grada, opštine, pokrajine, može doneti pravosnažna odluka o zabrani gajenja i korišćenja GMO. Pored toliko opština koje su zabranile genetski modifikovane organizme, što je za pozdraviti, državi bi bilo lako da se izbori sa ostatkom, uz naravno donošenje i striktnu primenu adekvatne prateće zakonske regulative, zaključuje Milošević.
Izvor: Agronews
PODSEĆANJE PPNS
U Mađarskoj je genetski modifikovana hrana regulisana Zakonom o genetskim tehnologijama, brojnim podzakonskim aktima i rezolucijama parlamenta a i novi ustav koji je stupio na snagu 2012. godine sadrži odredbe o genetski modifikovanim organizmima. Regulisanje aktivnosti koje se odnose na genetski modifikovane organizme i stvaranje slobodnih GMO poljoprivrednih zona smatra se posebno važnim strateškim ciljem u ovoj zemlji. Zato je u 2006. godini Mađarska razvila strategiju GMO slobodnih zona i proces potreban za ostvarivanje svojih ciljeva, uz saglasnost svih pet parlamentarnih stranaka u to vreme za donošenje Parlamentarne rezolucije 53/2006 (XI.29) [Parliamentary Resolution 53/2006 (XI.29)]. Ova strategija se nije promenila od tada, a u 20. članu novog Osnovnog zakona [12] stoji da:
(1) "Svako ima pravo na fizičko i mentalno zdravlje. (2) Mađarska će promovisati ostvarivanje prava koje je utvrđeno u stavu (1) tako što će osigurati da njena poljoprivreda bude bez i jednog genetski modifikovanog organizma, obezbediti pristup zdravoj hrani i vodi za piće, uspostaviti industrijsku bezbednost i zdravstvenu zaštitu, podržavajući sport i redovne fizičke vežbe i obezbeđivanjem zaštite životne sredine."
CHARTER OF THE REGIONS AND LOCAL AUTHORITIES OF EUROPE ON THE SUBJECT OF COEXISTENCE OF GENETICALLY MODIFIED CROPS WITH TRADITIONAL AND ORGANIC FARMING
U Republici Srbiji aktuelno je 138 deklaracija protiv genetički modifikovanih organizama (GMO) na teritorijama gradova i opština. Usvajane su od Čačka 30. januara 2013. godine do Tutina 23. novembra 2016. godine. Na portalu PPNS podeljene su u dve grupe:
GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE SA USVOJENIM DEKLARACIJAMA PROTIV GENETIČKI MODIFIKOVANIH ORGANIZAMA (134)
DEKLARACIJE DRUŠTAVA I ORGANIZACIJA (4)
Napomena: grbovi gradova i opština u ovom dokumentu sadrže linkove koji vode do zasebno predstavljenih deklaracija
Za ostatak teritorije naše države gde još uvek nema zvaničnog dokumenta lokalne samouprave protiv genetički modifikovanih organizama, evo predloga Deklaracije Mi ne želimo GMO na našoj teritoriji!, usvojene u većini gradova i opština. Autor je prof. dr Miladin M. Ševarlić.
Ukoliko imate nove podatke iz navedenih opština i gradova Srbije, a naročito ako znate da postoje usvojene Deklaracije protiv GMO na našoj teritoriji koje ovde nisu predstavljene, molimo vas da nas kontaktirate služeći se formom na portalu PPNS. Unapred hvala za trud.
SRBIJA BEZ GMO - GMO-FREE SERBIA
Hol Skupštine Srbije, 18. oktobar 2016. - prvo nacionalno predstavljanje mape i logotipa Srbija bez GMO
Izvor: Narodna skupština Republike Srbije
OPŠTINE I REGONI U REPUBLICI SRBIJI, 2015 - REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU
Komentara: 0