Genetički inženjering

Genetički inženjering u ishrani je skup i rizičan, većina građana uglavnom ne prihvata tehnologiju rizika na poljima i na svom tanjiru, odnosno u ishrani. Primena genetičkog inženjeringa u organskoj poljoprivredi i u proizvodnji namirnica je zabranjena.

Organska („bio“) proizvodnja pokazuje kako se uspešno mogu uzgajati vrste bez rizika i neželjenih dejstava, kako se proizvode dobri i stabilni prinosi i koja su to rešenja za probleme vezane za klimu i životnu sredinu. Uz pomoć zanatskog umeća, prirodnih sastojaka i inovativnih tehnika obrade, organski proizvođači proizvode kvalitetnu hranu bez GMO.

Genetički inženjering je apsurdno skup za one koji ga ne primenjuju jer da bi se organski proizvodi zaštitili od genetskih prinosa, organske farme su prinuđene da sprovode opsežne mere zaštite u poljoprivredi i u proizvodnji namirnica.

Obećanja vezana za spas genetičkim inženjeringom ostaju neispunjena i nakon više od 20 godina. Genetički inženjering pre svega obogaćuje korporacije, dok se farmeri nalaze u vrtlogu previsokih cena, patentiranog semena i zavisnosti od pesticida. U južnim pokrajinama Nemačke se za izvoz uzgajaju GM biljke. One potiskuju lokalno adaptiranu poljoprivredu, koju lokalni farmeri koriste za ostvarivanje prihoda za svoje porodice. Masovno uzgajanje nekoliko GM sorti smanjuje biodiverzitet. Takođe su prekršena obećanja da će uz pomoć genetičkog inženjeringa doći do manje pojave pesticida na poljima. Prskanje se mora još češće vršiti, jer korovi i štetočine razvijaju otpornost na otrove u polju.

Potpuno je svejedno da li se radi o staroj ili novoj vrsti genetičkog inženjeringa: skupa tehnologija rizika podstiče industrijski agrarni i prehrambeni sistem iz prošlosti, koji se oslanja na patente i dovodi farmere do zavisnosti. Ni GM uzgoj, a ni GM namirnice nemaju ekonomski značaj u Nemačkoj i u Evropi, dok sa druge strane raste potražnja za organskim namirnicama i konvencionalnim proizvodima bez GMO. Ljudi koji se bave organskom poljoprivredom uzgajaju i proizvode ono što mušterije žele, a to su: biljke i namirnice bez GMO.

Genetički inženjering u poljoprivredi

Pokreti koji se bave organskom proizvodnjom odbacuju tehničku manipulaciju gena. GM proizvedena semena, manipulisane biljke ili životinje zabranjene su u organskoj poljoprivredi.

Zapravo genetski modifikovane biljke i životinje moraju biti regulisane i označene, ali složene tehničke intervencije u genomu nedovoljno su istražene po pitanju rizika i neželjenih posledica. U poljoprivredi transparentnost i regulisanje genetičkog inženjeringa dobijaju posebno značenje, kada manipulisane biljke i životinje dođu u kontakt sa prirodom, kada se živi organizmi, sposobni za razmnožavanje, sa organizmima genetičkog inženjeringa puštaju u životnu sredinu.

Sa štetnim poslovnim modelom korporacija, da patentiraju genetski modifikovane biljke i životinje, privatizuju se sredstva za život svih ljudi, slobodna i nezavisna istraživanja se sprečavaju, poljoprivrednici dospevaju u opasan vrtlog zavisnosti. U poređenju sa korporacijama za genetički inženjering, dokazivo je da oni jedva da imaju neku korist: genetski modifikovane biljke niti donose neke veće i dugotrajne prinose, niti moraju da koriste manje pesticida.

Umesto raznih tehnologija organska proizvodnja se oslanja na holistička i održiva rešenja. Od uzgoja do uzgoja poljoprivrednici organskih proizvoda teže širokom spektru sorti i raznolikim kulturama, koje se mogu ekološki razmnožavati i koristiti bez patenata. Princip „Open-Source“ u organskoj poljoprivredi omogućava da poljoprivrednici i uzgajivači mogu da imaju pristup semenu i da mogu zajedno dalje da razvijaju raznolikost sorti. Organski uzgoj je inovativan i uspešan - potpuno bez genetičkog inženjeringa, rizika i neželjenih dejstava.

Genetički inženjering u namirnicama

Genetički inženjering je skup i rizičan i većina poljoprivrednika odbija primenu genetičkog inženjeringa u ishrani. Tehnologija rizika suprostavlja se samorazumevanju organskog sektora, ekološka regulativa zabranjuje primenu genetičkog inženjeringa.

Bilo da li je reč o siru, hlebu, tofu siru, proizvođači organske hrane oslanjaju se na kvalitetne proizvode bez GMO. Takođe, ne samo zato što su genetski modifikovane biljke i životinje proizvedene, već se i na taj način stvara zavisnost od velikih semenskih kompanija, koje utiču na poskupljenje proizvodnje i sužavaju biodiverzitet. Preduzetnici, koji se bave „bio“, to jest organskom proizvodnjom, oslanjaju se na raznolikost i „Open Sorce“ umesto na genetički inženjering.

Kod sirovina kao što su kukuruz i soja, koje u drugim zemljama mogu biti kontaminirane genetičkim inženjeringom, proizvođači i trgovci ulažu velike napore, da bi osigurali kvalitet bez GMO: savetovanjem lokalnih poljoprivrednika, čišćenjem transportnih kontejnera, skladišćenjem i redovnom kontrolom laboratorija organska preduzeća štite svoje proizvode od kontaminacije genetičkim inženjeringom. Nažalost, ipak su organska preduzeća i njihovi klijenti prepušteni troškovima predostrožnosti jer se ne primenjuje princip „Zagađivač plaća“, prema kome, onaj koji koristi genetički inženjering treba da plati za moguće štete.

Umesto genetičkog inženjeringa organska proizvodnja namirnica obuhvata, sadrži samo ono što je stvarno neophodno. Pekari, mlekari i ostali proizvođači namirnica koji se bave organskom proizvodnjom oslanjaju se na najniži mogući stepen prerade i na što manje aditiva. Zanatsko umeće omogućava da ne moraju da primenjuju pomoćna sredstva, u vidu genetičkog inženjeringa. Pažljiv odabir sirovina, inovativni procesi prerade, receptura, politika kvaliteta omogućavaju posebno pažljivu preradu. Sve u duhu zdravog, prirodnog i ekološkog načina ishrane, i potpuno bez GMO.

„Bio“ je odgovor

Šta pruža organska proizvodnja i u šta se politika sada mora upustiti

Rat u Ukrajini je pooštrio tržišne uslove, kako za celokupni prehrambeni sektor tako i za organsku proizvodnju: veoma velika promena u strukturi cena sirovina i logistike, uska grla u snadbevanju, povećanja cena energije, kao i neizvesnost među potrošačima, promenili su kupovno ponašanje, a samim tim i ekološki položaj industrije. Najnoviji dinamični rast u „bio“ proizvodnji je trenutno usporen.

Pitanja sa kojima je „bio“ proizvodnja pravilno povezana u javnoj percepciji, kao što su zaštita životne sredine ili zdrava ishrana, imaju mali odjek u aktuelnim debatama. Umesto toga, zbog rata su u fokusu teme kao što su bezbednost snadbevanja i količina prinosa, u kojima dostignuća organske proizvodnje još nisu poznata. Pored toga trenutna politička, medijska i društvena preispitivanja rata u Ukrajini potiskuju sa dnevnog reda vrednosti i implementacije, hitna pitanja vezana za zaštitu životne sredine i klimu.

Preklapaju se dve velike krize:

• globalna, od strane čoveka stvorena ekološka kriza (klima, biodiverzitet, voda) se nije smanjila pojavom rata u Ukrajini.
• prekinuti, poremećeni putevi snadbevanja u globalnoj trgovini i rastuće cene pooštravaju glad na globalnom jugu; zavisnost od uvoza đubriva, kao i uvozi fosilne energije za proizvodnju đubriva, ugrožava i proizvodnju namirnica u Nemačkoj.

Šta to pruža „bio“ proizvodnja za rešavanje kriza?

Sigurnost: Lanci organskih snadbevanja su često mnogo kraći i organizovani su direktnije i samim tim su manje skloni poremećajima u globalnoj trgovini. Pored toga koorporativne strukure duž lanca vrednosti (pre svega prerada i trgovina) su fragmentirane i često više regionalno, kao i decentralizovano organizovane. Ova struktura garantuje visoku raspoloživost svežih, neprerađenih pa samim tim i zdravih, regionalnih namirnicama.

Nezavisnost i inflantorna kočnica: Kao što obnovljivi izvori energije mogu da nas zaštite od kritičnih zavisnosti i katastrofalnih posledica po životnu sredinu, organska proizvodnja nas čini nezavisnim od problematičnih inputa kao što su mineralna azotna đubriva, koja su energetski intenzivna za proizvodnju i koja se često uvoze iz Rusije, Irana ili Katara. Svojom kružnom ekonomijom koja štiti resure, organski proizvođači sami proizvode većinu svog organskog đubriva, na taj način čineći našu poljoprivredu sigurnijom, suverenijom i nezavisnijom. Kako ovde kod nas, tako i na globalnom jugu.

Zaštita klime: Organska poljoprivreda omogućava bolju zaštitu klime, vrsta i vode. Ne proizvodi se mineralno organsko đubrivo koje se mora proizvoditi sa dosta fosilne energije i koje se mora uvoziti. Uz pomoć ciljane upotrebe organskih đubriva oslobađa se manja količina gasova staklene bašte. Preventivna zaštita biljaka se obavlja uz pomoć raznovrsnih plodoreda, uzgoja trave deteline, i uz pomoć organskog đubrenja stajnjakom i kompostom u zemljištu se stvara humus i vezuje se ugljenik iz vazduha.

Zaštita prirode i životne sredine: Organska poljoprivreda omogućava čistu vodu, biodiverzitet i plodne površine. Sve je to moguće jer se u biološkoj proizvodnji ne koriste hemijsko-sintetički pesticidi. Preko 95% organskih površina se održava zdravim isključivo primenom preventivnih mera, kao što su npr. raznoliki plodoredi. Efikasna upotreba organskih đubriva je od izuzetne važnosti za životnu sredinu. Sa svojom kružnom ekonomijom, zaštićenom resursima, organska proizvodnja osigurava otporne sisteme uzgoja koji poštuju planetarna ograničenja opterećenja.

Dobrobit životinja: Organske životinje imaju više prostora u štali i na pašnjacima. Poljoprivrednici koji se bave organskom poljoprivredom drže na svojim poljima samo onoliki broj životinja, koliko životna sredina i klima dozvoljavaju. Organska hrana za životinje u velikoj meri dolazi sa same farme ili iz regiona. Ova ekološka pravila prouzrokuju dosledno sniženje upotrebe antibiotika.

Bez genetičkog inženjeringa: U organskoj proizvodnji upotreba genetičkog inženjeringa je tabu tema, jer tehnička manipulacija prodire direktno u genom biljaka i životinja. To predstavlja rizik za zdravlje i životnu sredinu i protivi se samorazumevanju organske proizvodnje. Genetički inženjering je skup i rizičan, veliki deo građana u Nemačkoj i u Evropi ne prihvata tehnologiju rizika na poljima i na svom tanjiru, odnosno u ishrani. Uzgajivači koji se bave biološkom proizvodnjom se zalažu za raznovrsnost i već sada pokazuju kako uspešne sorte daju dobre i stabilne prinose i rešavaju pitanja gladi i životne sredine. U potpunosti bez primene genetičkog inženjeringa! Uz pomoć zanatskog umeća, prirodnih sastojaka i inovativnih tehnika obrade, organski proizvođači proizvode kvalitetnu hranu bez GMO. Ne koristeći genetički inženjering uzgajivači i poljoprivrednici ostaju nezavisni i ne upliću se u patentne sporove.

ARHIVA PPNS ANALIZA METODA DETEKCIJE ZA GENOMSKI UREĐENE I KLASIČNE GM BILJKE

Ako na nečemu stoji „bio“, onda se unutra nalaze „bio“ proizvodi: Ovo pravilo je regulisano ekološkom regulativom Evropske unije – osnovnim zakonom o organskoj poljoprivredi. Od 1991. godine to je daleko najveći zakonski standard u poljoprivredi i u proizvodnji namirnica. Jasna pravila važe od organskog uzgajanja biljaka, preko stočarstva koje odgovara vrsti, do pažljive proizvodnje hrane i takva pravila takođe postavljaju standarde za uvoznu robu i sirovine. Centralni element je pažljivo praćena eko kontrola. Ekološka regulativa Evropske unije omogućava poštenu konkurenciju i štiti potrošače od zabluda vezanih za organske proizvode.

Organska proizvodnja svaki dan na terenu i u štali, pokazuje da je ona neposredno i funkcionalno rešenje za krizu u kojoj se svi mi trenutno nalazimo. Sve to iz razloga što organska proizvodnja omogućava manju zavisnost od fosilne energije, bolju zaštitu životne sredine i klime, kao i sigurnu i zdravu ishranu. Zbog toga ciljevi o organskoj proizvodnji Savezne vlade od 30% i slični ciljevi EU (25%) i mnogih saveznih vlada ostaju tačni i važni, jer jedino tako društvo može na održiv način da oblikuje poljoprivredu i prehrambenu industriju. Naravno, razvoj mora da se odvija na tržištu.

Šta politika mora sada da učini?

Zadatak politike je taj, da oblikuje okvirne uslove za razvoj tržišta, tako da se uspostavi poljoprivreda i proizvodnja hrane, koja štiti resurse, takođe i da se ostvari cilj organske proizvodnje do 2030. godine. Preduzeća, koja se bave organskom proizvodnjom su spremna da pruže svoj doprinos i da daju svoja stručna mišljenja.

Ključno je stvaranje fer konkurentske situacije. Konvencionalna poljoprivreda prouzrokuje godišnje 90 milijardi evra ekološke štete. Ove štete su višestruko veće od dodatne vrednosti u poljoprivredi. One nisu deo cena proizvoda. Organska proizvodnja izbegava te skrivene troškove. Stoga cene na kasi ne odgovaraju stvarnim troškovima. To se mora promeniti, uvođenjem poreza na pesticide i višak azota, nižom stopom PDV-a na organske proizvode. Time se može smanjiti tržišni neuspeh u korišćenju ekoloških dobara.

Organski proizvodi se moraju pojačati i u ugostiteljstvu van kuće, odnosno barem 50% organskih proizvoda u vrtićima, školama, u kantinama, menzama, na klinikama, u vojsci i policiji. Na taj način smo jednim velikim korakom bliži boljoj poljoprivredi i ishrani. Savezna vlada, da bi to uradila, mora da stvori, da omogući neophodne zakonske uslove i mora da podrži kuhinje u tranziciji. Na primeru Danske saznajemo da više organskih proizvoda u jelovniku omogućava bolje obroke, takođe iz Danske saznajemo da jelovnici uprkos tome ne poskupljuju.

Da bi se ostvarilo 30% cilja o organskoj poljoprivredi potrebna je brza vladina kampanja informisanja javnosti, kako bi se potrošači informisali o tome, šta to organski proizvodi predstavljaju i kako oni pomažu da se ostvare naši ciljevi u oblasti životne sredine i održivosti. Svako zakonodavstvo mora da bude usmereno ka tome da omogućava ostvarivanje ciljeva vezanih za životnu sredinu i organsku proizvodnju. To važi kako za zajedničku agrarnu poljoprivredu Evropske unije (GAP) tako i za označavanje uzgoja životinja i prava na đubrivo itd.

U skladu sa ciljem od 30%, javne investicije u istraživanjima za dalji razvoj organske poljoprivrede moraju biti znatno povećane. To zahteva nove finansijske programe za nove istraživačke institucije.

Preduzeća koja pokreću transformaciju prehrambenog sektora, ali imaju poteškoće zbog masovnog povećanja cena energije, odmah moraju biti podržana. Savezna vlada mora da se pobrine za to da energija ostane pristupačna. Očekujemo da oni koji su, kao i mnoga preduzeća koja se bave organskom poljoprivredom, ulagali decenijama u obnovljivu energiju i na taj način podržali njenu ekspanziju sada neće morati da plate pogrešne odluke energetske politike.

Cilj od 30% organske proizvodnje se može ostvariti samo ako se sve oblasti politike u to uključe: ako se Ministarstvo ekonomije fokusira na programe podrške održivosti i fondove za osnivače organske proizvodnje, Ministarstvo finansija sa reformom poreza na životnu sredinu, Ministarstvo istraživanja sa dobro opremljenim programima istraživanja o ekologiji i sa većim obrazovanjem o organskoj poljoprivredi, Ministarstvo životne sredine sa konceptima koji povećavaju puni potencijal ekološkog učinka organske proizvodnje, Ministarstvo odbrane sa organskim obrocima u vojsci i na kraju, ali ne ni najmanje važno, Ministarstvo poljoprivrede sa planovima u svim zakonodavnim procedurama od GAP do označavanja organskih proizvoda.

Prevod: Ana Mijailović i Aleksandra Mijailović
Obrada: Prviprvinaskali.com
Izvor/foto: BOELW

ARHIVA PPNS INOVACIJE U PREHRAMBENOM SISTEMU: POLJOPRIVREDA KAO SEKTOR GLOBALNE INDUSTRIJSKE EKONOMIJE; GMO; ORGANSKA PROIZVODNJA - PROF. DR TATJANA BRANKOV

PREPORUKA PPNS