Banka semena Kragujevac: Sačuvajmo stare sorte

Banka semena Kragujevac: Sačuvajmo stare sorte

U Kragujevcu je pokrenuta "Banka semena" čiji je cilj okupljanje ljudi koji gaje stare sorte povrća, voća i žitarica. Banka je vid podrške inicijativama širom Srbije koje žele da učine nešto dobro za svoju zajednicu, prirodu i životinje.

- Lokalne banke semena su sjajan način da poljoprivrednici obezbede semena domaćih starih sorti voća povrća i žitarica. Stare sorte su zdravije za našu ishranu jer se manje prskaju štetnim pesticidima. One su dobro prilagođene domaćoj klimi i otpornije na bolesti, pa ih zato nije potrebno prskati. Osim što su zdravije, one su i ukusnije. Samo probajte jednu jabuku šareniku ili krompir mesečar, navedeno je u zvaničnom predstavljanju koncepta.

Prva lokalna banka semena u Srbiji osnovana je u Mionici, a pokretač je Ivana Petrović, doktor poljoprivrednih nauka, osnivač Ekološki pokret "Okvir života", udruženje građana osnovano 2013. godine. Od tada, banke semena niču i razvijaju se širom naše zemlje.

Jedna takva banka sada se osniva u Kragujevcu, a njen inicijator je Kragujevčanin Lazar Mitrović, master inženjer poljoprivrede, inače polaznik liderskog trening programa ORCA akademije. Njegov plan je da osnivanjem banke semena okuplja poljoprivrednike iz Kragujevca koji čuvaju, umnožavaju i razmenjuju semena starih sorti povrća, voća i žitarica.

- Moj san je da građani Kragujevca konzumiraju lokalno proizvedenu zdravu hranu od starih sorti. Korišćenje semena iz vlastite kolekcije, njegovo umnožavanje i međusobna razmena između poljoprivrednika osnovni su preduslovi za nezavisnost i slobodu. Zagovaramo stare sorte, zdravu hrana, organsku poljoprivredu - bez GMO.

Zašto je važno da se osnuje banka semena?

- Lokalne banke semena okupljaju zajednice ljudi, poljoprivrednih proizvođača koji na malim poljoprivrednim gazdinstvima gaje stare sorte voća povrća i žitarica. Oni svake godine međusobno razmenjuju semena starih sorti i na taj način ih čuvaju.

Stare sorte su naše biološko i kulturno nasleđe. One su nastajale vekovima, kroz napore naših poljoprivrednika da ih odaberu, odneguju i održe. Zbog toga su one tako ukusne i zdrave. Banke semena obezbeđuju zajednici poljoprivrednih proizvođača da uvek imaju semena spremna za korišćenje. Na taj način pruža se podrška lokalnim poljoprivrednicima i podstiče proizvodnja zdrave domaće hrane u korist nas potrošača.

Kako banka semena štiti prirodu i ljude?

- Čovečanstvo danas zavisi od veoma malog broja komercijalnijalnih sorti voća, povrća i žitarica. To su one namirnice koje možemo da kupimo u prodavnici, a potiču sa industrijskih farmi.

Industrijska proizvodnja voli genetičku uniformnost. To znači da se zbog visokih prinosa radije gaji jedna sorta useva na velikoj površini (monokulture). Genetička uniformnost je opasna jer ukoliko dođe do pojave štetnih organizama ili neke bolesti ona će brzo da se proširi, s obzirom da su svi usevi genetički isti.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija navodi da je od početka 21. veka, 75% genetske raznolikosti već izgubljeno. Banka semena štiti i čuva genetsku raznolikost biljaka. Imati raznolikost gena je važno jer to omogućava prirodi da se prilagodi sve većim promenama klime i drugih uslova naše sredine, tvrdi Mitrović.

Kao ilustraciju ove ideje, Mitrović navodi "tandem iz snova" - leskovačku i vranjsku dunju.

- Zdravlje iz Leskovca upakovano u krupni, okrugli plod, izuzetnog mirisa. Sorta dunje koja i dalje dominira u svim krajevima Srbije, jedna od retkih koja i dalje odoleva invaziji novih i stranih sorti. Idealna je u kombinaciji sa Vranjskom dunjom koja je oprašuje, a koju u narodu popularno zovu "Dunjac".

Слика може припадати напољу, дрво и текст који гласи „BANKA semena LESKOVAČKA I VRANJSKA DUNJA“

Lazar ima još jedan primer.

- Paradajz odlazi u raj, ali nek ostane neki i na zemlji. Prema podacima Svetske organizacije za poljoprivredu i hranu pri Ujedinjenim nacijama, godišnje se gubi 1-2% starih autohtonih sorti, a u 20. veku smo izgubili 75% biodiverziteta sorti koje se gaje u poljoprivredi. Zastrašujuće izgleda podatak da smo u poslednjih 100 godina sa tadašnjih 406 sorti ostali na današnjih 79. Zato, kupujmo domaće, volovsko srce, jabučar, a ne "plastiku".

Слика може припадати парадајз и текст

Podršku ovoj inicijativi pruža ORCA akademija, aktivnosti su deo projekta “Tvoje mesto u Srbiji” koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj, a realizuje se zajedno sa partnerima: Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, organizacijama CRTA, MRCN i Fondacijom Jelena Šantić.

Čuvajmo stare sorte! Uključite se - poziva Banka semena Kragujevac koja je zainteresovanoj javnosti dostupna preko društvene mreže Fejsbuk, kao i mejlom - adresa je lazarmitrovic1987@gmail.com. 


Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

GMO I PESTICIDI PREDMET ZABRANE UVOZA PO REŠENJIMA MINISTARSTVА



GM ZRNO NA 29 NJIVA - NAJVIŠE U MAČVI, ALI JE IMA SVUDA, I U ŠUMADIJI


IZ ARHIVE PPNS

PREPORUKA PPNS 

KRAGUJEVAC BEZ GMO 2021 - OD JULA DO DECEMBRA NA PPNS


ARHIVA PPNS

O GMO

  • Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
  • Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
  • Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
  • GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
  • Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Kragujevac bez GMO 2021 - od jula do decembra na PPNS
  • Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)
  • Predavanje ’Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju’ - prof. dr Miladin M. Ševarlić
  • Predavanje ’Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost’ - prof. dr Miodrag Dimitrijević (VIDEO)
  • Predavanje ’Kovid-19 - Katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?’ - prof. dr Tatjana Brankov

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • GMO i pesticidi predmet zabrane uvoza po rešenjima Ministarstva
  • GMO soja na teritoriji Novog Sada, Valjeva, Кnića, Uba i Loznice
  • GM zrno na 29 njiva - najviše u Mačvi, ali je ima svuda, i u Šumadiji
  • Sojaprotein preuzima američki ADM čija je predsednica radila 20 godina za Monsanto
  • Biotehnologija pruža veće prilike i od potencijala digitalizacije - Brnabić na Kopaonik biznis forumu
  • Mladi u Srbiji imaju negativan stav o GM hrani

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Za GMO nema mesta u hrvatskoj poljoprivredi
  • Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
  • Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena
  • Ombudsman EU kritikovao proceduru EK za odobravanja pesticida
  • Organska proizvodnja u Srbiji na manje od jedan odsto zemljišta, u Austriji na preko 20

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • U Bangladešu vanila od plastike - uz pomoć GMO bakterija; Prijatelji Zemlje: Sinbio vanilija je ekstremni oblik genetskog inženjeringa
  • Gejts najveći vlasnik zemljišta u SAD, upitno je da li će i dalje da propagira GMO kulture
  • Dvostruki moral Bajer-Monsanta
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!
  • Kina odobrava GMO kukuruz i soju za stočnu hranu, sadnja ostaje zabranjena

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
  • Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
  • Strategija zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine - predlog

Detaljno: OVDE 

GMO: VIDEO

  • Seme pobune (Java films 2019)
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake (2011)
  • Težina lanaca 3 (2019)
  • Rat za seme (dokumentarni film)
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE


PREPORUKA PPNS

PREDAVANJE ’SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST’ - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)



PREDAVANJE ’SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST’ - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)


PREDAVANJE "KOVID-19 - KATALIZATOR POVEĆANJA PREHRAMBENOG SUVERENITETA?" - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Prof. dr Tatjana Brankov: Kovid-19 - katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari