Ono što nama treba je da trezveno, mirno, sabrano, stručno, sigurni u sebe stvaramo svoju politiku i strategiju u svakom polju, pa i u agraru i u pogledu odnosa prema GMO.
U ovoj zemlji se već decenijama sprovodi plansko uništavanje obrazovanja i nauke. Ovo se izvodi, pre svega, nedostatnim finansiranjem, postavljanjem „visokih“ standarda u uslovima nemaštine, nestručnim kadrovima i posledično takvim i rešenjima. Politika u domenu obrazovanja, posebno visokog obrazovanja i nauke je pre osveta loših đaka, nego neka osmišljena strategija. Ljudi koji kreiraju politiku u obrazovanju i nauci ne shvataju da postoji tehnička i strateška inteligencija.
Zato je stvaranje ove druge, potpuno zanemareno i Srbi se obrazovno spremaju da budu, u „najboljem slučaju“, tehnička inteligencija u nekoj budućoj „evropskoj podeli posla“. To znači da ne idu više od šefova pogona. Strateško razmišljanje je zaduženje nekih drugih. Zato nas „dualno“ i spremaju za to.
Što se nauke tiče, situacija je još gora. Jednostavno, mi u toj „evropskoj podeli posla“ nismo predviđeni za osmišljavanje naučnih istraživanja, već za izvođenje zamisli nekih drugih, kao jeftina naučna radna snaga. Dok nam se uništavaju oplemenjivačke institucije, mi se hvalimo nekakvim „evropskim projektima“, gde „robot čuva vinograd“, ili „vozi traktor“! Oni će da prave sorte, da prodaju skupu semensku robu, uključujući i GMO, oni će da prave traktore, kombajne, zaštitna sredstva, đubriva, a mi ćemo da pravimo „robota da čuva vinograd i vozi traktor preko satelita“! Opet za njih, jer smo satrli vinogradarstvo, nemamo više ni svoj traktor, a o satelitu i da ne govorim.
Ako ćemo da pričamo stručno o GMO i o svemu ostalom, onda moramo da imamo obrazovanje i nauku, ako ne na boljem, ono bar na nivou 80-tih godina prošlog veka. To se tiče i odnosa prema visokom obrazovanju i nauci, i na finansiranje, i na kadrove koji sve to vode i u tome rade, kao i na organizaciona rešenja.
Toliko o „stručnom“, a da nastavim sa „mirnim, trezvenim“.
Ovaj narod i ova zemlja su suočeni sa teškom svakodnevicom u kojoj se na naše oči rasprodaje, tj. „privatizuje“ nešto što su prethodne generacije stvarale od 1804. Naše generacije imaju teško breme da odgovaraju pred potomcima za rasprodaju i raspredaju dobara ostavljenih u nasledstvo žrtvama predaka. Zato je teško da se govori „mirno i trezveno“. Mi moramo da nađemo svoju dušu, svoj put i svoj pravac.
Pokret, koji se postepeno, od 2001, razvio oko otpora širenju GMO na našu teritoriju pokazuje da uz sve unutrašnje i spoljne probleme, uz sve oblike specijalnog rata koji se već 30 godina primenjuju nad srpskim narodom i Srbijom, mi još uvek možemo da se ujedinimo oko pravilne odluke. Pokazuje da možemo da nađemo svoj put i pravac i pored svih muka kojima smo izloženi. I ne samo da nađemo put, već i da se složimo oko njega!
Odnos Srba prema GMO je posledica onoga najdivnijeg u našem narodu. Instinktivnog otpora svakoj sili, nasilju, nepravdi. A GMO, ovakav kakav je danas i onako kako nam ga serviraju upravo oni koji su nam naneli najveća zla i poniženja u novijoj srpskoj istoriji jeste paradigma sile, nasilja i neporavde. Simbol odnosa osionog, imperijalističkog, kolonizatorskog globalističkog i „demokratskog“ Zapada prema ostatku Slobodnog Sveta!
Tih 136 lokalnih samouprava su svojim odlukama o prihvatanju Deklaracije o GMO, čime je rečeno NE širenju GMO u naša dvorišta je podiglo žižak otpora, osvetlilo početak puta ka slobodi, časti, dostojanstvu.
Da ovaj slobodarski, iskonski narod, podigne glavu, otvori pogled, digne ga sa poda i upravi ka Bogu na nebu i u ljudima!
Da krenemo putem isceljenja.
Naša veličina nije u broju, mada smo još uvek najveći narod od Beča do Konstantinopolja, već u slobodarstvu, časti, čojstvu i junaštvu.
U donošenju moralno ispravnih odluka, pa makar po cenu teških žrtava.
Nama zato Srbija nije domovina, „Ubi bene ibi patria“, već Otadžbina, zemlja naših očeva i svih očeva, pre naših.
E, sve to je odnos Srba prema GMO izneo na videlo u ovim smutnom, teškim i prljavim vremenima.
Zato se ovde ne radi samo o borbi protiv GMO, već o iskonskoj borbi za spas naših duša!
Komentara: 0