Fondacija Bila Gejts finansira kampanju "Zaustavljanje gladi u svetu" promovisanjem GMO tehnologije. Organizacija je angažovala 400 "ambasadora nauka" da utiču na poljoprivrednu politiku u 35 zemalja.
U poslednje četiri godine, Fondacija "Bil i Melinda Gejts" donirala je ukupno 15 miliona dolara za dve globalne kampanje usmerene na "zaustavljanje gladi u svetu" proširivanjem upotrebe GMO tehnologije.
Prva, pod nazivom "Savez za nauku", nastala je 2014. godine sa namerom "depolarizacije" debate o GMO.
Druga, pod nazivom "Ceres2030", stvorena je 2018. godine kako bi pomogla Ujedinjenim nacijama da ostvare svoj cilj "nula gladi do 2030".
Obe kampanje imaju sedište na Kornel univerzitetu.
Savez za nauku do sada je primio 12 miliona dolara od Fondacije Gejts, dok je Ceres 2030 dotiran sa tri miliona dolara u oktobru prošle godine.
Sredstva Saveza za nauku će se koristiti "kako bi se osigurao širok pristup inovacijama u poljoprivredi, posebno među malim poljoprivrednicima u zemljama u razvoju", navodi se u saopštenju za štampu Kornel univerziteta.
Savez za nauku angažovao je skoro 400 "zagovornika nauke" kako bi "zagovarali poljoprivrednu politiku zasnovanu na dokazima" (poznatu kao Jevanđelje GMO) u 35 zemalja.
"Situacija je sve hitnija, mnoge zemlje su u kritičnom trenutku za određivanje da li nauka o biljkama može pomoći da se obezbedi dovoljno hrane i smanji šteta u životnoj sredini od poljoprivrede", rekla je direktorka Saveza za nauku Sara Evanega.
"Moramo biti sigurni da rešenja zasnovana na nauci ne zaobilaze siromašne."
Savez je izgradio mrežu od preko 9.000 "saveznika nauke" među kojima su predstavnici više od polovine zemalja sveta i svih američkih država, navodi se u saopštenju.
Prošle jeseni, Fondacija Gejts pomogla je da se započne još jedna kampanja na Kornelu pod nazivom "Ceres 2030", nazvana po rimskoj boginji poljoprivrede.
"Neprofitna" kampanja će savetovati Ujedinjene nacije o tome koje politike i investicije treba da urade kako bi postigli svoj cilj - "nula gladi do 2030".
Nekoliko članova odbora "Ceres 2030" ima jasne veze sa Big Ag-om, ističe Džonatan Latam, suosnivač projekta izvora bionauka. Glavni među njima su:
Roni Kofman, sekretar Međunarodne službe za nabavku Agri-biotehnoloških aplikacija, agrobiznis lobi grupe za GMO sa bazom na Kornelu
Prabhu Pingali, profesor na Kornelu koji je učestvovao u zaveri sa izvršnim direktorom Monsanta Erikom Sahsom i izvršnom direktorkom za odnose sa javnošću Bet En Mamford da se u naučnu literaturu uvrste "predmeti odabrani za njihov uticaj na javnu politiku".
"Na osnovu internih mejilova dobijenih od Kornela putem Zakona o slobodi informisanja, neprofitna organizacija "US Right To Know" zaključila je da je "Kornelov Savez za nauku PR kampanja za agrohemijsku industriju" koja koristi ime Kornela kao pokriće, pise Latam.
Kako Fondacija Gejts troši svoj novac da nahrani svet?
Kritičari kažu da Fondacija Gejts promoviše uvozni model industrijske poljoprivrede zasnovan na visokotehnološkom semenu i hemikalijama koje prodaju američke korporacije. Oni kažu da je fondacija usredsređena na rad naučnika u centralizovanim laboratorijama i da je odlučila da ignoriše znanje i biodiverzitet koji su afrički mali poljoprivrednici razvijali i održavali kroz generacije. Neki takođe tvrde da Fondacija Gejts koristi novac za nametanje političke agende Africi, optužujući osnovu direktne intervencije na veoma kontroverzna pitanja, kao što su zakoni o semenu i GMO.
Afrička fondacija za poljoprivrednu tehnologiju (AATF) je još jedna organizacija koju podržava Gejtsova fondacija, a nalazi se u areni tehnologije i politike. Od 2008. godine primila je 95 miliona dolara od Fondacije Gejts, a koristila ih je za podršku razvoju i distribuciji hibridnih sorti kukuruza i pirinča. Međutim, ona takođe koristi sredstva Fondacije Gejts da "pozitivno promeni percepciju javnosti" o GMO i da lobira za promene regulative koje će povećati usvajanje GM proizvoda u Africi.
AATF (Afrička poljoprivredna tehnološka fondacija) se nalazi u Najrobiju, a očigledno je pro-korporativna istraživačka organizacija koja se bavi GMO-om. Gejts ih je podržao sa skoro 100 miliona dolara uglavnom za razvoj i distribuciju hibridnih sorti kukuruza i pirinča, takođe, ali i za podizanje "svesti o poljoprivrednoj biotehnologiji za bolje razumevanje i uvažavanje".
"Jasno je da čak i kada bi GMO donosili dramatično povećanje prinosa, što nije nedvosmisleno potvrđeno, glad ne bi bila iskorenjena jer se ne bi izmenila koncentracija i distribucija ekonomske moći, posebno pristup obradivoj zemlji i kupovna moć siromašnih (više od dve milijarde ljudi na planeti ima dnevnicu nižu od dva dolara, dok preko 850 miliona ljudi raspolaže sa samo jednim dolarom dnevno). Čak je i Svetska banka zaključila da rapidno povećanje proizvodnje hrane ne znači i automatski smanjenje broja gladnih. Njihov zaključak je da se problem gladi može ublažiti ’redistribucijom kupovne moći i resursa u korist onih koji su pothranjeni’. Ukratko, ako najsiromašniji nemaju novaca da kupe hranu, povećana proizvodnja im doista ništa neće značiti.“
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0