Javni skup u pokretu "Za Srbiju bez GMO" održava se treću godinu zaredom u Kragujevcu. I ovoga puta okupljanje je kod fontane u Velikom parku, a termin je subota 19. maj, počev od 10 časova i 30 minuta, najavili su danas organizatori - Društvo pčelara Kragujevca i portal PRVI PRVI NA SKALI.
Skup je u sklopu međunarodne akcije "Marš protiv Monsanta" koja se svake godine održava u više stotina gradova širom sveta.
Okupljanje i ove godine ima solidarni karakter. U uvodnih 30-ak minuta, tokom podele edukativnih letaka o GMO, planirano je prikupljanje priloga za prvo letovanje porodice Borić iz Vlakče. Reč je o samohranom, nezaposlenom ocu i dvoje maloletne dece koji su u humanitarnoj akciji dobili letovanje, ali su bili bez sredstava da otputuju.
Na početku skupa, oko 11 časova, kao domaćin ove akcije, u ime organizatora obratiće se Milutin Bata Petrović, predsednik Društva pčelara Kragujevca i zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
U najavi skupa Petrović je predstavio motive koji su pokrenuli pčelare da od početka učestvuju u pokretu Za Srbiju bez GMO od čega ne odustaju ni danas.
- Mi pčelari moramo da shvatimo da smo u velikom problemu, iz više razloga. Prvi, od 2011. godine je doneta uredba na nivou Evrope kojom je zabranjen promet meda koji u sebi ima polenova zrnca GM biljaka. Drugi razlog, pojavio se već davne 2006. sindrom nestajanja pčela (Colony Collapse Disorder - CCD). Do danas nije otkriven razlog, a moje ubeđenje je da je to GM polen koji pčela konzimira, što napravi haos u njoj, ona gubi orijentaciju i više se ne vrati. To je katastrofa za pčelarstvo sveta, ne samo za Srbiju, zato je normalno da i ovde ljudi reaguju i ukazuju na taj problem. Da li će to država probati da uvede na "mala vrata" - to je posebna priča, o tome ćemo tek da razgovaramo.
Uz Kragujevac, skupovi "Za Srbiju bez GMO" biće organizovani u istom terminu i u Beogradu, Novom Sadu, Prijepolju, Paraćinu i Užicu, a moguće je da se pridružuju i Nišlije. Organizatori skupоva su Društvo srpskih domaćina, Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije i udrženja građana Zdrava Srbija i Ko nam truje decu.
Na svim skupovima biće izneti stavovi domaće stručne javnosti o genetički modifikovanim organizmima (GMO). Biće reči i o kompaniji Monsanto koja se, pored ostalog, bavi proizvodnjom i prodajom GM semena, što u Srbiji nije dozvoljeno Zakonom o GMO iz 2009. godine. Na planetarnom nivou je sinonim te industrije.
STAVOVI STRUČNJAKA O GMO
- U pripremi je novi zakon o GMO kojim će se verovatno liberalizovati tržište za uvoz i promet GMO ili barem proizvoda od GMO, i to po hitnom postupku i bez javne rasprave - što bi predstavljalo neprihvatljivu situaciju. Zbog toga, u subotu 19. maja, u većem broju gradova organizujemo skupove Za Srbiju bez GMO i pozivam sve građane da se pridruže, reči su agroekonomiste, prof. dr Miladina Ševarlića, narodnog poslanika čije će pismo Šumadincima biti pročitano u Velikom parku.
- Pokret koji se postepeno, od 2001, razvio oko otpora širenju GMO na našu teritoriju pokazuje da uz sve unutrašnje i spoljne probleme, uz sve oblike specijalnog rata koji se već 30 godina primenjuju nad srpskim narodom i Srbijom, mi još uvek možemo da se ujedinimo oko pravilne odluke. Pokazuje da možemo da nađemo svoj put i pravac i pored svih muka kojima smo izloženi. I ne samo da nađemo put, već i da se složimo oko njega, između ostalog poručuje genetičar, prof. dr Miodrag Dimitrijević, a njegove reči će se takođe čuti u Velikom parku.
- Na prvom mestu moramo brinuti o zdravlju naših građana i ne postoji nijedan ekonomski benefit koji sme da opravda ugrožavanje zdravlja. Zatim moramo gledati i ekonomsku stranu. GMO svakako neće doprineti boljitku naše već narušene poljoprivrede, stočarstva, pčelarstva ili voćarstva, stav je prof. dr Danice Grujičić, načelnice Odeljenja za Neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije. I njeno pismo stiže Kragujevčanima.
- Nisu nam potrebni GMO aditivi odobreni u EU. Ne treba nas Evropa da uči kako da proizvodimo hranu, kada Vojvodina može da prehrani dve Srbije. Ne trebaju nam kompanije koje patentiraju kontracepcijski GM kukuruz kada nam ionako preti bela kuga. Za razliku od većine država sveta, Srbija je samodovoljna i u proizvodnji stočne hrane. Imamo domaće institute - proizvođače kukuruza i imamo domaću ne-GMO soju. Potpuno argmentovano nastavljamo našu časnu borbu protiv GMO, između ostalog potpisuje doc. dr Tatjana Brankov, autor knjige o GMO "Hrana budućnosti ili bioterorizam".
Stavove stručnjaka Kragujevčanima će preneti glumac Knjaževsko-srpskog teatar Nenad Vulević i glumica Akademskog pozorišta Studentskog kulturnog centra Jana Mijailović.
IZ SATNICE JAVNOG SKUPA
Posle saopštavanja stavova stručnjaka o GMO u Velikom parku kod fontane, učesnici skupa prošetaće trotoarom ulice Kragujevačkog oktobra, bez ometanja saobraćaja, do Spomen-muzeja 21. oktobar gde će okupljanje biti završeno. Tu je planirano fotografisanje, za šta je pripremljen ram sa oznakom "Srbija bez GMO", i puštanje balona sa istim obeležjem.
Ovogodišnje okupljanje upotpunjuju kragujevački muzičari Miloš Stevanović Grigi i Dimitrije Savić (Um individuum), uz tehničku podršku Dak mjuzik šopa.
Kao i do sada, ovaj skup podržavaju, pored ostalih, udruženja Eko fan kamp, Biram Kragujevac i Kaldrmaš, Planinarsko ekološki klub Gora, Centar za ekološko obrazovanje i održivi razvoj CEOOR...
I ove godine na skupu nije dopušteno isticanja stranačkih obeležja.
Kragujevac je među 136 gradova i opština Srbije sa usvojenom Deklaracijom o GMO koji predstavljaju 77,2% ukupne teritorije Srbije i 84,5% ukupnog stanovništva. U međuvremenu sve veći broj organizovanih građana usvaja Deklaraciju, tako da ih trenutno ima preko 150 usvojenih u Srbiji.
Regioni bez GMO postoje širom sveta, a naročito su rasprostranjeni na teritoriji Evrope gde je mreža takvih teritorija znatno uvećana od 2003. godine do danas.
Komentara: 0