Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina, dan drugi (uvod)

Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina, dan drugi (uvod)

Predavanje prof. dr Miodraga Dimitrijevića (sala Skupštine, 17. oktobar) drugi je događaj u sklopu projekta "Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina" koji realizuje udruženje PRVI PRVI NA SKALI.

Udruženje je osnovano da ostvaruje ciljeve u oblasti obaveštavanja građana Srbije o pitanjima od javnog značaja, obezbeđivanjem informacija i proizvodnjom sadržaja na veb portalu. Opredelili smo se da, pored ostalog, GMO bude u našem fokusu. Intenzivno obrađivanje ove teme od 2013. godine učinilo je da steknemo kapitalnu vrednost - poverenje posetilaca, i to organskih, kako se kaže u IT svetu, ne robota, veštačke inteligencije koje ima u internet prostoru. Na temelju tog poverenja, došla su i neka priznanja, poput Zelenog lista koji sada krasi naš identitet. A to je bilo moguće jer smo sve vreme koristili pouzdane izvore i oslanjali se na znanje stručnjaka među kojima je i današnji gost našeg grada, profesor doktor Miodrag Dimitrijević.

Činićemo to i ubuduće, bez kompromisa, posebno onog komercijalnog.

Uvod

Kratko o projektu, najnovije vesti o kršenju zakona, o GMO kroz dokumenta grada Kragujevca, pa najava predavanja.

Realizaciju projekta započeli smo prošlog meseca kada smo ugostili profesorku Tatjanu Brankov čije predavanje nam je pružilo odgovore na pitanje: Zašto je srpska politika prema GMO jedinstvena? Istaknuto je:

  • proizvodnja, komercijalizacija, uvoz transgenih useva i proizvoda su strogo zabranjeni Zakonom iz 2009; nema stranih kompanija koje učestvuju u eksperimentalnim istraživanjima
  • 80% opština proglasilo je svoje teritorije GMO-slobodnim zonama
  • izuzetno je snažna kampanja "Srbija bez GMO"
  • Srbija ima samodovoljnost u proizvodnji stočne hrane
  • usvojili smo međudržavnu "Dunav soja deklaracija"
  • jedan smo od najvećih centara biodiverziteta u Evropi, imamo obilje autohtonih sorti, kao i potencijal za razvoj ekološke poljoprivrede
  • poljoprivrednici koji su van GMO sistema su simbol slobode u modernom prehrambenom sistemu

Čuli smo od profesorke: "argumenti koje su koristili protivnici promene Zakona o GMO su i više nego značajni u uslovima pandemije. Srbija je suverena u proizvodnji hrane, potrebno je samo očuvati postojeći status. Navedeno apsolutno isključuje uzgoj i plasman GMO."

Da li je tako kako bi moralo da bude?

Učestalo kršenje zakona

U Srbiji je Zakonom zabranjen promet GMO, kao i gajenje, ali ta zabrana se krši.

Uoči prošlog predavanja dobili smo odgovor Ministarstva da je od 2013. do prošle godine Fitosanitarna inspekcija otkrila GM useve na ukupnoj površini od 178 hektara. Uz to, u 2018. i 2019. doneto je 220 rešenja po Zakonu o bezbednosti hrane za proizvode koji nisu bili usaglašeni po ovom Zakonu.

Razlozi vraćanja, na osnovu nalaza iz laboratorija, bili su mnogobrojni: povećan sadržaj kadmijuma – slučaj Nestle, bilo je uvoznika čiji su proizvodi sadržali salmonelu, pepeo, a takođe i olovo – slučaj Lidl, više puta; sporni su bili i istekli rokovi trajanja, netačne nepotpune deklaracije, prisustvo nedozvoljenih aditiva, zabluda potrošača, primera radi: desert sa mlekom je ustvari krem od badema – slučaj: Mondelez, brend „milka“, pa visok nivo bakterija, povećana koncentracija pesticida - najbrajaćemo naknadno na portalu...

Uz razne Pravilnike i Zakon o bezbednosti hrane, kršen je i Zakon o GMO.

Tri rešenja o zabrani uvoza i stavljanja u promet doneta su zbog utvrđenog prisustva genetske modifikacije u merkantilnoj soji i sojinoj sačmi. Nisu bili navedeni prekršioci zakona, pa smo tražili dopunu i stigla je za ovo predavanje, bez posredovanja Poverenika za informacije od javnog značaja.

U 2018. sporno je bilo preduzeće Mikros union, baš kao i pre 2017. Ovoga puta u dva navrata - u merkantilnoj soji je utvrđeno prisustvo GMO 5,44%, pa čak 12,23%.

U 2019. zabranjen je uvoz i stavljanje u promet preduzeću Perutnina Ptuj-Topiko AD Bačka Topola, a razlog za vraćanje proizvoda je bio 1,68% GMO u sojinoj sačmi.

Podsećamo: "Ne koristimo GMO" – ubeđivala je potrošače povezana ukrajinska poljoprivredna kompanija MHP godinu dana ranije, demantujući pisanje nekih medija da koristi GMO seme za ishranu živine i prodaje "GMO piliće".

Zabrana stavljanja u promet (po Zakonu o GMO, Član 3), kaže da GMO nije poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa GMO i primesa poreklom od GMO. Za semenski i reproduktivni materijal je 0,1%.

To je ono kad Mekdonalds zvanično objasni: "U hrani za živinu se u tragovima može pronaći GM soja jer proizvođači u svetu ne mogu da garantuju da nije došlo do njenog minimalnog mešanja sa nemodifikovanom sojom".

Podaci za 2020. godinu biće sistematizovani i dostupni u januaru 2021. godine kada se završe svi postupci kontrole, stoji na kraju odgovora koje smo dobili iz Nemanjine 22 na 27 stranica koje je potpisao državni sekretar Željko Radošević iz Ministarstva poljoprivrede.

Ovakvi slučaji otvaraju pitanje: da li svi proizvođači i distributeri (i trgovci sa njima), imaju potvrdu i garantuju potrošačima da prodaju hranu bez GMO? Da li svi imaju zvanične SPECIFIKACIJE koje sadrže IZJAVE – iz prve se saznaje da proizvod ne sadrži GMO, a iz druge dve da nisu prisutni alergeni i hormoni – što je jednako bitna informacija. Raspitujmo se o tome kao potrošači – dakle ne da li IMA GMO jer to neće da piše, zakonom je zabranjeno, već ima li dokaza da NEMA GMO.

U 2013. godini osvanuo je Nacrt zakona o zaštiti potrošača Srbije u kojem je izostavljena odredba koja reguliše promet GMO. Veliko je i pitanje zašto su se udruženja potrošača povukla iz ove teme, tj. država im to uredila, kada ima primera, poput Nemačke i Rusije, gde baš udruženja potrošača igraju bitnu ulogu u kreiranju državne politike prema GMO.

GMO u dokumentima grada Kragujevca

Kragujevac je jedan od 136 gradova i opština u Srbiji koji su usvojili Deklaraciju o GMO, ali to nije jedini dokument naše lokalne samouprave koji se tiče GMO.

U Strategiji održivog razvoja grada Kragujevca 2013-2018 navedeno je da na području grada postoje veliki potencijali za razvoj prehrambene industrije, a to su pre svega dobra i pristupačna sirovinska osnova, dugogodišnje iskustvo i tradicija, proizvodnja i izvoz zdravstveno sigurne hrane. Kao pretnja (Oblast: Rural) istaknut je uvoz GMO.

Iako za sada nema incidenata na teritoriji Kragujevca, bar nema javno dostupnih podataka, kontaminacija zemljišta GM kulturama predstavlja rizik sa kojim javnost, od poljoprivrednika do krajnjih potrošača, mora da bude upoznata - to je svrha projekta.

Lokalnim ekološkim akcionim planom (LEAP) grada Kragujevca za period 2010-2014 definiše se i učešće javnosti, a naveden je slučaj donošenja odluka o tome da li da se odobri namerno uvođenje GMO u životnu sredinu. Odbornici su 2013. usvojili Deklaraciju o proglašavanju teritorije grada Kragujevca za teritoriju bez proizvodnje, gajenja i prometa GMO i proizvoda od GMO, dakle - uvođenje GMO se ne odobrava.

Cilj ovog projekta je da se dodatno uverimo u ispravnost takve odluke najvišeg organa Grada koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom i mora da se stara o zaštiti životne sredine i stanovništva.
Završni detalj u ovom informativnom delu uvoda.

Srpska zakonska regulativa o organskoj proizvodnji, baš kao i evropska, isključuje korišćenje GMO (kao i sintetička mineralna đubriva, pesticide, hormone, aditive). Koegzistencija GMO i organske poljoprivrede je nemoguća jer GM organizmi mogu da se nađu u životnoj sredini i da dođu u interakciju sa vrstama koje nisu GMO. Nije EU jeres biti protiv GMO. Tu je kraj te priče, a zapravo početak priče sutrašnjice Srbije.



O predavanju i predavaču

Na predavanju "Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost" biće predstavljene metode transgene tehnologije, kako je manipulacija genomom evoluisala tokom decenije, zašto je došlo do pojave GMO, proceniće se kuda stremi GMO. U okviru genetičkih priča, sledi i iskustveni osvrt na odnos Srbije i Evrope prema GMO, domaće i međunarodno pravo.

Naš gost je doktorirao na Katedri za genetiku i oplemenjivanje biljaka – na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Autor je, pored ostalog, priručnika "Genetički modifikovani organizmi - pitanja i dileme" i udžbenika "Genetika populacije - adaptabilnost i stabilnost genotipa". Koautor je jedne sorte pšenice. Između ostalog, bio je član ekspertske grupe SANU-odeljenja u Novom Sadu za razvoj biotehnologije Vojvodine, član Nacionalnog saveta za saradnju sa Uneskom, urednik časopisa "Savremena poljoprivreda". Zaposlen je kao nastavnik na predmetu genetika na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Jedan je najpouzdanijih oslonaca portala PRVI PRVI NA SKALI koji je upravo sadržajima o GMO stekao svoju prepoznatljivost. Na tome se i ovom prilikom najsrdačnije zahvaljujemo.

Tv-snimak: 

PREDAVANJE "SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST" - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)

Foto: Zoran Petrović/Prviprvinaskali.com
Dejan Milošević


PRVI PRVI NA SKALI Log glava 75

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

KRAGUJEVAC BEZ GMO PORTAL PPNSFB GRUPA 
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA


Detaljno o GMO na portalu:


PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić


PREPORUKA PPNS

GM SISTEMI ISHRANE I NJIHOV EKONOMSKI UTICAJ - TATJANA BRANKOV, KOVILJKO LOVRE: ZAVRŠNE NAPOMENE



PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ: VREME GMO JE PROŠLO, DOLAZI VREME GEO - GENETIČKI ’EDITOVANIH’ ORGANIZAMA



DR STOJKOVIĆ: ZLOUPOTREBA GMO MOGUĆA I SA LJUDSKIM EMBRIONOM (2017); PROTIV GMO - ONO ŠTO NE ZNAMO, NE TREBA DA NUDIMO (2012)

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari