- Kažu kako se izmenama Zakona o bezbednosti hrane uvodi u Srbiju "dži-em-o" - genetski modifikovana hrana. Svašta! GMO. Nije NLO - GMO. Dž. Dži.
Da pocrtamo da je nulta tolerancija na proizvodnju i na trgovinu GMO. Postoji poseban zakon za to, tzv leks specijalis koji reguliše čitavu tu materiju. Priče koje se vezuju za Član 5 izmena apsolutno ne stoje - ne uzmeniravajte javnost...
Nulta tolerancija, ponavljam, na proizvodnju i na trgovinu GMO.
Branislav Nedimović, ministar u Vladi
PRVA SEDNICA PRVOG REDOVNOG ZASEDANJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U 2019. GODINI, 5. 3. 2019.
PRILOG PPNS
Zabrana stavljanja u promet
Član 2
Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.
Član 3
Genetički modifikovan organizam ne smatra se poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.
Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetički modifikovanim organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1% primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog organizma.
Izuzeci od primene
Član 5
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na proizvod od genetički modifikovanog organizma (u daljem tekstu: proizvod od GMO) koji nije modifikovani živi organizam (u daljem tekstu: LMO) i ne koristi se kao hrana, hrana za životinje, lek ili pomoćno lekovito sredstvo.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na genetički modifikovan mikroorganizam, kao i na proizvod od GMO koji nije LMO, ako su oni namenjeni za medicinsku upotrebu i ako je njihova upotreba u celini regulisana drugim propisima.
Cilj izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane jeste i izuzimanje genetički modifikovane hrane i hrane za životinje, imajući u vidu da je ova oblast uređena Zakonom o genetički modifikovanim organizmima („Službeni glasnik RS”, broj 41/09).
"Jasno je da čak i kada bi GMO donosili dramatično povećanje prinosa, što nije nedvosmisleno potvrđeno, glad ne bi bila iskorenjena jer se ne bi izmenila koncentracija i distribucija ekonomske moći, posebno pristup obradivoj zemlji i kupovna moć siromašnih (više od dve milijarde ljudi na planeti ima dnevnicu nižu od dva dolara, dok preko 850 miliona ljudi raspolaže sa samo jednim dolarom dnevno). Čak je i Svetska banka zaključila da rapidno povećanje proizvodnje hrane ne znači i automatski smanjenje broja gladnih. Njihov zaključak je da se problem gladi može ublažiti ’redistribucijom kupovne moći i resursa u korist onih koji su pothranjeni’. Ukratko, ako najsiromašniji nemaju novaca da kupe hranu, povećana proizvodnja im doista ništa neće značiti.“
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0