Jedni u klin drugi u ploču... Tako na nedavno usvojene izmene Zakona o bezbednosti hrane reaguje deo opozicionih poslanika tvrdeći da je Srbiji ispod žita proturena genetski modifikovana hrana, dok ih Ministarstvo poljoprivrede demantuje.
Otrov stiže ispod žita?
Ta polemika unela je pometnju među građane, jer poslanici Miladin Ševarlić, Goran Čabradi i Saša Radulović, ne odustaju od tvrdnje da je ova "štetna i opasna hrana na mala vrata ušla u zemlju", a resorni ministar Branislav Nedimović objašnjava da je s novim zakonom zbog građana i izvoza stigla veća bezbednost hrane.
- Izmene zakona će obezbediti visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i interesa potrošača - kazao je ministar koji podseća da je Zakon o GMO iz 2009, uveo nultu toleranciju na proizvodnju i trgovinu takvih proizvoda.
Poslanici poduprti nevladinim sektorom, kako su "Vesti" pisale, pozivaju se na član 5. izmena Zakona kojim se u hranu svrstava i GM hrana i GM hrana za životinje, i hrana za životinje dobijena od GMO. U ministarstvu kažu da je ona navedena u zakonu samo "kao vrsta hrane koja teorijski postoji, što ne znači ni promet, ni njenu proizvodnju".
Zakon, tvrdi poslanik i lider Zelene stranke Goran Čabradi, omogućuje da ta hrana bude na srpskoj trpezi jednog dana, ako ne ove, onda iduće godine.
- Sve je jasno. Ministar se poziva na zakon kojim je zabranjena GM hrana, a novim zakonom je odobrena, pa će se i proizvođači i uvoznici na njega i pozivati - pojašnjava Čabradi i dodaje da protivnici nisu mogli ništa da urade da to spreče, jer je vlast imala skupštinsku većinu.
Tvrdnje argumentuje "konfuznim" obrazloženjem zakona, koji je smatra on, namerno napisan tako da bi se na mala vrata provukla GM hrana.
Poslanik Miladin Ševarlić koji je prvi ukazao da vlast zakonski omogućava GMO u Srbiji, podseća da su svojevremeno i Aleksandar Vučić, kao premijer, i ministar trgovine Rasim Ljajić priznali da se u Srbiji jede ta hrana, a da to sada ministar poljoprivrede Branislav Nedimović demantuje, pa je pitanje ko govori istinu. On ističe da su inače građani Srbije, apsolutno nezaštićeni od uvozničkog lobija.
- Tvrdim da fitosanitarna inspekcija proveri samo četiri do sedam odsto hrane koja stiže, a ostali uvoz od preko 90 odsto se ne proverava. Tako uvoznički lobi preko špedicije i nekih službi do inspekcije, omogućava da u zemlju uđe nešto o čemu ništa ne znamo. Znamo da EU ima različit kvalitet proizvoda za svoje i tržište trećih zemalja, pa neretko to što nam odande stiže možemo da nazovemo đubretom - kaže ovaj poslanik.
Evropa nam šalje đubre
Profesor Miladin Ševarlić je u pravu, ukazuje poljoprivredni stručnjak Branislav Gulan koji je za "Vesti" izneo šokantne podatke.
- Mnogo je takve hrane iz uvoza. Prošle godine je uvezeno zamrznutog svinjskog mesa za 71 milion dolara, a pre dve decenije smo izvozili 726 miliona dolara, što je 12 puta više. Na našem tržištu je 35.000 do 38.000 tona mesa treće kategorije koje je najlošije. EU, na primer, na šest meseci prazni robne rezerve i bagatelno ih prodaje. To nije neupotrebljiva hrana, ali neće da je daju svojim građanima. Ako se zna da rast 400.000 svinja podstiču hormonima i hrane sa GMO, onda znači da toga ima u zamrznutom mesu koje uvezemo - pojašnjava i ističe da izmenama Zakona o bezbednosti hrane, neće biti sprečeno da u Srbiju ulazi svašta.
Tanjir srpski, šnicle tuđe
Poljoprivredni stručnjak Miladin Ševarlić tvrdi i da se u Srbiju uvozi meso iz država u kojima se koristi GM soja, a građani ne znaju odakle je, jer prodavci ne poštuju pravilnik.
- Prodavac je dužan da pored mesa istakne oznaku zemlje porekla. Ako znamo da je jedan but iz Brazila i drugi iz Srbije, svi bi uzeli ovaj drugi, a pošto ne znamo kupujemo svakakvo meso po istoj ceni - pojašnjava on i dodaje da građani retko koriste pravo da traže da im se pokaže deklaracija, a ako prodavac neće, da zovu inspekciju.
U Srbiji se, kaže, jede meso iz uvoza jer su svinjski obori ispražnjeni, a početkom godine je zabeležen istorijski minimum u broju goveda. Branislav Gulan ukazuje na analizu profesora dr Vitomira Vidovića iz Novog Sada, da je u Srbiji 2018. bilo 2,79 miliona svinja, što je najmanje od 1955, ali i 38 odsto manje nego pre 30 godina i za 4,1 odsto manje u odnosu na 2017.
Na početku 2019. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je registrovano 878.000 goveda, 2,3 odsto manje nego 2017, a 2016. je bilo 892.000 goveda.
GM soja u 750 šlepera
Od 160.000 hektara pod sojom, 5.000 hektara je GM kultura. Ako je na njima prinos tri tone po hektaru, to je 15.000 tona te soje ili konvoj od čak 750 šlepera - ističe Miladin Ševarlić.
Banke hrane
- Jedna od najznačajnijih novina je pravni okvir za Direkciju nacionalnih referentnih laboratorija koji omogućava kontrolu nad radom akreditovanih laboratorija i sprovođenje superanaliza sumnje u lancu sistema bezbednosti hrane, a takozvani viškovi hrane se doniraju bankama hrane za najugroženije stanovništvo. Predviđeno je osnivanje Saveta za bezbednost hrane, za davanje naučnog mišljenja i pomoć nadležnim organima, kao i za preduzimanje hitnih mera - kazao je ministar Nedimović.
"Jasno je da čak i kada bi GMO donosili dramatično povećanje prinosa, što nije nedvosmisleno potvrđeno, glad ne bi bila iskorenjena jer se ne bi izmenila koncentracija i distribucija ekonomske moći, posebno pristup obradivoj zemlji i kupovna moć siromašnih (više od dve milijarde ljudi na planeti ima dnevnicu nižu od dva dolara, dok preko 850 miliona ljudi raspolaže sa samo jednim dolarom dnevno). Čak je i Svetska banka zaključila da rapidno povećanje proizvodnje hrane ne znači i automatski smanjenje broja gladnih. Njihov zaključak je da se problem gladi može ublažiti ’redistribucijom kupovne moći i resursa u korist onih koji su pothranjeni’. Ukratko, ako najsiromašniji nemaju novaca da kupe hranu, povećana proizvodnja im doista ništa neće značiti.“
Zašto je Španija najveći proizvođač GMO u Evropi? Zato što su pod Frankovim režimom ućutkani društveni pokreti! Zašto je Crna Gora u tišini promenila Zakon o GMO? Zato što su pod tamošnjim režimom ućutkani društveni pokreti! - pitanja su i odgovori koje je u pismu javnosti potpisala doc. dr Tatjana Brankov, autorka knjige "Hrana budućnosti ili bioteririzam" koja je doktorirala na temu GMO.
- Članstvo u STO, EU, napredak u pregovaračkom procesu ili članstvo u NATO-u nije indikator stepena razvijenosti demokratije u jednom društvu. Treba da insistiramo na očuvanju domaće semenarske industrije. Seme je simbol slobode, prva i poslednja linija odbrane od GMO, nedvosmislena ja Brankov.
Komentara: 0