Način na koji se hranimo promenio se više za poslednjih 50 godina nego za prethodnih 10 hiljada godina. Ali slika koja prodaje hranu je i dalje prikaz agrarne Amerike.
Kad uđete u supermarket, vidite slike farmera, taraba i silos i rasadnik i zelena trava... To je razvlačenje te pastoralne fantazije.
Moderni američki supermarket ima u proseku 47 hiljada proizvoda. Tamo nema godišnjih doba. Sada ima paradajza preko cele godine. Uzgajani preko pola sveta daleko, ubrani dok su bili zeleni i dozreli uz pomoć gasa efelina. Iako izgleda kao paradajz, to je samo zamišljeni paradajz, to je ideja o paradajzu.
U gondoli sa mesom, više nema kostiju. Namerno postoji neki veo, kao nekakva zavesa između nas i mesta sa koga odlazi naša hrana. Industrija ne želi da saznate istinu o onome što jedete, jer kada biste znali, možda ne biste želeli to da jedete.
Ako pratite lanac ishrane unazad od tih celofanskih paketa mesa, naići ćete na vrlo drugačiju realnost. U realnosti - to je fabrika! Nije farma, nego fabrika. To meso proizvode ogromne multinacionalne kompanije koje nemaju mnogo zajedničkog sa stočarima i farmerima.
Sada naša hrana dolazi sa ogromnih proizvodnih traka, na kojima se i životinje i radnici zloupotrebljavaju. A hrana je postala mnogo opasnija, na načine koji su namerno sakriveni od nas. Mala grupa multinacionalnih kompanija kontroliše čitav sistem proizvodnje hrane. Od semena do supermarketa. Oni zadobijaju kontrolu nad hranom.
Ovde se ne radi samo o onome šta jedemo, već i o onome šta smemo da kažemo ili da znamo. Nije samo naše zdravlje ugroženo.
Kompanije ne žele da farmeri progovore. Ne žele da ova priča bude ispričana...
Komentara: 0