Srbiji je u najboljem interesu da postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO), što je jedno od merila za zatvaranje poglavlja 30 u pregovorima s EU, a za članstvo je neophodno da ukine kompletnu zabranu trgovine genetski modifikovanim organizmima (GMO), rečeno je 13. marta na konferenciji u Beogradu. Prema oceni evropske zvaničnice u Srbiji, članstvo u STO neće biti veliki izazov s tehničke tačke gledanja, jer je Srbija uradila "lavovski deo posla", ali može da bude izazov s gledišta javnog mnjenja.
Šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević izjavila je da Srbija nema previše vremena za okončanje pregovora o članstvu u STO jer je potrebno obezbediti i "rezultate ostvarivanja članstva".
"Moramo se dokazati kao članica, potrebno je, po mojoj proceni, bar godinu dana da bi se dala kredibilna ocena da li neko prati rad STO i da li se ponaša kao verodostojna članica", kazala je Miščević na konferenciji "Otvaranje poglavlja 30 - šta nam predstoji?", koji je organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond.
Miščević je navela da STO u svom članstvu ima EU i sve njene članice i da bi zadržala EU, mora od svih njenih novih članica da traži da postanu i članice STO.
"U našem je najboljem interesu članstvo u STO i nadam se da će rasprave indukovane otvaranjem poglavlja 30 biti uspešno nastavljene", rekla je Miščević.
Rasprava o članstvu u STO će, prema njenim rečima, nesumnjivo zahtevati dodatne razgovore i objašnjenja, a jedno od pitanja koje može da otvori ozbljinu političku raspravu jesu bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini.
Šefica pregovaračkog tima je dodala i da će Srbija do kraja marta poslati Evropskoj uniji pregovaračku poziciju i za poglavlje o ekonomskoj i monetarnoj uniji, čime će u potpunosti biti spremna za otvaranje pet poglavlja.
Srbija je pregovaračko poglavlje 30 otvorila sredinom decembra 2017, a pored članstva u STO drugo merilo za njegovo zatvaranje je predstavljanje Akcionog plana za usklađivanje zakonodavstva i međunarodnih sporazuma s pravnim tekovinama EU i jačanje administrativnih i kontrolnih kapaciteta za sprovođenje tih tekovina.
Šefica odseka za evropske integracije i ekonomska pitanja u Delegaciji EU u Srbiji Radica Nusdorfer rekla je da u Srbiji predstoji ukidanje kompletne zabrane trgovine GMO i okončanje pregovora sa četiri članice STO - SAD, Ukrajinom, Rusijom i Brazilom.
Nusdorfer je rekla da zakonodavstvo EU podrazumeva strogu kontrolu GMO i da će Srbija njegovim usvajanjem biti mnogo zaštićenija.
"Možete biti sigurni da je nešto bezbedno ako je autorizovano u EU", rekla je Nusdorfer, dodajući da su do sada svi argumenti članica EU protiv takvih genetski modifikovanih proizvoda bili odbačeni na naučnoj bazi.
U cilju veće bezbednosti hrane, kao i većih mogućnosti za investicije i privredni rast, Nusdorfer je kazala da Srbija treba da radi na usvajanju Zakona o GMO koji je najveća prepreka i poteškoća za pridruživanje STO.
"Dozvoliti kontrolisanu trgovinu GMO mnogo je bolje nego da uvedete potpunu zabranu, a da nemate nikakvu kontrolu, što je trenutno situacija u Srbiji", rekla je Nusdorfer, dodajući da je samo trgovina, a ne i uzgoj GMO preduslov za članstvo u EU.
Prema njenoj oceni, članstvo u STO neće biti veliki izazov s tehničke tačke gledanja, jer je Srbija uradila "lavovski deo posla", ali može biti izazov s gledišta javnog mnjenja.
Zamenica predsednika pregovaračke grupe za poglavlje 30 u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tanja Dinkić ocenila je da se otvaranjem poglavlja ubrzava proces pristupanja STO.
Dinkić je podsetila da se Srbija obavezala da će pristupanjem u EU ukinuti sve sporazume o slobodnoj trgovini s trećim zemljama i da će otkazati ili izmeniti sporazume o ekonomskoj saradnji koji sadrže klauzulu najpovlašćenije nacije.
Srbija, dodala je, ima 127 sporazuma o ekonomskoj saradnji, od kojih oko 90 ima klauzulu najpovlaščenije nacije.
Dinkić je napomenula da Srbija može da sklapa bilateralne sporazume sve dok ne postane članica EU, ali da ti sporazumi sadrže klauzule da prestaju da važe ulaskom u EU i da zemlje nemaju pravo da od Srbije traže kompenzaciju.
Član radne grupe za poglavlje 30 u Ministarstvu spoljnih poslova Dejan Ralević je govoreći o razvojnoj saradnji i humanitarnoj pomoći, što je obuhvaćeno poglavljem 30, rekao da Srbija treba da od primalaca pomoći postane davalac.
Ralević je rekao da je formirana radna grupa za izradu nacrta zakona o humanitarnoj pomoći i da se njegovo usvajanje očekuje do kraja godine.
U narednom periodu, prema njegovim rečima, Srbija treba i da izgradi pravni i institucionalni okvir za pružanje pomoći, da se uskladi sa ciljevima i obavezama koje je EU sebi postavila i da obezbedi finansijska sredstva.
Ralević je rekao da članice EU za humanitarnu pomoći izdvajaju 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, ali da će Unija novim članicama dati vremena da se postepeno usklade i da povećaju ta izdvajanja.
Pružanje razvojne i humanitarne pomoći jedan je od važnih instrumenata spoljne politike, rekao je Ralević i dodao da Srbija kroz to unapredi svoje ekonomske mogućnosti.
Komentara: 0