"Za dvadeset godina, bićete više razočarani stvarima koje niste učinili nego stvarima koje jeste. Zato isplovite iz sigurne luke. Istražujte. Sanjajte. Otkrivajte." Mark Tven.
Pre samo dvadesetak godina bili smo zaokupljeni raspadom Jugoslavije, ratom u neposrednom okruženju, potrebom da se zaustavi hiperinflacija, spreči ekonomski kolaps. Skoro sve što smo činili bilo je iznuđeno potrebom da se preživi. Bukvalno.
Danas, po prvi put od 1980-te, možemo sebi da dozvolimo da u teško stečenom prostoru makroekonomske i političke stabilnosti razmislimo o tome da li radimo prave stvari. Da istražimo gde se nalazimo i dokle smo stigli. Da otkrijemo šta su nam vrline i mane, mogućnosti i ograničenja, kako sopstvena tako i ona koja dolaze iz neposrednog i globalnog okruženja. I u tom kontekstu se zapitamo gde želimo (sanjamo) da budemo za dvadeset godina, napisao je ministar u autorskom tekstu povodom dvadeset godina postojanja dnevnog lista "Blic“.
Globalni megatrendovi i Srbija
Svet se menja rastućom brzinom. Na jednoj strani to definiše okruženje u kojem će Srbija rešavati svoje (strukturne) probleme tokom naredne dve decenije. Na drugoj, to određuju ciljne veličine dohotka, sistema potrošnje, standarda, kvaliteta života kojima ćemo težiti.
Prema predviđanjima stručnjaka, u narednih 20 godina u svetu će biti za oko milijardu više ljudi (odnosno 2,4 milijarde do 2050). Udeo Evrope, Severne Amerike i Azije će se smanjivati, dok će populacija Afrike najviše rasti. To će imati presudan uticaj na promenu obima i strukture ekonomskih migracija. Ali to nameće i pitanja naše demografske politike.
Procesi urbanizacije će se ubrzati. Rastući deo svetske proizvodnje i BDP stvaraće se u urbanim sredinama (možda čak 90% do 2050. godine), ali će sve veći deo dohotka odlaziti na pokrivanje troškova komunalnih usluga i gradske infrastrukture. Istovremeno će se povećavati potreba stimulisanja ruralnog razvoja.
Srbija će morati da se pripremi za očekivane procese brže urbanizacije i njima prilagodi strategiju razvoja poljoprivrede i politiku razvoja sela. Na duži rok, nije racionalno samo subvencijama održavati neefikasnu proizvodnju usled suboptimalnih veličina poseda i nepovoljne starosne strukture. Zato bi trebalo računati s tim da će mladi obrazovani ljudi tražiti posao u (velikim) gradovima a da će u selima preovladavati ekonomski konkurentne farme. Subvencije će dati očekivane rezultate ako budu usmerene na podršku razvoja takvih konkurentnih farmi u skladu sa principima IPARD programa. Naravno, podržane ravojem infrastrukture i tehnologija koje omogućavaju efikasno korišćenje svih prirodnih resursa (voda, vetar, geotermalna energija).
Nakon usporavanja izazvanog svetskom recesijom, globalizacija svetske trgovine će se nastaviti mada možda sporijim tempom. Da bi išla u korak sa ovim trendovima, Srbija mora što pre da prevaziđe problem sa GMO i postane članica Svetske trgovinske organizacije, kao i da nastavi sa procesima Evrointegracija.
U domenu globalnih finansijkih tržišta stručnjaci uočavaju brojne slabosti postojećih institucija koje ne uspevaju efikasno da alociraju ogromna slobodna finansijska sredstva i permanentno generišu nestabilnoti i krize. Zato se predlaže suštinska rekonstrukcija medjunarodne monetarne i finansijske arhitekture koja će u rezultatu ponuditi finansiranje koje će biti jeftinije i prihvatljivije za zemlje u tranziciji, srednja i mala preduzeća i sve građane. Da bi se iskoristila ova očekivana poboljšanja važno je pravovremeno razviti visok stepen finansijske odgovornosti pravnih i fizičkih lica (izmedju ostalog konzistentnom primenom medjunarodnoh standarda o finansijskom izveštavanju), osvojiti savremene tehnologije i ispratiti trend digitalizacije na globalnom nivou.
Stručnjaci predvidjaju da će kombinacija procesa urbanizacije i sve višeg nivoa obrazovanja rezultirati u rastu „nove moderne srednje klase“ svojstvene trećoj i uskoro četvrtoj industrijskoj revoluciji. Moderna srednja klasa će imati vrhunska znanja u korišćenju savremenih tehnoloških i upravljačkih sistema i doprinositi stvaranju dominantnog dela BDP u oblasti profesionalnih usluga. Istovremeno, očekuje se da će moderna srednja klasa imati mnogo racionalniji i efikasniji sistem potrošnje koji nudi kvalitetan život ali angažuje manje resursa i uskladjen je sa održivim ekološkim standardima.
To zahteva suštinsku promenu odnosa prema ukupnim prirodnim resursima. Da bi držala korak sa već ustanovljenim trendovima i standardima u svetu, Srbija morati pažljivo da meri i odgovorno koristi prirodne resurse, prepoznaje rizike prirodnog okruženja (od mraza, grada, poplava, suša). Klimatske promene prvi put dovode do novih vremenskih prilika kod nas (primer - tropske kiše koje traju čitavu sedmicu) na koje Srbija treba da se navikava, analizira ih i kontroliše.
Posebni izazovi za Srbiju
Opasnosti od socijalnih nestabilnosti su nezaobilazan element razmišljanja o budućnosti. Sistem obrazovanja mora da pripremi nove generacije za život u modernoj demokratiji zasnovanoj na fer konkurenciji i vrednovanju uspeha (ostvarenih rezultata). U tom kontekstu, potrebno je kod dece razvijati samopouzdanje, preduzetnički duh, liderske i kreativne osobine, poštovanje zakona i društvenih vrednosti, i jednake šanse na uspeh. Ali i osećaj socijalne pravde i jednakosti.
Očekivani rast novih tržišnih privreda predstavlja za Srbiju i veliku šansu ali i rizik. Šansu, pošto Srbija može da ide već trasiranim putem i ponovi uspehe drugih. Opasnost pošto uspesi (u proizvodnji ili investicijama) ostvareni na srednjem nivou razvoja imaju ograničeno trajanje i podležu stalnim izazovima zemalja koje traže svoje mesto pod suncem. Da ne bismo „upali u zamku srednjeg nivoa razvoja“ moramo stalno da napredujemo, primenjujemo nove ideje i inovacije, parelalno unapređujemo znanja i veštine koji će pratiti moderne tehnologije u vremenu koje dolazi. Srbija mora da bude sposobna da pliva u „novim vodama“ koje će dominirati u svetu za 20 godina.
Put reformi kojim je Srbija krenula nedvosmisleno je pravi korak na putu uspeha u budućim godinama. Jedino će zdrava i snažna privreda koja nije u zagrljaju stranih poverilaca i ne zavisi od pojedinačnih interesnih grupa moći da se optimalno pozicionira u takvom svetu.
Komentara: 0