Direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović rekla je da nema naznaka na osnovu kojih bi mogla da se očekuje nestašica pšenice u Srbiji, a ni u svetu, zbog ispadanja iz trgovinskih tokova dve najveće izvoznice tog poljoprivrednog proizvoda, Ukrajine i Rusije.

"Nema na osnovu čega da se očekuje nestašica pšenice u Srbiji, a ni u svetu zbog ispadanja iz trgovinskih tokova dve najveće izvoznice tog poljoprivrednog proizvoda Ukrajine i Rusije", rekla je Savović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Dodala je da je višak pšenice u ovom trenutku u Srbiji 1,2 miliona tona, a da cene žitarica na berzama fluktuiraju svakog dana i uglavnom imaju uzlazni trend.

Izuzetak je, kako je rekla, što je cena kukuruza u petak u odnosu na četvrtak na berzi u Parizu otišla na dole, što je bio prvi zabeleženi pad od početka sukoba u Ukrajini.

"Mi smo posle žetve 2021. godine, kada smo imali rekordan rod, raspolagali sa skoro 3,7 miliona tona pšenice. Naša ukupna domaća godišnja potrošnja ne dostiže ni 1,7 miliona tona, što znači da su višak za izvoz i završne zalihe veći od dva miliona tona", rekla je Savović.

Istakla je da je Srbija od početka ekonomske godine za pšenicu, do kraja februara izvezla oko 724.000 tona pšenice i brašna oko 82.000 tona, a kada se to preračuna na zrno, ukupan izvoz pšenice je 830.000 tona.

Kada je reč o ceni hleba, podsetila je da je do 9. maja na snazi uredba o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba "Sava" od brašna tip 500.

Istakla je da su cene namirnica bile na najvišem nivou u poslednjih deset godina i pre sukoba Rusije i Ukrajine.

Država, kako je rekla, ima više načina da utiče na kretanje cena kada se na tržištu dese poremećaji, kao što je to sada slučaj.

"Prva opcija bi bilo ukidanje uvoznih carina na pšenicu. Ona možda u ovom trenutku ne bi ni bila adekvatna, s obzirom na to da je pšenica svuda u regionu skupa, a druga opcija je uvodjenje izvoznih taksi ili carina na izvoz pšenice", rekla je Savović.

Dodala je da država može regulisati tržište uredjivanjem izvoznih kvota, kao i najmanje popularnom merom, kompletnom zabranom izvoza.

"Najracionalnije u ovom slučaju bi bilo uvodjenje izvoznih kvota", rekla je Savović, komentarišući o najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućem ograničenju izvoza pšenice.

Navela je da nijedna zemlja u okruženju, koja je konkurent Srbiji u izvozu, nema zvaničnu odluku o ograničenju izvoza i da "konkurencija koristi ispadanje iz trgovinskih tokova Rusije i Ukrajine i pravi histeriju sa ciljem da za sebe postigne što bolju cenu".

Neminovno je da će, kako je rekla, doći do neke promene što se tiče trgovinskih tokova i da će veliki kupci morati da pronadju neka alternativna tržišta.

^{ARHIVA PPNS AMERIČKI ADM ULAŽE U SOJAPROTEIN DA POSTANE LIDER U PRERAĐIVANJU GENETSKI NEMODIFIKOVANE SOJE}

FAO: Cene hrane u svetu nezaustavljivo rastu

Cene hrane na svetskom nivou porasle su u februaru za 20 odsto, najviše zbog rasta cena biljnih ulja i mlečnih proizvoda, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), preneo je list Danas.

Indeks cena hrane FAO je u februaru u proseku iznosio 140,7 poena, što je 3,9 odsto više u odnosu na januar, 20,7 odsto iznad nivoa godinu dana ranije i 3,1 više nego u februaru 2011. godine.

Cena biljnih ulja porasla je za 8,5 odsto u odnosu na prethodni mesec i dostigla novi rekord, navode u FAO, dok je veliki rast indeksa cena povrća bio rezultat pojačane tražnje na tržištu, ali se poklopio i sa nekoliko faktora poput smanjenog izvoza palminog ulja iz Indonezije, slabije proizvodnje soje u Južnoj Americi, ali i manjeg izvoza suncokretovog ulja zbog poremećaja u crnomorskom regionu.

Indeks cena mleka bio je u proseku 6,4 odsto viši u februaru nego u januaru, dok su cene žitarica za tri odsto bile veće nego prethodnog meseca.

Svetske cene pšenice porasle su za 2,1 odsto, pirinča za 1,1 odsto, dok je cena mesa veća za 1,1 odsto.

Dok su cene svinjskog mesa porasle, cene ovčijeg i živinskog mesa su pale, delom zbog velikih izvoznih zaliha u Okeaniji i smanjenog uvoza iz Kine nakon završetka prolećnog festivala.

Cena šećera pala je za 1,9 odsto usled povoljnih izgleda za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama kao što su Indija i Tajland, kao i zbog poboljšanih uslova rasta u Brazilu.

Indeks cena hrane FAO meri prosečne cene tokom meseca, tako da februarsko merenje samo delimično uključuje tržišne efekte koji proizilaze iz sukoba u Ukrajini.

FAO je objavio i izveštaj o snabdevanju i potražnji žitarica, sa preliminarnom prognozom za svetsku proizvodnju žitarica u 2022, gde navode da će globalna proizvodnja pšenice porasti na 790 miliona tona, uz očekivane visoke prinose i obimnu sadnju u Severnoj Americi i Aziji.

Najveći izvoznici žitarica i uljarica u 2019. i 2020. godini

Rekordan izvoz kukuruza 2019. godine u iznosu od 3.117.958 tona, posledica je dobrog roda kukuruza dve godine za redom, 2018. i 2019, ali i ujednačenog izvoza tokom cele 2019, kada je samo dva meseca, u januaru i septembru, izvoz bio manji od 200 hiljada tona. U izvozu kukuruza 2019. godine učestvovala su 204 izvoznika.

Od 318.868 tona izvezene pšenice tokom 2019. godine Dunavom je otpremljeno 70.600 tona, što čini samo 22,14 % ukupnog izvoza, prošle godine 600.000 tona, odnosno 50 % ukupnog izvoza. U izvozu pšenice 2019. godine učestvovala su 122 izvoznika.

Najveći izvoznici žitarica iz Srbije u 2019. godini su kompanije:

1. AGROGLOBE, NOVI SAD
2. DELTA AGRAR, BEOGRAD
3. CHS SERBIA, NOVI SAD
4. KONZUL, NOVI SAD
5. ANOVA NNL, SREMSKA KAMENICA
6. RWA SRBIJA, BEOGRAD
7. BCM TRADE - AGROEXPORT, BEOGRAD
8. SODRUGESTVO BALKANS, NOVI SAD
9. TRADING TEAM, NOVI SAD
10. MAT AGRO & I.M. MATIJEVIĆ, NOVI SAD
11. GRANEXPORT, PANČEVO
12. ELIXIR AGRAR, NOVI SAD
13. VICTORIA LOGISTIK, NOVI SAD
14. VAIT DOO, NOVI SAD
15. ALCOR DLV, NOVI SAD
16. AXEREAL SERBIA, NOVI SAD
17. DUMICO DOO, BEOGRAD
18. ŽITO BAČKA AD, KULA
19. ULJARICE BAČKA, NOVI SAD
20. ALMEX, PANČEVO

U 2020. godini izvezeno je 3.637.973 tone kukuruza što predstavlja apsolutni rekord u izvozu iz Srbije. Rekordan izvoz posledica je dobrog roda u prethodne tri godine, ali i izuzetnog zalaganja izvoznika kojih je u 2020. godini bilo 206. Poseban doprinos izvoznom rekordu dali su članovi Udruženja Žita Srbije.


Foto: Pixabay
Izvori: Žita Srbije; Beta, 7. 3. 2022.

IZ ARHIVE PPNS

Zašto je srpska politika prema GMO jedinstvena?

• Proizvodnja, komercijalizacija, uvoz transgenih useva i proizvoda su strogo zabranjeni Zakonom iz 2009. godine. Nema stranih kompanija koje učestvuju u eksperimentalnim istraživanjima
• 80% opština proglasilo svoje teritorije GMO-slobodnim zonama
• Izuzetno snažna kampanja "Srbija bez GMO" uz podršku poljoprivrednih udruženja i portala PRVI PRVI NA SKALI
• Samodovoljnost u proizvodnji stočne hrane "Dunav soja deklaracija"
• Jedan od najvećih centara biodiverziteta u Evropi, obilje autohtonih sorti, potencijal za razvoj ekološke poljoprivrede
• Poljoprivrednici koji su van gmo sistema su simbol slobode u modernom prehrambenom sistemu

Argumenti koje su koristili protivnici promene Zakona o GMO su i više nego značajni u uslovima pandemije. Srbija je suverena u proizvodnji hrane, potrebno je samo očuvati postojeći status. Navedeno apsolutno isključuje uzgoj i plasman GMO.

Prof. dr Tatjana Brankov 

DETALJNO: ОČUVATI STATUS SRBIJE КАО SUVERENE U PROIZVODNJI HRANE

Šta ćemo sa domaćom semenarskom industrijom i našom samodovoljnošću u proizvodnji hrane? Hoćemo li tako lako odbaciti činjenicu da samo trećina sveta može da prehrani stanovništvo iz sopstvene proizvodnje i da mi pripadamo toj grupi? Hoćemo li u našoj zaljubljenosti u "savremenu nauku" stići da zaštitimo nacionalne resurse i interese?

Tatjana Brankov,
vanredni profesor Univerziteta u Novom Sadu
Stručni saradnik udruženja/portala PRVI PRVI NA SKALI

Detaljno: KORPORATIVNO OZELENJAVANJE

PREDAVANJE: OČUVANJE STARIH SORTI, ZA SRBIJU BEZ GMO - DR IVANA PETROVIĆ (VIDEO)

REZIME PROJEKTA "KRAGUJEVAC BEZ GMO 2021" (21:00)