Kompanija odbacuje pravnu analizu dokumenata koji sugerišu da ignoriše rizik po ljudsko zdravlje i životnu sredinu dugo nakon što su smrtonosni efekti zagađivača postali poznati
Monsanto je nastavio proizvodnju i prodaju toksičnih industrijskih hemikalija, poznatih kao PCB, osam godina nakon što su saznali da predstavljaju opasnost po javno zdravlje i životnu sredinu, prema pravnoj analizi dokumenata stavljenih na internet u ogromnoj arhivi za pretragu.
Više od 20 hiljada internih beleški, zapisa sa sastanaka, pisama i drugih dokumenata, objavljeno je u novoj arhivi, mnogi od njih po prvi put.
Većina dobijenih je od legalnih otkrića i pristupa zahtevima za dokumetaciju digitalizovanih od strane projekta "Poison Papers" (dokumentacija skrivene istorije opasnih hemikalija i pesticida u SAD), koji su pokrenuti od strane Bioscience Resource projekta i Centra za medije i demokratiju. Kompanija Chiron Return dodala je neke dokumente u biblioteku.
Bil Šerman, pomoćnik generalnog pravobranioca američke države Vašington, koji tuži Monsanto za troškove ćišćenja PCB-a, potencionalno vredne milijarde dolara, rekao je da arhiva sadrži uvredljive dokaze o kojima je država ranije bila nesvesna.
"Ako su autentični, ovi podaci potvrđuju da je Monsanto znao da su njihovi PCB-ovi štetni i prodorni u životnoj sredini i da su ih prodavali uprkos tome", rekao je za Gardijan. "Znali su za opasnosti, ali su ih sakrili od javnosti kako bi profitirali".
Kao u slučaju Vašingtona, Monsanto se suočava sa optužbama o PCB kontaminaciji od strane gradskih vlasti u Sijetlu, Spokanu, Long Biču, Portlandu, San Dijegu, San Hozeu, Ouklandu i Berkileju.
Podpredsednik Monsantove globalne strategije Skot Partridž nije osporio autentičnost dokumenata koji su otkriveni u onlajn keš memoriji, ali je negirao bilo kakvu nepravilnost.
On je rekao za Gardijan: "Pre više od 40 godina, bivši Monsanto je dobrovoljno zaustavio proizvodnju i prodaju PCB-a pre bilo kakvog federalnog zahteva za to. U to vreme Monsanto je proizvodio PCB, koji su zakonski i odobreni proizvod koji se koristi u mnoge korisne svrhe. Monsanto nema odgovornost za zagađenje koje izazivaju oni koji su koristili ili ispuštali PCB u životnu sredinu".
Polihlorovani bifenili (PCB) su dugotrajni zagađivači koje je Monsanto masovno proizvodio u periodu od 1935. do 1977. godine, a upotrebljavani su kao rashlađivači i sredstva za podmazivanje električne opreme kao što su transformatori i kondenzatori.
Do 1979. godine bili su potpuno zabranjeni u SAD i drugde, nakon što ih je težina dokaza povezala sa zdravstvenim poremećajima koji su se kretali od hlorakne i "yusho" (bolest pirinčanih ulja), do raka i štete po životnu sredinu.
Ipak, deceniju ranije, jedan Monsantov plan za smanjenje zagađenja iz arhive od oktobra 1969. godine, koji je izdvojio Šerman, sugeriše da je Monsanto i tada bio upoznat sa rizicima koje donosi upotreba PCB-a.
U odeljku o "oštećenju ekološkog sistema kontaminacijom PCB-om" rekao je: "Dokazi o istrajnost ovih jedinjenja i njihovo univerzalno prisustvo u okruženju ne mogu se dovoditi u pitanje".
"Direktne tužbe su moguće", nastavio je, jer "korisnici ovih proizvoda nisu bili zvanično obavešteni o poznatim efektima niti (naše) etikete sadrže ove informacije".
Plan je ponudio tri načina delovanja, od kojih je svaki praćen grafikonima "profita" i "odgovornosti". Opcije su bile "ne činiti ništa", "prekinuti proizvodnju svih PCB-a" ili "odgovoriti odgovorno", priznavanjem kontaminacije životne sredine i preduzimanjem popravnih mera.
Šerman je rekao: "U isto vreme kada je Monsanto govorio javnosti da su PCB sigurni, bukvalno su prikazali svoju potencijalnu pravnu odgovornost protiv izgubljene dobiti i bolje slike u javnosti koju bi mogli da prate odgovornost i iskrenost. Na kraju, Monsanto je izabrao profit umesto zdravlja javnosti i bezbednosti životne sredine".
Još jedan interni memorandum iz septembra 1969. godine navodi curenje PCB-a u zalivima Gulf Coast, Great Lakes i u oblasti San Fransiska i opisuje potencijalne aktivnosti čišćenja. Međutim, beleška takođe kaže da bi Monsantova strategija trebalo da bude "dozvoliti vladi da dokaže svoje argumente od slučaja do slučaja".
Piše: "Možemo da dokažemo da su neke stvari u redu u malim dozama. Dajte Monsantu neku odbranu. Ne možemo se braniti protiv svega. Neke životinje ili ribe ili insekti će biti povređeni".
Prezentacija je opisala proizvode kompanije aroklor 1254 i 1260 kao "najteže prestupnike" u onome što je priznala kao "svetski ekološki problem".
Proizvodnja aroklora 1254 i ostalih PCB-a se nastavila do avgusta 1977. godine. Aroklori 1254 i 1260 su krivi za jednu od najgorih izbijanja kontaminacije hrane u Evropi, u Belgiji. Ministar poljoprivrede Valonije nazvao je to "najozbiljnijom ekonomskom krizom za koju je Belgija znala još od rata".
Monsanto je počeo proizvodnju PCB-a 1935. godine, nakon što je kupio hemijsku kompaniju Swann. On je nastavio da dominira globalnom proizvodnjom.
Neželjeni efekti na zdravlje povezani sa PCB-om prvi put su izborili svoj put na dnevni red kompanije 1937. godine, kada su autopsije otkrile da su tri radnika Monsanta umrla od teških oštećenja jetre nakon rukovanja supstancom.
Ova zabrinutost potkrepljena je na nekoliko nivoa 1966. godine kada je istorijska studija Sorena Jensena otkrila bioakumulaciju PCB-a u ribi iz Baltičkog mora i morskim pticama.
Do sedamdesetih godina prošlog veka, ispostavilo se da je skoro 80 odsto od tri vrste ženki foka Baltičkog mora neplodno, a uskoro su uspostavljene korelacije sa izloženošću PCB-u.
Do 1972. godine, Monsanto je dobrovoljno prekinuo prodaju PCB-a za sve namene, osim u zatvorenim električnim primenama. Iste godine, Švedska i Japan su nametnuli moratorijume na "otvorenu" upotrebu i proizvodnju PCB-a.
U SAD, radna grupa međusektorskih vlada pozvala je da se upotreba PCB-a ograniči na "esencijalne ili nezamenjive upotrebe koje uključuju minimalnu izloženost ljudima jer mogu imati negativne efekte na zdravlje ljudi".
Ali njihov izveštaj nije pronašao "nikakve toksikološke ili ekološke podatke" koji ukazuju na pretnju ljudskom zdravlju od nivoa koji su prisutni u okruženju, iako su podaci koji su bili dostupni radnoj grupi „neadekvatni“, rekli su autori.
Iako su zvaničnici Agencije za zaštitu životne sredine EPA(Environmental Protection Agency) 1975. godine javno ozačili PCB kao "veoma toksične" i od "značajne opasnosti po ljudsko zdravlje i životnu sredinu", Monsanto je privatno priznao da ne samo da utiču na životinje, već da "mogu imati trajne efekte na ljudsko telo".
Međutim, Monsanto je, u kontaktima sa nekoliko državnih organa u ovom periodu, javno umanjio zdravstvene i ekološke opasnosti, insistirajući na tome da nisu visoko toksični prema EPA, američkom Nacionalnom institutu za standarde i članovima Kongresa.
PCB, ili polihlorovani bifenili su dugotrajna organska jedinjenja napravljena od strane ljudi, koja su bila široko zabranjena 1979. godine nakon što su povezana sa rizicima kod zdravlja ljudi i zbog štete po životnu sredinu. Od kraja ’20-ih, pa sve do zabrane, korišćeni su kao rashladna sredstva i podmazivači u električnoj opremi, a nađeni su u mnogim proizvodima, uključujući frižidere, farbe i protiv-požarna sredstva. Neki od PCB-a i dalje postoje u okruženju jer njihova relativna stabilnost produžava vreme koje ih odvodi u biorazgradnju i mogu se akumulirati u lancu ishrane. Najveći proizvođač PCB-a je bio Monsanto, koji ih je na tržištu predstavljao kao "aroclor" do 1977. godine.
Komentara: 0