Rosselkhoznadzor / Import. Export. Transit Federal Service for Veterinary and Phytosanitary Surveillance Serbia
Četiri mesne industrije mogu se suočiti sa trajnom zabranom izvoza u Rusiju
IZVOZNICIMA DVA MESECA ZA 35 RUSKIH PRIMEDBI
Ako Matijević, Big bul, Karneks i Zlatiborac u zadatom roku ne isprave sve otkrivene nepravilnosti, Rusija će im trajno zatvoriti svoje tržište
Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor jednom proizvođaču mesa uputila 13 zamerki, drugom osam, a za preostala dva po sedam
Miladin Ševarlić: U ovom poslednjem slučaju, koliko znam, niko se nije bunio, znači da su razlozi osnovani. Nije mi jasno ni pojašnjenje Ministarstva poljoprivrede da se radi o promeni standarda jer ako dugo izvozite na neko tržište onda pratite izmene
NEPOŠTOVANJE SANITARNO-HIGIJENSKIH PRAVILA I NEUTVRĐENO POREKLO MESA ZAUSTAVILO IZVOZ ČETIRI SRPSKE FIRME U RUSIJU
Prema dokumentu koji je dobio Insajder, ruska inspekcija je između ostalog utvrdila klanje životinja kojima se ne može utvrditi poreklo i kršenje sanitarno-higijenskih normativa.
U dokumentu u koji je Insajder imao uvid, a koji je ruska Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor dostavila Ministarstvu poljoprivrede, navodi se da je izvršena inspekcija šest preduzeća za proizvodnju proizvoda životinjskog porekla, odnosno svinjetine, da su dva preduzeća sačuvala pravo izvoza u Rusiju, a četiri ne.
Ruska inspekcija dalje navodi da su tokom provere otkriveni prekršaji od kojih su neki, kako piše, kritični. Tako je ustanovljeno između ostalog “klanje neidentifikovanih životinja i kršenje sanitarno-higijenskih normativa”.
U dokumentu koji je dostavljen Ministarstvu poljoprivrede, navodi se da srpska strana treba da preduzme mere za otklanjanje otkrivenih propusta i da pripremi komentare za preliminarni izveštaj.
“Кomentari na primedbe moraju sadržati iscrpne informacije o korektivnim merama koje je preduzela srpska strana, potkrepljene dokumentacijom koja to potvrđuje (kopije zapisnika kontrole, fotografije, kopije dokumenata laboratorijskih ispitivanja, dnevnika rada itd)”, navodi se u dokumentu.
ZAŠTO JE BLOKIRAN IZVOZ MESA IZ ČETIRI SRPSKE KOMPANIJE U RUSIJU
Nadležna inspekcija Ruske Federacije blokirala je uvoz mesa i mesnih prerađevina iz četiri srpske kompanije kojima su dali rok od 60 dana da otklone nepravilnosti.
Pored "Big bula" i Industrije mesa "Matijević", obustavu izvoza u Rusiju dobili su i nosioci oznake Srpski kvalitet – kompanije "Zlatiborac" i "Karneks". U zajedničkom saopštenju su istakle da je u pitanju neusaglašenost sa ruskim procedurama koje, kako navode, mogu da se reše u kratkom roku. Pred kamere je stao samo Zoran Matijević.
"Glavna zamerka je što na jednoj svinji nije bila ušna markica koja je prilikom transporta zagubljena i sad su oni posumnjali možda da ta svinja nije sa srpske farme. Pa sa srpske je 100 posto i to može da se dokaže i pokaže 100 posto da se dokumentuje", objašnjava Matijević.
Kaže da im je izveštaj dostavljen 20 dana posle kontrole. Na jednoj i po stranici zameren im je i nečitljiv pečat, prljava odeća u radničkom ormariću na mestu predviđenom za čistu, a nađene su i čekinje u transportnom vozilu.
Da li je bilo drugih razloga za obustavu izvoza, RTS nije uspeo da sazna u ruskom trgovinskom predstavništvu u Srbiji. Uputili su nas na Ministartvo poljoprivrede gde nam je rečeno da odgovor na to pitanje potražimo u samim kompanijama. Oni su jedino ocenili da ova situacija neće uticati na bescarinski sporazum koji imamo sa Evroazijskom unijom.
Neće uticati ni na ostale kompanije koje imaju dozvolu za izvoz mesa i prerađevina u Rusiju, kaže ministar trgovine. Ipak, dodaje da postoji mogućnost da zamerke za četiri proizvođača prerastu u trajnu zabranu izvoza.
"Ugrožene su realno ove kompanije. Naravno, i to je šteta i mi ne bismo voleli da se to dogodi. Videćemo da li će se za 60 dana te nepravilnosti otkloniti. Ima tu zaista i banalnih nepravilnosti, ali sve je to u skladu sa ruskim standardima i ruskim zahtevima", objašnjava ministar trgovine turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.
Mogu li se problemi ispraviti?
U Privrednoj komori kažu da srpski izvoznici mesa imaju iskustvo, da je ovo prvi put da se ovakva situacija desila te da će, smatraju ovu prepreku lako savladati.
"Čim postoji vreme i prostor da se te nepravilnosti otklone to je dobro i dobro je da ne postoje notifikacije na neke bolesti, na neke ozbiljnije stvari na patogene, to bi značilo da svi imamo problem. Ovde nije to slučaj. Ovde je slučaj o nekim stvarima koje se, kao što kažem, lako daju ispraviti", kaže Veljko Jovanović iz PKS-a.
Ma kakve zahteve da postavlja, kupac je uvek u pravu, kaže Matijević i dodaje da ima stvari koje se ne mogu lako ispraviti.
"Ne bih voleo da kažem da postoji druga pozadina, ali vidimo šta se dešava u svetu. Liberalne ekonomije više nema. Znači svako štiti svoje tržište i svako teži da ne zavisi od uvoza", ističe Matijević.
Kaže da je cena svinja u Srbiji trenutno najniža u Evropi i da nemamo dovoljnu količinu mesa ni za sopstvene potrebe.
SPISAK KRŠENJA VETERINARSKO-SANITARNIH ZAHTEVA EVROAZIJSKE EKONOMSKE UNIJE UTVRĐENIH TOKOM INSPEKCIJE U PREDUZEĆIMA REPUBLIKE SRBIJE
(DEO)
6. Br. 01005 IM Matijević
Nije bilo moguće oceniti implementaciju procesa rezanja polutki od strane kompanije, kao i procese skladištenja rashlađenih i zamrznutih proizvoda jer su proizvodni pogoni namenjeni gore navednim procesima bili prazni i nisu radili dok je trajala inspekcija.
1. Nije sprovedeno istraživanje programa kontrole proizvodnje za indikator sigurnosti bacitracina.
2. Zabeležen je formalni pristup postupku pred klanje životinja:
informacije o slučajevima pristupanja klanju životinja bez ušnih markica, kao i klinički bolesnih životinja, ne unose se u časopis o pregledu životinja pre klanja (TR CU 034/2013, stav 30; pravilnik za veterinarsku inspekciju životinja za klanje, 1983, tačka 1.10) (kompanije br. 64, 1005, 491, 542);
klinički bolesne životinje nisu izlolovane od opšte populacije
pri pregledu baze za klanje pronađene su životinje sa pupčanom hernijom, kao i u stanju agonije;
dozvoljeno je klanje životinja koje nisu identifikovane pred klanje (klauzula 30 TR TS 034/2013).
3. Sistem praćenja u kompaniji nije u potpunosti obezbeđen, radi se nedovoljno transparentno i efikasno - životinje se šalju na klanje bez ušnih markica (klauzula 30 TR TS 034/2013)
4. Vršenje veterinarsko-sanitarnog pregleda trupova i unutrašnjih organa nije u potpunosti u skladu sa zahtevima EAEU i Ruske Federacije (član TR TR 021/2011, klauzule 2.3.1, 2.3.3. Pravilnika o sanitarnom pregledu mesa i mesnih proizvoda, odobren od strane Ministarstva poljoprivrede SSSR-a od 27. 12. 1983)
ne vrši se incizija parenhima slezine, limfni čvorovi koji se nalaze na seroznoj membrani želuca se ne pregledaju, niti se vrši incizija mezenteričnih limfnih čvorova;
markiranje trupova/polutki vrši se pre dobijanja rezultata trihinoze (klauzula 2.2. Uputstvo za veterinarsko markiranje mesa, odobreno od strane Ministarstva poljoprivrede i hrane Rusije 28. aprila 1994);
završna inspekcija trupova se vrši formalno - u toku inspekcije utvrđene su činjeniča premeštanja polutki sa uvećanim limfnim čvorovima u rashladnu komoru, a koje nisu otvorene i dalje ispitane.
RUSSIAN FEDERATION: CUSTOMS UNION TECHNICAL REGULATION ON MEAT
U članku se razmatraju neki aspekti problema i pitanja dezintegracije pojedinih država i integracionih procesa na evroazijskom prostoru, a u funkciji sagledavanja njihove refleksije na ekonomiju, privredu, energetiku i bezbednost Republike Srbije. Ideja o evroazijskim integracijama, koja u kontinuitetu postoji među državama na postsovjetskom prostoru, poslednjih godina je zasnovana, pre svega, na ekonomskim interesima tih država, kao i na potrebi povezivanja nacionalnih privreda. Ta ideja uspešno se realizuje u praksi i nesporno ima dugoročni potencijal. Sve velike sile savremenog sveta žele da utiču na proces evroazijskih integracija i da ostvaruju svoje interese na tom prostoru. Po ljudskim i prirodnim resursima to je centralni prostor sveta. Zbog toga integracioni procesi koji se odvijaju na evroazijskom prostoru imaju izuzetnu važnost za Republiku Srbiju, s obzirom na to da postoje znatno veći potencijali za saradnju od onih koji se za sada ostvaruju u praksi...
Tendencija dezintegracije posle raspada SSSR-a zamenjena je tendencijom jačanja saradnje u ekonomiji i bezbednosti. Integracije se odvijaju bez političke prinude, na dobrovoljnoj osnovi, sa punim razumevanjem uzajamne koristi i obaveza, uz poštovanje suvereniteta i jednakosti država članica buduće Evroazijske ekonomske unije. Posle više od dve decenije nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija sve više pronalazi svoje mesto u današnjem multipolarnom svetu. Tokom poslednjih nekoliko godina napravila je značajan napor da povrati svoj međunarodni kredibilitet i sveukupnu moć. U tom pogledu nastoji da ojača svoju poziciju u Centralnoj Aziji i da razvija odnose sa zemljama Zajednice nezavisnih država, a kako bi sačuvala svoju vodeću ulogu među novonastalim državama, formiranim posle raspada SSSR-a, na njihovim teritorijama jača i sopstvenu bezbednost. Uspešna realizacija transnacionalnog gasovoda "Južni tok" ne bi značila samo ekonomski povratak Rusije u Evropu, nego i mogućnost uticaja na ozbiljne geopolitičke promene.
Budućnost Evroazije, EU, Rusije, Kine i drugih evropskih i azijskih država nije u sukobljenosti i "crtanju nekih novih linija podele", nego u saradnji i rešavanju svih problema, pa i bezbednosnih, mirnim putem. Istrajavanje na podelama i uključivanje država u EU, NATO ili u evroazijske inicijative stvara pogodne uslove za dalje konfrontacije, gomilanje njihovih efektiva i nastavak novog "hladnog rata".
EVROAZIJSKE INTEGRACIJE I NJIHOVE REFLEKSIJE NA REPUBLIKU SRBIJU Mitar Kovač Brankica Potkonjak Lukić i Nenad Dimitrijević Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za strategijsko planiranje
Rad je nastao u okviru naučnoistraživačkog projekta broj 47029 pod nazivom "Rentabilni izbor novih tehnologija i koncepcija odbrane kroz društvene promene i strateške orijentacije Srbije u 21. veku". Projekat finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije u periodu 2011-2014.
Naša pažnja u ovom radu je posvećena temi o perspektivama Evroazijske ekonomske zajednice: da li je ona mit ili realnost. Evroazijsko područje se ocenjuje kao superioran prostor na planetarnom nivou. Tako, američki geopolitičar Zbignjev Bžežinski ističe: "Ko bude ovladao Evroazijom, taj će ovladati celim svetom". Najmoćnije države u svetu, kao i njihove međudržavne integracije pomno prate dešavanja u okviru ne samo Evroazije, već i celog Tihookeanskog basena: Rusije, Kine, Irana i Indije.
Budući da se težišni centar globalnih trgovinsko-ekonomskih, pa samim tim i političkih odnosa, postupno premešta u Aziju, sa privrednim gigantima, kao što su Kina, Japan i Indija, iskustvo Evropske unije može biti azbuka integracije za mnoge države evroazijskog prostora. Sa druge strane, u uslovima zamora Evropske unije od proširenja, kao i zamora država kandidata od procesa pristupanja Uniji, sve češće se pominje ideja o Srbiji u Evroazijskoj Uniji.
Procenjuje se da načela ravnopravnosti, dobrovoljnosti i zadovoljavanja pragmatičnih interesa zemalja članica mogu biti osnova da Evroazijska ekonomska zajednica može postati globalni faktor svetske privrede, ali i politike XXI veka. Generalna skupština OUN je 20. novembra 2012. godine, na 67. zasedanju, konsenzusom donela Rezoluciju o jačanju saradnje sa EEZ – EvrAzЭS-om. Rezolucijom se "odaje priznanje naporima za učvršćivanje regionalne privredne integracije u okvirima Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, kao i uspostavljanju funkcionisanja, od 1 januara 2012. godine, Jedinstvenog ekonomskog prostora". Pored toga, Rezolucijom se ukazuje na "značaj činjenice da se regionalni integracioni procesi odvijaju u saglasnosti sa važećim međunarodnim obavezama u sferi trgovine". Generalna skupština OUN je pozdravila početak rada Evroazijske ekonomske komisije "u svojstvu jedinog stalnog regulatornog tela Carinske unije i Jedinstvenog ekonomskog prostora, kao i napore zemalja članica Carinske unije koje one preduzimaju na usvajanju jedinstvenog uniformnog akta, koji bi predstavljao osnovu osnivanja Evroazijske ekonomske unije".
Ukazujući na značaj Evroazijske ekonomske zajednice, koja od 2003. godine, ima status posmatrača u Generalnoj skupštini OUN, Rezolucijom je formulisana tačka dnevnog reda za 69. zasedanje Generalne skupštine u 2014-2015. godini - "Saradnja OUN i Evroazijske ekonomske zajednice".
EVROAZIJSKA EKONOMSKA ZAJEDNICA Prof. dr Aleksandar Ćirić Pravni fakultet Univerziteta u Nišu
Rad je rezultat istraživanja na Projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, br. 179046, koji finansira Ministarstvo obrazovanja i nauke Republike Srbije
Komentara: 0